sssstarapazova.org

18/12/2024

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ
ПРОФ. ДР СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ

На седници Одбора делатности високог образовања Синдиката образовања Србије одржаној 18. децембра 2024. године, разматрана је актуелна ситуација у високом образовању и на основу члана 2. става 2. Закона о штрајку („Сл.лист СРЈ,“ бр.29/96, „Сл.гласник РС“ бр. 101/2005-др закон и 103/2012-одлука УС), донета је  следећа:

О Д Л У К А 

1. У знак солидарности са студентима, запослени чланови Синдиката образовања Србије у високошколским установама ступиће у једночасовни штрајк упозорења у петак 20. децембра 2024. године.
2. Штрајк ће се одвијати тако што ће сви запослени обуставити рад у периоду од  11.00  до 12.00 часова у просторијама установе.
3. Штрајкачки захтеви су:

• Веће учешће  државе у материјалним трошковима високошколских установа;
• Изједначавање цене рада у високом образовању са ценом рада у основном и средњем образовању;
• Хитно закључивање измена и допуна Посебног колективног уговора за високо образовање;
• Укључивање представника синдиката у доношење Закона о финансирању високог образовања и Закона о високом образовању;
• Утврђивање мимимума процеса рада у високошколским установама за време штрајка и обавеза достављања на мишљење синдикату;

4. Штрајкачки одбор:
5. мр Валентина Илић
6. др Марина Миленковић
7. др Бранислав Ристановић

5. Председници синдикалних организација су у обавези да упознају чланство о овој одлуци.

ПРЕДСЕДНИЦА
Мр Валентина Илић

Кликни на линк: Одлука

11.12.24

Sekcija žena Saveza samostalnih sindikata Vojvodine u saradnji sa Savezom samostalnih sindikata za grad Sremsku Mitrovicu i opštinu Šid je u Sremskoj Mitrovici 11. decembra 2024. godine organizovala okrugli sto pod nazivom:“Nasilje nad ženama i isključenost ženskog pitanja u društvu“. Ovaj okrugli sto, posvećen protekloj kampanji 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, organizovan je sa ciljem sagledavanja poznavanja pitanja nasilja nad ženama i da li se u društvu na adekvatan način realizuju odgovorajući programi prevencije i edukacije o pitanjima rodno zasnovanog nasilja.

Nasilje prema ženama najrasprostranjeniji je oblik kršenja prava žena u svetu, a femicid je najekstremniji oblik nasilja prema ženama. Prema dostupnim podacima, u kontekstu porodičnog i partnerskog odnosa u Republici Srbiji ubijeno je najmanje 17 žena, od kojih je osam prijavilo nasilje institucijama. Sumlja se da je ovaj broj veći, ali registar žrtava femicida u Republici Srbiji još uvek ne postoji, iako je deo zvanične strategije za borbu protiv nasilja nad ženama. Okrugli sto je bio prilika da učesnice iznesu svoja mišljenja o pitanjima nasilja i diskriminacije nad ženama, razgovaraju o modelima prevencije nasilja i razmene mišljenja o mogućim rešenjima ovog duboko ukorenjenog društvenog problema koji ima razorne posledice na žene, članove porodice i društvo. Dat je osvrt na pojam nasilja, uporednopravna dokumenta kojima je regulisana ova pravna oblast i praksu Republike Srbije, unutar pravnu regulativu i usvojenu Strategiju za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period od 2021. – 2025. godine. Ukazano je na neophodnost sistemskog pristupa i mera u borbi protiv nasilja nad ženama, zagovaranjem ka otvorenom dijalogu o zajedničkom odgovoru društva na nasilje nad ženama.

Na okruglom stolu o navedenim temama govorila je Andrijana Čović, projektna menadžerka Udruženja građanki FemPlatz uz aktivno učešće članica ženske sindikalne mreže. Kroz diskusiju nas je vodila Jadranka Svirčev, predsednica Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. Dobrodošlicu skupu poželela je Nataša Sapun, predsednica Saveza samostalnih sindikata grada Sremska Mitrovica i opštine Šid sa kojim Sekcija žena Saveza samostalnih sindikata Vojvodine ima dugogodišnju uspešnu saradnju.

Okrugli sto „Nasilje nad ženama i isključenost ženskog pitanja u društvu“ je deo implementacije partnerskog projekta Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i Sindikata LO-Zapadna Švedska pod nazivom:„ZAJEDNO SMO JAČI“ uz podršku Međunarodnog Olof Palme Centra.

