sssstarapazova.org

19/10/2026

Дана, 19.10.2026. године потписан је Посебан колективни уговор о изменама и допунама Посебног колективног уговора за запослене у установама предшколског васпитања и образовања чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе. У овом тексту, направићемо осврт, која су то нова права која ће уживати запослени у предшколским установама.

Повећана је горња граница за коришћење годишњег одмора (члан 27.) са досадашњих 30 дана, на 35 дана, односно, годишњи одмори ће убудуће по свим утврђеним критеријумима се моћи користити најдуже 35 дана.

Код плаћеног одсуства (члан 29.) по основу учествовања на синдикалним сусретима, семинарима за образовање синдикалних активиста и радничким спортским играма, као и коришћења рекреативног одмора, додато је да, ова права могу користити само чланови репрезентативниих синдиката, потписника овог уговора.

Прописано је и право запослених на неплаћено одсуство (члан 30.) код важећих случајева, уместо досадашње могућности послодавца да цени поједине случајеве и дискреционо цени да ли ће неком запосленом одобрити или одбити право на неплаћено одсуство.

Додат је и нови члан 31а  којим је прописано, да је запослени дужан да ради дуже од пуног радног времена у случају замене одсутног запосленог, као и да запослени може да мења привремено одсутног запосленог најдуже три радна дана у месецу. Директор је дужан да у овом случају запосленом пре почетка обављања прековременог рада, изда решење о разлозима и трајању прековременог рада.

Прописана је и обавезност да послодавац једном годишње организује и обезбеди систематски преглед запослених (члан 34.) за све заинтересоване запослене у складу са прописима о здравственој заштити, о трошку послодавца, уместо досадашње могућности послодавца да организује систематске прегледе.             Ова одредба ће се примењивати, почев од 1. јануара 2027. године.

Запослени ће имати право на накнаду плате (члан 40. и 40а) у висини од 100% просечне плате за време привремене спречености за рад, ако је она проузрокована поредом на раду, професионалном болешћу, малигним обољењем или привременим удаљењем са рада због позитивног бриса у поступку обавезног санитарног прегледа. Запослени ће у свим овим случајевима док су привремено спречени за рад, све време добијати накнаду плате у висни од 100%, уместо као до сада, када су запослени само првих 30 дана привремене спречености за рад добијали 100% накнаде плате, а за време одсуствовања са рада преко 30 дана, 65% накнаде плате.  Једино је право на накнаду плате у висини од 100% по основу привременог удаљења са рада због позитивног бриса у поступку обавезног санитарног прегледа, ограниичено да може запослени да остварује, најдуже 15 дана.

Солидарна помоћ (члан 45.) по основу набавке медицинско-техничких помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове породице, као и набавке лекова за запосленог или члана уже породице, ће се признавати на основу уредне документације, а највише до висине два неопорезива износа у складу са законом о порезу на доходак грађана. До сада су ове врсте помоћи биле ограничене у односу на финасијске могућности и средства обезбеђеним финансијским планом код послодавца, па се често нису исплаћивале јер послодавац није имао предвиђена финансијска средства.

Такође, солидарна помоћ у следећим случајевима:

• дуже или теже болести запосленог или члана његове породице или теже повреде запосленог;
• здравствене рехабилитације запосленог;
• настанка теже инвалидности запосленог;

признаваће се на основу уредне документације у висини два неопорезива износа у складу са законом о порезу на доходак грађана. Прецизирано је да се ове врсте солидарне помоћи исплаћују у висини два неопорезива износа, као што добијају запослени у основним и средњим школама. До сада је послодавац имао могућност да сам утврђује колики ће износ исплатити у наведеним случајевима, јер је било прописано да се исплаћује, нјавише до висине два неопорезива износа, што је на терену стварало неуједначену праксу исплате од послодавца до послодавца.

Прецизиране  су и допуњене одредбе којима се регулише штрајк (чланови 79. и 80.).

Прописано је да минимум процеса рада утвђује оснивач, те да одлука оснивача мора садржати обављање послова којима се обезбеђује: пријем  и боравак деце, нега и превентивно-здравствена заштита деце, обављање васпитно образовног рада, безбедност деце, запослених и објеката у време трајања штрајка. Ради обезбеђивања минимума процеса рада, најмање 30%, а највише 50% запослених, односно организационих капацитета у установи су дужни да раде за време штрајка. Начин обезбеђивања минимума процеса рада, утврђиваће се одлуком послодавца, у складу са колективним уговором

Запослене који ће бити дужни да раде за време штрајка ради обезбеђивања минимума процеса рада, по прибављеном мишљењу штрајкачког одбора, директор ће одређивати, најкасније пет дана пред почетак штрајка, водећи рачуна да се сваком запосленом омогући право на штрајк.

Очекујемо да ће Измене и допуне ПКУ,  ускоро  бити објављене у „Службеном гласнику РС“, а што ће Синдикат образовања Србије и благовремено објавити на свом сајту.

