sssstarapazova.org

03.09.25.

Поштоване колеге, 
Дана, 03.09.2025. одржан је састанак Градског одбора синдиката културе Кикинде и општина, на који сам позван и донета је одлука да се ГО обрати Дописом председнику, премијеру и надлежним министарствима у вези повећања зарада у култури, као и повећању буџета за програмске активности. Мој предлог је да се и остали Градски одбори синдиката културе обрате Дописом са истим проблемима. Наравно, и наш Одбор ће упутити Допис.

Срдачан поздрав,

Милан Вејновић,
председник Одбора СОНК у култури Војводине
Самостални синдикат културе Србије

Кликни на линк: Саопштење

22 Augusta, 2025

Na 1. konstitutivnoj sednici Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, održanoj 21. avgusta 2025. godine, za sekretara Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije izabran jeSlađan Bobić ( Biografija Sladjan Bobic), predsednik Sindikata uprave Srbije.

Funkciju sekratara obavljaće u mandatnom periodu 2025-2030.
Veće je usvojilo Poslovnik o radu i odluke o broju i zaduženjima članova Predsedništva i potpredsednika Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Za potpredsednike su imenovani: Zoran Marković, predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije
Vladimir Gvozdenović, predsednik Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada
Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda
Goran Milić, predsednik Saveza samostalnih sindikata AP Vojvodine
Živorad Kolarević, predsednik Samostalnog sindikata polјprivrede, prehrambene, duvanske industrije i vodoprivrede Srbije
Bosilјka Jovanović, predsednica Samostalniog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije
Nikola Bobić, član Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije
Na sednici je doneta Odluka o izmenama i dopunama Odluke o broju, sastavu i načinu izbora članova Veća SSSS 2025-2030 i imenovani su predstavnici Saveza u Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije. Takođe, data je saglasnost na pravila o radu Sekcije žena i Sekcije mladih SSSS.

13 Augusta, 2025

Uskoro se očekuju nova pravila u penzionom sistemu Srbije. Buduće penzionere najviše zanima moguće ukidanje penala za prevremeno penzionisanje.
Aleksandar Radojević iz Saveza samostalnih sindikata Srbije izjavio je za RTS da je važno biti realan, saslušati sve argumente i proveriti da li bi država mogla da podnese takav finansijski teret. Andreja Brkić iz Unije poslodavaca Srbije kaže da i oni podržavaju predlog sindikata.
Aleksandar Radojević, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, podseća da su sindikati taj predlog izneli još 2017. godine i da ih je iznenadila vest da je ponovo na dnevnom redu. Ocenjuje da treba sagledati mogućnost primene i navodi da bi bilo fer da se mera primenjuje retroaktivno.
“Prema procenama, državu bi prevremene penzije koštale oko 84 milijarde dinara mesečno. Država mora da kaže da li može da izdrži taj trošak. Iako imamo različite stavove, važno je saslušati sve strane“, ističe Radojević.
Kako kaže, sindikati ostaju pri svom stavu, ali je važno biti realan i proceniti sve mogućnosti.
“Očekujemo da se razgovara i o prosečnim zaradama, koje rastu sporije od minimalne cene rada, posebno u javnom sektoru gde je država poslodavac”, zaklјučuje Radojević.
Andreja Brkić je izjavio da poslodavci nemaju štetu od ukidanja penala i da žele da podrže sindikate u tom zahtevu. “Spremni smo da kao poslodavci izađemo u susret”, navodi Brkić.
Ističe da se ovo pitanje uglavnom odnosi na javni, a ne na privatni sektor, i podseća da su MMF i Fiskalni savet 2017. godine bili protiv te mere. Dodaje da je neophodna ozbilјna analiza i precizne proračune.
“Smatramo da bi trebalo smanjiti i poreze i doprinose kako bi rasle zarade, jer bi se tako smanjila siva ekonomija. Nažalost, još nemamo odgovor od Ministarstva finansija”, kaže Brkić.
Izvor:RTS

7 Augusta, 2025

Dve reprezentativne sindikalne centrale u Srbiji žele da prikupe tačne i sveobuhvatne podatke o stvarnim mesečnim prihodima i troškovima domaćinstva zaposlenih radi utvrđivanja zarade koja pokriva osnovne potrebe radnika i njegove porodice.
U tom cilju, značajno je da, ne samo članovi sindikata, već i svi zaposleni, popune anketu, kako bi se stekao stvaran uvid u materijalni položaj građana Srbije.
Prikupljeni podaci koristiće se za istupanje sindikata u pregovorima sa poslodavcima i državom radi utvrđivanja i minimalne zarade koja pokriva osnovne potrebe radnika i njegove porodice, praćenje kretanja životnih troškova i inflacije kroz pouzdane, realne i merljive podatke.
Anketa, koju su pripremili Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost, anonimna je, a odgovori treba da budu iskreni i precizni.
U prilogu link za anketu

http://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSeF9IY_48_tR7Zw_LOuiQz0c2esoG-lDUd7a9kFxKvq8iSp5Q/viewform?usp=preview

