SSSS zahteva doslednu primenu vladine preporuke i smernica za rad na visokim temperaturama

sssstarapazova.org

4 Jula, 2025

Savez samostalnih sindikata Srbije zahteva, dok se ne uvede kao obavezujuće, doslednu primenu vladine preporuke, donete još 2007. godine, kao i kasnije donete Smernice Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za rad na otvorenom pri visokim temperaturama.

U dopisu, upućenom Uniji poslodavaca Srbije, Ministarstvu za rad i Upravi za bezbednost i zdravlje na radu, Savez traži od poslodavaca da organizuju posao u skladu sa vremenskim prilikama i da poštuju sve potrebne mere, a od nadležnih, posebno od inspekcije za rad, da izlazi na teren i stalno kontroliše radove i primenu neophodnih mera na zaštiti radnika.

Mere, koje se, pre svega, odnose na organizacione, a zatim i tehničke i zdravstvene, podrazumevaju promenu režima rada, česte zamene zaposlenih, češće pauze, obezbeđivanje velikih količina vode i bezalkoholnih pića, obezbeđivanje prostora gde zaposleni mogu da budu zaštićeni od sunca, informisanje zaposlenih o opasnostima po zdravlje usled izlaganja visokim temperaturama, upoznavanje zaposlenih sa simptomima bolesti izazvanih visokim temperaturama i pružanje prve pomoći.

Sindikat poziva poslodavce da organizuju posao tako da se izbegava rad u najtoplijem delu dana (11-16 časova), da se organizuje rad po smenama, da se uvede dodatna radna snaga, preraspodeli obavljanje poslova (teži deo posla obavljati u hladnijem delu dana), da se prave češće pauze, uz obezbeđivanje velikih količina vode, da se izvrši obuka zaposlenih za pružanje prvi pomoći, zaposlenima omogući da tokom odmora (pauze) mogu skinuti sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, da se obezbedi odgovarajući prostor gde zaposleni mogu da se sklone od sunca i odmore, kao i da se izvrši aklimatizacija zaposlenih na uslove pri visokim temperaturama.

Predsednik SSSS: Prioritet više nije minimalac, nego plata s kojom može da se živi dostojanstveno

sssstarapazova.org

3 Jula, 2025

Novoizabrani predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović izjavio je da tom sindikatu više neće biti prioritet minimalna cena rada, već plata sa kojom može da se živi dostojanstveno, naglašavajući da je SSSS, posle izvesne pometnje, stao na stranu studenata i podržava njihove zahteve za pravnu državu.

Mi svake godine pregovaramo o minimalnoj ceni rada i minimalnoj zaradi koja se odnosi na 95.000 zaposlenih. Naš prioritet će biti zarade svih zaposlenih, od kojih mogu da žive dostojanstveno, zarade koje će zaustaviti odlazak mladih ljudi u inostranstvo, rekao je Mihajlović.

On je najavio da će granski sindikati tražiti da što pre počnu pregovore sa nadležnim ministarstvima o povećanju svih plata u Srbiji i to u procentu rasta minimalnih plata.

Mihajović je podsetio da sindikati nisu imali nikakav uticaj na formiranje minimalne cene rada, jer je ona „utvrđivana na drugom mestu“, navodeći da ni ovoga puta ne mogu da se pohvale „da vode pregovore i da postoji socijalni dijalog“.

I ovoga puta je predsednik države izašao sa cenom rada, odnosno minimalnom zaradom, ali je otišao i korak dalje pa je napravio i srednjoročni plan povećanja minimalne zarade do 2027. godine, podsetio je Mihajlović.

Prema njegovoj oceni, to jasno pokazuje da su sindikati suvišni, da su tu samo kao ikebana i da bi se stvorio privid da postoji socijalni dijalog.

On je potvrdio da je u redovima sindikata bilo izvesne pometnje po pitanju odnosa prema studentskim protestima i njihovim zahtevima, ali da sada tu nema nikakve dileme.

Mi smo stali na stranu studenata, podržavamo njihove zahteve za pravnu državu u kojoj će zakon biti jednak za sve. Tu ne može biti nikakvog odstupanja, naglasio je Mihajlović i dodao da i SSSS mora da se menja na bolje, kako bi na pravi način odgovorio izazovima koji mu predstoje.

Sindikat mora da ide dalje. Ljudi u sindikatu moraju biti smenjivi i promenjivi, moraju da imaju odgovornost i da polažu račune svom članstvu, a pre svega da slušaju zahteve članstva i da ih izvršavaju, poručio je Mihajlovć.

