sssstarapazova.org – Savez samostalnih sindikata Stara Pazova

Глас наставника мора бити део образовне политике

08/09/2026

ETUCE тражи да наставници и њихови синдикати буду укључени у доношење одлука које непосредно утичу на њихов рад.

Европски синдикални комитет за образовање (ETUCE) позвао је синдикате широм Европе да се укључе у кампању за амбициозну Европску агенду за наставнике. Њена главна порука је једноставна: политике које утичу на рад у учионици морају се креирати са наставницима, а не без њих.

На вебинару одржаном 1. септембра 2026. године представљени су циљеви кампање, али и активности које се очекују од организација чланица ETUCE. Кампања долази у тренутку када Европска комисија припрема нови пакет политика који се односи на квалитет образовања, основне вештине, положај наставника и дигитализацију. Његово објављивање најављено је за новембар.

Европски програми, препоруке, стандарди и начини финансирања утичу и на правце у којима се развијају националне образовне политике. Зато ETUCE тражи да наставници и њихови синдикати не буду само обавештени о донетим одлукама, већ да учествују у њиховом креирању и примени.

Шта предлаже ETUCE

У средишту предлога Европске агенде за наставнике налази се захтев да запослени у образовању добију више професионалне аутономије и да се доследно штите академске слободе. То, међутим, није могуће без достојанствених зарада и услова рада који омогућавају да људи остану у професији и свој посао обављају квалитетно.

ETUCE истовремено указује на потребу за добрим иницијалним образовањем будућих наставника, доступним стручним усавршавањем током читаве каријере и очувањем квалификационих стандарда и професионалног признања. За остваривање тих циљева неопходна су стабилна јавна улагања у образовање, као и сталан и уређен социјални дијалог са синдикатима на свим нивоима.

Суштина кампање стала је у кратку поруку: „Верујте наставницима. Укључите нас.“

Шта показују домаћа истраживања

Инсистирање на учешћу наставника није нова тема ни у Србији. Истраживање Института за педагошка истраживања, објављено 2011. године, бавило се образовним променама у нашој земљи од 2000. до 2010. године. Спроведено је 15 фокус група и 34 интервјуа са наставницима и другим актерима у образовању.

Налази су показали да је учешће оних којих се промене непосредно тичу било недовољно и несистематично. Наставници су често остајали у улози извршилаца одлука донетих на централном нивоу, а такав приступ био је повезан са губитком поверења и умором од промена. Међу условима за успешније реформе издвојени су сарадња, учешће различитих актера и боље повезивање централног управљања са искуством самих школа.

До сличног закључка дошла је и регионална публикација Центра за образовне политике из 2008. године. У њеној припреми консултоване су 2.354 особе из области образовања на Западном Балкану. Показало се да су реформе биле успешније тамо где су наставници стварно учествовали у постављању националних стандарда.

Синдикат образовања Србије већ учествује у процесу

Представница Синдиката образовања Србије Борка Вишнић била је 26. јуна 2026. године део делегације ETUCE на јавној расправи социјалних партнера о Европској агенди за наставнике у Европској комисији.

Теме које ова кампања отвара блиске су и захтевима које синдикати у Србији већ истичу: бољем материјалном и професионалном положају запослених, већим улагањима у јавно образовање и социјалном дијалогу који почиње пре доношења одлука, а не након њих.

ETUCE је позвао своје чланице да кампању повежу са националним приоритетима, разговарају са надлежним институцијама и о њој информишу чланство и јавност. Синдикат образовања Србије наставиће да прати ову иницијативу и да, у сарадњи са ETUCE, заступа интересе наставника и свих запослених у образовању.