28 Jula, 2025

Radnici na daljinu u Evropi su korak bliže ostvarivanju svog prava na isključenje izvan radnog vremena nakon što je Evropska komisija prošle nedelje načinila novi korak ka donošenju zakona o ovom pitanju.
Komisija je objavila da započinje drugu fazu pregovora sa sindikatima i poslodavcima o „mogućoj inicijativi na nivou EU radi smanjenja rizika kulture konstantne dostupnosti i obezbeđenja fer i kvalitetnog rada na daljinu (telework).”
Evropska konfederacija sindikata (EKS) u startu je izrazila neslaganje sa stavom Evropske komisije da je potrebno uspostaviti pravo na isključenje van radnog vremena. Umesto toga, radi se o sprovođenju tog prava – što znači pravo da zaposleni koji rade na daljinu ne budu kontaktirani niti obavezni da rade van radnog vremena – kako je utvrđeno kolektivnim ugovorima i individualnim ugovorom o radu.
Nakon ispunjenog radnog vremena, radnici imaju pravo da ne rade i da ne budu kontaktirani od poslodavca ili kolega. Ako poslodavac želi da radnik bude dostupan, mora se zaključiti kolektivni ugovor o pripravnosti i obezbediti odgovarajuća nadoknada. EKS stoga poziva Komisiju da izmeni svoj rečnik u ovom pogledu i da se potencijalna akcija EU odnosi na sprovođenje prava na isključenje.
EKS smatra da pravo radnika na isključenje van radnog vremena treba biti definisano na način koji osigurava da radnici imaju pravo da isključe svoje digitalne uređaje i da nisu obavezni da učestvuju u poslovnim aktivnostima ili komunikacijama putem digitalnih sredstava, bilo direktno ili indirektno, van radnog vremena. Ukoliko dobiju komunikaciju, nisu dužni da je prihvate pre nego što radno vreme ponovo počne.
EKS ističe svoj stav da ovo podrazumeva da nema mesta za izuzetke, čak ni u izuzetnim i nepredviđenim okolnostima, osim ako to nije predviđeno kolektivnim ugovorom ili drugim nacionalnim praksama. Radnici ne smeju trpeti nikakve negativne posledice od poslodavca zbog toga što su bili „offline“.
Mere za primenu i sprovođenje prava na isključenje van radnog vremena treba da se primenjuju na sve radnike i sve oblike rada na daljinu, u skladu sa nacionalnim propisima i/ili praksama, bez obzira na njihov radni status, aktivnosti, da li rade na daljinu ili ne, i sektor (javni ili privatni) u kojem su zaposleni.
EKS ističe da ovaj proces mora brzo dovesti do direktive koja će osigurati da nove prakse rada ne štete radnicima. Ljudi koji redovno rade od kuće šest puta češće rade u svoje slobodno vreme, a poslodavci sve više koriste nadzorne AI alate koji zadiru u privatnost radnika i koji su verovatno nezakoniti.
„Nove radne prakse trebalo bi da ljudima pruže više fleksibilnosti i autonomije, kao i da otvore radne mogućnosti osobama sa invaliditetom, onima koji imaju obaveze brige o drugima ili koji žive u ruralnim područjima.
Međutim, mnogi radnici uviđaju da je rad na daljinu stvorio i kulturu konstantne dostupnosti, koja gazi postojeća prava radnika, dok sve veći broj njih ima svaki klik pod nadzorom nadređenih putem orvelovskog nadzornog softvera. Ovo potvrđuju i istraživanja i analize EU.
Potpuno je opravdano da Komisija osigura da zaštita radnika ide u korak sa promenama koje se dešavaju u svetu rada. To uključuje i zaštitu onih koji su možda prisiljeni da rade na daljinu protiv svoje volje.
Radnici već imaju pravo na isključenje van radnog vremena i hitno nam je potrebna direktiva koja će obezbediti da se to pravo sprovodi u praksi, zajedno sa zdravim i razumnim pravilima kojima se maksimizuju koristi rada na daljinu za sve,“ naglasio je Klaes Mikael Stal, zamenik Generalnog sektretara EKS.