Mihajlović je rekao da je jedan od prioriteta „konsolidovanje sopstvenih redova i postavljanje SSSS na svoje noge“, uz opasku da je čitav sindikalni pokret u Srbiji u dubokoj krizi.

Mislim da smo tome i sami doprineli, jer se rukovodstvo malo otuđilo od članstva i organizacije. Nameravamo da organizaciju vratimo članstvu i da budemo svoji i samostalni prilikom donošenja odluka, zaključio je Mihajlović.

Izvor:Beta

Zoran Mihajlović izabran za predsednika SSS

sssstarapazova.org

26 Juna, 2025

Zoran Mihajlović je novi predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Njega su, nakon drugog kruga glasanja, obavljenog večeras u Beogradu, izabrali delegati Sedamnaestog kongresa Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Mihajlović, koji je do sada obavljao funkciju sekretara Veća SSSS, predvodiće najveću sindikalnu centralu u Srbiji u narednom petogodišnjem periodu.

Zahvalivši se na ukazanom poverenju, Mihajlović je obećao da će periodično, svakih mesec do dva, podnositi izveštaj šta je uradio u cilju „vrlo brzog podizanja organizacije na noge“.

On je prethodno, tokom predstavljanja svog programa delegatima Kongresa, pozvao “na budjenje”, s obzirom na to da su, kako je ocenio, Savezu potrebne hitne promene.

“Želim da sindikat vratimo pojedincu, da bude otvoren i živ, da ne ćuti i da se sklanja, da ne bude servis vlasti, već snaga svih nas pojedinačno. Bez poverenja nema akcije i nema sindikata. Možemo više ako se usudimo i preuzmemo odgovornost. Moramo ući u svako preduzeće i da ne izlazimo iz njega dok ne rešimo problem”.

“Sindikat mora biti tamo gde je nepravda. Minimalac nije naš cilj, već hoćemo platu od koje može da se dostojanstveno živi, a ne preživljava i zato vas pozivam da ustanemo za bolji sindikat i bolju Srbiju”, istakao je Mihajlović.

Kongres SSSS biće održan 26. juna u Beogradu

sssstarapazova.org


16 Juna, 2025

Sedamnaesti kongres Saveza samostalnih sindikata Srbije biće održan u četvrtak, 26. juna 2025. godine, u Beogradu, u Dvorani Doma sindikata, Trg Nikole Pašića 5a, sa početkom u 11 časova.

Na Kongresu najstarije i najveće sindikalne centrale u Republici, koja ove godine obeležava 122 godine postojanja, biće izabrano novo rukovodstvo Saveza i usvojena kongresna dokumenta koja će utvrditi pravce delovanja naše organizacije u budućem periodu.

Kongres se održava pod sloganom „Između rada, čipa i prava!“

Osim delegata, članova i predstavnika organa na svim nivoima organizovanja samostalnih sindikata Srbije i Saveza samostalnih sindikata Srbija, Kongresu će prisustvovati i predstavnici državnih organa i drugih institucija, kao i gosti iz inostranstva.

