01.06.2023.
Klikni na link:
NALED predlaže izmenu Zakona o radu u vezi sa načinom korišćenja godišnjeg odmora, sindikalci oprezni
16. jun 2023.
NOVI SAD –
U svojoj knjizi mera za poboljšanje regulatornog okvira za poslovanje NALED predlaže ukidanje obaveze da zaposleni prvi deo odmora moraju da iskoriste u trajanju od najmanje dve nedelje, bez prekida.
Dogovorna poslovna politika ili poštovanje zakona o radu? Čini se da je češće ovo prvo, što poslodavce stavlja pod lupu inspekcijskog nadzora.
Upravo to je jedan od glavnih razloga za inicijativu za izmene Zakona o radu u vezi sa pitanjem korišćenja godišnjeg odmora koju je pokrenuo NALED.
„Zakon sada propisuje da vi prvi deo odmora morate da koristite u trajanju od dve nedelje neprekidno. Naš predlog je da umesto reči ‘prvi’ u zakonu piše ‘jedan deo’ tako da možete i taj prvi deo da koristite u kraćem periodu ako vam je to potrebno“, objašnjava Ivan Radak iz NALED-a.
„Da li ova izmena ide na ruku više poslodavcima ili zaposlenima? Što se tiče manjih i srednjih preduzeća mislim da je apsolutno svejedno, jer je tu više dogovorna poslovna politika. Što se tiče velikih preduzeća, u velikim proizvodnjama, to opet zavisi od toga da li ostaje kontinuitet od deset dana da se iskoristi. Jer potrebno je da godišnji odmor bude godišnji, a to je minimum tih deset dana“, mišljenje je Vladimira Laloševića iz Unije poslodavaca Vojvodine.
Upravo to pravo na adekvatan odmor zaposlenih i veći prostor za moguću zloupotrebu poslodavaca, je osnovni razlog sindikata zbog čega se ne slažu sa predloženim izmenama.
„Onog momenta ako poslodavac ima posla i to može i taj period traje celo leto ili celu zimu, on ne bi mogao da ide na godišnji odmor. On bi pretpostavljam poučen iskustvom, te dane koristio kad nema posla bez obzira na to da li je to u interesu tog zaposlenog. Toga se mi, u stvari, bojimo“, Goran Milić, iz Savez samostalnih sindikata Vojvodine.
Osnovni problem kod korišćenja godišnjeg odmora, prema rečima našeg sagovornika, je to što zaposleni vrlo često ne stignu ni da ga iskoriste do datuma koji zakon propisuje.
Tako dobijamo oštećene radnike, s jedne strane, i čiste papire poslodavaca, s druge.
Kako navodi, u sledećoj izmeni zakona bi to trebalo da bude segment koji se mora pojasniti.
RADNI DOGOVOR POVODOM IZMENA I DOPUNA STATUTA SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE
14. 6. 2023.
Čelnici Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, predsednik Goran Milić i sekretar Veća Tomislav Stajić organizovali su radni dogovor – u sredu, 14. juna 2023. godine u Novom Sadu, sa predsednicima samostalnih sindikata Srbije organizovanih za teritoriju AP Vojvodine i – u četvrtak, 15. juna 2023. godine u Novom Sadu, sa predsednicima saveza samostalnih sindikata na teritoriji AP Vojvodine povodom predstojećih izmena i dopuna Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije.
U okviru početka procesa izrade novog Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije, predsednici granskih sindikata, gradskih i opštinskih veća saveza samostalnih sindikata u AP Vojvodini bili su u prilici da se informišu o ovom procesu i razmene početne stavove, mišljenja i interese koje zastupaju po pitanju ove teme.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić rekao je da je Veće Saveza samostalnih sindikata Srbije izabralo Radnu grupu za izradu Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije. Radna grupa je održala pripremni sastanak, a prvi radni sastanak planiran je za 03. jul 2023. godine.
Kako je rečeno na sastanku, predsednici granskih sindikata, gradskih i opštinskih veća saveza samostalnih sindikata u AP Vojvodini moći će na Okruglom stolu u organizaciji Saveza samostalnog sindikata Vojvodine, posvećenom izmenama i dopunama Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije, 29. juna 2023. godine na Paliću, da daju svoje načelne i konkretne predloge i sugestije za uređenje postojećeg statutarnog okvira i preporuke za njegovo unapređenje.
