sssstarapazova.org

13 Jula, 2022

Dok se čekaju pregovori o minimalnoj ceni rada za 2023. između sindikata, poslodavaca i države, koji treba da počnu sredinom avgusta, predsednik Srbije je najavio da će ova zakonom garantovana zarada biti uvećana za 12 do 14 odsto.

Vučić je rekao da bi to dvocifreno uvećanje, koje bi išlo na teret države, a ne poslodavca, i za šta je potrebno 300 miliona evra, značilo da bi “minimalac”, umesto sadašnjih oko 35.000 dinara, u narednoj godini trebalo da iznosi 40.000 dinara.

Ipak, sindikalnim predstavnicima nije sasvim jasno, zbog čega su pregovori uopšte spomenuti kao mogućnost, budući da se konkretno povećanje u procentima u javnosti već uveliko spominje. Takođe, smatraju da bi minimalnu zaradu trebalo podići odmah, a ne tek za pola godine, jer se Srbija već sada suočava sa galopirajućom inflacijom koja će se teško obuzdati.

Ukoliko bi „pobedio” aktuelni predlog države da se minimalna zarada za narednu godinu poveća na oko 40.000 dinara, s takvim iznosom ovog trenutka bilo bi pokriveno oko 94 odsto minimalne potrošačke korpe u Srbiji. Sve to, naravno, pod uslovom da iznos te minimalne korpe, koja je prema poslednjim raspoloživim podacima iz marta ove godine bila 42.500 dinara, ostane na istom nivou i u toku cele naredne godine, a to je nemoguće.

Sindikate to samo upućuje na zaključak, kako objašnjava Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, da će tročlane porodice koje u Srbiji žive od minimalca, u budućnosti ipak morati da gladuju, i to najmanje sedam dana u toku svakog meseca, jer će zbog očekivanog rasta inflacije i cena na malo, porasti i vrednost minimalne potrošačke korpe do kraja sledeće godine, a “minimalac” će za sve to vreme ostati isti.

Na takav zaključak ih je navela najnovija analiza sindikalne potrošačke korpe koju su uradili u saradnji sa stručnjacima i profesorima koji se bave nutricionizmom.

“Napravili smo računicu po kojoj junska minimalna sindikalna potrošačka korpa treba da vredi 51.348 dinara. Od tog iznosa, za hranu i bezalkoholna pića tročlana porodica imala bi mesečno na raspolaganju oko 25.000 dinara, što je dnevno oko 840, odnosno po članu domaćinstva 280 dinara. Pri tom, ovde govorimo o minimalnom dnevnom jelovniku koji je kreiran na oko 1.500 kalorija, što je ispod praga koji propisuje Svetska zdravstvena organizacija”, otkriva Vuković.

Dodaje da to znači da bi takva porodica po članu trebalo dnevno da unese 180 grama mesa, 200 grama povrća, 200 grama voća, 200 grama hleba, šolju mleka ili jogurta, 15 mililitara ulja, po pet grama soli i šećera i šolju čaja u toku jednog meseca.

“To, ipak, nije moguće jer ‘minimalac’ trenutno iznosi 35.000 dinara. Naši građani koji zarađuju toliko morali bi u tom slučaju da gladuju desetak dana, ukoliko bi dnevno unosili tih 1.500 kalorija”, naglašava Vuković.

Do poslednjih izmena Zakona o radu, koje su sprovedene u delo još pre osam godina, minimalna cena rada usklađivala se dvaput godišnje. Od tada se, za celu sledeću godinu, utvrđuje samo u septembru, odlukom SES-a saglasno članu 112 Zakona o radu.
Ako ovo telo ne donese odluku u roku od 15 dana od dana početka pregovora, o visini minimalne cene rada odlučuje Vlada Srbije u narednom roku od 15 dana. Posle toga sledi kreiranje budžeta države za narednu godinu, ali je ipak moguće pokrenuti i vanredni postupak usklađivanja minimalne zarade, bilo kada tokom godine. To se ipak do sada nikada nije dogodilo, iako beležimo rast inflacije i rast cena na malo, tako da minimalac uvek kaska za iznosom minimalne potrošačke korpe, navodi list Politika.

VKS, umesto potvrde svog prethodnog stava – objavio svoju skandaloznu presudu na Reviziji jednog od mnogobrojnih procesa ovim povodom i presudio – tetkice na minimalcu bez prava na topli obrok i regres !

Presuda doneta 06. aprila, tri dana nakon Opštih izbora, a objavljena tek 3 meseca kasnije na početku sezone godišnjih odmora i letnjeg raspusta !

To proizilazi iz presude po reviziji koju je objavio Vrhovni kasacioni sud (VKS). Dve godine ranije je isti sud, po istom osnovu, tvrdio suprotno, da u minimalnoj zaradi nikako ne može da bude sadržana bilo koja druga naknada.

Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo ocenio je da je to „vrlo naivno urađena presuda“, gde je očigledna namera bila da se presudi kontra dosadašnjoj praksi nižih sudova.

