AKO VLADA NE POVEĆA ZARADE, KOMUNALCI U ŠTRAJKU OD 16. OKTOBRA
3. oktobar 2019 • Opširnije
Zaposleni u komunalnom sektoru Srbije će, ukoliko Vlada Srbije do 9. oktobra ne ispuni zahtev za povećanjem zarada za najmanje 13 odsto, stupiti u generalni štrajk, koji će početi 16. oktobra.
Na takvu odluku, donetu na današnjoj sednici Predsedništva Sindikata zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije, uticao je ignorantski odnos vlade prema komunalnom sektoru, koji je već šest godina izuzet od ikakvog povećanja zarada, a koje su dodatno neopravdano umanjene u prethodnih pet godina za 10 odsto.
DANAS JE SVETSKI DAN DOSTOJANSTVENOG RADA
7. Oktobar 2019 •
Savez samostalnih sindikata Srbije, na 7. oktobar – Svetski dan dostojanstvenog rada, ukazuje da će, samo uz zarade od kojih može pristojno da se živi, otvaranje novih kvalitetnih radnih mesta i punu primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu, biti omogućen društveni i privredni napredak u korist svih građana Srbije.
Iako se često čuje argument da privreda ne može da priušti veće plate i bolje uslove rada, potrebni troškove za te namene su kratkoročni i brzo će premašiti dugoročnu dobrobit.
To čini Dostojanstven rad najboljim načinom borbe protiv siromaštva u svetu i kod nas.
Ovo je razlog zašto na vladu treba izvršiti pritisak da više radi na kreiranju radnih mesta i to ne samo bilo kakvih mesta, nego Dostojanstvenog rada za sve.
Da bi se postigao rast životnog standarda i privrede potrebno je razviti produktivno zapošljavanje. Takođe, potrebno je kreirati bolja radna mesta za žene i muškarce, a ona mogu biti bolja samo ako se unapređuju zajedno sa standardima i pravima.
Zato Savez samostalnih sindikata Srbije insistira da dostojanstven rad obuhvata prilike za rad koji je produktivan i omogućava pristojnu zaradu, socijalnu zaštitu za porodicu, bolje mogućnost za lični razvoj i socijalnu integraciju, slobodu izražavanja svojih potreba, organizovanje i učestvovanje u odlučivanju i jednakost u mogućnostima i tretmanu za muškarce i žene.
Iako se često čuje argument da privreda ne može da priušti veće plate i bolje uslove rada, potrebni troškove za te namene su kratkoročni i brzo će premašiti dugoročnu dobrobit.
To čini Dostojanstven rad najboljim načinom borbe protiv siromaštva u svetu i kod nas.
Ovo je razlog zašto na vladu treba izvršiti pritisak da više radi na kreiranju radnih mesta i to ne samo bilo kakvih mesta, nego Dostojanstvenog rada za sve.
Da bi se postigao rast životnog standarda i privrede potrebno je razviti produktivno zapošljavanje. Takođe, potrebno je kreirati bolja radna mesta za žene i muškarce, a ona mogu biti bolja samo ako se unapređuju zajedno sa standardima i pravima.
Zato Savez samostalnih sindikata Srbije insistira da dostojanstven rad obuhvata prilike za rad koji je produktivan i omogućava pristojnu zaradu, socijalnu zaštitu za porodicu, bolje mogućnost za lični razvoj i socijalnu integraciju, slobodu izražavanja svojih potreba, organizovanje i učestvovanje u odlučivanju i jednakost u mogućnostima i tretmanu za muškarce i žene.
MINIMALAC POVEĆAN NA 30.022 DINARA,NEMA DOGOVORA U SES-U
Socijalni partneri nisu uspeli da se dogovore oko visine “minimalca” za narednu godinu, pa će Vlada Srbije predložiti da se minimalna cena rada poveća za 11,1 odsto u 2020. godini.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je na konferenciji za novinare, nakon sastanka članova Socijalno-ekonomskog saveta, da to znači da će sa 155,3 dinara, koliko sada iznosi, minimalna cena rada po radnom času biti 172,5 dinara.
Mali objašnjava da će tako “minimalac” mesečno skočiti sa 27.022 dinara, koliko je sada, na 30.022 dinara, što je, kako je istakao, “najveće povećanje zarade ikada u Srbiji”.
Stav poslodavaca bio je da se minimalna cena poveća za pet-šest odsto i da su to realne mogućnosti privrede, dok su Savez samostalnih sindikata Srbije I UGS “Nezavisnost” tražili da se ona poveća za najmanje 20 odsto.
Predsednik Saveza samostralnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da sindikati, nažalost, nisu podržali taj predlog, iako je došlo do najvećeg povećanja minimalne zarade od kada se pregovara od 2002. godine.
On je podsetio na dogovor socijalnih partnera o tome da minimalna zarada do 2021. godine dostigne visinu minimalne potrošačke korpe, “što je sa predloženim povećanjem minimalca nemoguće da se to dogodi za naredne dve godine”.
Predsednik UGS “Nezavisnost” Zoran Stojiljković ocenio je da je predlog o minimalnoj ceni rada maksimalni politički ustupak vlade.
“Ovo nije postignuta logika kompromisa, nego maksimalan predlog koji vlada daje. Da smo došli do 32.000 dinara ili 33.000 dinara, koji omogućuje da se ispuni dogovor da se za dve godine stigne protrošačka korpu, onda bi to bio kompromis”, rekao je Stojiljković.
Ministar rada Zoran Đorđević rekao je da je želja bila da se dođe do povećanja “minimalca” imajući u vidu da je cilj da to osete i drugi građani, odnosno da se to oseti i kroz povećanje plata i penzija.
Cilj nam je bolji standard svih građana, rekao je Đorđević i dodao da se nada da će iduće godine biti novog povećanja “minimalca”, a sve u cilju da se dostigne minimalna potrošacka korpa, ali i da se prestigne.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da bi realno povećanje minimalne cene rada bilo između šest i deset odsto.
On, je međutim, rekao da su poslodavci dobili ipak kompenzaciju smanjenjem doprinosa za PIO fond za 0,5 odsto i povećanja za 1.000 dinara neoporezivog dela zarade.
Procenjuje se da minimalac od oko 27.000 dinara sada u Srbiji prima oko 350.000 zaposlenih.
POVEĆANJE MINIMALCA BIĆE DVOCIFRENO
Minimalna cena rada je niska i nedovoljna za život, a zbog zamrznutih i umanjenih plata u javnom sektoru, broj onih koji je primaju se povećava, izjavio je danas predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.
„Minimalac“, koga prima čak 350.000 ljudi, i niske plate koje stagniraju, jedan su od razloga zašto oko 50.000 mladih svake godine napušta našu zemlju.
PENALI ZA PREVREMENU PENZIJU -TRAJNO ILI PRIVREMENO REŠENJE
Penali za prevremeno penzionisanje, prema mišlјenju sindikata, nisu zakoniti, jer oduzimaju građaninu nešto za šta je on čitav radni vek odvajao novac.
Ipak, zakon iz 2014. omogućio je da se umanji i to što je neko zaradio. To bi, smatraju, trebalo da bude ispravlјeno ukidanjem penala posle 65. godine, što je starosna granica za odlazak u penziju.