Istorijske odluke 113. Međunarodne konferencije rada

sssstarapazova.org

18 Juna, 2025

Na nedavno završenoj 113. Međunarodnoj konferenciji rada u Ženevi, međunarodni sindikalni pokret ocenio je veoma značajnim postignute konsenzuse o dva nova međunarodna radna standarda, koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu i platformske radnike.
Prvi put je usvojena međunarodna konvencija, sa pratećom preporukom, koja će štititi radnike od bioloških opasnosti u radnoj sredini. Konvencija o prevenciji i zaštiti od bioloških opasnosti u radnoj sredini, broj 192, i Preporuka o prevenciji i zaštiti od bioloških opasnosti u radnoj sredini, broj 209, postavljaju globalne standarde u očuvanju zdravlja radnika u svim sektorima.
Konvencija 192 poziva države članice Međunarodne organizacije rada (MOR) da pripreme nacionalne propise i usvoje mere o bezbednosti i zdravlju na radu, uključivanjem mera prevencije i zaštite od bioloških opasnosti i razvijanjem mehanizama za pripremu i odgovor na akcidente i nesreće. Od poslodavaca se zahteva da usvoje preventivne i zaštitne mere, u saradnji sa radnicima, a oni moraju biti informisani i obučeni u vezi sa opasnostima i rizicima.
Preporuka broj 209 predviđa detalje u sprovođenju, uključujući procenu rizika, sisteme ranog upozoravanja, pripremljenosti i mehanizme odgovora (npr. u slučaju izbijanja epidemija ili pandemija) i obuke. Razrađuje i definiciju bioloških opasnosti i rizika i nabraja specifične načine izlaganja i prenosa, poput vazdušnog puta, kontakta ili vektorskim prenosom.
Ova dva instrumenta zajedno nude snažan, prilagodljiv okvir za prevenciju bioloških rizika na svakom tipu radnih mesta.
Konvencije su međunarodno obavezujući ugovori koje ratifikuju države članice MOR, dok preporuke služe kao neobavezujuće smernice.
U oblasti platformskog rada, međunarodni radnički pokret u MOR, uz podršku većine vlada članica te organizacije, izborio se da naredna konferencija 2026. godine usvoji prvu globalnu obavezujuću konvenciju sa pratećom preporukom, kako bi se obezbedio dostojanstven rad za platformske radnike.
Generalni sekretar Međunarodne konfederacije sindikata, Luk Triangl, izjavio je tim povodom da je „ovo prekretnica za milione platformskih radnika širom sveta koji dugo čekaju međunarodnu zaštitu“.
“Prvi put imamo jasno opredeljenje ka regulisanju digitalnih plaftormi za rad i za osiguranje da inovacije neće imati prioritet nad pravima radnika“, rekao je Triangl.
Platformska ekonomija danas upošljava više od 150 miliona radnika širom sveta (po podacima MOR), ali platformski radnici uglavnom rade bez ugovora o radu, socijalne zaštite i prava na organizovanje.
Uspehom se smatra da je Međunarodna konferencija rada odredila ključne elemente za novi međunarodni pravni instrument (u formi konvencije sa preporukom), definicije i obim konvencije i da će prepoznati prava radnika i sindikata na pristup informacijama o algoritamskom menadžmentu.
Na pregovorima Konferencije u 2026. godini potrebno je utanačiti i odredbe o klasifikaciji zaposlenja, socijalnoj zaštiti, kolektivnom pregovaranju, sprovođenju, i rešavanju sporova.
Mogućnost pristupa informacijama o algoritamskom upravljanju predstavlja veliki korak ka transparentnosti i odgovornosti u radu preko platformi. Bez toga, radnici su često nemoćni da ospore netransparentne odluke koje utiču na njihovu platu, radno vreme ili otkaz.
Pored ovih, još jedan značajan ishod ovogodišnje Međunarodne konferencije rada je i usvajanje Rezolucije o smanjenju neformalnosti i podršci tranziciji u formalizaciji rada.
Rezolucija poziva na hitno delovanje za unapređenje uslova rada, proširenje socijalne zaštite i stvaranje dostojanstvenih radnih mesta, posebno kod radnika najugroženijih neformalnim radom.
Ona zahteva od MOR da pripremi globalne smernice i podrži države da svoje nacionalne strategije sprovedu u delo.

Pregovori za zaključivanje opšteg kolektivnog ugovora počinju u oktobru

sssstarapazova.org

11 Juna, 2025

Pregovori socijalnih partnera za zaključivanje opšteg kolektivnog ugovora počeće sredinom oktobra ove godine.
Tako je predviđeno Protokolom, koji su juče potpisali predstavnici tri socijalna partnera, a koji definiše osnovna načela i procedure koje će pratiti u predstojećim pregovorima.
Time je inicijativa Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ za zaključivanje tog ugovora na nacionalnom niovu počela sa realizacijom.
U prostorijama Unije poslodavaca Srbije održan je sastanak pregovaračkih timova, na kojem je definisan tekst protokola o principima postupka priprema i procedure pregovora za zaključivanje opšteg kolektivnog ugovora.
Kao rezultat razgovora, tri reprezentativna socijalna partnera – dva reprezentativna sindikata i Unija poslodavaca Srbije, kao reprezentativni predstavnik privrede – usaglasili su i zajednički potpisali Protokol.
Tim dokumentom potvrđena je posvećenost socijalnih partnera jačanju socijalnog dijaloga, unapređenju radno-pravnog okvira, poboljšanju uslova rada i života zaposlenih, kao i podršci razvoju konkurentne i održive privrede Republike Srbije.
Potpisnici protokola, koji su i šefovi pregovaračkih timova, jesu Duško Vuković, potpredsednik SSSS, Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije i Miloš Miljković, izvršni sekretar UGS Nezavisnost.

