14. 6. 2023.

Čelnici Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, predsednik Goran Milić i sekretar Veća Tomislav Stajić organizovali su radni dogovor – u sredu, 14. juna 2023. godine u Novom Sadu, sa predsednicima samostalnih sindikata Srbije organizovanih za teritoriju AP Vojvodine i – u četvrtak, 15. juna 2023. godine u Novom Sadu, sa predsednicima saveza samostalnih sindikata na teritoriji AP Vojvodine povodom predstojećih izmena i dopuna Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije.

U okviru početka procesa izrade novog Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije, predsednici granskih sindikata, gradskih i opštinskih veća saveza samostalnih sindikata u AP Vojvodini bili su u prilici da se informišu o ovom procesu i razmene početne stavove, mišljenja i interese koje zastupaju po pitanju ove teme.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić rekao je da je Veće Saveza samostalnih sindikata Srbije izabralo Radnu grupu za izradu Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije. Radna grupa je održala pripremni sastanak, a prvi radni sastanak planiran je za 03. jul 2023. godine.

Kako je rečeno na sastanku, predsednici granskih sindikata, gradskih i opštinskih veća saveza samostalnih sindikata u AP Vojvodini moći će na Okruglom stolu u organizaciji Saveza samostalnog sindikata Vojvodine, posvećenom izmenama i dopunama Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije, 29. juna 2023. godine na Paliću, da daju svoje načelne i konkretne predloge i sugestije za uređenje postojećeg statutarnog okvira i preporuke za njegovo unapređenje.

8 Juna, 2023

Prema procenama sindikata, u Nemačkoj čak 3,5 miliona ljudi radi više od jednog posla. Predstavnici sindikalnih organizacija upozoravaju da se broj više nego udvostručio u poslednjih 20 godina i da će Nemačka postati zemlja niskih plata.
Iako je nemačka vlada u oktobru prošle godine povećala minimalnu satnicu na 12 evra, to i dalje nije dovoljno jer je visoka inflacija “pojela” rast minimalne zarade.
U Srbiji, prema procenama sindikata, više od milion ljudi čija su mesečna primanja ispod medijalne zarade od 64.363 dinara (za mart) mora da radi dva ili više poslova kako bi imali prihode za pristojan život.
“Pedeset odsto zaposlenih u Srbiji primilo je u martu do 64.363 dinara, što je poražavajući podatak s obzirom da je u ovom trenutku minimalna potrošačka korpa nešto više od 50.000 dinara. Medijalna zarada znači da polovina svih zaposlenih prima u rasponu od minimalne zarade, koja u zavisnosti od radnih sati u mesecu može da bude i 38.000 dinara, do 64.000 dinara koliko je medijalni iznos”, kaže u razgovoru za Biznis.rs potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković.
Naš sagovornik napominje da je u toj minimalnoj potrošačkoj korpi predviđeno 100 grama sardine, 150 grama limuna ili, na primer, decilitar tečnosti dnevno.
“Tako je predviđeno da tročlana porodica može da popije između šest i sedam litara tečnosti za mesec dana, što znači da je oko decilitar tečnosti predviđen na dan, što je suprotno svim odredbama i Svetske zdravstvene organizacije gde je preporučena doza tečnosti u zavisnosti od pola i uzrasta u proseku dva litra u toku dana. Zato se postavlja pitanje kako uopšte takva minimalna potrošačka korpa može da bude parametar”, ocenjuje Vuković.
Prema potrošačkoj korpi sindikata, za dostojanstven život u Srbiji neophodno je između 120.000 i 130.000 dinara mesečno.
“U zvaničnoj minimalnoj, pa ni prosečnoj potrošačkoj korpi od 97.000 dinara, nije predviđeno da se kupi ni 100 grama sezonskog voća. Da bi obezbedili pristojan život često je neko u porodici primoran – suprug ili supruga, da rade dva posla samo da bi došli do minimalne realne potrošačke korpe”, ističe potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Uprkos postojanju raznovrsnih ugovora, veliki broj radnika i dalje „na crno“ Zakon o radu dozvoljava različite kombinacije istovremenog postojanja i izvršavanja ugovora u radnom odnosu i izvan radnog odnosa, kao što su autorski, ugovori o delu ili privremenim poslovima. Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović kaže da u Srbiji postoji jako veliki broj neregistrovane zaposlenosti.
“Između ostalog, imamo čitavu armiju od oko 500.000 ljudi koji rade bez pravnog osnova – „na crno“, čije bi uključivanje u pomenutu statistiku verovatno još uvećalo navedeni broj lica koja obavljaju dva posla. Moje mišljenje je da većina ovih ljudi svakako obavlja dva (a možda i više od dva) posla zbog izuzetno niskih zarada, odnosno naknada koje mogu ostvariti na svakom od njih”, ocenjuje Reljanović.
Prema zakonu o radu dozvoljeno je da u nekim delatnostima imate još jednu trećinu dodatnog radnog vremena.
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković smatra da je sigurno veliki broj ljudi koji radi na neodređeno ili određeno vreme po ugovoru o radu i dodatno angažovan prema nekim od ugovora predviđenih zakonom.
“I pored postojanja propisa koji uređuju dodatni rad i angažovanje radnika, ne mali broj zaposlenih dodatnu zaradu prima “na crno”. Mi apelujemo uvek na radnike da insistiraju da ih poslodavci prijave u legalne tokove, jer će tako imati dodatnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu, penzioni staž. U svakom slučaju, radnici koji imaju neku vrstu ugovora imaju i dokaze sa kojima mogu da traže svoja prava ukoliko ih poslodavac ne ispunjava u odnosu na rad u sivoj zoni”, zaključuje Duško Vuković.
Izvor: Biznis.rs

