Više od 32.000 građana do sada je potpisalo peticiju kojom podržava zahtev Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja za izmenu uredbe koja bi omogućila povećanje zarada zaposlenim u ovoj delatnosti.
Predsednica tog sindikata Bosiljka Jovanović kaže za Danas da se peticija potpisuje u više gradova u Srbiji, a u Beogradu na Trgu Nikole Pašića, te da će u nedelju biti postavljen štand i na Trgu Republike.
“Skupljamo potpise do formiranja nove vlade, a nakon toga sledi predaja peticije i nov protest koji će po broju učesnika biti još masovniji. Naš cilj je da skrenemo pažnju javnosti na položaj zaposlenih u predškolstvu. Nećemo odustati dok nam ne prihvate inicijativu za izmenu Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, koja u delu koji se odnosi na predškolsko vaspitanje i obrazovanje nije menjana od 2012. godine. Podsećam da je kada je Uredba doneta, odnos najniže i najviše zarade je bio 1:3. Naš predlog je da bude 1:2 i zato smatramo da je ovaj zahtev skroman”, ističe Jovanović.
Ona precizira da bi izmena Uredbe na godišnjem nivou koštala budžet nešto manje od pet milijardi dinara, što je, kako kaže, za državu jako malo, ako se uzme u obzir značaj predškolstva, specifičnosti i loši uslovi za rad godinama unazad.
Najvišu zaradu u predškolstvu koju imaju vaspitači sa visokom stručnom spremom – 66.000 dinara, što je ispod prosečne plate zaposlenih sa istim stepenom stručnosti u školama.
Ukoliko bi se uredba izmenila njima bi plata porasla na 70.000 dinara.
Sindikat je najveće povećanje tražio za kuvare i vozače, koji u drugim delatnostima imaju mnogo veće plate, pa ih je sve teže zadržati u predškolskim ustanovama.
Prema predlogu sindikata, plata kuvara sa četvrtim stepenom stručnosti bi sa 31.000 porasla na 48.000 dinara, a sa petim stepenom sa 40.000 na 51.000 dinara, dok bi vozač zarađivao 48.000, a sada prima 34.000 dinara.Zbog nagomilanih problema, članovi Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja od početka godine su protestovali dva puta.
Sindikati u regionu će nastaviti da grade solidarnost i nalaze praktične načine da međusobno sarađuju kako bi se izborili za veće plate, bolja radna prava i uslove rada u svim zemaljama. Na izgradnji boljeg ambijenta za sindikalno delovanje, saniranje posledica prelaska na „zelenu agendu“ i borbu za pravednu tranziciju za zaposlene, sindikati će imati nesebičnu pomoć Evropske konfederacije sindikata (EKS), rečeno je na koordinacionom sastanku Regionalnog saveta sindikata “Solidarnost”, koji je održan 1. aprila u Beogradu. Sastanak, organizovan u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, počeo je minutom ćutanja za rudare koji su nastradali u teškoj nesreći koja se desila u rudniku uglja „Soko“ u Soko Banji, u kojoj je poginulo osam rudara, a povređeno 18. Predsednik SSSS Ljubisav Orbović rekao je da je reč o tragediji koja nas je još jednom, na najsuroviji način, uverila koliko je rizičan rudarski posao i koliko neizvesnosti sa sobom nosi svaki njihov odlazak na radno mesto. I ova, kao i ranije nesreće u tom rudniku, svedoče o nedovoljno sprovedenim merama zaštite i bezbednosti zdravlja na radu, zbog čega Savez još jednom upozorava nadležne organe da se one moraju striktno poštovati i da uslovi rada moraju omogućiti bezbedan i zdrav rad, naglasio je Orbović. Otvorivši ovaj hibridni skup, na kojem su učestvovali predstavnici sindikata iz Slovenije, Hvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije, Orbović je istakao značaj Saveta, koji već deceniju svog postojanja svedoči o solidarnosti i prijateljstvu sindikata u regionu koji, svojim iskustvima i razmenom informacija, pomažu jedni drugima, u cilju zajedničke borbe za bolje uslove rada svih radnika u ovom regionu.
