8 Juna, 2023

Prema procenama sindikata, u Nemačkoj čak 3,5 miliona ljudi radi više od jednog posla. Predstavnici sindikalnih organizacija upozoravaju da se broj više nego udvostručio u poslednjih 20 godina i da će Nemačka postati zemlja niskih plata.
Iako je nemačka vlada u oktobru prošle godine povećala minimalnu satnicu na 12 evra, to i dalje nije dovoljno jer je visoka inflacija “pojela” rast minimalne zarade.
U Srbiji, prema procenama sindikata, više od milion ljudi čija su mesečna primanja ispod medijalne zarade od 64.363 dinara (za mart) mora da radi dva ili više poslova kako bi imali prihode za pristojan život.
“Pedeset odsto zaposlenih u Srbiji primilo je u martu do 64.363 dinara, što je poražavajući podatak s obzirom da je u ovom trenutku minimalna potrošačka korpa nešto više od 50.000 dinara. Medijalna zarada znači da polovina svih zaposlenih prima u rasponu od minimalne zarade, koja u zavisnosti od radnih sati u mesecu može da bude i 38.000 dinara, do 64.000 dinara koliko je medijalni iznos”, kaže u razgovoru za Biznis.rs potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković.
Naš sagovornik napominje da je u toj minimalnoj potrošačkoj korpi predviđeno 100 grama sardine, 150 grama limuna ili, na primer, decilitar tečnosti dnevno.
“Tako je predviđeno da tročlana porodica može da popije između šest i sedam litara tečnosti za mesec dana, što znači da je oko decilitar tečnosti predviđen na dan, što je suprotno svim odredbama i Svetske zdravstvene organizacije gde je preporučena doza tečnosti u zavisnosti od pola i uzrasta u proseku dva litra u toku dana. Zato se postavlja pitanje kako uopšte takva minimalna potrošačka korpa može da bude parametar”, ocenjuje Vuković.
Prema potrošačkoj korpi sindikata, za dostojanstven život u Srbiji neophodno je između 120.000 i 130.000 dinara mesečno.
“U zvaničnoj minimalnoj, pa ni prosečnoj potrošačkoj korpi od 97.000 dinara, nije predviđeno da se kupi ni 100 grama sezonskog voća. Da bi obezbedili pristojan život često je neko u porodici primoran – suprug ili supruga, da rade dva posla samo da bi došli do minimalne realne potrošačke korpe”, ističe potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Uprkos postojanju raznovrsnih ugovora, veliki broj radnika i dalje „na crno“ Zakon o radu dozvoljava različite kombinacije istovremenog postojanja i izvršavanja ugovora u radnom odnosu i izvan radnog odnosa, kao što su autorski, ugovori o delu ili privremenim poslovima. Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović kaže da u Srbiji postoji jako veliki broj neregistrovane zaposlenosti.
“Između ostalog, imamo čitavu armiju od oko 500.000 ljudi koji rade bez pravnog osnova – „na crno“, čije bi uključivanje u pomenutu statistiku verovatno još uvećalo navedeni broj lica koja obavljaju dva posla. Moje mišljenje je da većina ovih ljudi svakako obavlja dva (a možda i više od dva) posla zbog izuzetno niskih zarada, odnosno naknada koje mogu ostvariti na svakom od njih”, ocenjuje Reljanović.
Prema zakonu o radu dozvoljeno je da u nekim delatnostima imate još jednu trećinu dodatnog radnog vremena.
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković smatra da je sigurno veliki broj ljudi koji radi na neodređeno ili određeno vreme po ugovoru o radu i dodatno angažovan prema nekim od ugovora predviđenih zakonom.
“I pored postojanja propisa koji uređuju dodatni rad i angažovanje radnika, ne mali broj zaposlenih dodatnu zaradu prima “na crno”. Mi apelujemo uvek na radnike da insistiraju da ih poslodavci prijave u legalne tokove, jer će tako imati dodatnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu, penzioni staž. U svakom slučaju, radnici koji imaju neku vrstu ugovora imaju i dokaze sa kojima mogu da traže svoja prava ukoliko ih poslodavac ne ispunjava u odnosu na rad u sivoj zoni”, zaključuje Duško Vuković.
Izvor: Biznis.rs