sssstarapazova.org

23 Maja, 2024

U januaru ove godine minimalna zarada vredela je 49.864 dinara, a minimalna potrošačka kopra 52.775,41 dinara. To znači da je pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom iznosila 94,48 odsto, što je znatno više u odnosu na prošlu, pa i pretprošlu godinu, kada je prosek pokrivenosti iznosio oko 77 odsto.

O tome je nedavno govorila i Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije (NBS), kada je kazala da o poboljšanju životnog standarda govori i rast pokrivenosti prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom i rast pokrivenosti minimalne korpe minimalnom zaradom, na oko 94 odsto, što je, kako je podvukla, najviši nivo do sada.

“Tabakovićeva je iznela podatak i uporedila iznose minimalne zarade iz minimalne potrošačke korpe iz januara ove godine. Ipak, pošteno bi bilo reći da je u prvom mesecu bilo najviše radnih dana u godini, čak 23, kada su bila notirana 184 radna sata. Minimalna zarada iznosila je 49.864 dinara, a minimalna potrošačka korpa 52.775,41 dinara. Već u februaru minimalac je iznosio 45.528 dinara jer je mesec brojao 21 radni dan, dok je korpa neznatno porasla – na 53.040,56 dinara. To znači da je pokrivenost u februaru opala, na 85,84 odsto, a da su radnici sa minimalcem za dva meseca ove godine ipak u zaostatku od 10.423,97 dinara, u odnosu na minimalnu korpu”, navodi Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS).

On je, istovremeno, postavio pitanje što takve podatke nije naznačila guverner NBS, nego je baš izabrala mesec sa najvećim brojem radnih sati da javnosti predstavi kako u Srbiji raste standard života.

U NBS-u ipak smatraju da je iz podataka za februar, ali i ukoliko se posmatraju oba meseca zajedno, pokrivenost i dalje veća od 90 odsto, u oba slučaja. Predstavnici sindikata se pitaju čime treba da se pohvalimo.

“Ljudi ne primaju procente, nego dinare. Tročlana porodica može na obrazovanje da potroši 110 dinara, jer toliko je iznosila (94 odsto) januarska pokrivenost minimalne korpe minimalnom zaradom. Treba li možda da se hvalimo da tročlana porodica ima pravo mesečno na 8,5 litara tečnosti, gram sardine dnevno po članu domaćinstva? Da li od 400 grama predviđene junetine u minimalnoj korpi mogu da pazare 370 grama tog mesa mesečno? To sve nije za hvalu, a kazati da se poboljšao životni standard takođe nije u redu, jer je minimalna zarada i dalje niža od minimalne potrošačke korpe”, dodaje Vuković.

Da statistici ne treba sto posto verovati, jer statistika zavisi od metodologije koja se koristi u određene svrhe, smatra ekonomista Milan R. Kovačević.

“Kada je reč o pokrivenosti korpe zaradom, važna je potrošnja, odnosno koliko se, zapravo, troši novca. To se stalno menja, kao i ono koliko ljudi ulazi u taj prosek. Uz to, važno je i pitanje da li su namirnice koje ulaze u sastav te korpe relevantne, jer možda neki ljudi ne troše takve namirnice nego neke druge, zbog čega smatram da se ne može govoriti o povećanju standarda samo na osnovu statistike pokrivenosti korpe minimalnom zaradom. To nije prava slika stanja. Iako je prosek pokrivenosti korpe u prethodne dve godine bio oko 77 odsto, a za prva dva meseca ove godine oko 90 procenata, to ne znači da nam je bolje”, smatra on.

Izvor:Politika

17.05.2024

У организацији СОНК-а Војводине, на Палићу су од 15.-17. маја одржани шести Спортски сусрети. Спортови су одржани на теренима Парка Палић, Тениског клуба Палић и Градског базена – Суботица, уз учешће преко 320 такмичара из 20 спортских екипа. Такмичења су организована у укупно 11 колективних и појединачних спортова, у мушкој и женској конкуренцији.

