22.04.2024.
SINDIKATI NEMAJU OBAVEZU PLAĆANJA “EKOLOŠKE TAKSE” !
U Čačku obeležen Dan i 121. godišnjica Saveza samostalnih sindikata Srbije
26 Aprila, 2024
Povodom Dana Saveza samostalnih sindikata Srbije, u Čačku je danas održana svečana sednica Veća SSSS, u proširenom sastavu.
Na sednici, kojoj je domaćin bilo Veće SSSS za grad Čačak, na prigodan način je obeležena i 121 godina postojanja i delovanja najveće sindikalne centrale u Srbiji.
Nakon izvođenja državne himne i Internacionale, skup je pozdravio Slobodan Jelić, predsednik Veća SSSS za grad Čačak, istakavši da je „našim članovima i Veću Čačka velika čast što smo domaćini našem Savezu, kojem čestitam godišnjicu postojanja i delovanja“.
Svečanosti je prisustvovao državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Lav Grigorije Pajkić, koji je članovima Saveza preneo čestitke ministra Nikole Selakovića.
„Nesumnjivo je da više od veka postojanja vaše organizacije dovoljno govori o njenoj važnosti, učinku i prepoznatljivosti“.
„Iako postoji još mnogo prostora za unapređenje položaja radnika, Vlada Srbije je uradilo puno kako bi se u Srbiji bolje živelo, a cilj je da prosečna zarada bude 1.000 evra“, rekao je Pajkić.
Vlada će, prema njegovim rečima, nastaviti da radi na povećanju zaposlenosti, da daje subvencije koje to pospešuju i da organizuje obuke za dokvalifikaciju i prekvalifikaciju radnika.
„Današnji jubilej obeležavamo u Čačku, administrativnom centru Moravičkog okruga, gradu sa dugom istorijom i tradicijom, ne samo kulturnom već i sindikalnom, kao i tradicijom u privatnom preduzetništvu. Posle uništavanja privrednih giganata, kao što su Sloboda, Fabrika reznog alata i drugi, razvijena su brojna mala i srednja privatna preduzeća, koja su danas osnovna karakteristika privrede Čačka. I zadatak za nas da one koji rade u ovom sektoru organizujemo, jer to je interes i poslodavaca i zaposlenih u tim preduzećima“, rekao je predsednik SSSS Ljubisav Orbović.
Prema njegovim rečima, od osnivanja, daleke 1903. godine, suočavali smo se sa brojnim izazovima, nebrojenim teškoćama, zabranama, ignorisanjima, ograničenjima od strane onih koji bi trebalo da budu naši partneri u socijalnom dijalogu. I, gotovo svi ti izazovi, i danas su prisutni. Čak, pritisci su sve veći, jer je i pohlepa kapitala sve agresivnija.
U iracionalnom ili realnom strahu od gubitka kakvog-takvog posla i primanja, sve se više gubi naše najubojitije oružje u borbi za dostojanstven rad, a to je solidarnost, jedinstvo i masovnost, ukazao je Orbović.
„Pored problema koje su i naši preci imali, a to je besomučna trka za profitom gde rad i radnik gube i postaju jeftino oruđe, pred nama su i novi, još uvek nepoznati izazovi i putevi. Menja se način proizvodnje, organizacija procesa rada, industrijski odnosi, mnoga tradicionalna radna mesta se gase, umesto njih se otvaraju nova, još uvek nejasna. Tu su neki novi, virtuelni poslodavci, novi oblici rada, novi oblici angažovanja radnika, a svima je zajedničko to što radnici gube prava, zarade nominalno rastu, ali kupovna moć opada, rad je sve nesigurniji i sve nebezbedniji, većina novih oblika rada ne podrazumeva osiguranje, život je sve skuplji, standard sve niži“.
Osnovna vrednost koja nam se nameće je bolje bilo kakav rad, nego nezaposlenost čime se dodatno marginalizuje zahtev za kvalitetnim radnim mestima, naglasio je Orbović.
