sssstarapazova.org

17 Aprila, 2025

Međunarodna organizacija rada pokrenula je novi program koji princip zarade od koje može da se živi stavlja u središte svoje podrške zemljama.
Nakon višegodišnjeg zalaganja sindikata MOR će u skladu sa tripartitnim principima, ponuditi tehničku podršku vladama i socijalnim partnerima za procenu i primenu zarada od kojih može da se živi.
Ova inicijativa se nadovezuje na istorijski konsenzus postignut u februaru 2024. godine, kada su se članice MOR saglasile oko zajedničkog razumevanja koncepta plate za život i principa koji će voditi njeno utvrđivanje i sprovođenje.
„Ovaj korak ka obezbeđivanju poštenih plata i dostojanstvenih uslova života za radnike širom sveta dugo se čekao. Skandalozno je što stotine miliona radnika primaju plate koje ih drže u siromaštvu. Novi program predstavlja ključan korak ka realizaciji decenijskih sindikalnih zahteva kroz konkretne akcije. Vreme je da svaki radnik zarađuje dovoljno da može dostojno da živi,“ izjavio je Luk Triangl, generalni sekretar MKS.
„Pozivamo sve vlade i poslodavce da se uključe u iskren društveni dijalog i obezbede da plate za život postanu stvarnost kroz jačanje minimalnih zarada i prošireno kolektivno pregovaranje. Zarade od kojih može da se živi su preduslov za inkluzivan i održiv ekonomski razvoj. Radnici su predugo čekali“, zaključio je Triangl.
Procenjeno je da 664 miliona radnika širom sveta ne zarađuje dovoljno da izvuče sebe i svoje porodice iz siromaštva – to je svaki peti radnik na planeti.
Novi program MOR će značajno proširiti tehničku podršku koju organizacija pruža zemljama u vezi sa politikama plata. MOR će sarađivati sa vladama i socijalnim partnerima na razvoju pouzdanih procena troškova života, koje će služiti kao osnova za pregovore o adekvatnim, na dokazima zasnovanim platama – kao i na jačanju institucija za određivanje plata, pre svega kolektivnog pregovaranja i tripartitnih sistema za određivanje minimalne plate.
MKS vidi ovaj program kao ključni alat za zatvaranje jaza između minimalnih i plata za život i poziva na puno učešće sindikata u njegovom sprovođenju. Očekuje se da će doprineti jačanju napora za ratifikaciju i primenu Konvencije MOR 131 o utvrđivanju minimalnih plata. Ovaj okvir je uz uključivanje sindikata ključan za osiguranje da minimalne plate uzimaju u obzir troškove života i da se redovno ažuriraju kako bi odražavale poboljšanja životnog standarda.

14 Aprila, 2025

U Srbiji je u decembru prvi put u istoriji zemlje vrednost prosečne neto zarade premašila vrednost prosečne potrošačke korpe, navodi se u najnovijem izdanju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Prosečna neto zarada je iznosila 108.312 dinara, a prosečna potrošačka korpa 105.765 dinara. Prosečna januarska neto plata u Srbiji iznosila je 107.476 dinara, i nominalno je veća za 12,1 odsto, a realno (kada se odbije inflacija) za 7,2 odsto nego što je bila u januaru 2024. godine. Prosečna zarada (bruto) obračunata za januar 2025. godine iznosila je 148.440 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 107.476 dinara. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za januar 2025. godine, nominalno su veće za 12,1 odsto, a realno za 7,2 procenta.

Nova prosečna potrošačka korpa za januar 2025. godine iznosila je 106.194,63 dinara i veća je za 429 dinara od nove prosečne potrošačke korpe iz prethodnog meseca. Nova minimalna potrošačka korpa za januar 2025. godine iznosila je 55.085,24 dinara i veća je za 214 dinara od nove minimalne potrošačke korpe iz prethodnog meseca. Za pokriće nove prosečne potrošačke korpe u januaru 2025. godine bilo je potrebno 0,99 prosečnih zarada, a za pokriće nove minimalne korpe bilo je dovoljno 0,51 prosečne zarade.

