3 Maja, 2024

Godinu dana proteklih između ovog i prošlog 1. maja nisu ništa drugačiji od prethodnih godina. Radnička prava se krše, zakon se ne sprovodi kako treba i mora se menjati, a socijalnih dijalog je zamro, ocenio je predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.
„Imamo reprizu iz godine u godinu u pogledu kršenja radničkih prava u Srbiji. To se dešava u svim sferama rada, kako u javnom sektoru tako i kod privatnih poslodavaca. Situacija nije nimalo povoljnija u odnosu na neke prethodne godine“, rekao je on u razgovoru za Novu ekonomiju.
U toku prošle godine bilo je otpuštanja fabričkih radnika širom Srbije, radnici su se žalili na kršenje radnih prava, diskriminaciju na poslu, neisplaćivanje zarada, ali i neisplaćivanje prekomernog rada.
Tačna evidencija broja pritužbi, kako je rekao Mihajlović, ne postoji, ali su u toku prošle godine pored pritužbi, sledili i otkazi predstavnicima sindikata i „šikaniranja“ pa je veliki i broj sporova protiv poslodavaca u takvim firmama.
Tako su u toku prošle godine otpušteni radnici iz fabrike Gruner iz Vlasotinca zbog nedostatka tražnje i smanjenja proizvodnje, Krušik iz Valjeva je tvrdio da nema otpuštanja u fabrici a onda saopštio da je će zbog „organizacionih promena“ do smanjenja broja zaposlenih ipak doći, Adient je ukinuo 140 radnih mesta u Kragujevcu, a Džinsi iz Leskovca otišao u stečaj pa deo radnika poslao u Juru.
Za neke od nesreća u fabrikama i drugim radnim mestima koje se dešavaju nisu utvrđeni krivci, pa je tako nakon dve godine Više tužilaštvo u Nišu odbacilo prigovor advokata porodica poginulih rudara u rudniku Soko i time ostala na snazi odluka Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu da za nesreću „niko nije odgovoran“.
Usled, kako je navedeno, „više sile“, došlo je do izboja metana a poginulo je osam rudara i dvadesetak povređeno.
Tako je pre skoro četiri meseca 160 radnika fabrike „Magna“ u Aleksincu, na jugu Srbije, potražilo lekarsku pomoć zbog zdravstvenih tegoba, ali nadležni još nisu utvrdili uzrok njihovih problema.
Posle prvog dana kada je radnicima pozlilo, „Magna“ je prosledila saopštenje u kojem je potvrdila da je tokom održavanja podne obloge došlo do toga da neki zaposleni iskuse štetan uticaj na zdravlje, a fabrika je po nalogu tužilaštva zatvorena „dok se ne ispitaju sve okolnosti“.
Spisak sa nesrećama i nezgodama u fabrikama u Srbiji se, nažalost ne završava, pa je tako osamnaestogodišnji radnik poginuo prilikom eksplozije u fabrici Trajal u Kruševcu a njegovih četvoro kolega je povređeno.
Od maja prošle godine do ove, desila su se i odvraćanja radnika od učlanjenja u sindikate, prosvetni radnici su protestovali početkom školske godine, radnici Železničkog integralnog transporta, bivši radnici Robnih kuča Beograd, ali i radnici „Pošta Srbije“ usled čega su kasnile pošiljke.
Strani investitori dolaze u Srbiju a država za njih godinama opredeljuje novac iz budžeta za sufinsiranje projekata, građenje proizvodnih pogona, otvaranje fabrika, a oni se zauzvrat ugovorima obavezuju da će zaposliti određeni broj radnika „za stalno“, ali i da će ulagati u materijalna i nematerijalna sredstva.
„Strani investitori dolaze ovde kao ‘Eldorado’ da mogu da rade u ovoj zemlji onako kako im se prohte, dok u svojim zemljama poštuju zakone, radnike i prava. I država i inspekcija i svi oni koji bi trebalo da vode računa o tome kako se poštuje zakon prećutno prelaze preko toga. Mislim da malo prećutno gledaju na to, da ne bi oterali strane investitore, da bi dolazili neki novi“, rekao je Mihajlović za Novu ekonomiju.
