24/01/2023
Потписане измене и допуне ПКУ за предшколце
Category Archives: Uncategorized
Sindikati će tražiti još jedno povećanje minimalca, poslednje uvećanje “pojela” inflacija
23 Januara, 2023
Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) zatražiće da se na Socijalno-ekonomskom savetu (SES) razgovara o povećanju minimalne zarade za ovu godinu.
To će tražiti nakon što Republički zavod za statistiku saopšti cene i vrednost minimalne potrošačke korpe za januar, rekao je sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović.
On je agenciji Beta rekao da je u decembru dogovoreno sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić da se početkom ove godine ponovo razgovara o “minimalcu”.
“*M*inimalna potrošačka korpa u decembru koštala je više od 50.000 dinara i već tada je nadmašila minimalnu zaradu za ovu godinu koja će iznositi nešto više od 40.000 dinara. To znači da je minimalac još u decembru izgubio korak sa vrednošću minimalne potrošačke korpe”, rekao je Mihajlović.
Dodao je da radnici nisu ni osetili povećanje plata jer ih je “pojela” inflacija, a da će stanje biti još gore posle januarskog poskupljenja struje, gasa i drugih proizvoda.
Poslodavac, kako je rekao, mora da plati radnika ako misli da ga zadrži da ne ode u inostranstvo.
Nova korekcija minimalne zarade je, prema rečima predsednice Sindikata UGS “Nezavisnost” Čedanke Andrić, stari zahtev tog sindikata, koji je najavljen još prošle godine.
Andrić je rekla da je minimalna potrošačka korpa prošle godine, kada je minimalac iznosio oko 35.000 dinara, koštala 50.000 dinara.
*”*Ove godine i da se zaustavi inflacija, cene se neće vratiti. Nastavlja se to bežanje potrošačke korpe od minimalne zarade za koju radi dosta ljudi u komunalnim delatnostima, pravosuđu, prosveti, kulturi…”, rekla je Andrić.
Dodala je da su radnici nezadovoljni visinom minimalne zarade i da je UGS “Nezavisnost” prošle godine tražio da se minimalna zarada u javnom sektoru za 2023. godinu, umesto 12,5 odsto, podigne za 25 odsto.
Minimalnu zaradu, prema rečima Andrić, moraju da povećaju i poslodavci u privatnom sektoru, naročito u profitabilnim firmama.
Andrić je kazala da država deset godina tvrdi da za minimalnu zaradu u Srbiji radi oko 350.000 ljudi, ali da je taj broj sigurno veći, najčešće se pominje oko 400.000.
U septembru prošle godine Vlada Srbije je, pošto nije postigla konsenzus o visini minimalne zarade sa sindikatima i poslodavcima, sama utvrdila vrednost od 40.020 dinara.
Zakon o radu predviđa da Vlada Srbije sama odredi visinu minimalne zarade kada se ne postigne dogovor sa socijalnim partnerima.
MKS: Veće zarade će rešiti krizu troškova života i radnih mesta
19 Januara, 2023
Međunarodna konfederacija sindikata (MKS), u odgovoru na Globalni pregled zapošljavanja i socijalne politike, zahteva od nacionalnih vlada da preduzmu hitne korake kako bi poboljšale životni standard svojih zaposlenih, otvorile nova radna mesta i sprečile dečiji rad.
Na ovaj način, smatra MKS, države mogu da se izbore sa ekonomskim izazovima, povećaju zarade, uključujući minimalnu zaradu, poboljšaju socijalnu zaštitu i podrže kolektivno pregovaranje, što će povećati zarade u privatnom sektoru.
U Globalnom pregledu se upozorava da će konflikt u Ukrajini, nejednak oporavak od pandemije i zastoji u lancima nabavke, stvoriti uslove za stagflaciju u 2023. godini, dok će se stopa nezaposlenosti za mlade povećati tri puta u odnosu na odrasle.
Ocenivši da je kriza troškova života, koja preti da ugrozi domaćinstva i rizikuje slabu tražnju, nastala usled nepovećanja prihoda radnika, u izveštaju se predviđa da će se u ovoj godini globalno zapošljavanje povećati za samo jedan odsto.
Procenjuje se da je potrebno otvoriti 575 miliona novih radnih mesta do 2030. godine kako bi se postigla puna zaposlenost. Takođe, ako bi vlade ispoštovale zahteve, koji čine deo Novog socijalnog ugovora, to bi im dalo odgovore na ove izazove.
Analiza MKS pokazuje da je produktivnost radnika nastavila da raste, ali da oni od toga nisu imali koristi, dok su čelnici u korporacijama bogato nagrađeni uprkos stagnaciji produktivnosti kapitala.