Autori MAT ukazuju da je februar, međugodišnje posmatrano, doneo nešto lošije rezultate u pojedinim segmentima ekonomije. Navode više razloga za to, a jedan je kalendar, pošto februar ove godine ima dan manje u odnosu na februar prošle godine. Drugi je eksterni recesioni pritisak, zatim blokade i protesti studenata, ali i udruženja potrošača protiv maloprodajnih lanaca. Kada je reč o inflaciji, ona je u februaru smanjena i na mesečnom i na međugodišnjem nivou.

Ivan Nikolić, ekonomista, urednik stručnog biltena MAT komentarišiću ovu retku pojavu u Srbiji kaže za „Politiku” da se ovaj rezultat ponovio i u januaru, tako da se nada da ulazimo u period u kome nikada više vrednost prosečne potrošačke korpe neće prelaziti iznos prosečne plate.

“Da bi se isti trend nastavio potrebno je da nam se stabilizuju cene, što je već postignuto, uz nastavak rasta plata dosadašnjim tempom, što će biti izazovno s obzirom na nepovoljne eksterne okolnosti i unutrašnju napetost izazvanu blokadama. Ovaj cilj je očigledno dostignut prema planu. Sledeći je da se do jeseni izjednače i minimalna zarada sa minimalnom potrošačkom korpom”, kaže Nikolić.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize i usluge u Privrednoj komori Srbije, ističe za naš list da je jedan od glavnih stubova razvoja i održivosti privrede Srbije porast životnog standarda stanovništva, koji na privredu deluje dvostruko ‒ kroz porast kupovne moći stanovništva, čime se uvećava lična potrošnja kao ključna komponenta bruto društvenog proizvoda BDP-a, kao i kroz doprinos rešavanju problema demografske krize, odnosno depopulacije.

“Porast prosečne zarade i njeno prebacivanje prosečne potrošačke korpe je od suštinskog značaja za porast kupovne moći, odnosno standarda stanovništva. Zahvaljujući ubrzanom ekonomskom rastu u poslednjih pet godina, prosečna zarada je u Srbiji znatno povećana, pa se sada nalazimo po ovom parametru ispred Bosne i Hercegovine, Albanije i Severne Makedonije, u regionu, ali i iznad većine država istočne Evrope. U međuvremenu smo praktično sustigli Bugarsku, kao dugogodišnju članicu Evropske unije (od 2007. godine) i približavamo se Crnoj Gori”, objašnjava Stanić.

Naravno, dodaje, treba imati u vidu da je medijalna zarada u Srbiji osetno ispod prosečne, te po tom osnovu većina stanovništva koja prima zaradu, ima prihode ispod proseka.

“Kroz povećanje životnog standarda se sprovodi sistemski pristup ublažavanja posledica demografske krize, koji se reflektuju i na nivo radne snage, ali i smanjuju potencijal potrošnje. Neophodno je održavanje relativno visokih stopa rasta BDP-a, kako bi se nastavio realan porast zarada i smanjilo zaostajanje u tom pogledu za prosekom Evropske unije”, kaže Stanić.

Prema poslednjim raspoloživim podacima, medijalna zarada za januar 2025. godine iznosila je 83.031 dinar, a nju prima skoro polovina zaposlenih

Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), kaže za „Politiku” da i pored podatka da je u Srbiji u decembru prvi put u istoriji vrednost prosečne neto zarade premašila vrednost prosečne potrošačke korpe, činjenica da je za dve trećine zaposlenih i dalje san da dostignu prosečnu zaradu.

“Polovina zaposlenih u Srbiji je i dalje na nivou medijalne zarade od oko 83.000 dinara, što znači da im nedostaje više od 20.000 dinara svakog meseca da bi dostigli taj istorijski zgoditak. Nije veliki broj ni onih koji primaju između 80.000 i 100.000 dinara, ali i s tom zaradom im nedostaje novac za prosečnu potrošačku korpu”, kaže on.

Navoditi, dodaje, decembarsku platu kao reper nije poželjno jer se na kraju godine isplaćuju bonusi koji uvek povećaju taj realni prosek zarada.

“Osim toga prosečna potrošačka korpa ne odgovara realnim potrebama. U njoj osim jabuka ili banana nema drugog sezonskog voća. Osim toga ni količinski ne zadovoljava potrebe porodice jer je mršava. Za obrazovanje u prosečnoj potrošačkoj korpi za tročlanu pordicu planirano je 546 dinara”, zaključuje Vuković.