„Pretpostavljam da je ovde reč o pokušaju da se smanje troškovi države, jer su oni očigledno mnogo narasli pošto ima puno ljudi na minimalcu koji su tužili za neisplaćeni topli obrok i regres“, rekao je Reljanović.

VKS objavio je presudu iz aprila u kojoj navodi da su nižestepeni sudovi „pogrešno primenili materijalno pravo“ i da koeficijent za obračun plate i tih zaposlenih u sebi sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Iako sve tetkice u školama u Srbiji imaju koeficijente koje „ne dobacuju“ ni do minimalca, pa im država dotira do punog iznosa zakonom garantovanog minimuma.

Taj sud je naveo da se na zaposlene u školama primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, kojim se predviđa da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

„To znači da tužilji ne pripada pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora pošto su te naknade sadržane u koeficijentu njene plate, pa je to što je tužilji, u spornom periodu, isplaćivana minimalna zarada bez uticaja na odlučivanje“, ocenio je VKS jednu tužbu.

Reljanović je ocenio da „niko ne može da ima koeficijent za platu nižu od minimalne zarade, jer je to nezakonito“.

„Ti ljudi ne trpe materijalnu štetu jer im država nadomesti razliku do minimalne zarade, ali je sam način obračuna nezakonit“, rekao je Reljanović.

On je istakao da je VKS ispravno utvrdio da je deo osnovne zarade i regres za godišnji odmor i topli obrok, ali da to nikako ne važi u slučaju kada je plata, minimalac.

„Ono što VKS namerno ne vidi, a ne ulazim u motive, to pravilo je u suprotnosti sa Zakonom o radu. Upravo time su se rukovodili niži sudovi, u minimalnu zaradu nikako ne mogu da uđu regres i topli obrok. VKS namerno upoređuje babe i žabe, upoređuje pravilo da u koeficijent ulazi regres i topli obrok i kažu da to pravilo derogira ceo Zakon o radu. To nije tačno“, rekao je Reljanović.

To pravilo, prema njegovim rečima, važi samo u situacijama kada se isplaćuje više od minimalne zarade.

„Kada se plaća minimalna zarada mora da se primene odredbe iz Zakona o radu jer posebni zakoni ne sadrže odredbe o minimalnoj zaradi. Da u tim posebnim zakonima stoji da se u koeficijente uračunavaju naknade za topli obrok i regres i u slučajevima kada se prima minimalac, mogli bismo reći da je derogiran Zakon o radu“, rekao je Reljanović.

Dodao je da je po Zakonu o radu minimalna zarada, minimalna naknada za rad i standardni učinak za vreme provedeno na radu. „Tu nema reči ni o čemu drugom. Čak se izričito Zakonom o radu kaže da se sve ostalo što čini uvećanu zaradu dodatno isplaćuje, a naravno da regres i topli obrok spadaju u druga, ostala primanja“, naveo je Reljanović.Tako radnici koji primaju minimalac, kako je rekao, naknadu za topli obrok i regres moraju posebno da prime.

Кликни на линк: Посебна ревизија

22 Juna, 2022

Godišnje zasedanje Međunarodne organizacije rada (MOR), koje je ove godine trajalo od 27. maja do 11. juna 2022. godine, biće zapamćeno po donošenju odluke da se bezbednost i zdravlje na radu svrstaju u petu kategoriju fundamentalnih prava i principa u okviru Deklaracije o temljenim principima i pravima na radu (1998).

Put do ove istorijske odluke je bio dug. Diskusije Upravnog odbora MOR o ovom pitanju su trajale tri godine, tj. od novembra 2019 do do marta 2022.Povodom Stogodišnje deklaracije MOR o Budućnosti rada iz 2019, konferencija MOR je izjavila da je bezbedan i zdrav rad presudan za dostojanstven rad. Kriza KOVIDA-19 nam je svima još jednom to stavila do znanja, kao i činjenica da tri miliona radnika godišnje nastrada na radnom mestu, a na desetine miliona se povredi ili pati zbog narušenog zdravlja.Pored ove značajne odluke, donete su mnoge druge koje će u budućnosti oblikovati svet rada. To su odluke Komiteta za šegrtovanje, Komiteta za dostojanstven rad, socijalnu i solidarnu ekonomiju i Komiteta za zapošljavanje. Iako su sve ove oblasti podjednako značajne, oblast u kojoj je bilo najteže doći do konsenzusa bilo je šegrtovanje i to upravo zbog velikih razlika u zakonskoj regulativi država.Ono što je, takođe, obeležilo ovogodišnje zasedanje je rekordni broj glasova na amandmane za Konvenciju o radu moreplovaca. Tokom pandemije život moreplovaca je bio ugrožen. Naime, nije im bilo dozvoljeno da pristanu na obalu nakon 11 meseci plovidbe; nisu imali adekvatan pristup čistoj pijaćoj vodi i hrani; sredstva komunikacije im nisu bila dostupna i slično. Sve ovo je uticalo na njihov izuzetno nepovoljan položaj.Sve članice MOR imaju obavezu da poštuju i primenjuju odluke donete na 110. zasedanju, što se naročito odnosi na Konvenciju o BZR (br. 155) i Konvenciju o promotivnom okviru za BZR (br.187) koje su priznate za fundamentalne.

