sssstarapazova.org

26 Maja, 2025

Iznenadna najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića o povećanju minimalne zarade koja u ovom trenutku u Srbiji iznosi 457 evra, na 500 i na 550 evra, odjeknula je kao grom iz vedra neba.

Iznenađeni su i u Savezu samostalnih sindikata Srbije i u UGS „Nezavisnost”, koji su reprezentativni i koji jedini, pored poslodavaca i predstavnika vlade, učestvuju u pregovorima o visini minimalca, a koji za sada ne znaju ništa detaljnije.

Predsednik je, takođe, rekao da već nekoliko dana razgovara sa najvećim sindikatima i Ministarstvom finansija, kako bi što više olakšao onima koji imaju najmanje zarade u Srbiji, ali oni sa kojima smo razgovarali kažu nisu bili pozvani da razgovaraju o ovoj temi.

„Pokrenuo sam ideju povećanja minimalne zarade. Hoću da je podignemo i na 500 i na 550 evra, samo da vidimo u kom intervalu. Imamo mali broj ljudi koji primaju minimalac, 95.000 ukupno u Srbiji, nekada je bilo 500.000 ljudi koji su primali minimalac. Napredovala je Srbija mnogo“, kazao je Vučić, preneo je Tanjug.

Minimalna zarada u Srbiji nije nikad bila iznad iznosa minimalne potrošačke korpe. Recimo, u januaru ove godine (poslednji zvanični podatak) bila je 55.085 dinara, dok je minimalac za prosečnih 174 sata rada iznosio 53.500 dinara.

„Moramo priznati da će se taj trend nastaviti i u toku cele godine, da će vrednost korpe biti veća od minimalca. Zato i smatramo da institut minimalne zarade treba ukinuti“, ističe Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, dodajući da ako već mali broj ljudi, kako tvrdi država, prima minimalac, nema potrebe nadalje utvrđivati minimalnu zaradu.

„Drugo, imajmo u vidu da 1,2 miliona ljudi prima platu između minimalne i medijalne zarade, a da je prosečna potrošačka korpa znatno iznad tih iznosa. Stoga bi trebalo da utvrđujemo platu za život ili platu po ugovorima, tj. zarade koje će realno pokrivati troškove života“, navodi Vuković.

O pitanju sastanaka o kojima govori predsednik Srbije nema informacije, ali smatra da je sasvim jasno i neophodno da se vlada i socijalni partneri dogovore najpre da li bi već sada trebalo korigovati iznos minimalne zarade, pa da ona u drugoj polovini ove godine bude veća nego što je trenutno. Minimum za povećanje bi trebalo da bude 20 odsto, posebno u kontekstu ranijih najava države da će minimalac biti 650 evra do 2027. godine.

„Po toj računici onda je nužno da ovogodišnji minimalac bude uvećan za minimum 20 odsto, kao i naredne godine za isto toliko, da bi se dosegla ta cifra od 650 evra“, dodao je Vuković.

U 2025. minimalni radni sat vredi 308 dinara, odnosno minimalna zarada je uvećana za 13,7 odsto, pa ove godine u proseku ta zarada iznosi 53.590 dinara, što je pomenutih 457 evra.

Da doslovno ništa ne zna o planovima koje je najavio predsednik Srbije, otkriva Čedanka Andrić, predsednica UGS „Nezavisnost”.

„Sa predsednicima svih pet sindikalnih centrala nije niko razgovarao, a ne znamo ni koji su to najveći sindikati. Kod nas postoje reprezentativni, a sa njima niko nije razgovarao. Sve o tim najavama smo pročitali u medijima, a vlada još nije imenovala svoje članove u Socijalno ekonomskom savetu SES-u. Odluka o minimalnoj zaradi, pa čak i kada bi se korigovala u toku ove godine, donosi se na sednici saveta, a ako se ne donese, onda je donosi vlada, ali opet uz razmatranje SES-a“, objašnjava Andrićeva.
Izvor:Politika

20.05.2025

20-21. maj 2025. – Beograd je danas i sutra domaćin značajnog okupljanja evropskih sindikalnih lidera u okviru Srednjoročne konferencije Evropske konfederacije sindikata (ETUC) 2025. Predstavnici sindikata iz cele Evrope okupljaju se kako bi ojačali zajedničku posvećenost i kolektivno delovanje u cilju obezbeđivanja pravednog dogovora za radnike u uslovima sve bržih društvenih i ekonomskih promena.