Kako je istakao, sve to ide nauštrb radnika, pa se tako dešavaju zloupotrebe na radnim mestima, a ne poštuju se ni radno vreme radnika a ni radni dani.
Mihajlović je podsetio da se prekovremeni rad ne plaća, da se ne poštuju mere zaštite kao i da se vrlo često dešavaju povrede na radu koje ostavljaju teške posledice, pa čak imaju i smrtne ishode.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), u 2023. godini izdato je više od 52.000 dozvola za rad stranim državljanima, što je za skoro 50 odsto više u odnosu na broj iz 2022. godine.
Najviše radnih dozvola u 2023. godini izdato je državljanima Rusije, Kine, Turske, Indije i Nepala.
Prema rečima predstavnika SSSS-a Zorana Mihajlovića, na tržištu rada se češće viđaju strani državljani kako obavljaju poslove u građevarstvu, putnoj pruvredi ali i ugostiteljstvu. „Sada imamo jedan priliv stranih randika. Nažalost nemaju ista prava kao naši radnici, a vrlo često se angažuju preko nekih agencija koje nisu ni registrovane u Srbiji. Njihov položaj i status ni na koji način nije regulisan. Ne diskriminišu se samo njihova radna, već i ljudska prava i vrlo često ih nalazimo u nehumanim uslovima života“, podsetio je Mihajlović.
Dodao je da strani radnici popunjavaju domaću radnu snagu koja je u deficitu ali i obaraju cenu rada u Srbiji, odnosno ona „ostaje na vrlo niskom nivou“.
U toku prethodne godine, najpoznatiji slučaj u oblasti nehumanog ponašanja prema stranim radnicima bio je sa radnicima iz Indije koji su radili na gradilištu fabrike Linglong.
Nakon incidenta oduzimanja pasoša i neprimanja plata, radnici su napustili zemlju.
Je li zakon loš ili se loše primenjuje? Prvi maj, kako su najavili iz SSSS-a, obeležiće na Adi Ciganliji pričom sa radnicima i sugrađanima i pored toga ukazati na predloge izmena i dopuna Zakona o radu. Na pitanje da li je postojeći zakon loš ili se samo loše primenjuje, Mihajlović je odgovorio da je SSSS bio protiv donošenja ovakvog postojećeg zakona 2014. godine.
„Mi se već deset godina borimo da se ovaj zakon, ovakav kakav je- poštuje, ali je problem u nerealizaciji. Postoji nešto što nije dobro u zakonu na šta smo ukazivali, ali je nama socijalni dijalog potpuno zamro. Zakon je dosta manjkav i treba raditi na njegovoj korekciji ali i od sprovođenja dosta zavisi sve“, kazao je on.
Podsetio je da je jedno vreme postojala tendencija opadanja sidnikalizma, ali da je poslednjih godina veliki broj mladih počeo da se učlanjuje u sindikate.
„Razlog tome, nažalost, nije što im je na poslu dobro, već zato što oni vide probleme, a ne mogu samostalno da ih reše, pa se onda okreću sindikatima kako bi se na problemima radilo organizovano“, zaključio je Mihajlović.
Međunarodni praznik rada, obeležava se u svetu 1. maja, kada pripadnici i simpatizeri radničkog pokreta iskazuju opštu solidarnost radništva i obeležavaju sećanje na dostgnuća radničkog pokreta, odnosno žrtve koje su pripadnici radničkog pokreta podneli kako bi se izborili za veća radna prava.
Prvi maj je proglašen međunarodnim praznikom rada sa namerom obeležavanja sećanja na demonstracije radničkog pokreta 1886. godine, održane u Čikagu, a jedan je od najrasprostranjenijih praznika na planeti.
Izvor. www.novaekonomija.rs