Pola miliona ljudi u Srbiji živi u apsolutnom siromaštvu, a stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti je 28.1%. Nema granskih kolektivnih ugovora u privredi, a i oni koji se potpišu, samo su prepisan Zakon o radu. Mere zaštite i bezbednosti radnika na radnom mestu su ili nedovoljne ili neefikasne, pa je tako u prošloj godini smrtno stradalo 42 radnika. Nažalost, trend nebezbednog rada i nedovoljne zaštite nastavlja se i u ovoj godini, pa je u periodu januar-mart bilo 6 smrtnih i 4 teške povrede sa smrtnim ishodom.
Zakoni se donose i menjaju bez stvarnog uticaja i učešća zaposlenih, a njihov cilj je zaštita poslodavaca i razbijanje radnog zakonodavstva, pa tako svaki sektor rada reguliše poseban zakon.
Predsednik Orbović je ukazao da je, uprkos rastu zarada u poslednje dve godine u iznosu od 43.2% nominalno, odnosno 9.8% realno, u istom periodu rast potrošačkih cena bio 33,6%, s tim da su cene hrane bile više za 48.3%, a pojedinih osnovnih prehrambenih artikala i do 60%.
Dodao je da se, prema Globalnom indeksu radnih prava koji je za 2023. godinu objavila Međunarodna konfederacija sindikata, u Srbiji sistematski krše radna prava, čak su i osnovna prava pod stalnom pretnjom, što nas svrstava u kategoriju 4, s tim da u kategoriji 5 nema nikakvih garancija prava radnika.
„Jedina snaga koja se svim ovim trendovima može suprotstaviti i vratiti radnika u centar je ujedinjena radnička klasa. To bitno uvećava našu odgovornost“.
Orbović je upozorio da je, nažalost, mnogo onih čiji je cilj i interes usitnjena sindikalna scena, jer su tada i manipulacije lakše.
„A, mi, umesto da zbijemo redove, jačamo i budemo solidarniji, zatvaramo se u neke uske okvire, delimo, preovladavaju parcijalni ili lični interesi, pojedinačni zahtevi. To ne može biti dobar put, to je put koji vodi ka usitnjavanju i slabljenju sindikalnog pokreta“.
Članovi sindikalnih organizacija, udruženih u granske sindikate na teritoriji kojoj se preduzeće ili ustanova nalazi, ma kojoj delatnosti pripadaju, kolege iz zdravstva i obrazovanja, metalci, poljoprivreda, građevinari i drugi, svi mi smo jedna velika sindikalna porodica – Savez.
„Ako želimo da trajemo i narednih 121 godinu, moramo da se ponašamo kao deo velike porodice, da jačamo, brojčano se uvećavamo, počev od sindikalnih organizacija kod poslodavaca, preko teritorija i grana. Moramo da budemo iskreni, otvoreni, solidarni i mora da nam cilj bude isti: jačanje Saveza, jer Savez je simbol jedinstva i snage“, zaključio je predsednik Orbović.
Na sednici, kojoj su prisustvovali i brojni direktori javno komunalnih preduzeća iz Čačka i Lučana, prikazan je film o istorijatu sindikata, kao i promotivni film o gradu Čačku, a svečanost su upotpunili i članovi Kulturno umetničkog društva Fabrike reznog alata Čačak, koji su odigrali igre iz Srbije.
ВОЈВОЂАНСКА ДОМАЋИНСТВА МЕСЕЧНО ТРОШЕ више него ШТО ЗАРАДЕ; Храна и пиће поједу трећину примања; У граду су приходи већи, али и расходи
19.04.2024 • 10:1713:22Извор: Dnevnik.rs
Просечни месечни приход у новцу и у натури по домаћинству у Србији лане је износио 87.973 динара, а издатак за личну потрошњу 88.244 динара, објавио је Републички завод за статистику.