Konferenciju su otvorili Wolfgang Katzian, predsednik ETUC-a, Čedanka Andrić, predsednica UGS Nezavisnost i Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Tokom dvodnevne konferencije diskutovaće se o ključnim izazovima sveta rada, uključujući borbu protiv antisindikalnih praksi, potrebu za novim ekonomskim i socijalnim modelima, obnovu sindikalnog pokreta, osnaživanje socijalnog dijaloga, kao i ulogu sindikata u promovisanju mira i reagovanju na geopolitičke promene.

Učesnici iz Srbije, uključujući i predstavnika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, aktivno učestvuju u diskusijama i doprinosu zajedničkim rešenjima koja će unaprediti položaj radnika, kako na nacionalnom, tako i na evropskom nivou.

ETUC Srednjoročna konferencija 2025 predstavlja važan korak ka izgradnji pravednije Evrope, zasnovane na pravima radnika, solidarnosti i socijalnoj pravdi.

08.05.2025.

Novi Sad, 8. maj 2025. – Veće Saveza samostalnih sindikata Vojvodine u novom mandatu održalo je drugu sednicu kojoj je predsedavao predsednik Goran Milić. Članovi Veća vodili su raspravu i izjašnjavali su se o devet tačaka usvojenog dnevnog reda.

Veće je usvojilo Poslovnik o radu Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine kojim se, u skladu sa Statutom SSSV, bliže uređuje način rada i odlučivanja Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, prava i obaveze članova Veća i druga pitanja od značaja za rad Veća.

Na današnjoj sednici je donet Orijentacioni plan rada Predsedništva i Veća SSSV za 2025. godinu. Osnov za planiranje sindikalnih aktivnosti u 2025. godini, pored usvojenog Programa Saveza samostalnih sindikata Vojvodine u mandatnom periodu 2025.- 2030. godine predstavljaju programski zadaci utvrdjeni Statutom SSSV. Uz aktivnosti predvidjene Planom rada Predsedništva i Veća SSSV za 2025. godinu, Predsedništvo i Veće SSSV će se baviti i svim drugim pitanjima za kojima se ukaže potreba, a u cilju što bolje i sveobuhvatnije zaštite prava i interesa naših članova.

Razmotrena je i usvojena: Odluka o broju potpredsednika Veća SSSV i Odluka o broju i sastavu Predsedništva SSSV.

Na današnjoj drugoj po redu sednici, donete su, Odluka o raspodeli kvote za članove Veća SSS Srbije i Odluka o raspodeli kvote za delegate 17. Kongresa SSS Srbije.

Istog dana održana je i prva (konstitutivna) sednica Predsedništva SSSV posvećena stvaranju normativnih preduslova za rad Predsedništva SSSV u novom mandatnom periodu.

Na sednici je usvojen Poslovnik o radu Predsedništva SSSV. Takođe, usvojene su i odluke o radnim i teritorijalnim zaduženjima članova Predsedništva SSSV i imenovani su članovi Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta.