Četvorodnevna radna nedelja donosi puno uspeha svetskim kompanijama

sssstarapazova.org

4 Juna, 2025

Četvorodnevna radna nedelja je mnogim svetskim kompanijama donela puno uspeha i omogućila im da održe 100% učinka iako su radno vreme smanjili za 20%.

To je pokazalo istraživanje američke nevladine organizacije, koja je tokom 2022. godine sprovela, kako bi četvorodnevna radna nedelja postala standard.

U istraživanju je učestvovalo 245 kompanija i neprofitnih organizacija koje su primenile ovaj pilot program za više od 8.700 radnika u SAD, Velikoj Britaniji, Brazilu, Portugaliji, Nemačkoj i Južnoj Africi.

Za zaposlene rezultati skraćenog rada bez promene u zaradama su izvanredni. Čak 69% zaposlenih je doživelo manje izgaranje na radnom mestu, 42% izveštava da im se mentalno zdravlje poboljšalo, a 37% to tvrdi za fizičko zdravlje, dok 13% njih kaže da se nikad ne bi vratili na stari sistem rada.

Ovakvi rezultati nisu iznenađujući. Međutim, ono što je neočekivano je koliki uspeh su doživele kompanije primenivši ovaj model. One su program ocenile ocenom 8.2 od 10. Nakon godinu dana samo 20 kompanija, što je manje od 10% od ukupnog broja učesnika, odlučilo je da se vrati na punu radnu nedelju.

Veći učinak, kao i dohodak, praćeni su manjim izostajanjem sa posla i manjim davanjem otkaza.

Kompanija Majkrosoft – Japan je, uz uvođenje pravila da nijedan sastanak ne sme da traje duže od 30 minuta, uspela da u toku probnog perioda poveća produktivnost za 40%, dok su izostanci pali za 25%.

Slični izazovi za radnike u multinacionalnim kompanijama u Turskoj i Srbiji

sssstarapazova.org

30 Maja, 2025

Predstavnici Samostalnog sindikata metalaca Srbije učestvovali su na stručnom seminaru u Turskoj, gde su imali priliku da se detaljnije upoznaju sa turskim zakonodavstvom u oblasti rada, kao i sa kolektivnim ugovorima koji regulišu prava i obaveze radnika u metalskom sektoru.
Delegaciju iz Srbije primio je Murat Salar, sekretar turskog sindikata metalaca, koji je istakao značaj međunarodne saradnje između sindikata. On je delegaciju upoznao sa trenutnim stanjem u metalskom sektoru Turske, s posebnim osvrtom na izazove sa kojima se suočavaju radnici zaposlenih u multinacionalnim kompanijama koje posluju na turskom tržištu.
Tokom seminara, analizirane su specifičnosti turskog Zakona o radu, pravni okvir za kolektivno pregovaranje, kao i praktična iskustva turskih sindikata u zaštiti prava radnika. Pored toga, učesnici su razgovarali o sindikalnoj strategiji, organizovanju u preduzećima sa stranim kapitalom, kao i o mehanizmima zaštite radničkih prava u situacijama kada dolazi do kršenja zakonskih i ugovorenih obaveza od strane poslodavaca.
Jedan od važnih zaključaka seminara jeste činjenica da u metalskom sektoru, i u Srbiji i u Turskoj, posluju mnoge iste multinacionalne kompanije. Iako su zakonski propisi i institucionalni okviri dveju zemalja različiti, problemi sa kojima se radnici susreću u tim kompanijama u velikoj meri su slični. U oba slučaja radnici se suočavaju sa pritiscima, nesigurnim uslovima rada, otežanim kolektivnim pregovaranjem, kao i sa pokušajima poslodavaca da obesmisle ili zaobiđu rad sindikata.
Ovo saznanje dodatno je naglasilo potrebu za jačanjem međunarodne saradnje između sindikata iz različitih zemalja, naročito u sektorima u kojima dominiraju multinacionalne kompanije. Razmena iskustava, informacija i dobrih praksi može doprineti efikasnijem delovanju sindikata u zaštiti radnika, ali i stvaranju zajedničkih međunarodnih inicijativa u borbi za dostojanstven rad.
U okviru programa seminara, delegacija Samostalnog sindikata metalaca Srbije bila je i u radnoj poseti kompaniji Beko u Ankari, jednoj od vodećih kompanija u oblasti proizvodnje kućnih aparata i članici međunarodne grupacije Arçelik. Tokom posete, članovi delegacije imali su priliku da se upoznaju sa uslovima rada u fabrici, organizacijom sindikalnog delovanja unutar kompanije, kao i sa načinom na koji su regulisani odnosi između sindikata i menadžmenta.
U razgovoru sa predstavnicima sindikata kompanije Beko razmatrani su izazovi sa kojima se suočavaju zaposleni, naročito u pogledu poštovanja prava radnika, primene kolektivnih ugovora i uticaja globalnih korporativnih politika na lokalne uslove rada. Posebna pažnja posvećena je iskustvima turskih sindikalaca u vođenju kolektivnih pregovora i očuvanju prava radnika u uslovima kada multinacionalne kompanije pokušavaju da minimizuju socijalni dijalog.

