Ministar prosvete Srbije Branko Ružić prihvatio je da vladi prenese zahtev dva reprezentativna sindikata o isplati pomoći od 20.000 dinara prosvetnim radnicima.Taj zahtev podneli su na jučerašnjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta dva reprezentativna sindikata prosvete, Samostalnog sindikata i Nezavisnosti, koji se odnosi na poboljšanje uslova rada prosvetnih radnika.Ministar Ružić, koji je prisustvovao sednici, rekao je da će predložiti da vlada usvoji zahtev o isplati 20.000 dinara pomoći prosvetnim radnicima u skladu sa mogućnostima koje postoje.Sindikati očekuju da će vlada prihvatiti taj mali vid satisfakcije, s obzirom na uslove rada tokom pandemije, s kojima se suočavaju prosvetni radnici. Info SSSS
Тим за школе донео je одлуку да од 24. јануара 2022. године, ученици од првог до четвртог разреда основних школа наставу похађају непосредно, док ће ученици од петог до осмог разреда образовно-васпитни рад пратити по комбинованом моделу и ићи у школу дан за даном, подељени у две групе.
За ученике средњих школа настава ће, такође, одвијати према комбинованом моделу.
Овакву одлуку донели смо након детаљне анализе свих параметара и података надлежних институција. У овом тренутку, ово је најбоље решење и за ученике и запослене. Важно је да одржимо континуитет наставног процеса, наравно уз поштовање свих епидемиолошких мера“, рекао је Бранко Ружић, први потпредседник Владе и министар просвете, науке и технолошког развоја.
Он је навео, да ће Тим за школе, као и до сада пратити стање и доносити одлуке на недељном нивоу.
За време и током боравка у школи, од момента уласка у школско двориште до напуштања школског дворишта, обавезна је употреба заштитних маски за све запослене, ученике и трећа лица.
Такође, потребно је појачати мере опште и личне хигијене (прање и дезинфекција руку), а нарочито водити рачуна о редовном проветравању свих просторија у којима бораве ученици и запослени у школи.
Тим за школе апелује и очекује од ученика и запослених у школама, као и родитеља ученика, да доследно примењују мере личне заштите од инфекције како у школи, тако и ван школе. Посебно је важно избегавати масовна окупљања у затвореном и на отвореном простору, нарочито уколико се током окупљања не примењују прописане мере личне заштите.Према подацима из надзора преузетим из електронског система „Сервис јавног здравља“ које је Министарству просвете, науке и технолошког развоја доставио Институт за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ у недељи од 12. до 19. јануара 2022. године број оболеле деце школског узраста од 6 до 18 година је био 3074 (0.4%) оболелих. Учешће деце школског узраста у укупном броју потврђених случајева COVID-19 у истом периоду износио је 2.8%.
Međunarodna organizacija rada (MOR) prognozira da će nivo svetske nezaposlenosti u 2022. dostići broj od 207 miliona, u poređenju sa 186 miliona nezaposlenih u pretpandemijskoj 2019. godini, preneo je portal Nezavisnost.org.
U najnovijem izveštaju o globalnim trendovima u svetskom zapošljavanju i socijalnim izgledima za 2022. godinu, MOR upozorava da se nastavlja jak uticaj pandemije na globalna tržišta rada, što će usporiti i ukupni ekonomski oporavak.
Ta međunarodna organizacija predviđa i da će deficit u radnim satima na globalnom nivou biti ekvivalentan sa 52 miliona poslova sa punim radnim vremenom, u odnosu na četvrti kvartal 2019. godine.
Prognoza MOR je i da će globalna nezaposlenost ostati iznad nivoa od pre početka pandemije najranije do 2023. godine, a upozorava i da je ukupan uticaj pandemije na zaposlenost znatno veći nego što je vidljivo u brojkama jer je u poslednje dve godine mnogo ljudi napustilo tržište radne snage.
“Ne može biti pravog oporavka od pandemije bez širokog oporavka tržišta rada. A da bi bio održiv, taj oporavak mora biti zasnovan na principima pristojnog rada – uključujući zdravlje i bezbednost, pravičnost, socijalnu zaštitu i socijalni dijalog”, izjavio je generalni direktor MOR Gaj Rajder povodom predstavljanja izveštaja za 2022. godinu.