У односу на 2022. годину, просечни месечни приходи домаћинстава у новцу и у натури били су већи 12,2 одсто, а издаци за личну потрошњу 12,2 одсто номинално. Прошле године највише новца у кућни буџет стизало је из редовног радног односа, а највише се трошило за храну и безалкохолна пића. Најмање новца домаћинства су остваривала од прихода од имовине, а најмање су издвајала за образовање.
Подаци показују и да су домаћинства у градским подручјима имала веће приходе, али и трошкове, него она у осталим подручјима. Тако су просечни месечни приходи у новцу и у натури домаћинстава у градским подручјима износили 89.568 динара, што је за 11 одсто више него 2022. године, док су домаћинстава у осталим подручјима месечно приходовала 85.046 динара, што је за 13,9 одсто више него пре годину дана. Издаци за личну потрошњу домаћинстава у градским подручјима износили су 89.931 динар, што је 10,9 одсто више него 2022. године, док су у истом периоду издаци домаћинстава у осталим подручјима били 85.118 динара, што је 13,9 одсто више.
Зараде и трошкови већи у граду
И у Војводини су просечни прошлогодишњи месечни приходи у новцу и у натури, као и трошкови домаћинства, већи у граду него у другим срединама. Приходи у градском подручју у просеку су били 82.724 динара, а у осталим подручјима 81.098 динара. Издаци за личну потрошњу домаћинстава у градским подручјима били су 88.867 динара, а домаћинствима у осталим подручјима 79.780 динара.
Домаћинства у Србији лане су највеће приходе остваривала од плата, односно редовног радног односа – 46.114 динара или 52,5 одсто укупних прихода, а затим пензија – 27.155 динара или 30,9 процената…
Највећи удео у личној потрошњи домаћинстава у Србији чинили су издаци за храну и безалкохолна пића – 32.416 динара или 36,8 одсто, а потом за становање, воду, струју, гас и остала горива – 14.405 динара или 16,4 процента…
Просечни месечни приходи у новцу и у натури по домаћинству у Војводини прошле године су били 83.591 динар, а издаци за личну потрошњу 85.583 динара. Највећи приходи стизали су од плата, односно редовног радног односа – 43.893 динара или 52,6 одсто, а затим пензија – 25.905 или 31 одсто. Од пољопривреде, лова и риболова приходован је 4. 241 динар или 5,1 одсто укупних прихода. Приходи ван редовног радног односа били су 2,8 процената или 2.365 динара, док су примања од социјалног осигурања чинила 2,6 одсто или 2.175 динара.
Највећи удео у личној потрошњи домаћинстава у Војводини чинили су издаци за храну и безалкохолна пића – 32.127 динара или 37,5 одсто, те за становање, воду, струју, гас и остала горива – 14.084 динара или 16,5 процента. Следе издаци за транспорт – 6.650 динара или 7,8 одсто, остале личне предмете и услуге – 5.166 или шест процената, за комуникације 4.582 динара или 5,4 одсто. За рекреацију и културу трошило се 4.230 динара или 4,9 одсто, одећу и обућу 4.248 динара или пет процената, алкохолна пића и дуван 3.744 динара или 4,4 одсто, здравље 3.525 динара или 4,1 процента, а за образовање 1.231 динар или 1,4 одсто.
Д. Млађеновић
Životni standard radnika u Evropi još uvek se nije oporavio od krize troškova života
19 Aprila, 2024
Prema najnovijem izveštaju sindikata o stanju evropske ekonomije, životni standard evropskih radnika još uvek se nije oporavio od krize troškova života.
Radnici u Mađarskoj (-3.8%), Češkoj (-3.8%), i Italiji (-2.6%) prošle godine su se suočili sa padom kupovne moći. Nemačka (-0.9%) i Francuska (-0.6%) su, takođe, bile među 10 država članica u kojima zarade nisu usklađene sa cenama.
