sssstarapazova.org

3 Jula, 2026

Vlada Srbije je predstavila novi paket ekonomskih i socijalnih mera, usmerenih na poboljšanje životnog standarda građana.
Vredan više od 600 miliona evra, paket će obuhvatiti 3-3,5 miliona građana, a najveći deo mera trebalo bi da bude realizovan u roku od 90 dana.
Najavljene mere odnose se na jednokratnu pomoć penzionerima i socijalno ugroženim građanima, povećanje penzija i plata u javnom sektoru, turističke vaučere, smanjenje troškova za određene lekove, produženje pomoći energetski ugroženim domaćinstvima, kao i druge aktivnosti usmerene na unapređenje životnog standarda.
Za jednokratnu pomoć penzionerima je opredeljeno 377,2 miliona evra, a njome će biti obuhvaćeno oko 1.663.000 penzionera. Isplata je najavljena najkasnije do početka oktobra 2026. godine.
Kategorija penzionera Iznos jednokratne pomoći Penzija do minimalne (do 31.092 dinara) 35.000 dinara Penzija od 31.092 do 56.851 dinar 27.500 dinara Penzija iznad prosečne 20.000 dinara
Što se tiče jednokratne pomoći socijalno ugroženim građanima, koja bi trebalo da bude sprovedena do kraja septembra, ona će biti isplaćivana na sledeći način: 25.000 dinara svim korisnicima novčane socijalne pomoći; 25.000 dinara po detetu porodicama koje ostvaruju pravo na dečji dodatak; 25.000 dinara korisnicima boračkog dodatka; 10.000 dinara ostalim borcima i vojnim veteranima.
Najavljeno je i izdavanje 30.000 novih turističkih vaučera, čija pojedinačna vrednost će biti 10.000 dinara, a parvo na njihovo dobijanje imaće penzioneri čija penzija ne prelazi 80.000 dinara.
Država će finansirati I deo troškova za lekove kroz smanjenje doplate za određene lekove 10-40 odsto, dostupnost novih inovativnih terapija za onkološke pacijente od novembra 2026. Godine, kao i snižavanje cena pojedinih lekova za hronične bolesti.
Takođe, važenja uredbe o pomoći energetski ugroženim kupcima biće produženo i nakon 1. oktobra 2026. godine.
Vlasti saopštile da za finansiranje oviih mera neće biti potrebno novo zaduživanje države, s obzirom na to da se u budžetskoj rezervi nalazi oko 5 milijardi evra.
Savez samostalnih sindikata Srbije pozdravlja svaku meru koja doprinosi poboljšanju materijalnog položaja građana, penzionera, socijalno ugroženih kategorija stanovništva i zaposlenih.
Istovremeno, SSSS će pažljivo pratiti realizaciju svih najavljenih mera i redovno obaveštavati javnost o tome da li se obećane aktivnosti sprovode u obimu i rokovima koji su najavljeni, odnosno da li će najveći deo mera zaista biti realizovan u roku od 90 dana.
Savez će nastaviti da se zalaže za sistemska rešenja koja obezbeđuju rast zarada, očuvanje kupovne moći zaposlenih, unapređenje radnih prava, jačanje socijalnog dijaloga i dostojanstven život svih građana Srbije.
U narednom periodu posebno će biti važno da se, pored najavljenih jednokratnih davanja i socijalnih mera, nastavi sa politikama koje će obezbediti održiv rast zarada, veću zaposlenost, kvalitetnija radna mesta i snažniju socijalnu sigurnost.
Samo tako će se efekti ekonomskog rasta dugoročno odraziti na životni standard svih građana Srbije.

29 Juna, 2026

Savez samostalnih sindikata Srbije apeluje na poslodavce da, zbog visokih temperatura, skrate radno vreme zaposlenima koji rade na otvorenom prostoru.

Kako bi zaštitili radnike koji obavljaju teške fizičke poslove i direktno su izloženi sunčevom zračenju, poslodavci bi morali da sprovedu jasne mere zaštite na radu i, tokom velikih vrućina, drugačije organizuju rad na otvorenom, pa bi, među prvim merama, trebalo da bude i skraćenje vremena provedenog na radu.