Тим за школе донео je одлуку да ученици основних школа у АП Војводина, којима се данас завршава зимски распуст, образовно-васпитни рад од понедељка, 17. јануара 2022. реализују кроз непосредни рад у школи.
За ученике средњих школа у АП Војводина, од понедељка, настава ће се одвијати по комбинованом моделу. Ученици ће ићи у школу дан за даном, подељени у две групе.
Имајући у виду тренутну епидемиолошку ситуацију, карактеристике омикрон соја SARS-CoV-2, обавезна је употреба заштитних маски за све запослене, ученике и трећа лица све време током боравка у школи. Ношење заштитних маски је обавезно за све запослене у школама, ученике и трећа лица од момента уласка у школско двориште до напуштања школског дворишта.
Такође, потребно је појачати мере опште и личне хигијене (прање и дезинфекција руку), а нарочито водити рачуна о редовном проветравању свих просторија у којима бораве ученици и запослени у школи.
Тим за школе апелује и очекује од ученика и запослених у школама, као и родитеља ученика, да доследно примењују мере личне заштите од инфекције како у школи, тако и ван школе. Посебно је важно избегавати масовна окупљања у затвореном и на отвореном простору, нарочито уколико се током окупљања не примењују прописане мере личне заштите.
Према подацима из надзора преузетим из електронског система „Сервис јавног здравља“ које је Министарству просвете, науке и технолошког развоја доставио Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ у периоду од 1. јануара до 11. јануара 2022. године број оболеле деце школског узраста од 6 до 18 година је био 2 084 (0.27%). Учешће деце школског узраста у укупном броју потврђених случајева COVID-19 у истом периоду износио је 2.8%.
Према Календару образовно-васпитног рада, за ученике основних и средњих школа у остатку Србије друго полугодиште почиње 24. јануара 2022.године.
Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић потписала је данас са репрезентативним синдикатима радника у култури Посебан колективни уговор за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе.
Гојковић је Посебан колективни уговор потписала са представницима Самосталног синдиката културе Србије, Гранског синдиката културе и уметности „Независност“ и Конфедерације слободних синдиката – Драганом Ђорђевић, Дарком Шпером и Смиљаном Стокић.
Нови Посебан колективни уговор за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и локална самоуправа примењује се од 1. јануара 2022. године и закључен је на период од три године.
Овај уговор се примењује непосредно на све запослене у установама културе на територији Републике Србије и њиме су ближе уређена права, обавезе и одговорности из радног односа, као и међусобни односи учесника уговора.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović dobitnik je plakete za doprinos razvoja pravnog instituta mirnog rešavanja radnih sporova. Orboviću je ovo priznanje uručio direktor Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova Ivica Lazović. Ocenivši da je pravni institut mirnog rešavanja radnih sporova u stalnom razvoju u našoj zemlji, Lazović je istakao da u tome veliku podršku imaju u socijalnim partnerima. Plakete su uručene na svečanosti, nakon završne obuke za miritelje i arbitre u 2021. godini, koji su dobili sertifikate Trening centra Međunarodne organizacije rada.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o radnoj praksi je završena, a da nikakve suštinske izmene ovog akta, koji stručnjaci smatraju vrlo spornim, nisu na vidiku.Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije i član radne grupe za ovaj zakon, upozorava da Nacrt zakona o radnoj praksi otvara još jedna vrata za špekulaciju od strane poslodavaca.