Ovo predstavlja dvostruki pad životnog standarda nakon istorijskog kolapsa (-4.3%) iznosa zarade za 2022.
Međutim, kompanije su povećale svoje profite u protekle dve godine. Prema Evropskoj centralnoj banci, profiti korporacija su primarni pokretač inflacije.
Deset država članica gde se beleži najveći pad zarada u 2023:
% promena u realnoj nadoknadi 2023
EU
-0.7
Mađarska
-3.8
Češka
-3.8
Italija
-2.6
Švedska
-2.3
Slovačka
-1.9
Malta
-1.7
Nemačka
-0.9
Francuska
-0.6
Irska
-0.3
Poljska
-0.3
Ovi podaci pokazuju da je Evropi potrebno povećanje zarada. Od ovoga bi ekonomija imala koristi, kao i radnici. Takođe, Evropska komisija je nedavno izjavila da je rast sprečen erozijom kupovne moći domaćinstava.
Manifest EKS za evropske izbore poziva odlučioce da donesu pravedan dogovor za radnike tako što će:
– zabraniti kompanijama, koje odbijaju da sa sindikatima pregovaraju o zaradama, da učestvuju na tenderima za javne poslove i time većem broju radnika omogućiti da kolektivno pregovaraju;
– eliminisati nesiguran rad garantovanjem zakonskog prava na posao sa stalnim radnim vremenom i zabraniti neplaćeno stažiranje;
– podeliti bogatstvo putem pravednog i progresivnog oporezivanja, uključujući poreze na višak dobiti izazvane krizom troškova života.
Generalni sekretar EKS Ester Linč je rekla da su sindikati uspeli da izdejstvuju potrebno povećanje zarada, “što je zaštitilo naše članove od najgorih efekata krize troškova života izazvane profitiranjem kompanija.“
„Međutim, ima puno rupa u zakonu koje dozvoljavaju kompanijama da izbegnu kolektivno pregovaranje sa radnicima. Ovaj izveštaj obelodanjuje neuspeh ovakve politike: dve godine nakon što je počela kriza, kupovna moć radnika se još uvek nije valjano vratila na pređašnji nivo.“
„To ne samo da dovodi milione radnike i njihove porodice u težak položaj, već i slabi ekonomiju i gura nas u još jednu recesiju.“
„Nama je sada najpotrebnije da više novca stavimo u džepove običnih ljudi koji podržavaju lokalnu ekonomiju, a ne da dozvolimo bogatašima da gomilaju svoje ofšor račune.“
„U susret evropskim izborima, insistiramo da 45 miliona članova glasa za stranke koje imaju moć da zahtevaju pravedno povećanje zarada”, zaključila je Linč.
Preminula Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije
15 Aprila, 2024
U Beogradu je, u 60. godini, preminula predsednica Sindikata pravosuđa Srbije Slađanka Milošević.
Slađanka je bila i član Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Bila je zaposlena u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Održana 17. sednica Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine
Novi Sad, 04. april 2024. godine
04. aprila 2024. godine – Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić predsedavao je 17. sednici Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine na kojoj je usvojen Redovan izveštaj o materijalno-finansijskom poslovanju Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine za period 01 januar -31.decembar 2023. godine, u kojem je iskazan pozitivan finansijski rezultat Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i u 2023. godini. Veće Saveza samostalnih sindikata Vojvodine je usvojilo I Finansijski plan za 2024. godinu.
Na sednici je usvojen i Orijentacioni plan rada Predsedništva i Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine za 2024. godinu. Godišnji plan rada organa Saveza koji proističe iz Statuta SSSV i Programa rada SSSV, kojima su planirane konkretne aktivnosti Predsedništva i Veća SSSV tokom 2024. godine – predstavio je sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Tomislav Stajić.