Sprovođenjem Novog socijalnog ugovora vlade mogu da isprave svoje greške i ostvare ekonomsku pravdu koju radnici zaslužuju.
Koliko je tačna fama o plaćenom državnom poslu i koliko je službenika u opštinskim upravama na minimalcu?
13 Januara, 2023
Oko 40 odsto zaposlenih u gradskim i opštinskim upravama u Srbiji prima minimalac, podaci su Sindikata uprave Srbije, koji su prilično nepoznati, a suprotni stereotipu o sigurnom i dobro plaćenom “državnom poslu”.
Ovakva informacija o “rasprostranjenosti” minimalca u šest gradskih i pet opštinskih uprava u Nišu saopšten je nedavno, u razgovoru predstavnika Sindikata gradske uprave sa gradonačelnicom Draganom Sotirovski.
U Sindikatu uprave Srbije kažu da identičan podatak važi i za sve ostale gradove i opštine u Srbiji, uz napomenu da je situacija u opštinama, posebno onim manjim-još i gora.
Razlog za minimalce “administrativaca” u lokalnim samoupravama je Vladina Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima, koja je doneta još 2008. godine.
Ona je “omogućila” da minimalne zarade, kao i one koje su ispod tog iznosa primaju zaposleni sa osnovnim i srednjim obrazovanjem, a da lokalne samouprave iz budžeta dotiraju niže zarade do “propisanog” minimalca.
“Sve to je neshvatljivo i mora da se menja. Bunili smo se, štrajkovali, u jednom trenutku, dok je gradonačenik bio Miloš Simonović, uspeli smo da podignemo zarade za 10 odsto u odnosu na Uredbu, što je, takođe, ništa, ali one su, sa dolaskom gradonačelnika Darka Bulatovića opet vraćene na staro. A još je gore u manjim opštinama u Srbiji, u kojima minimalac primaju i zaposleni sa visokim obrazovanjem”, kaže službenik u jednoj od niških gradskih uprava.
Petar Mićović, predsednik Sindikata gradske uprave Niša, precizira da od 800 radnika u niškim gradskim upravama koji su zaposleni za stalno, na određeno ili po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, njih 300 ima osnovnu i srednju školu.
„I radnici sa osnovnim i oni sa srednjim obrazovanjem primaju zarade koje su niže od minimalca, pa je Grad u obavezi da im svakog meseca nadoknađuje razliku do minimalca“, kaže.
On dodaje da se „u ovoj zemlji teško živi i sa platom većom od minimalca, a kamoli sa minimalcem“.
„Pokušavamo da pomognemo ljudima koliko god je u našoj moći – i kroz solidarnu pomoć i kroz dodelu pomoći povodom kovid epidemije, i kroz pomoć zbog energetske krize tokom zime. Ali, ljudi bi više voleli da iole pristojno žive od plate koju su zaradili nego od pomoći”, kaže Mićović za Danas.
Slađan Bobić, predsednik Sindikata uprave Srbije, kaže da je ta sindikalna organizacija pokrenula inicijativu da se Vladina Uredba iz 2008. godine izmeni ili donese nova, kako bi se platni koeficijenti uvećali.
U decembru prošle godine imali su sastanak sa predstavnicima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na kojem su razgovarali o tome, a u toku ovog meseca razgovori će se nastaviti u okviru socijalnog dijaloga.
“Od januara ove godine osnovica za plate uvećana je za 12,5 odsto, ali će uprkos tome veoma veliki broj zaposlenih u lokalnim samoupravama i dalje primati osnovnu platu koja je ispod minimalca, a lokalne samouprave iz budžeta dotirati razliku. I sa tim uvećanjem, recimo, radnik u gradskoj upravi Niša sa osnovnom školom primaće iznos od 28.446,27 dinara, u koji ulazi plata, topli obrok i regres. Viši referent sa srednjom školom primaće 41.708 dinara, u koji takođe ulazi topli obrok i regres. U opštinama je sve to još gore”, kaže Bobić.
On kaže da najnovije uvećanje osnovice već ne pokriva projektovanu inflaciju i rast cena na malo. Ono ni približno ne omogućava pristojan život, dodaje.
“Ljudi zaista jako teško žive. Negoduju. Sve poskupljuje, od komunalnih usluga do prodavnica. Imamo njihovu podršku za našu inicijativu da im se omogući pristojna zarada i život, i insistiraćemo na tome”, kaže.
Prema podacima Sindikata uprave Srbije, u lokalnim samoupravama je zaposleno 54 odsto radnika sa visokim obrazovanjem, devet odsto sa višim, 30 odsto sa srednjim, a sedam odsto sa osnovnim obrazovanjem.