“Iz radne grupe smo imali dosta primedbi na način na koji se došlo do toga da se radna praksa uvede kao neki novi vid rada. Po našem mišljenju, to će još dodatno pospešiti zloupotrebe koje sprovode poslodavci, odnosno rad na crno. S druge strane, čini se da u bližoj budućnosti više nećemo imati rad na neodređeno vreme, a čak mislim da se gubi i ovaj na određeno vreme. Sada ćemo imati sezonski rad, pa malo radne prakse, pa privremene i povremene poslove. Sve to je, kao i ovaj zakon o radnim praksama, obavljanje poslova mimo radnog odnosa i ne postoji čvrst ugovor, što poslodavcu daje prostor da zloupotrebljava i isplatu i uplatu doprinosa”, kaže Mihajlović.Kako dodaje, dosta primedbi usledilo je i od Unije poslodavaca, čak i od Nacionalne službe za zapošljavanje i PIO fonda na to kako i na koji način će se vršiti uplate i nadzor.“Nacionalna služba za zapošljavanje ima program ‘Moja prva plata’ i akcije i aktivnosti vezane za njega koje, kako misle, idu u pravom smeru. Ubacivanjem ovog zakona sve se izmešalo i više se ne zna ni šta je radna praksa, ni šta je praktični deo onoga što se obavlja kod poslodavca ili u školi, te do koliko godina ljudi mogu da se angažuju po tom kriterijumu. Apsolutno je nedefinisano i u praksi će dovesti do velikih problema”.Još jedan u nizu problema praktikovanja ovog zakona leži i u tome što se, prema rečima našeg sagovornika, struka najmanje pitala pri njegovom donošenju.“Nažalost, mi na radnoj grupi rad nismo ni završili i odjednom se pojavio Nacrt zakona u javnoj raspravi. Nije bio čak ni na Socioekonomskom savetu. Apsolutno pokušavaju da nešto donesu na prečac. Mi smo izričito protiv načina na koji se on donosi, i smatram da ima mnogo manjkavosti. Kada govore o njemu, stiče se utisak da uopšte ne znaju šta su hteli ovim zakonom da postignu”, nabraja zamerke Mihajlović.On dodaje i da je javna rasprava „čista farsa“ te da se ništa što se tokom nje dogodi ne uvrsti u zakon, već da se on donosi po diktatu koji stiže sa neke druge strane koja u državi kroji zakone, a ne naša vlada, ministarstva ni stručni ljudi koji rade u ministarstvima.Mihajlović napominje i da ovo nije srećno rešenje posebno jer mladi i stručni ljudi odlaze u inostranstvo nezadovoljni platom, a ako se još vežu time da ne mogu dobiti posao već ići kod poslodavca na stručnu praksu, dobijaju još jedan razlog za odlazak iz zemlje.“Dve dve trećine minimalca ne znam koliko znače mladima koji treba da traže posao i stvaraju porodicu. Ovim zakonom ništa novo nije doneseno osim mogućnosti da poslodavac ima veći izbor pri odluci koga će da primi na rad”.Zakon je kao ideja sasvim u redu za premošćavanje problema takozvanog začaranog kruga u zapošljavanju gde poslodavci traže mlade ljude, ali one koji imaju radno iskustvo – a mladi ljudi uglavnom nemaju radno iskustvo. Ovim zakonom se pokušava izaći u susret i jednima i drugima u smislu da se ne zasniva ugovor o radu već ugovorni odnos sticanja praktičnih znanja i veština, kaže za Danas Milan Predojević, advokat Infostuda.Predojević ovaj ugovor razume kao neku vrstu tranzicije između školovanja i rada u praksi, čija se dobra strana ogleda u isplati obavezne naknade za stručno osposobljavanje, koju poslodavci do sada nisu imali.– Svrha je da neko ko nema iskustva u domenu u kome zasniva ugovor stekne iskustvo, te da poslodavac na osnovu toga proceni da li je dobra ideja sa tim licem zasnovati radni odnos. Ono što se nadam jeste da neće biti zloupotreba u smislu da se mimo zakonske svrhe takvi ugovori potpisuju, s obzirom da smo vrlo kreativni u kršenju propisa.Kako se navodi u obrazloženju Nacrta zakona o radnoj praksi, razlozi njegovog donošenja su nepovoljni osnovni pokazatelji tržišta rada kada su mladi u pitanju. Naime, lica od 15 do 24 godine beleže višu stopu nezaposlenosti nego zaposlenosti, te je prethodne godine stopa nezaposlenih mladih iznosila 26,6 odsto a stopa zaposlenosti 20,8 odsto. Smatraju da je kroz sticanje specifičnih znanja, veština i praktičnog iskustva moguće unaprediti mogućnost zapošljavanja na tržištu rada i prekidanje začaranog kruga neiskustva kod mladih, što je neretko uslov za zasnivanje radnog odnosa. Pored toga, benefite za poslodavce vide u mogućnosti da testiraju potencijalne zaposlene i sa najuspešnijima zasnuju radni odnos po isteku prakse.