Na dnevnom redu sednice, kojoj je prisustvovao predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije
Ljubisav Orbović i sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović, razmatrano je više aktuelnih pitanja među kojima su i informacije o – radu na izradi novog Statuta SSSS; – promenama u organizaciji SORV i Olimpijskog komiteta SORV; – obeležavanju Dana SSSS, 27. aprila I Međunarodnog praznika rada, 1. maja.
Na sednici verifikovan je mandat novoizabranom članu Veća SSSV, Dragomiru Popovu kao i
novoizabranom članu Statutarnog odbora SSSV, Slavenki Elek.
Današnjoj sednici Veća SSSV, u funkciji njene pripreme, prethodila je sednica Predsedništva SSSV na kojoj su usvojeni predlozi odluka i upućeni Veću SSSV na razmatranje i usvajanje.
Na sednici su bili prisutni i naši predstavnici, predsednik SONKa Rade Erceg, potpredsednik prof. Dr Branko Miljanović i predsednik odbora Kulture Milan Vejnović.
ИНИЦИЈАТИВА РАДНЕ ГРУПЕ ЗА КУЛТУРУ…
04.04.2024.
Иницијатива за унапређење материјалног и радно-правног положаја
запослених у култури
Влада Републике Србије и репрезентативни синдикати у култури – Самостални
синдикат културе Србије и Грански синдикат културе, уметности и медија „Независност”
закључили су 15. децембра 2023. године Споразум o унапређењу материјалног и радно-
правног положаја запослених у установама културе чији је оснивач Република Србија,
аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: Споразум).
Стране потписнице Споразума сагласиле су се да ће се приступити потребним
активностима у циљу унапређења материјалног и радно-правног положаја запослених у
установама културе чији је оснивач Република Србија, aутономна покрајина и јединица
локалне самоуправе и у вези са тим утврђене су и приоритетне области унапређења, и то:
- унапређење одређених права, обавеза и одговорности из радног односа запослених у
култури путем измена и допуна Посебног колективног уговора за запослене у
установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и
јединица локалне самоуправе. Посебан колективни уговор о изменама и допунама
Посебног колективног уговора за установе културе чији је оснивач Република Србија,
аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, сагласно утврђеним областима
унапређења и постигнутим социјалним дијалогом, потписан је 15. децембра 2023.
године и објављен у Службеном гласнику Републике Србије („Службени гласник РС”,
број 114/23). - дефинисање предлога за измену утврђене висине основице и коефицијената за
обрачун и исплату плата запослених у култури, кроз социјални дијалог са
репрезентативним синдикатима; - друга питања која су од утицаја на материјални и радно-правни положај запослених у
култури.
У циљу спровођења Споразума, Закључком Владе 05 Број: 02-1367/2024-1 од 22.
фебруара 2024. године (у даљем тексту: Закључак) образована је Радна група зa
унапређење материјалног и радно-правног положаја запослених у установама културе
чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединицa локалне самоуправe (у
даљем тексту: Радна група). Радну групу чине представници Министарства културе,
Генералног секретаријата Владе, Републичког секретаријата за законодавство,
Министарства финансија, Министарства државне управе и локалне самоуправе,
Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Самосталног синдиката
културе Србије и Гранског синдиката културе, уметности и медија „Независност”,
сагласно тачки 3. Споразума којим су се стране сагласиле да ће радну групу чинити
представници Владе и репрезентативних синдиката у култури.
У складу са задацима Радне групе утврђеним Споразумом и Закључком, извршена
је анализа постојећег нормативног оквира, којим се уређују права, положај и плате
запослених у култури и сачињена иницијатива за унапређење материјалног и радно-
правног положаја запослених у култури, која се подноси Влади и надлежним
министарствима, ради предузимања неопходних активности и мера које ће се разматрати
приликом првих измена и допуна Закона о буџету Републике Србије за 2024. годину, у
складу са оквирима буџета Републике Србије.