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u januaru 2025. godine, u odnosu na decembar 2024. godine, u proseku su više za 0,6 odsto. Potrošačke cene u januaru 2025. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 4,6 procenta. U januaru 2025. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen kod hrane i bezalkoholnih pića i stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (za po 0,6 odsto), zdravlje (0,5 procenata). Pad cena je zabeležen kod odeće i obuće (- 0,6 odsto).

Izvor:Politika

09/04/2025

Пре три дана у медијима се огласио Заштитних грађана на тему Посебног колективног уговора за запослене у основним средњим школама и домовима ученика.

Заштитник је, у мору приговора којима је ова институција засута, изабрао необично лаку мету ових дана – репрезентативне синдикате у образовању.

Улога омбудсмана јесте да поступа по пријавама грађана или по сопственој иницијативи, што је, сведоци смо, изузетно ретко, јер ову независну институцију бира Народна скупштина Републике Србије, те је очекивано обавезан одређеним ограниченим пољем заштите грађана.

Поводом његовог обраћања, дужни смо да појаснимо следеће:

• Сагласни смо са Заштитником грађана да подзаконски акти морају бити у сагласности са свим побројаним члановима Устава Републике Србије. Сагласност се односи и на чланове Устава којима је прописано да смо сви једнаки пред Уставом и законом.
• Оно са чиме се не слажемо јесте да су одредбе члана 27. став 2 и 3 као и члана 31. став 4 и 5 Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика у супротности са Уставом и законом.

Сви знамо да се актима ниже правне снаге могу уговорати већа права запослених (никако мања) у односу на права прописана законским одредбама. Претпостављамо да Заштитник у свом наводу мисли на Закон о раду.

Чланом 119. Закона о раду прописана је висина отпремнине приликом одласка у пензију.

Чланом 27. ПКУ-а прописано је да право на отпремнину припада свим запосленима. Лица која нису чланови синдиката имају право на законом прописну висину отпремнине, чланови синдиката имају већу утврђену висину отпремнине.

Чланом 120. Закона о раду прописанао је да послодавац може општим актом утврдити право на јубиларну награду.

Чланом 31. ПКУ-а ово право је и прописано за све запослене. Разлика је такође у висини јубиларних награда за чланове синдиката и лица која нису чланови.

„Спорним“ одредбама ПКУ-а нису ускраћена Законом о раду дефинисана права запослених.

Намеће се питање којим законским одредбама је забрањено уговарати већа права члановима синдиката, јер то сигурно нису одредбе Закона о раду РС.

На све напред наведено треба напоменути и чињеницу да оваква пракса поступања постоји и у законодавствима Европске уније (Словенија и Немачка).

У маниру медведа који изађе да би својом сенком најавио наставак зиме Заштитник је својом одлуком да се позабави Посебним Колективним уговором у образовању показао да се за образовање у овој земљи лед још дуго неће отопити.

Позивамо Заштитника да одговори и на бројне приговоре о нападима на студенте, угроженом радном праву бројних колега, нешто на тему нефункционисања школа, надлежних установа и министарстава, или на тему угрожене безбедности, умањене зараде…

ПКУ нису писали, али га јесу потписали репрезентативни синдикати, а послодавац, у овом случају држава и законодавац, потврдили су исправност и усглашеност свих чланова наведеног ПКУ.

Циљ наведениих чланова ПКУ није подела и дискриминација него потреба за јачањем и укрупњивањем синдикалне сцене, јер само разговором, а не поделама, можемо изградити друштво у којем желимо да живимо.

Кликни на линк: Допис

26 Marta, 2025

Mi, Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati – Nezavisnost, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Udruženi sindikati Srbije – Sloga i Konfederacija slobodnih sindikata sastali smo se u subotu, 22. marta 2025. godine, na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na poziv studenata u blokadi.

Na sastanku smo doneli odluku o zajedničkom delovanju sindikata oko izmene radnog zakonodavstva i to Zakona o radu i Zakona o štrajku.

U skladu sa tim dogovoreno je formiranje radnih gurpa pravnika koji će raditi na konkretizaciji i usaglašavanju zahteva među sindikatima. Svaki sindikat imaće svoje predstavnike u okviru te radne grupe, a oni će se sastajati u prostorijama Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Prvi sastanak radne grupe biće održan krajem tekuće nedelje.

Ovom prilikom još jednom iskazujemo jasnu podršku studentima u svim njihovim zahtevima.

Klikni na link: Sapštenje