Sindikati žele veći minimalac za bar 20 odsto

sssstarapazova.org

26 Maja, 2025

Iznenadna najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića o povećanju minimalne zarade koja u ovom trenutku u Srbiji iznosi 457 evra, na 500 i na 550 evra, odjeknula je kao grom iz vedra neba.

Iznenađeni su i u Savezu samostalnih sindikata Srbije i u UGS „Nezavisnost”, koji su reprezentativni i koji jedini, pored poslodavaca i predstavnika vlade, učestvuju u pregovorima o visini minimalca, a koji za sada ne znaju ništa detaljnije.

Predsednik je, takođe, rekao da već nekoliko dana razgovara sa najvećim sindikatima i Ministarstvom finansija, kako bi što više olakšao onima koji imaju najmanje zarade u Srbiji, ali oni sa kojima smo razgovarali kažu nisu bili pozvani da razgovaraju o ovoj temi.

„Pokrenuo sam ideju povećanja minimalne zarade. Hoću da je podignemo i na 500 i na 550 evra, samo da vidimo u kom intervalu. Imamo mali broj ljudi koji primaju minimalac, 95.000 ukupno u Srbiji, nekada je bilo 500.000 ljudi koji su primali minimalac. Napredovala je Srbija mnogo“, kazao je Vučić, preneo je Tanjug.

Minimalna zarada u Srbiji nije nikad bila iznad iznosa minimalne potrošačke korpe. Recimo, u januaru ove godine (poslednji zvanični podatak) bila je 55.085 dinara, dok je minimalac za prosečnih 174 sata rada iznosio 53.500 dinara.

„Moramo priznati da će se taj trend nastaviti i u toku cele godine, da će vrednost korpe biti veća od minimalca. Zato i smatramo da institut minimalne zarade treba ukinuti“, ističe Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, dodajući da ako već mali broj ljudi, kako tvrdi država, prima minimalac, nema potrebe nadalje utvrđivati minimalnu zaradu.

„Drugo, imajmo u vidu da 1,2 miliona ljudi prima platu između minimalne i medijalne zarade, a da je prosečna potrošačka korpa znatno iznad tih iznosa. Stoga bi trebalo da utvrđujemo platu za život ili platu po ugovorima, tj. zarade koje će realno pokrivati troškove života“, navodi Vuković.

O pitanju sastanaka o kojima govori predsednik Srbije nema informacije, ali smatra da je sasvim jasno i neophodno da se vlada i socijalni partneri dogovore najpre da li bi već sada trebalo korigovati iznos minimalne zarade, pa da ona u drugoj polovini ove godine bude veća nego što je trenutno. Minimum za povećanje bi trebalo da bude 20 odsto, posebno u kontekstu ranijih najava države da će minimalac biti 650 evra do 2027. godine.

„Po toj računici onda je nužno da ovogodišnji minimalac bude uvećan za minimum 20 odsto, kao i naredne godine za isto toliko, da bi se dosegla ta cifra od 650 evra“, dodao je Vuković.

U 2025. minimalni radni sat vredi 308 dinara, odnosno minimalna zarada je uvećana za 13,7 odsto, pa ove godine u proseku ta zarada iznosi 53.590 dinara, što je pomenutih 457 evra.

Da doslovno ništa ne zna o planovima koje je najavio predsednik Srbije, otkriva Čedanka Andrić, predsednica UGS „Nezavisnost”.

„Sa predsednicima svih pet sindikalnih centrala nije niko razgovarao, a ne znamo ni koji su to najveći sindikati. Kod nas postoje reprezentativni, a sa njima niko nije razgovarao. Sve o tim najavama smo pročitali u medijima, a vlada još nije imenovala svoje članove u Socijalno ekonomskom savetu SES-u. Odluka o minimalnoj zaradi, pa čak i kada bi se korigovala u toku ove godine, donosi se na sednici saveta, a ako se ne donese, onda je donosi vlada, ali opet uz razmatranje SES-a“, objašnjava Andrićeva.
Izvor:Politika