У вези са напред изнетим, овом иницијативом Радна група у циљу унапређења
материјалног и радно-правног положаја запослених у установама културе чији је
оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе,
предлаже:
- повећање основице за обрачун и исплату плате запосленима у установама
културе за 13% у односу на важећу основицу од 4.522,58 динара – увећана основица за
13% у односу на важећу основицу износи 5.110,52 динара.
Повећање основице за обрачун и исплату плате запосленима у установама културе
се предлаже из следећих разлога: - Основица за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама није
јединствена, већ је у целокупном систему утврђено преко 10 различитих основица, те је
потребно извршити делимично усклађивање основних плата запослених у установама
културе са основним платама запослених у другим јавним службама, на првом месту кроз
увећање основице. - Основице за обрачун и исплату плата у поједним јавним службама увећане
су у септембру 2023. године. Наведеним увећањем није обухваћено и увећање основице за
обрачун и исплату плата за запослене у установама културе, што је додатно утицало на
неједнак положај запослених у установама културе у односу на запослене у другим јавним
службама. - За запослене у основном и средњем образовању и ученичком стандарду, као
и за запослене у предшколском образовању Закључком Владе 05 бр. 121-8545/2023 од 18.
септембра 2023. године основица за обрачун и исплату плата у износу од 4.312,53 динара,
повећана је на 4.549,72 динара. Закључком Владе 05 бр. 121-12572/2023 од 25. децембра
- године додатно је повећана на 5.004,69 динара. (основица се примењује од јануара
месеца 2024. године).
- Кумулативно увећање плата запослених у области просвете које се
остварило у периоду од јануара 2023. године до јануара 2024. године износи 31%. - За запослене у студентском стандарду, Закључком Владе 05 бр. 121-
8545/2023 од 18. септембра 2023. године основица за обрачун и исплату плата у износу од
4.109,91 динара, повећана је на 4.335,96 динара. Закључком Владе 05 бр. 121-12572/2023
од 25. децембра 2023. године додатно је повећана на 4.769,56 динара (основица се
примењује од јануара месеца 2024. године). - Закључком Владе 05 бр. 121-8545/2023 од 18. септембра 2023. године
повећане су и основице за обрачун и исплату плата медицинских сестара, здравствених
техничара, односно других лица са завршеном одговарајућом високом, односно средњом
школом здравствене струке и неговатељице.
- Запосленима са средњом стручном спремом у установама социјалне заштите
и здравственим установама чији је оснивач Република Србија, на основу Закључка Владе
05 бр. 121-8545/2023 од 18. септембра 2023. године, основица је увећана за 5,5 %, што
износи 5.228,50 динара. За наведену категорију запослених (за медицинску сестру,
здравственог техничара, односно друга лица са завршеном одговарајућом високом,
односно средњом школом здравствене струке) након додатног увећања које се примењује
од јануара месеца 2024. године основица износи 5.751,35 динара. - Закључком Владе 05 Број: 121-11121/22 од 29. децембра 2022. године,
основица за обрачун и исплату плате запослених у установама културе утврђена је у
износу од 4.111,44 динара, почевши од обрачуна и исплате плате за јануар 2023. године. У
току 2023. године плате запослених у установама културе које се финансирају из буџета,
обрачунавале су се и исплаћивале по наведеној основици која је утврђена у децембру
- године. У току 2023. године није вршено усклађивање и повећање основице за
обрачун и исплату плата запосленима у култури. Након увећања основице за обрачун и
исплату плате запослених у свим јавним службама, од јануара месеца 2024. године,
обрачун и исплата плате запосленима у установама културе врши се по основици од
4.522,58 динара.
- У установама културе, према подацима из октобра 2023. године којима
располаже Министарство културе, запослено је 10.550 лица (Република Србија и АП
Косово и Метохија – 2.222; АП Војводина – 880; јединице локалне самоуправе – 7.448). - У установама културе, применом важеће основице и припадајућег
коефицијента, основна плата за 1.796 запослених је испод или до висине минималне
зараде. Повећањем основице за 13% број запослених којима би се исплаћивала
загарантована минимална зарада износио би 826 запослених. Међу запосленима чија
се основна плата обрачунава у износу који је испод или у висини минималне зараде су и
запослени који обављају дефицитарне послове за установе културе, а од којих зависи
несметано обављање делатности и функционисање установа културе. Наведени послови
обављају се претежно са IV степеном стручне спреме али и нижим степенима стручне
спреме, као што су: техничар препаратор, књиговезац, суфлер драме, суфлер опере,
власуљар, реквизитер, маскер, главни декоратер, мајстори сцене, техничар расвете, тона и
видеа, архивар, столар и др), па се повећањем основице непосредно утиче на побољшање
и њиховог материјалног положаја у циљу задржавања овог кадра у установама културе. - Запослени који су носиоци делатности у установама културе (архивисти,
конзерватори, кустоси, глумци, оркестарски музичари и други) обављају специфичне
послове и морају поседовати знања и вештине која се стичу радним искуством у
установама, или таленте од којих зависи делатност установа културе. Установе културе се
сусрећу са проблемима који се односе на ангажовање и задржавање постојећег стручног
кадра због чега је неопходно предузимање конкретних мера за унапређење положаја
запослених, како би били обезбеђени услови за несметано обављање делатности установа
културе. Примера ради, основна плата носилаца делатности у култури за чије послове је
утврђен коефицијент од 17,30 (архивист, конзерватор, археолог, кустос и др.) са увећањем
за минули рад (просек од 8%) износи 84.499 динара, што је за оквирно 11.000 динара мање
од просечне нето зараде у Републици Србији за јануар 2024. године (95.863 динара).
- Треба узети у обзир и податак да просечна основна месечна зарада (без
минулог рада и додатака) запослених у установама културе, према важећој основици у
износу од 4.522,58 динара, на основу прикупљених података о установама културе на свим
нивоима власти, којима располаже Министарство културе, износи 69.491,77 динара. - Увећање основице за 13% је оправдано и због повећања минималне цене
рада. Минимална цена рада за 2024. годину износи 271 динар по сату, односно са 176
радних сати на месечном нивоу износи 47.696 динара. Минимална зарада у 2024. години
је у односу на претходну 2023. годину повећана за 17%.
Повећањем основице за 13%, са постојеће основице у износу од 4.522,58 динара
на 5.110,52 динара, према подацима којима располаже Министарство културе
финансијски ефекат на буџет би износио 162.995.924,16 динара на месечном нивоу,
односно 1.955.951.089,96 динара на годишњем нивоу.
У Београду, 4. априла 2024.
Чланови Радне групе:
Вукица Килибарда, председник
др Наташа Завођа
Радован Јокић
Данијела Ванушић
Жељко Ћургуз
Гордана Пођанин
Драгана Краљ
Дуња Ившан
Дуња Ђорђевић
РСС И ОВЕ ГОДИНЕ У БАЊИ ВРУЋИЦИ
Драге колеге,
Синдикат управе Србије наставља традицију организовања радничко спортских сусрета.
49. Радничко спортски сусрети одржавају се у Бањи Врућици (Република Српска),
у периоду од 19. до 23. јуна 2024. године.
Детаљи се налазе на страници РСС 2024 нашег сајта или на овом месту: ПРИЈАВА, ОБАВЕШТЕЊЕ и ТУМАЧЕЊЕ члана 68. ПКУ за локалну самоуправу, које је 15. марта дало Министарство ДУЛС (Тумачење је накнадно додато у ову вест) .
6. СПОРТСКИ СУСРЕТИ СИНДИКАТА ЗАПОСЛЕНИХ У ОБРАЗОВАЊУ, НАУЦИ И КУЛТУРИ ВОЈВОДИНЕ 15. – 17.05.24.
SREĆAN I BLAGOSLOVLJEN USKRS !
01.04.2024.