Izvor:Danas
НОВЕ нето ОСНОВИЦЕ
Кликни на кинк Основице
Izašao drugi broj regionalnog magazina Glas radnika posvećen kolektivnim ugovorima
27 Decembra, 2022
Pokrivenost kolektivnim ugovorima je znatno smanjena i to govori, kako o krizi procesa kolektivnog pregovaranja u regionu i generalno Evropi, tako i o nedostatku kulture socijalnog dijaloga koja je kljuć na za razvoj opšteg kvaliteta radnih prava u regionu.
Zato je kolektivnim ugovorima u zemljama regiona posvećen drugi broj regionalnog sindikalnog magazina Glas radnika, koji je upravo izašao u elektronskoj formi onthewaytoeu.net/glas-radnika/glas-radnika-broj-2
Pravni i ekonomski stručnjaci sindikalnih centrala objašnjavaju pojam, svrhu i značaj kolektivnih ugovora, opseg, uspehe i teškoće kolektivnog pregovaranja na svim nivoima – od preduzeća do nacionalnog državnog nivoa.
U tekstovima se navode sve vrste kolektivnih ugovora koji postoje u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji i Severnoj Makedoniji. Takođe, ukazuje se na probleme u kolektivnom pregovaranju koji, uglavnom, proističu iz nerazumevanja poslodavaca i države u socijalnom dijalogu sa sindikatima koji se bore za unapređenje socijalno-ekonomskih i radnih prava zaposlenih.
I u o ovom izdanju e-magazina, po običaju, objavljene su vesti o najvažnijim aktivnostima sindikalnih centrala u zemljama regiona.
Oba izdanja Glasa radnika možete čitati na sajtu www.onthewaytoeu.net/glas-radnika*, *na kome možete preuzeti magazin u pdf formatu.
Izdavač e-magazina Glas radnika je Regionalni sindikalni savet “Solidarnost”, jedinstvena regionalna sindikalna mreža koja je osnovana 2011. sa dugoročnim ciljem da ojača položaj radnika i sindikata u regionu u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.
Srećan Božić i Nova godina
ODRŽAN SASTANAK SA INSPEKCIJOM RADA NA TEMU STANJA RADNIH PRAVA, BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU
15. 12. 2022. godine
Sastankom je predsedavao predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, Goran Milić, a sastanku je, pored članova Predsedništva Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, prisustvovala dr Ljiljana Stojšić, načelnica inspekcije rada za Južnobački okrug, kao i Katica Racić – Koordinator odseka inspekcije rada za Srednjobanatski Upravni Okrug i Dražen Radaković, šef Odseka inspekcije rada za Severnobanatski Okrug.
Govoreći o nadležnostima inspektorata, načelnica inspekcije rada za Južnobački okrug, dr Ljiljana Stojšić je naglasila da inspektorat za rad obavlja inspekcijske poslove i s njima povezane stručne poslove u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, koji se odnose na redovni, vanredni, kontrolni i dopunski inspekcijski nadzor, a koji obuhvata i inspekcijske nadzore povodom smrtnih, teških, kolektivnih i lakih povreda na radu. Dodala je da su aktivnosti Inspektorata za rad u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu usmerene ka suzbijanju rada na „crno“, smanjenju broja povreda na radu i radno-pravnoj zaštiti zaposlenih i radno angažovanih lica (neisplata zarada, nedostajanja obračuna zarade, diskriminacija, prekovremeni rad i dr.). Inspekcija rada vrši nadzor nad primenom zakona, drugih propisa o merama i normativima bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim merama koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, standarda i opšte priznatih mera u delu kojim se uređuju pitanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Poslove obavlja 17 inspektora rada Odeljenja inspekcije rada u Novom Sadu. Prema rečima načelnice Stojšić, prilikom kontrole registrovanih privrednih subjekata, od januara do novembra ove godine, 319 lica je zatečeno na faktičkom radu „radu na crno“ a utvrđena su i 32 neregistrovana privredna subjekta. Ukupno je registrovano 19 povreda na radu, od kojih jedna sa smrtnim ishodom, jedna kolektivna, jedna teška sa smrtnim ishodom, 15 teških i jedna laka povreda. Tokom izlaganja načelnica je istakla problem sa kojima se susreću inspekcije rada u vezi sa: – zabranom zapošljavanja u javnom sektoru; – neformalnog zapošljavanja u sektoru poljoprivrede, usled sezonske prirode poslova u ovoj oblasti; – neregularnom zapošljavanju stranaca.