Klikni na link: Ponuda Ribarska banja

29. 11. 2024. godine.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) u septembru na nivou Srbije, iznosila je 96.115 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku.
U Vojvodini, prosečna zarada u septembru iznosila je 90.774 dinara, što je, skoro za 5.341 dinara manje od republičkog proseka.
Gledano po regionima, najveći prosek zabeležen je u Beogradu – 121.238 dinara, sledi Vojvodina sa 90.774 dinara, Južna i Istočna Srbija – 82.520 dinara, dok je najmanji prosek ostvaren u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji – 80.892 dinara.
Najveće zarade u regionu Vojvodine beleže se u Južnobačkoj oblasti (100.583 din.), a potom sledi Južnobanatska oblast (89.270 din.), Sremska oblast (86.867 din.), Srednjobanatska oblast (84.513 din.), Severnobačka oblast (82.938 din.), Severnobanatska oblast (80.020 din.) i Zapadnobačka oblast (78.994 din.).
Novi Sad je jedini grad u Vojvodini u kojem je zarada veća od republičkog proseka i iznosi 111.377 dinara. U svim ostalim gradovima/opštinama Vojvodine, zarade su niže od republičkog proseka.
Gledano po mestima, najviša prosečna zarada zabeležena je u beogradskim opštinama: Stari grad 170.558, Vračar 163.757 i Savski Venac 158.414 dinara.
U Vojvodini, najviša prosečna zarada zabeležena je u Gradu Novom Sadu 111.377 dinara. Slede: Pančevo 95.864, Inđija 92.321, Vršac 89.407, Stara Pazova 88.632, Pećinci 87.911, Sremski Karlovci 87.588, Zrenjanin 87.101, Sremska Mitrovica 86.233, Subotica 84.410, Ruma 84.347.
Najniže zarade u septembru na teritoriji Vojvodine beleže se u sledećim mestima: Bač 73.268, Mali Iđoš 73.271,  Srbobran 74.262, Novi Bečej 74.751, Čoka 74.987. Meštani ovih opština, u proseku, su imali zarade niže čak i od medijalne zarade, koja je za septembar 2024. godine iznosila 75.117 dinara.
Razlika u prosečnoj zaradi između regiona Vojvodine (90.774 dinara) i Beogradskog regiona iznosi čak 30.466 dinara, pošto je u glavnom gradu zabeležen prosek od 121.238 dinara.
Razlika u zaradama između najveće u Vojvodini (Novi Sad sa 111.377 dinara) i najveće u beogradskoj opštini (Stari Grad – 170 304 dinara),  iznosi čak 58.927 dinara.

20. Novebar 2024.

Na Završnoj konferenciji projekta „Zajedno smo jači“, održanoj 20. novembra 2024. godine u Novom Sadu, Bengt Forsling iz Sindikata LO Zapadna Švedska podelio je inspirativne uvide i zahvalnost za uspešnu saradnju sa sindikalnim pokretom u Vojvodini.
Forsling je izrazio duboko poštovanje i zahvalnost prema sindikalnim kolegama iz Srbije, nazivajući ih „drugom porodicom“ koja se tokom godina zajedničkog rada nesebično borila za solidarnost, ravnopravnost i slobodu – osnovne vrednosti sindikalnog pokreta. Poručio je da podrška kolega iz Švedske ostaje snažna, čak i u izazovnim vremenima kada se švedski sindikati suočavaju s političkim pritiscima, poput rasta ekstremne desnice u Švedskoj.
Govoreći o izazovima pandemije COVID-19, Forsling je naglasio da je saradnja prilagođena novim okolnostima kroz uvođenje digitalnih načina rada, poput Zoom sastanaka i virtuelnih radionica. Ovaj inovativni pristup omogućio je nastavak aktivnosti i postizanje rezultata iznad očekivanja, uz istovremeno jačanje veza između švedskih i srpskih sindikata.

Praktični rezultati i inspiracija 
Forsling je podvukao važnost poseta Srbiji nakon pandemije, gde su predstavnici švedskih sindikata mogli da vide konkretne rezultate projekta u gradovima poput Sombora, Kikinde, Pančeva i Sremske Mitrovice. Posebno je istakao Novi Sad kao „drugi dom“ za švedske kolege, gde su se kroz razmenu iskustava dodatno učvrstili odnosi saradnje i prijateljstva. ”Projekat između LO zapadne Švedske i SSSV je bio izuzetno uspešan i koristan za obe strane, a postignuti rezultati ne bi bili mogući bez prethodnog iskustva, bliskosti, poštovanja i prijateljstva koje smo gradili godinama”, naglasio je Forsling. Zajednički rad, prema njegovim rečima, pružio im je važno iskustvo i podsetnik da ne uzimaju ono što trenutno imaju zdravo za gotovo. “Svaki dan moramo se boriti za prava radnika i podizati svest kod svih, a naročito mladih generacija, da prava koja danas uživamo nisu data tek tako – za njih se izborio sindikat kroz godine uporne borbe i solidarnosti.” – naglasio je Forsling.
Zaključna poruka 
„Vaša posvećenost, trud i uspeh nisu samo inspiracija za nas u Švedskoj već i primer globalnog sindikalnog jedinstva,“ zaključio je Forsling, podsećajući da su znanje, solidarnost i svakodnevna borba ključ za jačanje sindikalnog pokreta širom sveta.
Projekat „Zajedno smo jači“ ostaje simbol uspešnog povezivanja različitih kultura i društvenih sistema, pokazujući da su zajednički rad i posvećenost univerzalni principi koji mogu prevazići svaku prepreku.