Апсолутни победници овогодишњих спортских сусрета је екипа Природно-математичког факултета Нови Сад са освојена 182 бода. Друго место са 172 припало је екипи Факултета спорта и физичког васпитања Нови Сад, треће место са 132 заузела је екипа Општинског одбора синдиката образовања и културе Стара Пазова, док се на четврту позицију пласирала екипа Студентског центра Нови Сад са 78 поена.

Честитамо свим учесницима на коректној и фер борби на свим спортским борилиштима.

18/05/2024

U nedelji za nama jedan nastavnik iz Bačke Palanke brutalno je pretučen od strane bivšeg učenika, a drugi je nakon što je pokušao da spreči tuču na humanitarnom turniru gimnazijalaca u Beogradu zadobio teške telesne povrede i završio u bolnici. Kolege prosvetni radnici u četvrtak su protestovali ispred Vlade Srbije, a u štrajku je prema navodima Unije Sindikata bilo oko 700 škola, dok je na jednom od transparenata pisalo „Dokle više?“.

Zahtev prosvetnih radnika da se napad na zaposlene u prosveti tretira kao napad na adokate usvojen je na sastanku predstavnika reprezentativnih sindikata u prosveti, ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanovic i ministarke pravde Maje Popović.

Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije (SOS) u gostovanju u emisiji „Hajde da razgovaramo“ rekla je da je na pomenutom sastanku odmah na početku ponuđeno rešenje, a to je da se odmah sa radom na posebnoj zakonskoj odredbi koja će zaštititi sve zaposlene u vaspitno-obrazovnom sistemu od sličnih situacija koje se sve češće dešavaju u poslednje dve godine.

Ona je pojasnila šta će tačno značiti odredba zakona koja će ih štititi kao advokate u slučaju napada.

„Status službenog lica je formalno procurila vest. Tražili smo da svaki zaposleni u školi – od nastavnika, preko tetkica, pa do domara budu zakonski zaštićeni, tačnije da se promeni krivični zakon. U njemu imate član 336v koji jasno definiše krivičnu odgovornost ako se napadne advokat ili član njegove porodice gde su propisane kazne od nekoliko meseci do nekoliko godina zatvora“, objasnila je Ilić za „Euronews Srbija“.

Premda da deca do 14 godina ne mogu krivično odgovarati, mogu njihovi roditelji, zbog čega bi strože kazne trebalo da budu upozorenje za njih.

„Na osnovu našeg jučerašnjeg dogovora da se pod hitno krene u izmenu krivičnog zakonika, tako da će se napad na zaposlenog u vaspitno-obrazovnoj ustanovi zvanično tretirati kao krivično delo i da mogu odgovarati njihovi roditelji. Mislim da je to veoma značajan pomak“, rekla je.

Kako kaže, sindikati su svesni toga da svaka izmena zakona zahteva javnu raspravu, kao i da se on mora upoboditi sa evropskim krivičnim zakonodavstvom, ali i da će proći neko vreme dok izmene ne budu usvojene.

„Jako je važno da roditelji budu svesni da nastavnik ne sme ni verbalno, ni fizički, a ni na društvenim mrežama da se omalovažava, da se ruši njegov ugled i dostojanstvo. Prvi korak koji smo sindikati napravili da se pomerimo sa mrtve tačke“, dodaje.

Međutim, kako je došlo do toga da nastavnici u školama i u školskim dvoritišma strahuju od učenika i šta treba da se dogodi kako bi se ovoj profesiji vratilo dostojanstvo, pogledajte u emisiji „Hajde da razgovaramo“.

