Vlada Srbije usvojila je Odluku o visini minimalne cene rada za 2027. godinu, prema kojoj će minimalna cena rada od januara iznositi 405 dinara po radnom času, odnosno 9,2 odsto više nego ove godine. Minimalna mesečna zarada iznosiće 70.470 dinara, odnosno oko 600 evra.
Odluka se odnosi na period od januara do decembra 2027. godine, a minimalna cena rada utvrđena je bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Do odluke Vlade došlo je nakon što na sednici Socijalno-ekonomskog saveta Srbije (SES), održanoj 18. avgusta, nije postignut dogovor socijalnih partnera o visini minimalne cene rada.
Predstavnici reprezentativnih sindikata zalagali su se da minimalna zarada za 2027. godinu dostigne 650 evra, što je bilo u skladu i sa ranije iznetim očekivanjima i obećanjima predstavnika vlasti. Predstavnici poslodavaca i sindikata nisu uspeli da postignu saglasnost, nakon čega je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja uputilo Vladi Srbije predlog za utvrđivanje minimalne cene rada.
Prema Zakonu o radu, ukoliko socijalni partneri – predstavnici Vlade, sindikata i poslodavaca – ne postignu dogovor na Socijalno-ekonomskom savetu, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Srbije.
Memorandum o saradnji, koji su potpisali Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost sa Istraživačko-izdavačkim centrom Demostat, otvara prostor za nova zajednička istraživa nja sa sindikatima u vezi zaposlenih i njihovog položaja, izjavila je glavna urednica Demostata Mirjana Stevanović. „Sa sindikatima smo potpisali memorandum koji otvara neke zajedničke pravce u kojima bismo mogli da istražujemo. Njima su, naravno, važni zaposleni i njihov položaj, pa možemo pokušati da istražimo njihova očekivanja i šta žele da dobiju od podataka, u okviru zaštite potrošača i životnog standarda“, rekla je Stevanović. Dve reprezentativne sindikalne centrale u Srbiji su podržale istraživački projekat Demostatova potrošačka korpa „Mala kućna nabavka“, koji predstavlja model praćenja cena osnovnih životnih namirnica i proizvoda za svakodnevnu upotrebu na tržištu Srbije. Cilj te saradnje je informisanje javnosti o ekonomskom i socijalnom položaju građana Srbije, a posebno zaposlenih i njihovih porodica, kao i kontinuirano praćenje njihovog materijalnog položaja. U Demostatovu “Malu kućnu nabavku” staje 29 proizvoda: 1,5 litara mleka, litar jogurta, 400 grama pavlake, pola kilograma belog sira, 250 grama maslaca, 10 jaja, po pola kilograma svinjskog i junećeg buta i pilećeg filea, 300 grama stišnjene šunke, konzerva tunjevine od 170 grama, 75 grama paštete, 250 grama margarina, litar ulja, po kilogram krompira, paradajza, kupusa, šećera i brašna, hleb „Sava“ od 500 grama, po 400 grama makarona, špageta, smrznute boranije i graška, 300 grama keksa, 80 grama čokolade, 360 mililitara šampona za kosu, 10 rolni toalet papira i deterdžent za veš. Stevanović objašnjava da je cilj projekta da pokaže koliko jedna takva kupovina realno košta. „Utvrdili smo da se cene razlikuju za oko hiljadu do hiljadu i po dinara između najjeftinije i najskuplje kupovine. Taj odnos se menja, nije uvek jedan lanac najskuplji, niti je jedan uvek najjeftiniji“, kaže ona. Tako na primer, u junu 2025. godine, pre stupanja na snagu uredbe o ograničavanju trgovinskih marži, Demostatova nabavka od 28 proizvoda u Lidlu je koštala 6.270,38 dinara, dok je u februaru 2026. za iste proizvode trebalo izdvojiti 5.905,39 dinara, odnosno oko 365 dinara manje. U DIS-u je račun sa 6.045,16 dinara u junu 2025. pao na 6.029,16 dinara u februaru 2026, što je razlika od svega 16 dinara. Najveća razlika zabeležena je u Idei, gde je ista grupa proizvoda u junu prošle godine koštala 6.962,65 dinara, a u februaru ove godine 6.149,61 dinar, odnosno oko 813 dinara manje. U Univerexportu je račun sa 6.903,42 dinara smanjen na 6.561,64 dinara, što je pad od oko 342 dinara. U Maxiju je nabavka u junu 2025. koštala 7.019,45 dinara, a u februaru 2026. 6.570,59 dinara, odnosno oko 449 dinara manje. Prosečna vrednost iste nabavke u pet trgovinskih lanaca tako je pala sa 6.640,21 dinar u junu 2025. na 6.243,28 dinara u februaru 2026, odnosno za oko 397 dinara ili šest odsto. “U poređenju sa prošlogodišnjom nabavkom pre ograničenja marži, februarska patrola Konzumera ustanovila je da su računi u ovih pet lanaca, bilo zbog uredbe ili iz tržišnih razloga, u februaru bili u proseku niži za oko 400 dinara ili blizu 6 odsto. Raspon cena između lanaca u februaru bio bi primetno veći da na krajnji račun nisu značajno uticale akcijske cene“, navodi se na sajtu Demostata. Prema rečima Stevanović, „Mala kućna nabavka“ predstavlja realan trošak kupovine proizvoda koji su potrebni domaćinstvu, odnosno porodici, a ne nužno samo jednoj osobi. Njihova potrošačka korpa nije pandan državnoj potrošačkoj korpi, ali obuhvata gotovo iste kategorije, odnosno namirnice, naglašava ona. Izvor:Nova ekonomija
Ускоро креће нова школска година, као и увек, са различитим очекивањима деце и родитеља да са вољом крећу у нова сазнања, дружења и сазревања, а наставника и запослених да ће бити уважени на начин који одражава и њихову пресудну улогу у том процесу.
Једно од питања око којих ваља (и мора) да буду питани је измена законске регулативе којом ће се унапредити функционисање целокупног образовног система и квалитета јавног образовања.
Друго,да се утврди (и поштује) договор о праћењу раста плата како бисмо (макар делом) тиме наговорили будуће студенте да пожеле да буду наставници.
Међу десетинама хиљада наставника основних и средњих школа у Србији сигурно има и оних који се не би могли назвати достојни високих захтева професије, али огромна већина је сигурно своје професионално опредељење засновала на чврстој уверености у свој позив који часно и са вољом испуњавају упркос олако изреченим неоправданим сумњама углавном изражених у ковитлацу друштвених мрежа и смутњи.
Али свакако међу њима нису осведочени нерадници и паразити, како је то изречено од стране особе која је прва међу свима нама задужена да пажљиво бира јавну реч и њене могуће последице.
Све што је супротно стандардима одговорне квалификације наставника и свако непоштовање норми може се (и мора) санкционисати јер за то постоје разрађени механизми.
Али,у најмању руку, није пристојно укупну професију од које се много тражи, а још више очекује,назвати нерадницима и паразитима.
Напредак води већина која је и на висини задатка и спремна на изазове. Њих треба да подржимо и подстичемо.
Ако не може и практично, оно макар пристојним речима.
Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije uputio je zahtev nadležnima za povećanje plata svim zaposlenima u delatnosti zdravstva i socijalne zaštite.
Taj sindikat traži i da se uvede jedinstvena osnovica za obračun i isplatu plata zaposlenima u delatnosti zdravstva, uz korekciju koeficijenata, posebno administraciji, na način da svi profili zaposlenih imaju veću platu.
U dopisu, upućenom predsedniku Republike i Vlade Srbije, kao i ministarstvima finansija, zdravlja i rada, podseća se da plate zaposlenih još uvek nisu u korelaciji sa značajem koje zdravstvo i socijalna zaštita imaju za državu. Zaposleni iz deset grupa poslova u zdravstvu, uključujući i zaposlene u administraciji, imaju minimalnu zaradu ili tek neznatno više u zavisnosti od broja sati u mesecu.
Sindikat još jednom ukazuje da procentualno povećanje plata svim zaposlenima, ne sme biti manje od procentualnog povećanja minimalne zarade (najavljeno povećanje 9,2%).
U suprotnom, može doći do narušavanja odnosa između plata zaposlenih različitih profila, što je već slučaj, jer zaposleni koji rade u administraciji, na obračunu plata ili npr. u tehničkoj službi, imaju neznatno veću platu od spremačica, što nije srazmerno odgovornosti koju ovi poslove nose.
Takođe, broj zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu bi se dodatno povećao, što može dovesti do nezadovoljstva zaposlenih. Zato Sindikat zahteva povećanje plata, izmenu Uredbe o koeficijentima i nastavak rada interresorne Radne grupe u skladu sa ranije zaključenim Protokolom sa Vladom, radi stvaranja uslova za utvrđivanje prava na naknadu za ishranu u toku rada i prava na regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Vlada Srbije usvojila je Odluku o visini minimalne cene rada za period januar – decembar 2027. godine, prema kojoj će minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za ovaj period iznositi 405 dinara po radnom času. To je povećanje od 9,2 odsto. Time će minimalna mesečna zarada iznositi 70.470 dinara, odnosno oko 600 evra, saopšteno je iz Vlade Srbije. Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta (SES) 18. avgusta nije postignut dogovor poslodavaca i sindikata o minimalnoj ceni rada, jer su predstavnici reprezentativnih sindikata tražili da “minimalac” bude 650 evra, što je ranije i bilo obećanje predstavnika vlasti. Zbog toga je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja uputilo predlog Vladi o minimalnoj ceni rada. Zakonom o radu propisano je da, ukoliko socijalni partneri, odnosno predstavnici Vlade Srbije, sindikata i poslodavaca ne donesu odluku na SES-u, iznos minimalca utvrđuje Vlada Srbije.
Данас је одржан састанак са представницима Министарства просвете, а на захтев репрезентативних синдиката на којем су разматрана питања од непосредног значаја за запослене и функционисање образовног система.
1. Измене и допуне Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ). Синдикати су захтевали одлагање усвајање закона по хитном поступку. Неопходно је додатно уредити спорне одредбе. Не смеју се усвојити недовољно промишљена решења чије ће последице касније трпети запослени. Закон који уређује темеље образовног система, права и обавезе стотина хиљада запослених, ученика и родитеља не сме се мењати формално, на брзину и без озбиљне расправе о примедбама које су достављене. Јавна расправа не сме бити испуњавање форме. Она мора имати смисла само ако постоји спремност да се аргументи учесника заиста размотре и да се спорна решења измене или повуку.
2. Нова фаза запошљавања На захтев репрезентативних синдиката потврђена је реализација осме фазе запошљавања у просвети, која ће бити реализована у најкраћем могућем року. Инсистирамо да овај поступак буде спроведен без непотребног одлагања и уз јасне критеријуме, како би што већи број колега који годинама раде на одређено време коначно добио стабилан радно правни статус.
3. Усклађивање плате наставника почетника са републичким просеком и надокнаде за координаторе електронског дневника Када је реч о планираном усклађивању плата наставника почетника са републичким просеком и надокнадама за координаторе електронског дневника нисмо добили конкретну информацију ни о проценту, ни о динамици повећања. Због тога смо поново затражили хитан састанак са представницима Министарства финансија, јер питање зарада не може остати на нивоу најава и претпоставки. Запослени у просвети имају право да благовремено знају шта држава планира када је реч о њиховом материјалном положају
4. Смањење администрације Разговарано је и о дигитализацији матичних књига и школских евиденција. Синдикати подржавају модернизацију система тамо где она заиста поједностављује рад школа, али инсистирају да свака промена буде технички припремљена, правно уређена и коначно спроведена тако да запосленима не ствара нове административне обавезе и да постојеће смањује.
ОД НАДЛЕЖНИХ ИНСТИТУЦИЈА ЗАХТЕВАМО КОНКРЕТНЕ ОДГОВОРЕ, А НЕ ОПШТЕ НАЈАВЕ: О ЗАРАДАМА, ЗАПОШЉАВАЊУ, ЗАКОНСКИМ ИЗМЕНАМА И СВИМ ДРУГИМ ПИТАЊИМА КОЈА НЕПОСРЕДНО УТИЧУ НА ПОЛОЖАЈ ЗАПОСЛЕНИХ И КВАЛИТЕТ ОБРАЗОВАЊА.
Репрезентативни синдикати ће о даљим разговорима и одговорима надлежних институција благовремено обавестити запослене и јавност.
Samostalni sindikat kulture Srbije traži povećanje plata od 25% u 2027. godini za oko 9.600 zaposlenih u kulturi. U dopisu koji je upućen resornom ministarstvu, ovaj sindikat navodi da je razlog za ovaj zahtev vrlo jednostavan i ozbilјan – rast minimalne zarade ne sme da pojede razliku između različitih nivoa stručnosti, odgovornosti i složenosti poslova. Ako se zarade zaposlenih sa višim stepenom obrazovanja, stručnim znanjem i višegodišnjim iskustvom približavaju minimalcu, onda više ne govorimo samo o visini plate. Govorimo o potcenjivanju rada i znanja lјudi koji nose kulturni život Srbije. Sindikat kulture ukazuje da ova delatnost ne može da bude temelј društva samo u govorima i prigodnim datumima, već da je to svakodnevni rad lјudi koji čuvaju naše nasleđe, stvaraju umetnost, vode muzeje, arhive, biblioteke, pozorišta i ustanove kulture širom Srbije. Podseća se da kultura ima svoje specifičnosti, te da rad u muzeju, arhivu, biblioteci, pozorištu ili drugoj ustanovi kulture podrazumeva stručnost, odgovornost, iskustvo i često decenije posvećenosti poslu. Zaposleni u kulturi, prema rečima predsednice tog sindikata Dragane Đorđević, ne traže privilegiju, već pravično vrednovanje svog rada i zarade koje mogu da prate rast troškova života i minimalne zarade. “Nije prihvatlјivo da se godinama školovanje, stručnost, odgovornost i iskustvo zaposlenih u kulturi sve manje vide na njihovoj platnoj listi. Kultura nije trošak koji treba smanjivati.Kultura je ulaganje u društvo”, navodi ovaj sindikat i upozorava da će, ukoliko ne bude bio ispunjen ovaj zahtev, “insistirati na drugim mehanizmima koji će omogućiti da se potrebni rast zarada zaista ostvari”.
Beograd, 18. avgusta 2026.- Sednica Socijalno-ekonomskog saveta Srbije (SES), na kojoj æe se razmatrati iznos minimalne cene rada za 2027. godinu, poèela je neto posle 10 èasova u Vladi Srbije, a sednici, osim predstavnika Vlade Srbije, prisustvuju i predstavnici poslodavaca i sindikata.Oèekuje se da æe sednica biti zavrena do 12 èasova, a najavljeno je da æe se posle nje obratiti prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Sinia Mali, kao i ministarka za rad, zapoljavanje, boraèka i socijalna pitanja Milica Ðurðeviæ Stamenkovski. FOTO TANJUG/ DEJAN IVANÈEVIÆ/ nr
Vlada Srbije do 15. septembra doneće konačnu odluku o visini minimalne zarade za 2027. godinu, jer na današnjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta nisu usaglašeni stavovi o tom iznosu. Ministar finansija Siniša Mali je međutim već najavio da će od 1. januara minimalac umesto 64.554 dinara, iznositi 70.470 dinara. Mali je naveo da će satnica minimalca porasti sa 371 na 405 dinara. „Ovim idemo ka cilju da do kraja naredne godine prosečna zarada bude 1.400 evra“, rekao je Mali novinarima, uz konstataciju da su minimalac i prosečna zarada povezani. Mali je najavio da bi odluka o minimalnoj ceni zarade za sledeću godinu mogla biti usvojena na narednoj sednici vlade. Ministarstvo finansija je u pregovorima predložilo da se sa sadašnjih 550 evra minimalac poveća na 600 evra, a poslodavci su prihvatili taj iznos pod uslovom da se poveća neoporezivi iznos zarada. Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i UGS „Nezavisnost“ tražili su tokom pregovora da im se saopšti koliki će rast zarada biti u javnom sektoru kako bi odredili za koji iznos će se zalagati kako se ne bi ujednačile plate za različite poslove, ali nisu dobili odgovor. SSSS i UGS „Nezavisnost“ su, takođe tokom pregovora, pitali kada će biti dostignut cilj o minimalnoj zaradi od 650 evra koji je predsednik države obećao pre dve-tri godine, a u međuvremenu je ministar finansija rekao da će se „iznos od 650 evra dostići do kraja 2027. godine“. Vučić je danas, obilazeći bolnice koje se grade u Beogradu, na pitanje novinara o visini minimalca za 2027. rekao da „ne možemo da uništavamo poslodavce drastičnim povećanjem minimalca svake godine“ i da je predlog (Ministarstva finansija) „dobar za radnike“, a da će država pomoći poslodavcima preko poreza i doprinosa. Nekoliko poslednjih godina Vučić je i pre početka pregovora saopštavao kolika će biti minimalna zarade, ne osvrćući se na konstataciju sindikata da su zbog toga pregovori besmisleni. Ove godine minimalna neto zarada (bez poreza i doprinosa) u Srbiji iznosi oko 65.000 dinara, odnosno oko 550 evra, što je svrstava među države sa najnižim minimalcem u Evropi. Srbija je po visini minimalne zarade prema podacima Eurostata na dnu lestvice sa bruto iznosom od 743 evra.
Pregovori o minimalnoj ceni rada za 2027. godinu danas su počeli ali, za sada, bez dogovora. Predstavnici Vlade Srbije predložili su da se minimalna zarada u 2027. godini poveća za 9,2 odsto, što bi “minimalac” sa sadašnjih 371 dinar podiglo na 405 dinara po radnom času. Savez samostalnih sindikata Srbije je, po rečima sekretara i člana pregovaračkog tima, Slađana Bobića, od Vlade na sastanku tražio konkretne projekcije koje bi pokazale kako će se ostvariti ranija najava da će minimalna zarada u 2027. godini dostići 650 evra. “Tražili smo da nam se predstavi projekcija na osnovu koje bi se ostvarila najava Vlade da će minimalna zarada u 2027. godini biti 650 evra. Međutim, tu projekciju na sastanku nismo dobili”, kaže Bobić. Zbog toga je dogovoreno da se održi još jedan sastanak, koji je zakazan za sredu. Sindikati očekuju da tada dobiju konkretnije podatke o kretanju zarada i planovima države. “Insistirali smo da se održi još jedan sastanak u sredu, kako bismo dobili te projekcije. Nama je važno da vidimo kompletnu računicu i dinamiku kojom se dolazi do najavljenih iznosa”, navodi Bobić. Pored minimalne zarade, sindikati su od Vlade zatražili i projekcije rasta zarada u realnom i javnom sektoru, kao i plan kojim bi se došlo do ranije najavljene prosečne plate od 1.400 evra. Bobić potvrđuje da će se sindikat zalagati za dvocifreno povećanje minimalne cene rada. “Naš zahtev će biti dvocifreno uvećanje minimalne cene rada. Ako imamo najavu da će minimalna zarada u 2027. godini biti 650 evra, onda moramo da vidimo kako se do tog iznosa dolazi i šta je potrebno uraditi da se ta najava zaista realizuje”, kaže Bobić. Prema predlogu Vlade, povećanje od 9,2 odsto podiglo bi minimalnu cenu rada na 405 dinara po satu, odnosno na 70.470 dinara za mesec sa 174 radna sata. “Čekamo sredu i projekcije koje treba da dobijemo. Nakon toga ćemo izaći sa našim zvaničnim predlogom”, zaključuje Bobić.
Nekoliko radnih grupa uveliko radi na pripremama za donošenje novog Zakona o radu. Deo radnih grupa čine i predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije koji se zalažu da se kroz novi zakon definišu novi oblici radnog angažovanja, koji su se pojavili poslednjih godina i koje važeći zakon ne prepoznaje, jer su ga tržišne prilike učinile prevaziđenim. Donet pre dve decenije, Zakon o radu odavno ne prati savremene uslove na tržištu koje je sve dinamičnije. Od novog zakona se očekuje da uvede rešenja za moderna zanimanja i digitalne platforme koje aktuelni propis ne poznaje. Zatim, da jasnije definiše prava radnika koji rade van prostorija poslodavaca uz jednake uslove rada. Socijalni dijalog između države, predstavnika poslodavaca i sindikata prethodi pisanju zakona. Pored novih zanimanja, ili prilika vezanih za radno vreme u postojećem zakonu dosta je primedbi na način obračuna zarada. Novi zakon o radu treba da se uskladi i sa zakonodavstvom Evropske unije, kao i da se pronađu mere koje štite zaposlene i donose fleksibilnost koju zahtevaju poslodavci. Savez samostalnih sindikata Srbije prati stanje i u kragujevačkoj privredi koja je potpuno promenila nekadašnji profil. U narednom periodu najvažniji posao svih sindikata usmeren je na pregovore između poslodavaca, sindikalnih organizacija i Vlade o visini minimalnih zarada za 2027. godinu koji će biti održani u Beogradu. Od predstojećih pregovora se očekuje da budu u duhu socijalnog dijaloga. Unija poslodavaca će se protiviti značajnom povećanju, ali svi sindikati uveliko najavljuju argumentovanu borbu za što veći iznos minimalne zarade kao i da povećanje svih plata u javnom sektoru bude izbalansirano. Izvor: RTK