Orbović:Sindikat u stalnoj potrazi za novim metodama borbe
13 Juna, 2023
Sindikat je u stalnoj potrazi za novim metodama borbe kako bi zaštitio radnika od globalnih promena u radnim i industrijskim odnosima, ali i od poslodavca koji ga sve više tretira kao mašina za uvećanje profita, izjavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.
Sindikati se svakodnevno suočavaju sa novim problemima izazvanim globalnim promenama u radnim, industrijskim i društvenim odnosima, veštačkom inteligencijom koja preti da preuzme brojne poslove, kao i novim atipičnim radnim ugovorima, rekao je Orbović u Beogradu, gde se održava dvodnevna konferencija evropske mreže sindikata glavnih gradova, čiji je član i Savez samostalnih sindikata Beograda.
„Zato su nam, pored saradnje među sindikatima, potrebna rešenja za mobilizaciju u novim formama rada, drugačije metode za borbu protiv poslodavaca kojima je radnik samo mašina za uvećanje profita i nove strategije u zaštiti radnika, koji samo žele da dostojanstveno žive od svog rada“, rekao je Orbović.
U pozdravnoj reči, Dragan Todorović, predsednik SSS Beograda, naglasio je značaj bezbednosti i zdravlja na radnom mestu, kao i razmene iskustava, naročito u primeni novih tehnologija, novim strategijama i metodama za unapređenje ove oblasti.
„Zajedno možemo jačati našu borbu za pravičnije, sigurnije i zdravije uslove rada“, rekao je Todorović, ukazavši da su pred sindikatima brojne nepoznanice i teškoće koje negativno utiču na zdravlje radnika, kako fizičko tako i mentalno.
Prateći jedan od osnovnih ciljeva organizacije EKTUN, a to su aktivnosti i inicijative koje za cilj imaju promociju dostojanstva radnika, poboljšanje kvaliteta života u glavnim gradovima i zaštitu radnika, tema junske konferencije je bezbednost i zdravlje na radu, kao vitalno pitanje za sindikate i radnike u glavnim gradovima.
Dva posla u Srbiji radi više od milion zaposlenih
8 Juna, 2023
Prema procenama sindikata, u Nemačkoj čak 3,5 miliona ljudi radi više od jednog posla. Predstavnici sindikalnih organizacija upozoravaju da se broj više nego udvostručio u poslednjih 20 godina i da će Nemačka postati zemlja niskih plata.
Iako je nemačka vlada u oktobru prošle godine povećala minimalnu satnicu na 12 evra, to i dalje nije dovoljno jer je visoka inflacija “pojela” rast minimalne zarade.
U Srbiji, prema procenama sindikata, više od milion ljudi čija su mesečna primanja ispod medijalne zarade od 64.363 dinara (za mart) mora da radi dva ili više poslova kako bi imali prihode za pristojan život.
“Pedeset odsto zaposlenih u Srbiji primilo je u martu do 64.363 dinara, što je poražavajući podatak s obzirom da je u ovom trenutku minimalna potrošačka korpa nešto više od 50.000 dinara. Medijalna zarada znači da polovina svih zaposlenih prima u rasponu od minimalne zarade, koja u zavisnosti od radnih sati u mesecu može da bude i 38.000 dinara, do 64.000 dinara koliko je medijalni iznos”, kaže u razgovoru za Biznis.rs potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković.
Naš sagovornik napominje da je u toj minimalnoj potrošačkoj korpi predviđeno 100 grama sardine, 150 grama limuna ili, na primer, decilitar tečnosti dnevno.
“Tako je predviđeno da tročlana porodica može da popije između šest i sedam litara tečnosti za mesec dana, što znači da je oko decilitar tečnosti predviđen na dan, što je suprotno svim odredbama i Svetske zdravstvene organizacije gde je preporučena doza tečnosti u zavisnosti od pola i uzrasta u proseku dva litra u toku dana. Zato se postavlja pitanje kako uopšte takva minimalna potrošačka korpa može da bude parametar”, ocenjuje Vuković.
Prema potrošačkoj korpi sindikata, za dostojanstven život u Srbiji neophodno je između 120.000 i 130.000 dinara mesečno.
“U zvaničnoj minimalnoj, pa ni prosečnoj potrošačkoj korpi od 97.000 dinara, nije predviđeno da se kupi ni 100 grama sezonskog voća. Da bi obezbedili pristojan život često je neko u porodici primoran – suprug ili supruga, da rade dva posla samo da bi došli do minimalne realne potrošačke korpe”, ističe potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Uprkos postojanju raznovrsnih ugovora, veliki broj radnika i dalje „na crno“ Zakon o radu dozvoljava različite kombinacije istovremenog postojanja i izvršavanja ugovora u radnom odnosu i izvan radnog odnosa, kao što su autorski, ugovori o delu ili privremenim poslovima. Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović kaže da u Srbiji postoji jako veliki broj neregistrovane zaposlenosti.