Hajde da razgovaramo 

Izvor: EURONEWS SRBIJA

3 Maja, 2024

Godinu dana proteklih između ovog i prošlog 1. maja nisu ništa drugačiji od prethodnih godina. Radnička prava se krše, zakon se ne sprovodi kako treba i mora se menjati, a socijalnih dijalog je zamro, ocenio je predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.
„Imamo reprizu iz godine u godinu u pogledu kršenja radničkih prava u Srbiji. To se dešava u svim sferama rada, kako u javnom sektoru tako i kod privatnih poslodavaca. Situacija nije nimalo povoljnija u odnosu na neke prethodne godine“, rekao je on u razgovoru za Novu ekonomiju.
U toku prošle godine bilo je otpuštanja fabričkih radnika širom Srbije, radnici su se žalili na kršenje radnih prava, diskriminaciju na poslu, neisplaćivanje zarada, ali i neisplaćivanje prekomernog rada.
Tačna evidencija broja pritužbi, kako je rekao Mihajlović, ne postoji, ali su u toku prošle godine pored pritužbi, sledili i otkazi predstavnicima sindikata i „šikaniranja“ pa je veliki i broj sporova protiv poslodavaca u takvim firmama.
Tako su u toku prošle godine otpušteni radnici iz fabrike Gruner iz Vlasotinca zbog nedostatka tražnje i smanjenja proizvodnje, Krušik iz Valjeva je tvrdio da nema otpuštanja u fabrici a onda saopštio da je će zbog „organizacionih promena“ do smanjenja broja zaposlenih ipak doći, Adient je ukinuo 140 radnih mesta u Kragujevcu, a Džinsi iz Leskovca otišao u stečaj pa deo radnika poslao u Juru.
Za neke od nesreća u fabrikama i drugim radnim mestima koje se dešavaju nisu utvrđeni krivci, pa je tako nakon dve godine Više tužilaštvo u Nišu odbacilo prigovor advokata porodica poginulih rudara u rudniku Soko i time ostala na snazi odluka Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu da za nesreću „niko nije odgovoran“.
Usled, kako je navedeno, „više sile“, došlo je do izboja metana a poginulo je osam rudara i dvadesetak povređeno.
Tako je pre skoro četiri meseca 160 radnika fabrike „Magna“ u Aleksincu, na jugu Srbije, potražilo lekarsku pomoć zbog zdravstvenih tegoba, ali nadležni još nisu utvrdili uzrok njihovih problema.
Posle prvog dana kada je radnicima pozlilo, „Magna“ je prosledila saopštenje u kojem je potvrdila da je tokom održavanja podne obloge došlo do toga da neki zaposleni iskuse štetan uticaj na zdravlje, a fabrika je po nalogu tužilaštva zatvorena „dok se ne ispitaju sve okolnosti“.
Spisak sa nesrećama i nezgodama u fabrikama u Srbiji se, nažalost ne završava, pa je tako osamnaestogodišnji radnik poginuo prilikom eksplozije u fabrici Trajal u Kruševcu a njegovih četvoro kolega je povređeno.
Od maja prošle godine do ove, desila su se i odvraćanja radnika od učlanjenja u sindikate, prosvetni radnici su protestovali početkom školske godine, radnici Železničkog integralnog transporta, bivši radnici Robnih kuča Beograd, ali i radnici „Pošta Srbije“ usled čega su kasnile pošiljke.
Strani investitori dolaze u Srbiju a država za njih godinama opredeljuje novac iz budžeta za sufinsiranje projekata, građenje proizvodnih pogona, otvaranje fabrika, a oni se zauzvrat ugovorima obavezuju da će zaposliti određeni broj radnika „za stalno“, ali i da će ulagati u materijalna i nematerijalna sredstva.
„Strani investitori dolaze ovde kao ‘Eldorado’ da mogu da rade u ovoj zemlji onako kako im se prohte, dok u svojim zemljama poštuju zakone, radnike i prava. I država i inspekcija i svi oni koji bi trebalo da vode računa o tome kako se poštuje zakon prećutno prelaze preko toga. Mislim da malo prećutno gledaju na to, da ne bi oterali strane investitore, da bi dolazili neki novi“, rekao je Mihajlović za Novu ekonomiju.
Kako je istakao, sve to ide nauštrb radnika, pa se tako dešavaju zloupotrebe na radnim mestima, a ne poštuju se ni radno vreme radnika a ni radni dani.