15/10/2026

9 Oktobra, 2026

Osobama koje imaju direktno iskustvo sa mentalnim poteškoćama trebalo bi omogućiti da se aktivno uključe u kreiranje politika, zdravstvenih usluga i sistema podrške.

Umesto da se samo govori o njima, bilo bi delotvornije slušati, razumevati i uvažavati lična iskustva ljudi koji se suočavaju sa teškoćama u oblasti mentalnog zdravlja, kako bi njihova iskustva postala pokretač stvarnih promena u društvu.

To je poruka ovogodišnjeg Svetskog dana mentalnog zdravlja, koji se, na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje i uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, obeležava 10. oktobra širom sveta.

Mentalno zdravlje nije samo individualna odgovornost, već i pitanje uslova u kojima živimo i radimo. Radno mesto, na kojem provodimo značajan deo svog života, može biti izvor profesionalnog ispunjenja, sigurnosti i pripadnosti, ali i prostor u kojem se suočavamo sa brojnim psihološkim izazovima.

Mobing, diskriminacija, sindrom izgaranja na radu (burnout), narušeni međuljudski odnosi, konflikti sa kolegama i rukovodiocima, psihološki pritisci, ponižavanje i različiti oblici psihičkog nasilja mogu ozbiljno ugroziti mentalno zdravlje zaposlenih. Posledice se ne završavaju odlaskom sa posla. One se često prenose na porodični život, narušavaju samopouzdanje, osećaj lične vrednosti, emocionalnu stabilnost i kvalitet života u celini.
Poseban problem predstavlja činjenica da mnogi zaposleni, iako prepoznaju da im je potrebna stručna psihološka pomoć, nisu u finansijskoj mogućnosti da je sebi priušte.

Prepoznajući značaj očuvanja mentalnog zdravlja zaposlenih, Savez samostalnih sindikata Srbije svojim članovima obezbedio je pravo na besplatnu psihoterapijsku podršku. Na ovaj način Savez pokazuje da sindikalna zaštita ne podrazumeva isključivo borbu za veće zarade, sigurnost zaposlenja i bolje uslove rada, već i brigu o psihološkom blagostanju, dostojanstvu i kvalitetu života svakog člana.

Pored pružanja stručne podrške, od izuzetnog značaja je kontinuirana edukacija sindikalnog članstva o prepoznavanju mobinga, diskriminacije, psihološkog nasilja i sindroma izgaranja, kao i o mehanizmima zaštite, postavljanju ličnih i profesionalnih granica i očuvanju mentalnog zdravlja. Informisan i osnažen zaposleni lakše prepoznaje ugrožavanje svojih prava, pravovremeno reaguje i traži odgovarajuću podršku.

Iskustvo jednog zaposlenog može pomoći drugom da prepozna nasilje, osvesti sopstvene granice, potraži podršku i sazna na koji način može da zaštiti svoja prava.
Zato je važno stvarati radno okruženje u kojem zaposleni neće strahovati da govore o problemima sa kojima se suočavaju, u kojem psihološka patnja neće biti doživljavana kao slabost, a traženje stručne pomoći kao razlog za stigmatizaciju.

Poruka ovogodišnjeg Svetskog dana mentalnog zdravlja jeste da nije dovoljno samo čuti nečije iskustvo – potrebno je razumeti ga i pretvoriti u konkretnu podršku i promenu.

Sindikalna solidarnost upravo u tome dobija svoj puni smisao: da niko ne ostane sam pred nepravdom, psihološkim pritiskom i ugrožavanjem sopstvenog dostojanstva.

Jer, zaštita mentalnog zdravlja na radnom mestu nije privilegija, već sastavni deo prava na dostojanstven, bezbedan i human rad.

7 Oktobra, 2026

Dostojanstven rad znači imati priliku da svoje znanje i sposobnosti pretvorimo u sigurnu budućnost, da se razvijamo, napredujemo i od svog rada možemo dostojanstveno da živimo.

Ovo su, na Svetski dan dostojanstvenog rada, poručili članovi Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Srbije, zatraživši jednake prilike i mogućnosti za sve svoje kolege, kao i da se njihov glas čuje.

Jer, kako su ukazali oni koji predstavljaju budućnost ove zemlje i sindikalnog pokreta, mladima ne trebaju privilegije već jednake mogućnosti za obrazovanje, zaposlenje, ekonomsku sigurnost i osamostaljivanje.

To su, kako ističu, neki od ključnih faktora koji oblikuju položaj mladih i njihove mogućnosti za planiranje budućnosti, koje, nažalost, nisu svuda iste. I zato je važno govoriti o uslovima za obrazovanje, zapošljavanje, profesionalni razvoj i ostvarivanje samostalnosti.

Želeći da se i na današnji dan, kada se u svetu obeležava dostojanstveni rad, čuje glas mladih iz Srbije, Sekcija mladih je pripremila video u kojem njeni članovi, kroz izjave o značenju dostojanstvenog rada, poručuju koja su njihova očekivanja i nadanja.