Za one koji rade na otvorenom, poput građevinaca, komunalnih radnika i poljoprivrednika, rad postaje izuzetno otežan na trenutno visokim temperaturama.

Ovo je naročito važno kada spoljne temperature dostižu skoro 40 stepeni Celzijusa, koliko se ovih dana beleži u Srbiji, posebno u najtoplijem delu dana od 11 do 16 časova
Zato bi poslodavci mogli da skrate radno vreme ili da pomere početak radnog vremena za rane jutarnje sate.

Savez podseća da je poslodavac dužan da donese akt o proceni rizika na radnom mestu kojim se uzimaju u obzir rizici po zdravlje zaposlenih na otvorenom. Obaveze poslodavca uključuju reorganizaciju radnog vremena, obezbeđivanje češćih pauza u hladu ili rashlađenim prostorijama, kao i dovoljne količine pijaće vode, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad i pružanje prve pomoći, kao i obezbeđivanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.

U slučaju da poslodavac ne obezbedi ove osnovne mere zaštite, a postoji ozbiljna i direktna opasnost po zdravlje (kao što je rizik od toplotnog udara ili dehidracije), radnik ima puno pravo da odbije rad dok se uslovi ne dovedu na bezbedan nivo. Zaposleni mogu, čak i anonimno, da prijave inspekciji rada poslodavca koji nije preduzeo adekvatne mere.

ODRŽANA 6. SEDNICA VEĆA SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA VOJVODINE:

KLJUČNA PITANJA RADA I STAVOVI O MERAMA ZA ZAPOŠLJAVANJE

19.06.2026.

U Radničkom domu „Svetozar Marković“ u Novom Sadu održana je 6. sednica Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine (SSSV), kojom je predsedavao Goran Milić, predsednik SSSV. Sednica je bila posvećena pitanjima od značaja za funkcionisanje Saveza, zaštitu prava zaposlenih i unapređenje socijalnog dijaloga.

Članovi Veća odali su priznanje dr Dunji Civrić, dugogodišnjoj članici Veća SSSV i istaknutoj sindikalnoj aktivistkinji, povodom njenog odlaska u penziju. Tom prilikom iskazana je zahvalnost za njen dugogodišnji doprinos radu Saveza i zaštiti prava zaposlenih.

Verifikovani su mandati novih članova Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine iz Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine. Za članove Veća SSSV potvrđeni su Nikola Pavković, zaposlen u Opštoj bolnici Subotica i Zoran Stojanović, zaposlen u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Rusanda“ Melenci. Verifikovan je i mandat novog člana Nadzornog odbora SSSV, Roberta Strniše, zaposlenog u Domu zdravlja Sremska Mitrovica.

Razmatran je status člana Veća Martona Tapaija, u skladu sa zaključcima Statutarnog odbora i važećim statutarnim aktima. Doneta je odluka o njegovom razrešenju iz sastava Veća SSSV i pokrenuta inicijativa za razmatranje njegovog daljeg članstva u Samostalnom sindikatu zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji i vodoprivredi Srbije (SSPPDIV Srbije).

U nastavku sednice predstavljen je pregled aktivnosti Saveza između treće i šeste sednice Veća. Konstatovano je da je SSSV delovao u skladu sa Statutom i programskim ciljevima, sa posebnim akcentom na unapređenje socijalnog dijaloga, kolektivno pregovaranje i zaštitu radničkih prava.

Povereništvo SSS Kovin uputilo je zahtev za preispitivanje svog organizacionog statusa, o kojem će Veće odlučivati na narednoj sednici, u skladu sa statutarnim procedurama i interesima organizacije.

Poseban deo sednice bio je posvećen javnoj raspravi o izmenama zakona kojima se uređuju porez na dohodak građana i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Stavove Saveza samostalnih sindikata Srbije predstavio je i obrazložio Tomislav Stajić, sekretar Veća SSSV, naglasivši da očuvanje postojećih poreskih olakšica i olakšica na doprinose predstavlja važan instrument za zapošljavanje teže zapošljivih kategorija stanovništva – osoba sa invaliditetom, dugoročno nezaposlenih i mladih koji prvi put stupaju na tržište rada – kao i za podsticanje razvoja mikro i malih privrednih subjekata. Predlog da se ove mere produže do 31. decembra 2030. godine ocenjen je kao značajan za očuvanje stabilnosti tržišta rada i nastavak politike aktivnog zapošljavanja. Istaknuto je da bi njihovo ukidanje bez adekvatnih alternativnih rešenja moglo negativno da utiče na zapošljavanje najosetljivijih kategorija stanovništva i uspori otvaranje novih radnih mesta.

Savez samostalnih sindikata Vojvodine ostaje dosledan zaštiti interesa zaposlenih, unapređenju socijalnog dijaloga i jačanju sindikalnog organizovanja kao ključnih činilaca dostojanstvenog rada i boljeg položaja radnika.

17 Juna, 2026

Savez samostalnih sindikata Srbije dostavio je primedbe i predloge u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Nacrtu zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana.
SSSS se protivi ukidanju postojećih poreskih i doprinosnih olakšica za zapošlјavanje nezaposlenih lica, mladih uklјučenih u program „Garancija za mlade“, osoba sa invaliditetom, kao i podsticaja namenjenih mikro i malim poslodavcima koji otvaraju nova radna mesta.
U svojim primedbama SSSS predlaže da se zadrže postojeća rešenja, da se važenje olakšica produži do 31. decembra 2030. godine i da se pojedini uslovi za njihovo korišćenje usklade sa aktuelnim stanjem na tržištu rada.
SSSS posebno

 ukazuje da nisu predstavlјene analize koje bi opravdale ukidanje ovih mera, niti su predloženi novi mehanizmi koji bi nadomestili njihov prestanak. Istovremeno ukidanje poreskih i doprinosnih olakšica značilo bi prestanak čitavog sistema podsticaja zapošlјavanju lica koja se najteže uklјučuju na tržište rada.
Savez samostalnih sindikata Srbije smatra da je neophodno očuvati mere koje doprinose većoj zaposlenosti, socijalnoj uklјučenosti i ravnopravnom položaju osetlјivih kategorija građana na tržištu rada.Predlozi i primedbe Saveza samostalnih sindikata Srbije dostavlјeni su Ministarstvu finansija u okviru postupka javne rasprave. SSSS će nastaviti da prati dalјi tok zakonodavnog postupka i zalaže se za rešenja koja obezbeđuju veći nivo zaštite prava zaposlenih i jačanje socijalnog dijaloga.

Klikni na link:

0192 PREDLOG ZA JAVNU RASPRAVU ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA – Min. finansija

0193 PREDLOG ZA JAVNU RASPRAV ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAV. SOC OSIGURANJE – Min. finansija

01.06.2026.

Prosečna neto zarada u Srbiji za mart 2026. godine iznosila je 121.650 dinara, dok je prosečna bruto zarada iznosila 167.263 dinara. Na teritoriji Vojvodine prosečna neto zarada bila je za 6.904 dinara niža od republičkog proseka i iznosila je 114.746 dinara.

Međutim, medijalna zarada, koja pruža realniju sliku primanja zaposlenih, iznosila je svega 92.753 dinara. To znači da je polovina zaposlenih u Srbiji zarađivala manje od tog iznosa. U odnosu na isti period prethodne godine, prosečna neto zarada nominalno je porasla za 11,7 odsto, odnosno realno za 8,9 odsto.

Iako podaci ukazuju na nastavak rasta zarada, Srbija se i dalje suočava sa izraženim regionalnim razlikama. Centralni i južni delovi zemlje u velikom broju slučajeva ostaju ispod republičkog proseka, dok najveći urbani centri i pojedine industrijski razvijene sredine beleže značajno više prihode. Takve razlike dodatno produbljuju socijalne i ekonomske nejednakosti između regiona.

Beogradski region tradicionalno prednjači sa najvišim zaradama u zemlji. U martu je prosečna neto zarada u Beogradu iznosila oko 153.000 dinara, što je za 9.000 dinara više nego prethodnog meseca. U pojedinim gradskim opštinama prosečna primanja premašuju i 200.000 dinara. Stari grad, Vračar, Novi Beograd i Savski venac i dalje su među vodećim opštinama po visini zarada.

Posle Beograda, najveće zarade ostvarene su u Novom Sadu, gde je prosečna neto plata iznosila 141.494 dinara. Slede rudarski centri Bor sa 138.349 dinara i Majdanpek sa 134.637 dinara. Među gradovima sa zaradama iznad ili blizu republičkog proseka izdvajaju se i Niš sa 115.862 dinara, Pirot sa 115.900 dinara i Kragujevac sa 114.460 dinara.

Kada je reč o Vojvodini, najveće prosečne zarade ostvarene su u Južnobačkoj oblasti, gde je prosek iznosio 127.894 dinara. Prednjači Novi Sad sa 141.494 dinara, a slede Sremski Karlovci sa 110.687 dinara, Beočin sa 104.812 dinara, Temerin sa 103.793 dinara i Bačka Palanka sa 103.330 dinara.

Na drugom mestu nalazi se Južnobanatska oblast sa prosečnom zaradom od 112.579 dinara. Najveća primanja ostvarena su u Vršcu – 122.105 dinara, dok je u Pančevu prosečna zarada iznosila 117.702 dinara.

Treća po visini zarada bila je Sremska oblast sa prosekom od 109.034 dinara. U ovom regionu prednjače Inđija sa 117.199 dinara i Stara Pazova sa 111.063 dinara, dok je prosečna zarada u Sremskoj Mitrovici iznosila 109.374 dinara.

U Srednjobanatskoj oblasti prosečna zarada iznosila je 104.881 dinar. Najviša primanja ostvarena su u Zrenjaninu, gde je prosečna plata u martu bila 107.981 dinar, dok su u ostalim opštinama regiona zarade uglavnom ostale ispod granice od 100.000 dinara.

U Severnobanatskoj oblasti prosečna zarada iznosila je 102.457 dinara. Najveća primanja zabeležena su u Senti – 110.552 dinara, zatim u Kikindi sa 103.691 dinarom i Novom Kneževcu sa 101.153 dinara.

Severnobačka oblast beležila je prosečnu zaradu od 104.695 dinara, pre svega zahvaljujući Subotici, gde je prosečna neto zarada dostigla 106.449 dinara.

Najniže prosečne zarade u Vojvodini zabeležene su u Zapadnobačkoj oblasti, gde je prosek iznosio 98.564 dinara. Najveća zarada u ovom delu pokrajine ostvarena je u Somboru i iznosila je 100.272 dinara.

Veliki broj vojvođanskih opština nalazi se na samoj granici medijalne zarade. Najniža prosečna primanja zabeležena su u Baču – 93.301 dinar. Sličan nivo zarada imaju Mali Iđoš sa 93.763 dinara, Novi Bečej, Srbobran i Kovačica sa oko 94.000 dinara, kao i Odžaci, Ada, Bela Crkva i Kanjiža, gde se prosečne zarade kreću između 95.000 i 96.000 dinara.

Razlike između većih urbanih centara i manjih opština ukazuju na neujednačen privredni razvoj. Veći gradovi i privredno razvijenije sredine beleže znatno više zarade od manjih opština, što ukazuje na neravnomeran ekonomski razvoj i koncentraciju bolje plaćenih poslova u nekoliko centara.

Iako rast prosečnih zarada predstavlja pozitivan ekonomski pokazatelj, on ne odražava u potpunosti životni standard većine zaposlenih. Visoke zarade u pojedinim sektorima i sredinama podižu ukupan prosek, dok značajan broj radnika i dalje prima zarade koje su blizu medijalnog nivoa ili ispod njega.Istovremeno, rast troškova hrane, stanovanja, energenata i komunalnih usluga umanjuje efekat povećanja zarada, zbog čega mnogi građani ne osećaju poboljšanje životnog standarda.

Smanjenje regionalnih razlika, otvaranje kvalitetnijih radnih mesta u manjim sredinama i jačanje kupovne moći stanovništva ostaju ključni izazovi za održiv i uravnotežen ekonomski razvoj zemlje. Tek kada koristi od privrednog rasta budu ravnomernije raspoređene, rast zarada će se jasnije odraziti na kvalitet života većine građana.