Svetski dan “jednakih” zarada

18 Septembra, 2026

Svetski dan jednakih zarada, obeležava se 18. septembra, sa ciljem podizanja svesti o važnosti jednakih plata za rad iste vrednosti. Ova inicijativa predstavlja nastavak dugogodišnjih napora međunarodne zajednice za postizanje ekonomske ravnopravnosti među polovima. Na Svetski dan jednakih zarada, sindikati pozivaju Evropsku komisiju da pokrene pravni postupak protiv 22 države članice koje nisu primenile Direktivu o transparentnosti zarada.
Državama članicama ostavljen je rok od tri godine, umesto uobičajene dve godine, da Direktivu, kojom se zabranjuju odredbe o tajnosti zarada u ugovorima o radu i koja pomaže sindikatima da pregovaraju o pravičnim zaradama, prenesu u svoje nacionalno zakonodavstvo.
Međutim, više od 100 dana nakon isteka produženog roka u junu, samo pet država članica do sada je u potpunosti završilo proces transponovanja Direktive: Italija, Malta, Litvanija, Grčka i Slovačka. Od 22 države članice koje kasne sa primenom Direktive, neke, poput Nemačke, Austrije, Hrvatske, Mađarske i Luksemburga, još nisu objavile čak ni zvanične nacrte zakona.
Čak i države članice koje su napredovale u procesu primene Direktive ne poštuju sopstvene rokove. Od Holandije se očekivalo da završi proces transponovanja do kraja godine, ali se sada očekuju nova odlaganja.
Radnice zbog ovih kašnjenja plaćaju visoku cenu. Istraživanje Evropskog sindikalnog instituta pokazalo je da bi prosečna zaposlena žena mogla da bude u proseku 672 evra godišnje finansijski bolje pozicionirana ukoliko se Direktiva sprovede. Međunarodna organizcija rada naglašava da je pitanje jednakih plata za jednak rad pitanje prava, pravednosti i ekonomije. Žene u proseku u svetu zarađuju 18% manje od muškaraca.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je u svom Godišnjem obraćanju o stanju Unije u sredu poručila da će se suprotstaviti napadima na princip jednake zarade. To predstavlja jasan signal da Evropska komisija neće popustiti pred lobiranjem poslovnih organizacija koje su transparentnost zarada označile kao „regulatorno opterećenje“.
Međutim, Evropska komisija do sada nije pokrenula postupke zbog povrede prava EU protiv država članica koje nisu završile proces transponovanja – uprkos činjenici da je već pokrenula pravne postupke protiv država članica zbog neprenošenja direktiva čiji su rokovi za transponovanje bili kasniji.
„Radnice nisu samo 100 dana čekale da države članice ispune svoje obaveze u pogledu jednake zarade – one čekaju gotovo 70 godina. Princip jednake zarade za jednak rad ugrađen je u evropske ugovore još od 1957. godine i radnice očekuju da on konačno postane stvarnost.
Predsednica fon der Lajen je ove nedelje poslala veoma snažnu poruku o značaju borbe za jednaku zaradu. Zato, na Međunarodni dan jednakih zarada, sindikati pozivaju Evropsku komisiju da pokrene postupke zbog povrede prava EU protiv država članica koje nisu ispoštovale produženi rok za prenošenje Direktive o transparentnosti zarada u nacionalno zakonodavstvo“ – naglasila je Ester Linč, generalna sekretarka EKS.
Srbija kao kandidat za članstvo u EU nije direktno obavezana da EU Direktivu o transparentnosti zarada i jednakosti plata prenese u nacionalno zakonodavstvo do 7. juna ove godine.
Sekcija žena SSSS će u narednom periodu pokrenuti inicijativu da se Direktiva postepeno usklađuje sa tekovinama EU.

Izrada platforme i plana povećanja zarada u realnom sektoru Srbije za 2027. godinu

Predstavnici realnog sektora Srbije, članovi Saveza samostalnih sindikata Srbije, održali su danas u Beogradu sastanak posvećen izradi platforme i plana povećanja zarada u realnom sektoru Srbije za 2027. godinu, kao i utvrđivanju prioriteta budućeg sindikalnog delovanja.
Na sastanku je zajednički ocenjeno da realni sektor predstavlјa jedan od klјučnih oslonaca privrednog razvoja i zaposlenosti u Srbiji, ali da su zaposleni u ovom sektoru i dalјe suočeni sa brojnim izazovima – nedovolјnim zaradama, nesigurnim oblicima zapošlјavanja, otežanim ostvarivanjem prava iz radnog odnosa, slabom sindikalnom organizovanošću, pritiscima na zaposlene i sindikate, nedovolјnom primenom kolektivnog pregovaranja, kao i sve izraženijim nedostatkom radne snage.
Istovremeno, sve je veći broj domaćih i stranih kompanija koje posluju uz različite oblike državne podrške, dok zaposleni često nemaju odgovarajući uticaj na raspodelu vrednosti koju svojim radom stvaraju.
Učesnici sastanka su zato ocenili da je neophodno da sindikat razvije posebnu, sistemsku i dugoročnu strategiju za realni sektor, čiji će osnovni cilјevi biti povećanje zarada, sigurniji radni odnosi, jačanje kolektivnog pregovaranja, veća sindikalna zastuplјenost i snažniji uticaj zaposlenih na odluke koje neposredno utiču na njihov ekonomski i socijalni položaj.
Na sastanku su zajednički utvrđeni sledeći strateški cilјevi:
1. Povećanje sindikalne organizovanosti u realnom sektoru i obuhvata zaposlenih sindikalnom zaštitom;
2. Povećanje zarada i jačanje učešća zaposlenih u rezultatima poslovanja;
3. Jačanje kolektivnog pregovaranja i zaklјučivanja kolektivnih ugovora;
4. Zaštita zaposlenih od nesigurnih oblika rada i unapređenje sigurnosti radnog odnosa;
5. Unapređenje bezbednosti i zdravlјa na radu i dosledna primena propisa u ovoj oblasti;
6. Obezbeđivanje ravnopravnog položaja domaćih i stranih radnika, bez diskriminacije po bilo kom osnovu;
7. Povezivanje državnih subvencija i drugih oblika javne podrške privredi sa poštovanjem prava zaposlenih, dostojanstvenim zaradama i primenom radnog zakonodavstva;
8. Jačanje političkog, ekonomskog i socijalnog uticaja sindikata u procesima donošenja odluka koje se odnose na položaj zaposlenih;
9. Izmene pozitivnih propisa Republike Srbije
Posebna pažnja biće posvećena izradi platforme za povećanje zarada u realnom sektoru za 2027. godinu, koja treba da bude osnov za konkretne zahteve sindikata u razgovorima sa poslodavcima, predstavnicima države i drugim relevantnim institucijama.
Rad na izradi platforme i dugoročne strategije za realni sektor biće nastavlјen kroz naredne sastanke, konsultacije i druge aktivnosti sindikata, sa cilјem da se definišu konkretne mere, rokovi i mehanizmi za rast zarada, unapređenje položaja zaposlenih i jačanje socijalnog dijaloga u Srbiji.
Savez samostalnih sindikata Srbije ostaje posvećen borbi za dostojanstven rad, veće i pravednije zarade, sigurna radna mesta i veći uticaj zaposlenih na raspodelu vrednosti koju svojim radom stvaraju.

SSSS: Ka sistemskom rešavanju pitanja materijalno-socijalnog položaja zaposlenih u javnom sektoru

11 Septembra, 2026

U Beogradu je 11. septembra 2026. godine održan sastanak predstavnika samostalnih sindikata javnog sektora, posvećen sagledavanju aktuelnog stanja, ključnih problema i mogućih rešenja za unapređenje materijalno-socijalnog položaja zaposlenih u javnom sektoru.

Sastanak je nastavak razgovora započetih u aprilu ove godine, sa ciljem da se pitanja od značaja za zaposlene u javnom sektoru više ne posmatraju pojedinačno i kratkoročno, već u okviru sistemskog i dugoročnog pristupa.

U tom pravcu, predstavnici sindikata razgovarali su o pokretanju rada na izradi trogodišnje Strategije sindikata javnog sektora, koja će predstavljati zajedničku platformu za definisanje prioriteta, predloga rešenja i jasnih sindikalnih zahteva u narednom periodu.

Strategija će biti zasnovana na činjenicama i relevantnim podacima. U prvoj fazi biće sagledano postojeće stanje u javnom sektoru i identifikovani ključni problemi sa kojima se zaposleni suočavaju. U tom procesu biće prikupljeni i analizirani relevantni statistički, finansijski, dokumentacioni i drugi podaci, kako bi stanje i problemi bili sagledani na što potpuniji i objektivniji način.

Nakon toga uslediće analiza uzroka i posledica uočenih problema, kao i izrada konkretnih i ostvarivih predloga za njihovo rešavanje. Na osnovu utvrđenog stanja i ponuđenih rešenja, sindikati će definisati jasne, argumentovane i međusobno usklađene zahteve zaposlenih u javnom sektoru.

Strategija treba da bude više od dokumenta koji definiše sindikalne stavove. Ona će predstavljati platformu za buduće pregovore sa nadležnim ministrima i predstavnicima ministarstava, kao i osnov za nastup sindikata na okruglim stolovima, sednicama, javnim raspravama i drugim forumima na kojima se odlučuje o pitanjima od značaja za zaposlene u javnom sektoru.

Istovremeno, cilj je da se kroz strategiju članstvu, ali i široj javnosti, na jasan i argumentovan način predstave stanje i problemi, ponuđena rešenja i zahtevi sindikata, uz obrazloženje zbog čega su predložene mere potrebne i na koji način mogu doprineti unapređenju kvaliteta javnih usluga i položaja zaposlenih.

Posebna pažnja biće posvećena pitanjima zarada i njihovoj strukturi, odnosima između zarada različitih kategorija zaposlenih, posledicama dugogodišnje kompresije zarada, uslovima rada, kadrovskim kapacitetima, kao i drugim pitanjima koja neposredno utiču na materijalni i socijalni položaj zaposlenih u javnom sektoru.

Cilj sindikata je da se kroz strategiju utvrde jasni prioriteti za naredne tri godine i obezbedi kontinuitet sindikalnog delovanja i pregovaranja, umesto da se na probleme reaguje pojedinačno i od slučaja do slučaja.

Predstavnici sindikata javnog sektora saglasni su da budući zahtevi moraju biti zasnovani na relevantnim podacima, ekonomskim pokazateljima i realnom sagledavanju stanja, ali istovremeno i na principu da zaposleni u javnom sektoru imaju pravo na dostojanstvenu zaradu, odgovarajuće uslove rada i pravedno vrednovanje svog rada.

Rad na izradi strategije biće nastavljen kroz naredne sastanke i aktivnosti sindikata javnog sektora.

Minimalac za 2027. godinu: Vlada odlučila 70.470 dinara, sindikati tražili 650 Eura

21.08.2026.

Vlada Srbije usvojila je Odluku o visini minimalne cene rada za 2027. godinu, prema kojoj će minimalna cena rada od januara iznositi 405 dinara po radnom času, odnosno 9,2 odsto više nego ove godine. Minimalna mesečna zarada iznosiće 70.470 dinara, odnosno oko 600 evra.

Odluka se odnosi na period od januara do decembra 2027. godine, a minimalna cena rada utvrđena je bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Do odluke Vlade došlo je nakon što na sednici Socijalno-ekonomskog saveta Srbije (SES), održanoj 18. avgusta, nije postignut dogovor socijalnih partnera o visini minimalne cene rada.

Predstavnici reprezentativnih sindikata zalagali su se da minimalna zarada za 2027. godinu dostigne 650 evra, što je bilo u skladu i sa ranije iznetim očekivanjima i obećanjima predstavnika vlasti. Predstavnici poslodavaca i sindikata nisu uspeli da postignu saglasnost, nakon čega je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja uputilo Vladi Srbije predlog za utvrđivanje minimalne cene rada.

Prema Zakonu o radu, ukoliko socijalni partneri – predstavnici Vlade, sindikata i poslodavaca – ne postignu dogovor na Socijalno-ekonomskom savetu, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Srbije.

Šta se sve nalazi u Demostatovoj potrošačkoj korpi koju su podržali sindikati?

3 Septembra, 2026

Memorandum o saradnji, koji su potpisali Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost sa Istraživačko-izdavačkim centrom Demostat, otvara prostor za nova zajednička istraživa nja sa sindikatima u vezi zaposlenih i njihovog položaja, izjavila je glavna urednica Demostata Mirjana Stevanović.
„Sa sindikatima smo potpisali memorandum koji otvara neke zajedničke pravce u kojima bismo mogli da istražujemo. Njima su, naravno, važni zaposleni i njihov položaj, pa možemo pokušati da istražimo njihova očekivanja i šta žele da dobiju od podataka, u okviru zaštite potrošača i životnog standarda“, rekla je Stevanović.
Dve reprezentativne sindikalne centrale u Srbiji su podržale istraživački projekat Demostatova potrošačka korpa „Mala kućna nabavka“, koji predstavlja model praćenja cena osnovnih životnih namirnica i proizvoda za svakodnevnu upotrebu na tržištu Srbije.
Cilj te saradnje je informisanje javnosti o ekonomskom i socijalnom položaju građana Srbije, a posebno zaposlenih i njihovih porodica, kao i kontinuirano praćenje njihovog materijalnog položaja.
U Demostatovu “Malu kućnu nabavku” staje 29 proizvoda: 1,5 litara mleka, litar jogurta, 400 grama pavlake, pola kilograma belog sira, 250 grama maslaca, 10 jaja, po pola kilograma svinjskog i junećeg buta i pilećeg filea, 300 grama stišnjene šunke, konzerva tunjevine od 170 grama, 75 grama paštete, 250 grama margarina, litar ulja, po kilogram krompira, paradajza, kupusa, šećera i brašna, hleb „Sava“ od 500 grama, po 400 grama makarona, špageta, smrznute boranije i graška, 300 grama keksa, 80 grama čokolade, 360 mililitara šampona za kosu, 10 rolni toalet papira i deterdžent za veš.
Stevanović objašnjava da je cilj projekta da pokaže koliko jedna takva kupovina realno košta.
„Utvrdili smo da se cene razlikuju za oko hiljadu do hiljadu i po dinara između najjeftinije i najskuplje kupovine. Taj odnos se menja, nije uvek jedan lanac najskuplji, niti je jedan uvek najjeftiniji“, kaže ona.
Tako na primer, u junu 2025. godine, pre stupanja na snagu uredbe o ograničavanju trgovinskih marži, Demostatova nabavka od 28 proizvoda u Lidlu je koštala 6.270,38 dinara, dok je u februaru 2026. za iste proizvode trebalo izdvojiti 5.905,39 dinara, odnosno oko 365 dinara manje.
U DIS-u je račun sa 6.045,16 dinara u junu 2025. pao na 6.029,16 dinara u februaru 2026, što je razlika od svega 16 dinara.
Najveća razlika zabeležena je u Idei, gde je ista grupa proizvoda u junu prošle godine koštala 6.962,65 dinara, a u februaru ove godine 6.149,61 dinar, odnosno oko 813 dinara manje.
U Univerexportu je račun sa 6.903,42 dinara smanjen na 6.561,64 dinara, što je pad od oko 342 dinara.
U Maxiju je nabavka u junu 2025. koštala 7.019,45 dinara, a u februaru 2026. 6.570,59 dinara, odnosno oko 449 dinara manje.
Prosečna vrednost iste nabavke u pet trgovinskih lanaca tako je pala sa 6.640,21 dinar u junu 2025. na 6.243,28 dinara u februaru 2026, odnosno za oko 397 dinara ili šest odsto.
“U poređenju sa prošlogodišnjom nabavkom pre ograničenja marži, februarska patrola Konzumera ustanovila je da su računi u ovih pet lanaca, bilo zbog uredbe ili iz tržišnih razloga, u februaru bili u proseku niži za oko 400 dinara ili blizu 6 odsto. Raspon cena između lanaca u februaru bio bi primetno veći da na krajnji račun nisu značajno uticale akcijske cene“, navodi se na sajtu Demostata.
Prema rečima Stevanović, „Mala kućna nabavka“ predstavlja realan trošak kupovine proizvoda koji su potrebni domaćinstvu, odnosno porodici, a ne nužno samo jednoj osobi.
Njihova potrošačka korpa nije pandan državnoj potrošačkoj korpi, ali obuhvata gotovo iste kategorije, odnosno namirnice, naglašava ona.
Izvor:Nova ekonomija

ШТА АКО НИСМО НЕРАДНИЦИ И ПАРАЗИТИ ?

25/08/2026

Ускоро креће нова школска година, као и увек, са различитим очекивањима деце и родитеља да са вољом крећу у нова сазнања, дружења и сазревања, а наставника и запослених да ће бити уважени на начин који одражава и њихову пресудну улогу у том процесу.

Једно од питања око којих ваља (и мора) да буду питани је измена законске регулативе којом ће се унапредити функционисање целокупног образовног система и квалитета јавног образовања.

Друго,да се утврди (и поштује) договор о праћењу раста плата како бисмо (макар делом) тиме наговорили будуће студенте да пожеле да буду наставници.

Међу десетинама хиљада наставника основних и средњих школа у Србији сигурно има и оних који се не би могли назвати достојни високих захтева професије, али огромна већина је сигурно своје професионално опредељење засновала на чврстој уверености у свој позив који часно и са вољом испуњавају упркос олако изреченим неоправданим сумњама углавном изражених у ковитлацу друштвених мрежа и смутњи.

Али свакако међу њима нису осведочени нерадници и паразити, како је то изречено од стране особе која је прва међу свима нама задужена да пажљиво бира јавну реч и њене могуће последице.

Све што је супротно стандардима одговорне квалификације наставника и свако непоштовање норми може се (и мора) санкционисати јер за то постоје разрађени механизми.

Али,у најмању руку, није пристојно укупну професију од које се много тражи, а још више очекује,назвати нерадницима и паразитима.

Напредак води већина која је и на висини задатка и спремна на изазове. Њих треба да подржимо и подстичемо.

Ако не може и практично, оно макар пристојним речима.

Sindikat zahteva povećanje plata svim zaposlenima u zdravstvu i socijalnoj zaštiti

28 Augusta, 2026

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije uputio je zahtev nadležnima za povećanje plata svim zaposlenima u delatnosti zdravstva i socijalne zaštite.

Taj sindikat traži i da se uvede jedinstvena osnovica za obračun i isplatu plata zaposlenima u delatnosti zdravstva, uz korekciju koeficijenata, posebno administraciji, na način da svi profili zaposlenih imaju veću platu.

U dopisu, upućenom predsedniku Republike i Vlade Srbije, kao i ministarstvima finansija, zdravlja i rada, podseća se da plate zaposlenih još uvek nisu u korelaciji sa značajem koje zdravstvo i socijalna zaštita imaju za državu. Zaposleni iz deset grupa poslova u zdravstvu, uključujući i zaposlene u administraciji, imaju minimalnu zaradu ili tek neznatno više u zavisnosti od broja sati u mesecu.

Sindikat još jednom ukazuje da procentualno povećanje plata svim zaposlenima, ne sme biti manje od procentualnog povećanja minimalne zarade (najavljeno povećanje 9,2%).

U suprotnom, može doći do narušavanja odnosa između plata zaposlenih različitih profila, što je već slučaj, jer zaposleni koji rade u administraciji, na obračunu plata ili npr. u tehničkoj službi, imaju neznatno veću platu od spremačica, što nije srazmerno odgovornosti koju ovi poslove nose.

Takođe, broj zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu bi se dodatno povećao, što može dovesti do nezadovoljstva zaposlenih.
Zato Sindikat zahteva povećanje plata, izmenu Uredbe o koeficijentima i nastavak rada interresorne Radne grupe u skladu sa ranije zaključenim Protokolom sa Vladom, radi stvaranja uslova za utvrđivanje prava na naknadu za ishranu u toku rada i prava na regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Vlada Srbije usvojila odluku: Minimalac za 2027. godinu 70.470 dinara, povećanje od 9,2 odsto

21 Augusta, 2026

Vlada Srbije usvojila je Odluku o visini minimalne cene rada za period januar – decembar 2027. godine, prema kojoj će minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za ovaj period iznositi 405 dinara po radnom času.
To je povećanje od 9,2 odsto.
Time će minimalna mesečna zarada iznositi 70.470 dinara, odnosno oko 600 evra, saopšteno je iz Vlade Srbije.
Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta (SES) 18. avgusta nije postignut dogovor poslodavaca i sindikata o minimalnoj ceni rada, jer su predstavnici reprezentativnih sindikata tražili da “minimalac” bude 650 evra, što je ranije i bilo obećanje predstavnika vlasti.
Zbog toga je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja uputilo predlog Vladi o minimalnoj ceni rada.
Zakonom o radu propisano je da, ukoliko socijalni partneri, odnosno predstavnici Vlade Srbije, sindikata i poslodavaca ne donesu odluku na SES-u, iznos minimalca utvrđuje Vlada Srbije.

ЗАЈЕДНИЧКО САОПШТЕЊЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВНИХ СИНДИКАТА

20/08/2026

Данас је одржан састанак са представницима Министарства просвете, а на захтев репрезентативних синдиката на којем су разматрана питања од непосредног значаја за запослене и функционисање образовног система.

1. Измене и допуне Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ).
Синдикати су захтевали одлагање усвајање закона по хитном поступку.
Неопходно је додатно уредити спорне одредбе. Не смеју се усвојити недовољно промишљена решења чије ће последице касније трпети запослени. Закон који уређује темеље образовног система, права и обавезе стотина хиљада запослених, ученика и родитеља не сме се мењати формално, на брзину и без озбиљне расправе о примедбама које су достављене. Јавна расправа не сме бити испуњавање форме. Она мора имати смисла само ако постоји спремност да се аргументи учесника заиста размотре и да се спорна решења измене или повуку.

2. Нова фаза запошљавања
На захтев репрезентативних синдиката потврђена је реализација осме фазе запошљавања у просвети, која ће бити реализована у најкраћем могућем року. Инсистирамо да овај поступак буде спроведен без непотребног одлагања и уз јасне критеријуме, како би што већи број колега који годинама раде на одређено време коначно добио стабилан радно правни статус.

3. Усклађивање плате наставника почетника са републичким просеком и надокнаде за координаторе електронског дневника
Када је реч о планираном усклађивању плата наставника почетника са републичким просеком и надокнадама за координаторе електронског дневника нисмо добили конкретну информацију ни о проценту, ни о динамици повећања. Због тога смо поново затражили хитан састанак са представницима Министарства финансија, јер питање зарада не може остати на нивоу најава и претпоставки. Запослени у просвети имају право да благовремено знају шта држава планира када је реч о њиховом материјалном положају

4. Смањење администрације
Разговарано је и о дигитализацији матичних књига и школских евиденција. Синдикати подржавају модернизацију система тамо где она заиста поједностављује рад школа, али инсистирају да свака промена буде технички припремљена, правно уређена и коначно спроведена тако да запосленима не ствара нове административне обавезе и да постојеће смањује.

ОД НАДЛЕЖНИХ ИНСТИТУЦИЈА ЗАХТЕВАМО КОНКРЕТНЕ ОДГОВОРЕ, А НЕ ОПШТЕ НАЈАВЕ: О ЗАРАДАМА, ЗАПОШЉАВАЊУ, ЗАКОНСКИМ ИЗМЕНАМА И СВИМ ДРУГИМ ПИТАЊИМА КОЈА НЕПОСРЕДНО УТИЧУ НА ПОЛОЖАЈ ЗАПОСЛЕНИХ И КВАЛИТЕТ ОБРАЗОВАЊА.

Репрезентативни синдикати ће о даљим разговорима и одговорима надлежних институција благовремено обавестити запослене и јавност.

У Београду 20. августа 2026. године

Кликни на линк: Документ