“Između ostalog, imamo čitavu armiju od oko 500.000 ljudi koji rade bez pravnog osnova – „na crno“, čije bi uključivanje u pomenutu statistiku verovatno još uvećalo navedeni broj lica koja obavljaju dva posla. Moje mišljenje je da većina ovih ljudi svakako obavlja dva (a možda i više od dva) posla zbog izuzetno niskih zarada, odnosno naknada koje mogu ostvariti na svakom od njih”, ocenjuje Reljanović.
Prema zakonu o radu dozvoljeno je da u nekim delatnostima imate još jednu trećinu dodatnog radnog vremena.
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković smatra da je sigurno veliki broj ljudi koji radi na neodređeno ili određeno vreme po ugovoru o radu i dodatno angažovan prema nekim od ugovora predviđenih zakonom.
“I pored postojanja propisa koji uređuju dodatni rad i angažovanje radnika, ne mali broj zaposlenih dodatnu zaradu prima “na crno”. Mi apelujemo uvek na radnike da insistiraju da ih poslodavci prijave u legalne tokove, jer će tako imati dodatnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu, penzioni staž. U svakom slučaju, radnici koji imaju neku vrstu ugovora imaju i dokaze sa kojima mogu da traže svoja prava ukoliko ih poslodavac ne ispunjava u odnosu na rad u sivoj zoni”, zaključuje Duško Vuković.
Izvor: Biznis.rs
SINDIKAT UPRAVE POTPISAO PKU ZA DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU
30 Maja, 2023
U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, 29. maja 2023. godine, ministar dr Aleksandar Martinović, predsednik Sindikata uprave Srbije Slađan Bobić i generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) Nikola Tarbuk potpisali su Poseban kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave. Ovim PKU preciziraju se pojedine odredbe u pogledu prava i obaveza zaposlenih u organima, službama i organizacijama jedinica lokalne samouprave. Takođe, tom prilikom, potpisan je i Sporazum o produžetku važenja Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave do 31. maja 2026. godine. Na taj način obezbeđno je nesmetano i kontinuirano ostvarivanje prava predviđenih u kolektivnom ugovoru za zaposlene u jednicama lokalne samouprave. Predsednik Sindikata uprave Srbije Slađan Bobić, istog dana potpisao je i Poseban kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe i Sporazum o produženju roka važenja Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe do 31. maja 2026. godine. Kao rezultat potpisivanja ova dva posebna kolektivna ugovora, između ostalog je i to, što će se ubuduće jubilarne nagrade umesto u neto isplaćivati u bruto iznosu zarade. I u narednom periodu nastaviće se sa pregovorima na unapređenju položaja zaposlenih u državnim organima i organima, organizacijama i službama u jedinicama lokalne samouprave.
САОПШТЕЊЕ
02/06/2023
Запослене у основним и средњим школама јутрос је изненадила вест да је Влада Републике Србије донела одлуку о завршетку наставне године у уторак 6. јуна без јасног образложења и „наравно“, без икаквих консултација са синдикатима као њиховим’ представницима.
Овако касна и исхитрена одлука само ће довести до конфузије у школама, међу наставницима, ђацима и родитељима, не узимајући у обзир све последице по целокупан образовни процес, закључивање оцена, одржавање разредних, поправних и матурских испита. У допису који је упућен директорима школа нису јасно наведени разлози њеног доношења нити прецизирано даље одвијање рада до 20. јуна.
Синдикат образовања Србије сматра да је брига о безбедности ученика најважнија, али је велико питање да ли се то постиже овом одлуком. Наша оцена је да држава овим показује колико заправо није спремна да се озбиљно избори са свим облицима насиља у просвети, на које годинама указујемо.
ПРЕДСЕДНИЦА
Мр Валентина Илић
Упућен допис школама у вези са завршетком школске године
2.06.2023.
Министарство просвете упутило је данас допис школама у вези са закључком Владе Србије којим се друго полугодиште школске 2022/23. године за све ученике основних и средњих школа у Србији завршава 6. јуна.