U konstruktivnom razgovoru prisutni su, kroz sveobuhvatnu analizu saradnje između sindikata i inspekcijskih organa, izdvojili glavne probleme sa kojima se suočavaju u oblasti radnih prava, bezbednosti i zdravlja na radu i pokrenuli pitanja kako bi se sagledali nedostaci u ovoj oblasti i preduzele aktivnosti na njihovom otklanjanju i poboljšanju stanja u ovim oblastima rada. Po pitanju rada inspektorata ocenjeno je da su se aktivnosti inspekcija rada intenzivirale, ali i da kapaciteti inspektorata rada treba da se povećaju popunjavanjem upražnjenih radnih mesta i obezbeđivanjem neophodne opreme i obuke, boljih uslova rada i vrednovanja rada inspektora. Unapređenje već postojećeg zakonskog okvira i dosledno sprovođenje propisa je moguće isljučivo uz sinergiju svih važnih aktera društva, usaglašenosti stavova i spremnosti države – zaključeno je na sastanku sindikata i inspektorata rada.
Sastanak je održan kao deo projekta koji Savez samostalnih sindikata Vojvodine i Sindikat LO iz Švedske sprovode uz podršku Olof Palme Centra.
Potrebno veće učešće radnika u procesu restrukturiranja preduzeća
16 Decembra, 2022
Jačanjem saradnje izmedu zaposlenih i predstavnika poslodavaca biće unapređen proces učešća radnika u donošenju odluka tokom procesa restrukturiranja i preuzimanja u preduzećima, odnosno ukliučivanja predstavnika zaposlenih.
Socijalni partneri treba da razvijaju bolju saradnju i razgovaraju o pitanjima sa kojima se radnici suočavaju tokom restrukturiranja preduzeća, zaključak je nacionalne radionice, održane u okviru projekta INCLUSION – UKLJUČIVANJE – “Unapređenje učešća radnika u donošenju odluka tokom procesa restrukturiranja i preuzimanja u preduzećima”.
Iako je u Srbiji davno završeno sa restrukturiranjem preduzeća, problemi koji su se tada pojavili postoje, nažalost, i danas, uz činjenicu da je u velikom broju preduzeća taj proces bio neuspešan.
Zato je, uz podršku Evropske unije, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, 12. decembra održana radionica, na kojoj su učestvovali predstavnici granskih sindikata iz metalskog i građevinskog sektora, članovi SSSS, i predstavnici kompanija, članica Unije poslodavaca Srbije.
Ekspert na projektu, Melanija Petač iz SSSS, predstavila je rezultate ankete sprovedene ove godine među sindikalnim predstavnicima i zaposlenima u metalskoj industriji, građevinarstvu, energetici i petrohemiji, čiji su rezultati upoređeni sa anketom sprovedenom među poslodavcima.
Kroz studije konkretnih slučajeva i sprovođenjem anketa dolazi se do primera i prakse u Republici Srbiji, kao zemlji kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji, koja bi morala da usklađuje svoje zakonodavstvo sa zakonima i direktivama EU. Upravo i projekat „INCLUSION“, čiji je nosilac poljska organizacija FORMAC, treba da pruži mogućnost da socijalni partneri razviju bolju saradnju i razgovaraju o pitanjima sa kojima se radnici suočavaju tokom restrukturiranja.
Potrebno je da se razrade nove mere u cilju poboljšanja uključivanja radnika u donošenju odluka u preduzećima tokom procesa restrukturiranja u industrijskom sektoru, kao i da razmenjuju prakse i razrađuju zajedničke zaključke i preporuke. U Srbiju dolaze strani investitori iz zemalja – članica EU i velike kompanije, koje u svojim zemljama imaju razvijenu kulturu dijaloga između socijalnih partnera, kao i kulturu učešća predstavnika zaposlenih u donošenju odluka tokom procesa restrukturiranja i preuzimanja u preduzećima. Ovo predstavlja mogućnost koju sindikati trebaju da iskoriste.
Ukazano je da isti cilj treba da imaju i država, poslodavci, kao kapital novca, i zaposleni, kao kapital rada. Kroz socijalni dijalog treba prepoznati prioritete, ključne izazove i mogućnosti u kreiranju strateških pravaca.
Neophodno je da postoji zakonska regulativa, kojom će precizno biti regulisana obaveznost učešća predstavnika radnika u donošenju odluka i njihova adekvatna zaštita, nadležnost, formiranje inspekcija i nadzor nad zakonitošću, kao i podsticajne mere.
Neophodno je sprovoditi stalnu edukaciju i stručno usavršavanje, kako poslodavaca tako i radnika. Na osnovu socijalne agende EU, neophodno je raditi na razvijanju socijalnog dijaloga među socijalnim partnerima, počevši od vrha države u Socijalno ekonomskom Savetu, ka nižem, lokalnom nivou, do nivoa u preduzeću.