Mihajlović je podsetio da se prekovremeni rad ne plaća, da se ne poštuju mere zaštite kao i da se vrlo često dešavaju povrede na radu koje ostavljaju teške posledice, pa čak imaju i smrtne ishode.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), u 2023. godini izdato je više od 52.000 dozvola za rad stranim državljanima, što je za skoro 50 odsto više u odnosu na broj iz 2022. godine.
Najviše radnih dozvola u 2023. godini izdato je državljanima Rusije, Kine, Turske, Indije i Nepala.
Prema rečima predstavnika SSSS-a Zorana Mihajlovića, na tržištu rada se češće viđaju strani državljani kako obavljaju poslove u građevarstvu, putnoj pruvredi ali i ugostiteljstvu. „Sada imamo jedan priliv stranih randika. Nažalost nemaju ista prava kao naši radnici, a vrlo često se angažuju preko nekih agencija koje nisu ni registrovane u Srbiji. Njihov položaj i status ni na koji način nije regulisan. Ne diskriminišu se samo njihova radna, već i ljudska prava i vrlo često ih nalazimo u nehumanim uslovima života“, podsetio je Mihajlović.
Dodao je da strani radnici popunjavaju domaću radnu snagu koja je u deficitu ali i obaraju cenu rada u Srbiji, odnosno ona „ostaje na vrlo niskom nivou“.
U toku prethodne godine, najpoznatiji slučaj u oblasti nehumanog ponašanja prema stranim radnicima bio je sa radnicima iz Indije koji su radili na gradilištu fabrike Linglong.
Nakon incidenta oduzimanja pasoša i neprimanja plata, radnici su napustili zemlju.
Je li zakon loš ili se loše primenjuje? Prvi maj, kako su najavili iz SSSS-a, obeležiće na Adi Ciganliji pričom sa radnicima i sugrađanima i pored toga ukazati na predloge izmena i dopuna Zakona o radu. Na pitanje da li je postojeći zakon loš ili se samo loše primenjuje, Mihajlović je odgovorio da je SSSS bio protiv donošenja ovakvog postojećeg zakona 2014. godine.
„Mi se već deset godina borimo da se ovaj zakon, ovakav kakav je- poštuje, ali je problem u nerealizaciji. Postoji nešto što nije dobro u zakonu na šta smo ukazivali, ali je nama socijalni dijalog potpuno zamro. Zakon je dosta manjkav i treba raditi na njegovoj korekciji ali i od sprovođenja dosta zavisi sve“, kazao je on.
Podsetio je da je jedno vreme postojala tendencija opadanja sidnikalizma, ali da je poslednjih godina veliki broj mladih počeo da se učlanjuje u sindikate.
„Razlog tome, nažalost, nije što im je na poslu dobro, već zato što oni vide probleme, a ne mogu samostalno da ih reše, pa se onda okreću sindikatima kako bi se na problemima radilo organizovano“, zaključio je Mihajlović.
Međunarodni praznik rada, obeležava se u svetu 1. maja, kada pripadnici i simpatizeri radničkog pokreta iskazuju opštu solidarnost radništva i obeležavaju sećanje na dostgnuća radničkog pokreta, odnosno žrtve koje su pripadnici radničkog pokreta podneli kako bi se izborili za veća radna prava.
Prvi maj je proglašen međunarodnim praznikom rada sa namerom obeležavanja sećanja na demonstracije radničkog pokreta 1886. godine, održane u Čikagu, a jedan je od najrasprostranjenijih praznika na planeti.
Izvor. www.novaekonomija.rs

У 08:40 сетимо се убијене деце и њиховог чувара! 

03.маја 2024.

Godišnjica masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, biće obeležena danas komemorativnim programom „Buđenje“, dok će mediji u Srbiji u 8.41 časova prekinuti emitovanje programa na minut u znak sećanja na devetoro učenika i čuvara te škole koje je tada 13-godišnji K.K. ubio 3. maja prošle godine hicima iz pištolja.

Obeležavanje godišnjice počeće u 8.40 u Ulici kralja Milutina 10, gde se nalazi škola, a deo te ulice, od Njegoševe do Krunske, nazvan „Prostor tišine“, biće zatvoren za saobraćaj do 19.30, kako bi građani odali počast žrtvama.

Tokom celog dana tu će biti moguće ostaviti cveće, zapaliti sveću i upisati se u knjigu sećanja, u prostorima određenim za to.

Beta.rs