02/06/2023

Запослене у основним и средњим школама јутрос је изненадила вест да је Влада Републике Србије донела одлуку о завршетку наставне године у уторак 6. јуна без јасног образложења и „наравно“, без икаквих консултација са синдикатима као њиховим’ представницима.

Овако касна и исхитрена одлука само ће довести до конфузије у школама, међу наставницима, ђацима и родитељима, не узимајући у обзир све последице по целокупан образовни процес, закључивање оцена, одржавање разредних, поправних и матурских испита. У допису који је упућен директорима школа нису јасно наведени разлози њеног доношења нити прецизирано даље одвијање рада до 20. јуна.

Синдикат образовања Србије сматра да је брига о безбедности ученика најважнија, али је велико питање да ли се то постиже овом одлуком. Наша оцена је да држава овим показује колико заправо није спремна да се озбиљно избори са свим облицима насиља у просвети, на које годинама указујемо.

ПРЕДСЕДНИЦА
Мр Валентина Илић

26/05/2023

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ПРЕДСЕДНИЦА АНА БРНАБИЋ
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ

 Синдикат образовања Србије је свестан тренутне ситуације у образовању, велике трагедије у ОШ Владислав Рибникар у Београду, али и веома лошег материјалног статуса професије на који годинама указујемо.

Основни услов повратка положаја и достојанства запослених у образовном систему је повећање плата, које су једине, не само у Европи већ и региону, испод званичног просека плата у држави.

Синдикат образовања Србије захтева ребаланс Буџета у јуну 2023. године којим би знатно побољшали материјални положај запослених и подигли просечну плату у образовању на ниво просечне плате у Републици Србији.

Тражимо хитне преговоре о повећању зарада у свим делатностима образовања, у противном, почетак нове школске године ће бити доведен у питање.