1 Maja, 2025

Radno zakonodavstvo mora da se menja, a zakoni koji budu bili usvojeni moraju da budu na strani radnika i svih građana Srbije, poručeno je danas sa velikog protesta u Beogradu, organizovanog povodom Prvog maja – Međunarodnog dana rada.
Protest je okupio predstavnike svih sindikalnih centrala u Srbiji, studente i građane iz Beograda i drugih gradova zemlje, koji su, ispred zgrade Vlade Srbije, poručili da hoće da rade, dostojanstveno žive od svog rada i da hoće bolju budućnost.
U ime Saveza samostalnih sindikata Srbije, okupljenima se obratio potpredsednik Veća SSSS i predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Marković, koji je rekao da politika sindikate ne treba da zanima, već samo radnička prava i bolji život radnika, „koji ne žele da rade za minimalac, već da svoj rad prodaju za zaradu od koje mogu normalno da žive“.
„Naši predstavnici vlasti se hvale da se smanjila nezaposlenost, a ne vide da su se podigli glad i siromaštvo“, ukazao je Marković, dodavši da nas država, kao najveći poslodavac, sprečava da radimo i od svog rada živimo i imamo dostojanstvene plate.On je pozdravio prisustvo stranih investitora u Srbiji, ali je rekao da je nepravda što naši radnici u tim fabrikama rade za tri evra po satu, dok oni u njihovim zemljama plaćaju 10 evra, kao i da „nije normalno da kada mi štrajkujemo oni dovode strane radnike da rade za još niže plate naše poslove“.
„Verujem da je ovo danas početak, da će ovo biti Prvi maj koji će prvi put da pojasni predstavnicima vlasti da moraju da donose zakone po meri Srbije i ljudi koji žive u njoj, a ne onih koji žive u Evropskoj uniji“, zaključio je Marković.
Rad treba da pripada radnicima, a ne da služi kao oružje za ucenu, rad treba da bude dostojanstven i zato stojimo solidarno sa sindikatima i podržavamo njihovu inicijativu za izmenama zakona o radu i štrajku, koji treba da se promene na putu ka dostojanstvu svih – poručili su predstavnici studenata na kraju skupa, koji je završen 16-minutnom tišinom, čime je odata počast nastradalima prilikom pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu.
Pre ovog zajedničkog protesta, Savez samostalnih sindikata Srbije je, tradicionalnim okupljanjem na Trgu Nikole Pašića i zahtevom za platama koje će omogućiti dostojanstven i normalan život i hitnim izmenama radnog zakonodavstva, obeležio 1. maj – Međunarodni dan rada.
„Nećemo više minimalne zarade, već ’plate za život’, koje će kontinuirano rasti u skladu sa rastom cena i troškova života. Zahtevamo hitne izmene zakona o radu i štrajku, koji su zastareli i ograničavaju prava radnika. Nećemo kaznene poene za prevremeni odlazak u penziju. Hoćemo bezbedno i zdravo radno mesto“ – poruke su koje su predstavnici Saveza samostalnih i sindikata na teritoriji uputili novoj vladi.
Ove godine, kada najveća sindikalna centrala u Srbiji obeležava 122 godine postojanja, zajedno je obeležen Dan radništva i Dan Saveza samostalnih sindikata Srbije – 27. april – dva datuma koji simbolizuju borbu radnika za veća prava, više zarade i dostojanstven život.
Nakon što je pročitan Prvomajski proglas i zahtevi našeg sindikata upućeni Vladi Srbije, predsednik SSSS Ljubisav Orbović je čestitao svim radnicima Praznik rada i pozvao ih da se ujedine, kako bi se zajedno, borili „za boljitak nas i naše dece“.
„Uspeli smo da povećamo minimalnu zaradu do visine minimalne potrošačke korpe, ali to nije dovoljno za dostojanstven život, zbog čega moramo nastaviti borbu da svaki radnik ima zaradu koja je dovoljna za prosečnu potrošačku korpu“, istakao je on.
„Danas će se kod zgrade Vlade Srbije okupiti sve sindikalne centrale jer želimo da pokažemo jedinstvo i zajedništvo u borbi za veća prava i bolji život svih građana“, zaključio je Orbović.Nakon skupa, predstavnici našeg sindikata su se ispred Vlade Srbije pridružili ostalim sindikalnim centralama, studentima i građanima, na zajedničkom protestu, sa kojeg je poslata poruka da radno zakonodavstvo u Srbiji mora da se menja, a da zakoni koji se usvajaju moraju da budu na strani radnika i svih građana.

22 Aprila, 2025

U febuaru ove godine broj penzionera u Srbiji je 1.657.252. Prosečan iznos penzije za isti taj mesec iznosi 50.688 dinara, podaci su Fonda PIO.

Pravo na starosnu penziju u 2025. mogu ostvariti muškarci sa 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Uslovi za penzionisanje žena u ovoj godini su 63 godine i deset meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja. I muškarci i žene stiču pravo na penziju sa 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života.

Uslovi za penzionisanje žena će se pomerati u smislu starosne granice, sve do 2032. godine, kada će uslov za odlazak biti izjednačen sa uslovima sticanja penzije za muškarce, a to je 65 godina života.

Međutim, kada neko odluči da ode u prevremenu penziju, uslovi za muškarce i žene su isti, a to je 40 godina staža i 60 godina života.

Onima koji odu u prevremenu penziju, penzija im se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec koji nedostaje do navršenih 65 godina života, s tim da umanjenje ne može biti veće od 20,4 odsto.

S obzirom da se penzija trajno umanjuje za sve koji prevremeno odu penziju, do sada je bilo više inicijativa i sindikata i udruženja penzionera da se ti kazneni penali ukinu.

Ukidanje kaznenih penala za prevremeno penzionisanje biće jedan od zahteva koji Savez samostalnih sindikata Srbije priprema tokom organizovanja prvomajskih aktivnosti.

U tom sindikatu za Euronews Srbija kažu da je u planu da ponovo pripreme predlog o ukidanju kaznenih penala za prevremeno penzionisanje i da ga upute novoj vladi Đure Macuta, ali da tek predstoji konkretno formusanje tog zahteva.

Duško Vuković kaže da je na sindikatima da budu uporni i da stalno insistiraju na tome jer su, naglašava, kazneni penali nepravda.