У складу са календарима образовно-васпитног рада за основне и средње школе, којима је дата могућност одступања од утврђеног броја наставних дана до пет одсто, друго полугодиште школске 2022/2023. године за ученике основне и средње школе, у делу који се односи на редовну наставу, завршава се у уторак, 6. јуна 2023. године, наводи се у допису Министарства.
Како се додаје, све остале активности предвиђене календарима образовно-васпитног рада за основне и средње школе остварују се и даље како је утврђено.
Имајући у виду подзаконска акта којима је уређено оцењивање ученика у основном и средњем образовању и васпитању, потребно је да школа утврди предлог закључних оцена на крају школске године најкасније до 6. јуна 2023. године, о чему благовремено обавештава ученике и њихове родитеље, односно друге законске заступнике.
У допису се наводи да је приликом утврђивања предлога закључних оцена посебно потребно водити рачуна о одредбама које се односе на могућност предлагања закључне оцене у случајевима када је ученик оцењен мање пута од прописаног.
Од школа се очекује да сваком ученику који није задовољан предлогом закључне оцене, обезбеди услове да ту оцену и поправи уколико покаже резултат који је основа за поправљање оцена.
Продужени боравак, као посебан облик образовно-васпитног рада, у школама где постоји организује се и даље, односно до 20. јуна 2023. године. Препорука је да школа изврши анкетирање родитеља и на основу резултата анкетирања организује рад продуженог боравка.
Такође, целодневна настава, као посебан облик образовно-васпитног рада, организује се и даље, односно до 20. јуна 2023. године. Рад у одељењима целодневне наставе остварује се кроз организацију различитих облика слободних активности. Препорука је да школа, и у овом делу, изврши анкетирање родитеља и на основу резултата анкетирања организује целодневну наставу.
Све активности које се односе на организацију и реализацију завршног испита за ученике осмог разреда основне школе, завршног испита на крају средњег образовања у трогодишњем трајању и матурског испита за ученике средње школе спроводе се у складу са годишњим планом. Tакође, све активности које се односе на разредне и поправне испите, годишње испите у основним и средњим музичким школама, као и све друге испите који се полажу у школама, спроводе се у складу са годишњим планом. У стручним школама се пракса, практична настава и учење кроз рад спроводе у складу са годишњим планом.
Влада Србије усвојила је јуче Закључак којим се друго полугодиште школске 2022/23. године за све ученике основних и средњих школа у Србији завршава 6. јуна, и наложила Министарству да предузме радње из своје надлежности у циљу његове реализације.
СИНДИКАТ ТРАЖИ ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТА
26/05/2023
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ПРЕДСЕДНИЦА АНА БРНАБИЋ
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ
Синдикат образовања Србије је свестан тренутне ситуације у образовању, велике трагедије у ОШ Владислав Рибникар у Београду, али и веома лошег материјалног статуса професије на који годинама указујемо.
Основни услов повратка положаја и достојанства запослених у образовном систему је повећање плата, које су једине, не само у Европи већ и региону, испод званичног просека плата у држави.
Синдикат образовања Србије захтева ребаланс Буџета у јуну 2023. године којим би знатно побољшали материјални положај запослених и подигли просечну плату у образовању на ниво просечне плате у Републици Србији.
Тражимо хитне преговоре о повећању зарада у свим делатностима образовања, у противном, почетак нове школске године ће бити доведен у питање.
ПРЕДСЕДНИЦА
Мр Валентина Илић
Savez traži da minimalac, već od junske zarade, bude 50.299 dinara
25 Maja, 2023
Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) traži da se minimalna zarada odmah poveća i da, već od naredne, junske zarade, iznosi 50.299 dinara, odnosno 289 dinara po radnom času.
To je predložio pregovarački tim SSSS za utvrđivanje minimalne cene rada na današnjem sastanku, a na osnovu pokrenute inicijative sindikata od 28.03.2023. godine, upućene Socijalno ekonomskom savetu Republike Srbije.
Predstavnici Saveza su na sastanku ukazali da je došlo do značajnih promena kod elemenata za utvrđivanje minimalne cene rada, u skladu sa članom 112. stava 3. Zakona o radu, koji se odnose na rast potrošačkih cena i rast minimalne potrošačke korpe.
Navedeni predlog je u skladu sa već postignutim dogovorom socijalnih partnera da od 2021. godine minimalna zarada bude na nivou minimalne potrošačke korpe, poslednje objavljene za februar 2023. godine (50.299,00 dinara).
Ovaj predlog za utvrđivanje nove minimalne cene rada za 2023. godinu biće upućen Socijalno ekonomskom savetu Republike Srbije.
Klikni na link: