Savez samostalnih sindikata Srbije smatra da bi izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju trebalo da budu jedan od prioriteta novih vlasti. Nakon što bude izabran novi saziv parlamenta i formirana Vlada Srbije, trebalo bi konačno ukinuti penale, odnosno trajno umanjenje za prevremeni odlazak u penziju. Sprečavanjem doživotnog kažnjavanja tih penzionera, kako to propisuje sadašnji zakon, bila bi ispravljena nepravda i ispunjena socijalna pravda. To znači da bi se najstarijim sugrađanima, koji su u penziju otišli prinudno, kao tehnološki višak, posle navršene 65. godine života, prestalo sa umanjenjem penzija. Predloženom izmenom bi se uvelo pravično rešenje, po kome umanjenje penzije ima isključivo funkciju kompenzacije za raniji izlazak iz sveta rada, ali prestaje da važi onog trenutka kada korisnik dostigne starosni uslov od 65 godina. Ovakvo rešenje bilo bi u skladu sa standardima utvrđenim u konvencijama MOR (broj 102 i 128) koji zahtevaju da davanja u starosti budu adekvatna i da ne dovode do siromaštva korisnika. Predložena izmena je i u skladu sa principima Evropskog stuba socijalnih prava, posebno principom 15, koji garantuje pravo na adekvatnu penziju koja obezbeđuje dostojanstven život u starosti. Trajno umanjenje penzije, naročito kod osoba sa dugim stažom, dovodi u pitanje ovaj standard i produbljuje rizik od siromaštva u starosti. Takođe, predložena izmena otklanja postojeću neravnopravnost između osiguranika koji su dobrovoljno izabrali prevremenu penziju i onih koji su u nju bili prinuđeni usled gubitka posla, čime se jača princip jednakog tretmana i pravičnosti u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja. Savez samostalnih sindikata Srbije veruje da će se nova vlast u svom radu voditi principima socijalne pravde i da će o svim građanima Srbije, posebno onim najranjivijim, u koje spadaju i penzioneri, brinuti podjednako i obezbediti im dostojanstven život.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović izjavio je za Kurir televiziju da je depolitizacija javnog sektora neophodna kako bi se obezbedilo zapošljavanje na osnovu znanja i sposobnosti, unapredio rad institucija i povećala sigurnost zaposlenih. Govoreći o promenama koje je najavila Studentska lista, Mihajlović je istakao da stručnost, odgovornost i poštovanje prava radnika moraju biti osnovni kriterijumi za funkcionisanje javnog sektora.JAVNI SEKTOR NE SME BITI POLITIČKI PLEN Mihajlović je ukazao na dugogodišnju praksu zapošljavanja prema političkoj pripadnosti, navodeći da su različite političke strukture, dolaskom na vlast, javni sektor često posmatrale kao prostor za zapošljavanje svojih kadrova. Prema njegovim rečima, smene vlasti nisu nužno značile i smene prethodno zaposlenih, već su u sistem dolazili novi ljudi, čime se javni sektor dodatno opterećivao. Takva praksa, ocenio je, dovela je do situacije u kojoj se na pojedinim odgovornim radnim mestima nalaze ljudi bez odgovarajućih kvalifikacija, dok stručni kadrovi ne dobijaju priliku da obavljaju poslove za koje su osposobljeni. „Depolitizacija je svakako potrebna. Potrebna je odgovornost“, naglasio je Mihajlović. On smatra da bi dolazak mladih i stručno osposobljenih ljudi, kao i izbor kadrova prema stvarnim znanjima i sposobnostima, doprineo efikasnijem radu lokalnih samouprava, javnih službi i drugih institucija koje svakodnevno pružaju usluge građanima. PROVERA ZAPOŠLJAVANJA, ALI BEZ REVANŠIZMA Govoreći o mogućnosti preispitivanja dosadašnjeg zapošljavanja u javnom sektoru, Mihajlović je upozorio da je reč o osetljivom i složenom procesu. Kako je naveo, neophodno je proveriti kvalifikacije zaposlenih, verodostojnost diploma, način zasnivanja radnog odnosa i rezultate njihovog rada, ali istovremeno izbeći da takav postupak postane sredstvo novih političkih pritisaka. Posebno je istakao da ljudi koji svoj posao obavljaju savesno, odgovorno i profesionalno treba da zadrže radna mesta, bez obzira na političko opredeljenje. Time je ukazao na važnost razlikovanja stvarne profesionalne odgovornosti od političkog revanšizma, uz očuvanje sigurnosti zaposlenih i njihovih zakonom garantovanih prava. POVRATAK POVERENJA U INSTITUCIJE Osvrćući se na iskustva evropskih zemalja, Mihajlović je ocenio da nijedno društvo nije potpuno imuno na nepravilnosti u zapošljavanju, ali da su takve pojave, prema njegovoj oceni, u razvijenijim sistemima manje izražene nego u Srbiji. Govoreći o mogućim rezultatima najavljenih promena, ukazao je i na širi problem gubitka poverenja građana u institucije. Mihajlović smatra da vraćanje tog poverenja predstavlja težak i dugotrajan proces, koji zahteva izgradnju funkcionalnih institucija, suzbijanje korupcije i jednaku primenu zakona na sve građane. Prema njegovoj oceni, samo institucije koje rade profesionalno i odgovorno mogu obezbediti stabilnost sistema i kvalitetnije javne usluge. BOLJI USLOVI RADA I ŽIVOTA ZA SVE GRAĐANE Mihajlović je istakao da bi izbor stručnih ljudi na odgovorne pozicije imao pozitivne posledice ne samo po javni sektor već i po celokupnu privredu. Efikasnije institucije, odgovorno upravljanje i zapošljavanje prema stvarnim sposobnostima mogli bi da doprinesu boljem poslovnom okruženju, kvalitetnijim uslovima rada i višem životnom standardu. Posebno je naglasio da bi se efekti takvih promena osetili i na lokalnom nivou i u celoj Srbiji. Poruka predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije jeste da promene u javnom sektoru moraju počivati na znanju, stručnosti, odgovornosti i zaštiti prava zaposlenih, kako bi korist od njih imali i radnici i građani. Izvor: Kurir share.google/z7J3zZHXilmw5Veoe Izvor: Kurir televizija, intervju sa Zoranom Mihajlovićem, predsednikom SSSS. Novinarka: Anđela Vujanović.
САМОСТАЛНИ СИНДИКАТ КУЛТУРЕ СРБИЈЕ: Култура није нула – Време је за праведне зараде, одговорност и системско решење
Самостални синдикат културе Србије одувек је био на страни правде, праведности и друштвене одговорности, делећи исте вредности са свима који се боре за уређено и праведно друштво. У временима када се друштво суочава са бројним изазовима, очекујемо конститутивну седницу нове Владе РС, уверени да ће по формирању препознати значај нашег позива и иницирати отворени дијалог о нагомиланим проблемима који су културу задесили у претходних 14 година.
Међутим, дужни смо да нагласимо да се у култури и даље суочавамо са дубоким, поражавајућим и системским неправдама. Подсећамо да је 30. децембра 2025. године на седници Владе дошло до новог и алармантног удара на професионални и материјални положај запослених у култури. Том приликом су, на начин који сматрамо незаконитим, измењени коефицијенти за запослене у распону од НКВ до ВСС, чиме је додатно продубљена ионако изражена компресија зарада, које су и до тада биле на историјском минимуму.
Оваква политика представља наставак дугогодишњег урушавања вредновања рада у култури и произвела је компресију зарада, због чега струка, достојанство и образовање радника у култури трпе несагледиве последице, пре свега услед смањења броја извршилаца и ангажовања неодговарајућих кадрова.
Упркос овим озбиљним системским пропустима, Самостални синдикат културе Србије остаје снажно посвећен конструктивном приступу. Са великим очекивањима гледамо ка новој Влади и будућем ресорном министарству, очекујући позив за састанак на којем ћемо изнети своје ставове и предлоге. Инсистираћемо на испитивању начина рада појединих функционера и деловања Министарства финансија у претходном периоду – посебно на одговорности доносилаца одлука на челу са Синишом Малим, чије су политике и економске мере довеле до оваквих деформација у систему зарада запослених у култури.
Култура у Србији није трошак и не сме бити на друштвеној маргини. Очекујемо да нова Влада покаже разумевање и да се прекине пракса лоших и неправедних решења, те да институције коначно покажу поштовање према целокупном сектору културе, јер карактер једног друштва огледа се управо у односу који има према сопственој култури и људима који је стварају и чувају.
СИНДИКАТ ОБРАЗОВАЊА, НАУКЕ И КУЛТУРЕ ВОЈВОДИНЕ СОНК Војводине Датум: 8. новембар 2026. године Повод: 8. новембар – Дан просветних радника Србије За: Све чланове СОНК-а и просветне раднике ПРЕДМЕТ: Допис чланству поводом 8. новембра, Дана просветних радника Србије Поштоване колегинице и колеге, драги чланови СОНК-а, Честитамо вам 8. новембар – Дан просветних радника Србије – рођење Вука Караџића – Митровдан. Овај дан, није само прилика да се подсетимо племенитости и одговорности позива који обављамо, већ и тренутак да гласно поручимо да је образовање темељ сваког здравог друштва, а да су просветни радници његов најважнији стуб. Нажалост, и овај 8. новембар дочекујемо у условима који захтевају нашу одлучност, јединство и недвосмислену борбу за враћање угледа и достојанства наше струке. Очување безбедности у школама, праведно вредновање нашег рада и побољшање материјалног и друштвеног положаја свих запослених у образовању нису само наши синдикални захтеви – то су предуслови за опстанак квалитетног образовног система. СОНК Војводине остаје доследан у борби за: Достојанствен и праведан материјални положај свих просветних радника; Сигурно и безбедно окружење за рад у свим васпитно-образовним установама; Поштовање и заштиту професионалног интегритета наставника и свих запослених у просвети. Сваки успех у овој борби зависи од наше саборности и истрајности. Зато вам захваљујемо на свакодневном труду, посвећености и подршци коју пружате нашем синдикату. Јединствено и истрајно – за боље образовање и праведнији положај свих нас. Срдачна поздрав, ПЕДСЕДНИШТВО ПОКРАЈИНСКОГ ОДБОРА СОНК-а ВОЈВОДИНЕ
Ugovori na određeno vreme mogli bi da traju najduže godinu dana, umesto dosadašnje dve, ukoliko bude prihvaćen predlog Studentske liste, čiji je cilj da zaposleni brže dobiju ugovor na neodređeno i veću sigurnost na radnom mestu. Zoran Mihajlović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, podržava skraćivanje roka, ali upozorava da je još veći problem nedosledna primena zakona, zbog koje, kako navodi, pojedini zaposleni i po sedam, osam, pa i deset godina rade na određeno, uz prekide. Studentska lista predlaže da se maksimalno trajanje rada na određeno skrati sa 24 na 12 meseci. Poslodavac će, kako se navodi u programu, s istim radnikom za isti posao moći da zaključi najviše četiri takva ugovora, dok će zamena privremeno odsutnog zaposlenog trajati do njegovog povratka, najduže 36 meseci. “U potpunosti sam saglasan s tim da bi maksimalno trajanje rada na određeno vreme trebalo skratiti sa dve godine na godinu dana izmenama Zakona o radu. Jer time će se zaposlenima omogućiti da ranije dobiju ugovor na neodređeno vreme. Međutim, nije problem samo u dužini zakonskog roka, već i u primeni propisa. Jer u pojedinim delovima javnog sektora, uključujući ministarstva, ima zaposlenih koji po nekoliko godina rade na određeno vreme, uz prekide”, navodi Mihajlović i dodaje da je sama primena zakona problematičnija od toga da li je reč „o godini ili dve takvog rada”. On, ipak, podseća da je 2014. godine rok za rad na određeno produžen sa godinu na dve godine, između ostalog, i zbog zahteva mladih koji su prvi put zasnivali radni odnos. Duži period omogućavao je poslodavcima da bolje upoznaju zaposlene pre nego što odluče da ih zaposle zastalno. “Mislim da bi sada bilo vreme da se to vrati na godinu dana. Nema potrebe da neko bude dve i više godina na određeno. Sa tih godinu dana može lakše da se kontroliše da li se krše zakoni ili ne”, kaže Mihajlović. Prema njegovoj oceni, tržište rada danas je drugačije nego pre više od decenije: poslodavci sve više traže radnike, a kvalitetne radne snage je sve manje. Stoga, Mihajlović smatra da bi skraćivanje roka moglo da bude jedan od argumenata da mladi ostanu u Srbiji, uz veću sigurnost zaposlenja. “Ipak, ni kraći rok neće rešiti problem ukoliko se propisi ne budu dosledno primenjivali i ako poslodavci koji ih krše ne budu sankcionisani. Kakav god zakon da se donese, ako se to ne primenjuje u praksi, onda imamo problem. Ako dođe do kršenja od strane poslodavca, a nema sankcija, to posle postaje po pravilu praksa”, upozorava on. Zato se i sindikati zalažu za sveobuhvatne izmene radnog zakonodavstva, umesto da se promene svode samo na skraćivanje trajanja rada na određeno. Prema njegovim rečima, spremni su za razgovore o reformi, a učestvuju i u projektu sa Međunarodnom organizacijom rada i Evropskom unijom. “Moramo da uđemo u sveobuhvatne izmene, jednostavno moramo da radimo potpuno novi zakon o radu i da vidimo koliko možemo da poboljšamo status radnika”, kaže Mihajlović. Predlog Studentske liste otvara i pitanje da li bi skraćivanje roka sa 24 na 12 meseci samo po sebi povećalo sigurnost zaposlenih ili bi, bez efikasnog nadzora, pojedini poslodavci nastojali da izbegnu obavezu zapošljavanja na neodređeno. Mihajlović smatra da bi kraći period olakšao kontrolu poštovanja zakona, ali ponavlja da je za zaštitu radnika neophodna i njegova dosledna primena. Prema važećem članu 37 Zakona o radu, radni odnos na određeno vreme sa istim zaposlenim, po pravilu, ne može da traje duže od 24 meseca, bez obzira na to da li je zaključen jedan ili više ugovora. Zakon, međutim, predviđa izuzetke, između ostalog, za zamenu privremeno odsutnog zaposlenog, rad na projektu i pojedine druge slučajeve. Ugovor o radu na određeno vreme s istim zaposlenim, po pravilu, može da traje najduže 24 meseca, bez obzira na to da li je zaključeno više uzastopnih ugovora. Prekid kraći od 30 dana ne započinje novo računanje ovog roka, a rad na određeno vreme može da traje i duže od dve godine samo u slučajevima koje zakon posebno predviđa. Kako navode u kancelariji advokata Gavranića, ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno zakonskim uslovima, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. Isto važi i ako zaposleni nastavi da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana nakon isteka ugovora. Zaposleni nije dužan da potpiše svaki novi ugovor koji mu poslodavac ponudi, a posledice odbijanja zavise od konkretnih okolnosti. Rad na određeno vreme ne znači ni da zaposleni ostaje bez prava koja mu pripadaju po Zakonu o radu. U kancelariji advokata Gavranića ukazuju i na posebnu zaštitu trudnica i zaposlenih koji koriste porodiljsko odsustvo, odsustvo radi nege deteta ili odsustvo radi posebne nege deteta. U tim slučajevima, pod zakonskim uslovima, rok za koji je radni odnos zasnovan produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo. Izvor:Politika
Sindikat uprave Srbije očekuje od nove vlasti da joj među prioritetima budu pravednije zarade, veća sigurnost na radnom mestu i poštovanje radničkih prava. Čestitavši svim građanima, učesnicima i nadležnim organima na fer i uređenom sprovođenju izbornog procesa, taj sindikat traži da se ubuduće pokaže istinsko razumevanje za radnike u upravi Republike Srbije, jer je “kvalitetan, stručan i motivisan kadar u javnoj upravi preduslov efikasnog rada države i poverenja građana u institucije. Bez adekvatno vrednovanog rada zaposlenih dovodi se u pitanje sposobnost javne uprave da odgovori na sve složenije zahteve društva i privrede, smatraju u tom sindikatu. Prema mišljenju Sindikata uprave Srbije, prioritet mora biti na završetku rada na zakonima koji uređuju sistem plata i radne odnose zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave. Posebnu pažnju neophodno je posvetiti i pregovorima o izmenama i dopunama posebnih kolektivnih ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave i državnim organima, sa ciljem unapređenja materijalnog položaja zaposlenih, uključujući i ponovno uvođenje naknada za topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora. “Verujemo da stabilan i pravedan sistem mora da stane uz radnog čoveka. Očekujemo da nova vlast prepozna ove prioritete i pokaže spremnost za konkretne korake koji će doprineti boljem materijalnom položaju zaposlenih i dostojanstvu rada”.
Посебан колективни уговор о изменама и допунама Посебног колективног уговора за запослене у установама предшколског васпитања и образовања чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе објављен је у „Службеном гласнику РС“ бр.101 од 23.10.2026.године, а почиње се примењивати почев од 31.10.2026.
Potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Goran Milić predstavio je austrijskim sindikalcima stanje socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja u Srbiji. Sastanak je održan u prostorijama UGS Nezavisnost, gde su predstavnici rukovodstva dve reprezentativne sindikalne centrale razgovarale sa učesnicima sektorske radionice „Industrija građevinskih materijala i drvoprerađivačka industrija/šumarstvo Srbije i Austrije“, koja je, u okviru međunarodnog projekta „Pravedan rad“, održana u Srbiji.