Pravo na prevremenu starosnu penziju po Zakonu o PIO postoji od 1. januara 2015. godine, a iz godine u godinu broj korisnika prevremene starosne penzije se povećava.

Prema podacima PIO fonda, ukupan broj korisnika prevremene penzije je na dan 31. decembar 2018. bio 38.652, krajem 2019. godine 47.785, krajem 2020. godine 54.230, krajem 2021. godine 62.353 i na dan 31. decembar 2022. bilo je ukupno 63.868 korisnika.

I dok su sindikati i udruženja penzionera za ukidanje kaznenih penala, pojedini ekonomisti smatraju da nema razloga da se oni ukidaju je opravdano je da oni ostanu jer oni koji su otišli ranije u penziju jednostavno nešto dobiju, nešto izgube kada donesu takvu odluku.

Kao jedan od argumentima za ostanak kaznenih penala za prevremeno penzionisanje je i to da će oni koji odu u penziju ranije primati penziju duže, odnosno duže će je uživate nego neko ko ode u starosnu penziju.

Međutim, u SSSS navode da je 2014. godine uz izmenu Zakona o radu bez javne rasprave i bez saglasnosti sindikata na sednicama Socijalno-ekonomskog saveta izmenjen Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju kojim su uvedeni penali za one koji odu u penziju, a nisu napunili 65 godina.

Od tog trenutka, promenilo se više vlada, a zahtev sindikata ostaje isti.

“Mislim da je ovo sad sedma vlada kojoj mi u okviru Socijalno-ekonomskog saveta ispostavljamo tu inicijativu za izmenu zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i ukidanju tih kaznenih penala”, rekao je Vuković.

On kaže da su kazneni penali nešto što je društveno neprihvatljivo jer se, navodi on, ugrožava veliki broj ljudi tako što su kažnjeni trajnim umanjenjem penzije do 20 odsto maksimalno, iako bi možda njihova dotadašnja uplata za penzijsko osiguranje omogućavala da imaju veće iznose.

Vuković kaže da su do sada predstavnici vlade raznim argumentima objašnjavali zašto ne mogu da budu ukinuti kazneni penali, navodeći aranžmane sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom.

“Uvek su upotrebljavaju neki drugi argumenti. To je u stvari samo jedan odnos koji politička elita ima prema građanima, pre svega prema zaposlenima, a to je da im se neka već stečena prava i nešto što plaćaju shodno zakonu, kako bih rekao, neodgovorno oduzima”, rekao je sagovornik Euronews Srbija.

Da bi se steklo pravo na penziju, potrebno je minimum 15 godina radnog staža i za muškarce 65 godina starosti, a za žene u ovoj godini 63 godine i deset meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

“Ako neko sa 60 ili 61 godinom ode u penziju, onda treba gledati njegov saldo, koliko je on uplaćivao za to vreme, dve ili tri decenije radnog staža i onda da mu se izračuna penzija. Neko ko je odlučio da se preveremno penzioniše, on samog sebe kažnjava na način što zna da bi imao veći iznos penzije ako napuni 65 godina, što bi ga država još i kažnjavala na taj način što bi mu za svaku godinu radnog staža oduzimala odrešeni procenat od penzije. Nemojte od onoga što mu je sada penzioni fond izračunao da je uplaćivao i da bi mogao da ima, da mu oni sada to trajno umanje taj iznos. Mislimo da je to zaista socijalno neprihvatljivo, ljudski nije opravdano da ih vi po tom osnovu kažnjavate. Pogotovo što se menjaju i načini i metodologije obračuna penzija”, rekao je Vuković.

Ranije je, navodi on, bio sistem najboljih deset godina radnog staža, sada se računaju sve godine uplaćivanja penzijskog osiguranja uz, kako dodaje, sve “devijantne pojave kojima se poslodavci služe”.

“A to se odnosi na to da vas prijavljuju samo na minimalnu osnovicu za plaćanje penzionog i zdravstvenog osiguranja, da ljudi nisu u mogućnosti da svaki čas trče u penzioni fond da vide da li su im zaista na realan iznos neto zarade uplaćeni porezi i doprinosi i onda on dođe u situaciju da recimo sada, ukoliko ste na nivou do prosečne zarade, vaši lični bod i lični koeficijenti su veoma mali. Znači, napravljena je takva metodologija i takav sistem da su radnici već na neki način uskraćeni u tome koliki će im biti iznos penzije u proteklih nekoliko decenija. Sa penalima dodatno im se umanjuju ti iznosi i dodatno se oni kažnjavaju”, rekao je Vuković.

Izvor:Euronews Srbija