20 Juna, 2022

U organizaciji Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata Vojvodine,
17-18 juna, na Kelebiji, održana je konferencija pod nazivom „Rodna ravnopravnost – položaj žena: stanje i perspektive“.

Konferencija je održana u sklopu projektnih aktivnosti SSSV i Sindikata LO iz Švedske usmerenih ka edukaciji i promociji principa rodne ravnopravnosti, a namenjena je aktivistkinjama u sindikatima na teritorijalnom i granskom nivou organizovanja.

Cilj konferencije bio je sagledavanje aktuelnog stanja rodne ravnopravnosti, kako bi se predvidele perspektive deklarativno postavljenih ciljeva u ovoj oblasti.

Predsednica Sekcije žena SSS Vojvodine Jadranka Svirčev je učesnike upoznala sa sociјаlnо ekonomskim položajem žena u Srbiji kroz sagledavanje njihovog položaja na tržištu rada, u obrazovnom, zdravstvenom i sistemu socijalne zaštite, te sagledavanju učestalosti i broja prijava nasilja prema ženama.

Zamenica predsednice Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Subotice Ana Ivanović je predstavila dosadašnju praksu i rezultate Saveta.

Tokom njenog izlaganja učesnice su imale priliku da razmene iskustva i uporede aktuelnu situaciju u svojim lokalnim zajednicama po pitanju rodne ravnopravnosti u različitim socijalnim kontekstima.

Predstavnica Udruženja građana „Klara i Rosa“ iz Subotice Gordana Vukov Ciganjik je kroz prezentaciju učesnice detaljno upoznala sa konkretnim projektnim aktivnostima koje realizuju u okviru Udruženja.

Nakon toga kroz grupni rad u radionicama učesnice su imale priliku da na praktičnim primerima sagledaju i diskutuju o aspektima rodno zasnovane diskriminacije na tržištu rada.

Značajan doprinos skupu predstavljalo je prisustvo Gorana Milića, predsednika SSSV i Tomislava Stajića, sekretara Veća SSSV, koji su pozdravili aktivnosti Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata Vojvodine usmerene na afirmaciji žena u svim oblastima i uputili apel da se uključi što veći broj žena u rad organa Sindikata i procese odlučivanja.

26 Maja, 2022

Može li da se živi sa minimalcem od 35.012 dinara? Ne može normalno, odgovara Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih Sindikata Srbije. Ovaj iznos minimalne zarade, tačnije 201,22 dinara po radnom satu, “dogovoren” je još prošlog septembra. Ekonomske okolnosti od tada su se znatno promenile, inflacija zahuktala, a sindikati od vlade zatražili da se o minimalcu pregovara dva puta, a ne jedanput godišnje. Minimalna potrošačka korpa, kojoj su sindikati tokom lanjskih pregovora težili ne bi li minimalac s njom izjednačili, po svemu sudeći i dalje će ostati – nedostižna. “Upozoravamo vladu, apelujemo na nju i tražimo da se razgovara o temi kako bi se zaštitili najugroženiji. Moramo da nađemo rešenje, inače ćemo za mesec dana imati socijalnu bombu”, poručio je Mihajlović.
U Srbiji je, kaže Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih Sindikata Srbije, već oko 400.000 radnika na minimalcu, pošto pojedine firme koje sarađuju sa Ukrajinom, zbog trenutne situacije, zaposlene šalju na plaćene odmore.
„U septembru 2021. smo pregovarali sa vladom i poslodavcima i tražili da se izjednači minimalna potrošačka korpa, koja je tada bila oko 40.000 dinara, sa minimalnom cenom rada. Nažalost, vlada i poslodavci tada nisu bili na istoj strani, pa je vlada sama donela odluku da minimalna cena radnog sata u ovoj godini bude 201,22 dinara. To je za pun fond sati 35.012 dinara. Smatrali smo da je to malo, jer je čak 16 odsto manje od minimalne potrošačke korpe“, navodi Mihajlović.
Usledela su poskupljenja, pa rat u Ukrajini, rast inflacije. Sada je, kaže Mihajlović, minimalac već 24 odsto manji od minimalne potrošačke korpe koja je oko 44.000 dinara.
“Najavljuje se poskupljenje struje, ali troškovi za hranu i osnovne stvari za život tročlane porodice već su mnogo iznad onoga što mogu da zarade”, navodi gost N1.
Na pitanje kako može da se živi sa minimalcem, Mihajlović odgovara: “Ne može normalno”.
Izvor: rs.n1info.com/biznis/sindikat-upozorava-vladu-bez-pregovora-o-minimalcu-sledi-socijalna-bomba/