ПРЕДСЕДНИЦА
Мр Валентина Илић

4 Maja, 2023

Sindikati u regionu gube energiju i snagu na održavanje socijalnog dijaloga koji je, najčešće, bez rezultata. Na drugoj strani, vlade i poslodavci koriste sindikate za formu socijalnog dijaloga, koji se na tome i završava, što se odražava i na poverenje članstva.
Ovo je globalno pitanje i to ne može da reši jedan sindikat i jedna zemlja, već to moramo zajedno, čime ćemo pokazati i snagu i solidarnost na ovim našim prostorima, zaključak je međunarodne konferencije „Sindikati budućnosti“, koja je održana u Beogradu, povodom 120 godina Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS).
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović je ocenio da sindikati nisu u dobroj poziciji, jer ih socijalni dijalog umrtvljuje i spušta im nivo kretanja i akcija.
Komentarišući masovne štrajkove koji se u poslednje vreme održavaju širom Evrope, Orbović naglašava da su oni dobro osmišljeni i da se organizuju u onim institucijama koje mogu da naprave najmanju štetu, ali najveći efekat na celu državu, poput saobraćaja.
„Moramo da se ugledamo na njih, ali i da se, istovremeno, vratimo u osnovnu organizaciju, u firmama, da nađemo načina da ih pokrenemo. Jer, zaposleni u njima su najviše na udaru od svojih poslodavaca, bivaju šikanirani, dobijaju otkaze…“
Orbović je predložio da se sindikati do jeseni, kada bi trebalo da bude održan naredni sastanak Saveta „Solidarnost“, dogovore o eventualnim zajedničkim akcijama koje bi mogli da organizuju.
Predsednica Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Čedanka Andrić je najavila da taj sindikat za Prvi maj organizuje skup, pod nazivom „Sindikatu verujem“, kako bi pokušali da vrate poverenje građana u tu organizaciju.
Ona smatra da sindikati nisu ni svesni kolika snaga leži u njima, te da bi bilo značajno to i predočiti u javnosti.
Podsetivši da se poslednjih meseci u Srbiji održavaju na desetine protesta i štrajkova, Čedanka Andrić je primetila da su sindikati aktivni na velikom broju malih aktivnosti, „što ih dodatno troši i iscrpljuje“.
„Izgleda da je cilj vlasti i poslodavaca da otvore na hiljade malih požara, koji nas iscrpljuju i rasipaju“, rekla je ona, primetivši da se „očigledno nešto u strateškom pristupu mora menjati, i što se tiče socijalnog dijaloga i industrijskih akcija“.
Prema njenim rečima, poslodavcima nije u interesu da ojačaju, jer bi to značio odgovornost i ulaganje, njih održavanje socijalnog dijaloga ništa ne košta, za razliku od sindikata, na kojima je velika odgovornost.
Srđa Keković iz Unije slobodnih sindikata Crne Gore je kazao da je socijalni dijalog u toj državi na niskom nivou, da se uglavnom odvija u javnom sektoru, ali da su radnici zaštićeni zahvaljujući Opštem kolektivnom ugovoru, koji je potpisan prošle godine.
Dijalog jeste alatka koju ne treba zanemariti, ali je, prema njegovoj oceni, pre toga potrebno motivisati poslodavce da učestvuju u njemu i povećati pregovaračku moć sindikata.
Mihailo Babović iz Saveza sindikata Crne Gore insistira na socijalnom dijalogu, kao i na svim drugim mirnim načinima pregovaranja, „jer je štrajk moćno oružje, ali i opasno i treba ga koristiti tek kada se iscrpe sva druga sredstva“.
Potpredsednik u Veću SSSS Duško Vuković smatra da ne postoji kultura društvenog dijaloga, zbog čega je teško ostvariti i socijani dijalog.
Na pitanje kako na miran način ubediti svet politike i kapitala da je neophodan dijalog, Vuković je odgovorio da „ili će nas istinski prihvatiti kao predstavnike radnika ili ćemo pratiti put kojim nas je naučila naša istorija“.
Predsednica Saveza sindikata Republike Srpske Ranka Mišić smatra da iako, kako je ocenila, sindikalni pluralizam nije jačanje, već slabljenje sindikata, od nas u regionu zavisi da li će Savet i naša solidarnost biti alat u našim rukama.
Ocenivši da na ovim prostorima nema društvenog dijaloga, Mišićeva je pozvala sindikate „da se legitimišemo u našim zemljama da postojimo kao jedinstvena ideja i da socijalnim partnerima poručimo da je dosta više“.
Duško Zarubica iz Saveza sindikata Crne Gore smatra da su sindikati izgubili „sindikalnu širinu i oštricu“, te da poslodavci moraju imati benefite koji omogućava potpisivanje kolektivnih ugovora na granskom nivou i dobar socijalni pakt.
Zlatko Cvetkovski iz SS Makedonije je rekao da bi trebalo da postoji fond za podsticaj socijalnom dijalogu, kako bi imali satisfakciju svi koji postignu neki dogovor.
Dijana Šobota iz Saveza slobodnih sindikata Hrvatske je ukazala da mladi često menjaju radna mesta, zbog čega su neuhvatljivi za sindikate, da rade uglavnom u prekarnim radnim uslovima i da ih je praktično nemoguće sindikalno organizovati.
Zbog digitalizacije postajemo sve više individualizirani, što ukida solidarnost i mogućnost sklapanja kolektivnih ugovora, ukazala je ona.
Savezna sekretarka Evropske konfederacije sindikata Izabel Šuman je ukazala da budući izazovi neće biti manji, već samo drugačiji, te da borba ostaje i da sindikati treba na vreme da prepoznaju promene i da im se prilagode.
„Treba da ukažemo da poslodavci zloupotrebljavaju sistem, da zapošljavaju građane trećih zemalja da bi ostvarili veći profit i dali im nisku zaradu“.
„Zato vi treba da odredite visinu minimalne zarade u regionu i da iza tih poruka stanu svi sindikati. I onda imate strategiju za vaše postupanje“, zaključila je Šuman.