„Nadam se da ćemo ostati solidarni i da ćemo zajedno uspeti u zajedničkom cilju za bolji svet rada“, naglasio je Orbović.
Savezni sekretar EKS Ester Linč rekla je da, dok većina poslodavaca u Evropi tokom pandemije i krize koja je ona izazvala pokušavaju da posvađaju radnike i različite sektore između sebe, EKS će raditi upravo suprotno, „razvijaćemo solidarnost boreći se za prava i interese svih radnika, pre svega za bolje plate i bolje uslove rada zaposlenih, bez obzira na njihov status“. Martin Aleksandar iz EKS rekao je da sindikati danas u svom radu treba da korste digitalne tehnologije kako bi unapredili i pospešili svoje aktivnosti, da su mogućnosti digitalnog sindikalizma veoma velike i dragocene, i da mreža Solidarnost u tom smislu može mnogo da pomogne svojim članicama. Na skupu je ukazano da će prelazak na cirkularnu ekonomiju promeniti čitave industrijske sektore, posebno energetiku i prateće grane zasnovane na ekploataciji fosilnih sirovina koje direktno zagađuju životnu sredinu. Taj put do zelene agende dovešće i do novih radnih mesta, ali i do rasta nezaposlenosti što će biti posebno veliki izazov za sindikate. Da bi se takve posledice predupredile ili makar značajno smanjile, potrebno je, kako je rečeno, pritiskati države i kompanije da obezbede uslove za prekvalifikacije i stalno profesionalno usavršavanje radnika za nove sektore i nova, kvalitetnija radna mesta. Ester Linč je sugerisala da sindikati u mreži Solidarnost treba da iskoriste novu zajedničku digitalnu alatku – e-bilten kako bi razmenjivali iskustva u aktivizmu na temu borbe za zaštitu i prava radnika i pravednu tranziciju i drugim izazovima. Ukoliko se ta iskustva pokažu korisnim, tada bi se takve informacije i analize putem digitalnoog sindikalnog magazina distribuirale i širem članstvu, kao i zaposlenima koji nisu članovi, a koji bi to mogli postati zahvaljujući širenju informacija. Linč je nagovestila i mogućnost da EKS pokrene onlajn platformu za peticije koja bi evidentirala razne sindikalne inicijative za donošenje ili izmenu regulative u interesu sindikalnih članova i potencijalno zainteresovanih radnika za sindikalno organizovanje.
„Ne možemo se osloniti na mejnstrim medije da će oni prenositi naše informacije“, zaključila je Linč.
Predstavici Saveza sindikata Republike Srpske i Saveza samostalnih sindikata BiH izneli su primedbe što njihove organizacije nisu uključene u projekte razvoja digitalnog sindikalizma koje finansira EU preko EKS. Ranka Mišić je podsetila da su sindikati iz BiH jedni od pokretača i osnivača Saveta, ali da im se uskraćuje temeljno radničko pravo da sarađuju i razmenjuju iskustva.„Naša zemlja je na ’crnoj sindikalnoj listi’, jer nije kandidat za pridruživanje Evropskoj uniji, pa nam se uskraćuju finansijska sredstva za učestvovanje u radu Saveta. Evropa je duboko podeljeno društvo i ona se mnogo promenila za poslednjih pet godina. U njoj nema više hegemonije. Zar nismo naučili tokom pandemije da sve može da se promeni, ali čovek kao vrednost ne može. Od nas, ljudi, zavisi opstanak na ovoj planeti, a ne od novca i stereotipa“, ukazala je ona. Njihov zahtev su podržali svi članovi Saveta, naglasivši da svi moraju biti ravnopravni, dok je Ester Linč rekla da bi bilo potpuno pogrešno da sindikati iz BiH budu zbog finansija onemogućeni da učestvuju u radu Saveta. Ona je obećala da će EKS nastaviti da o ovom problemu razgovara sa EU kako bi problem bio rešen. Miodrag Pantović iz Regionalne kancelarije Solidarnost obavestio je da je učešće kolega iz BiH na ovom skupu obezbeđeno zahvaljujući finansijskim sredstvima kolega iz francuskog CFDT.
sssstarapazova.org
24.03.2022.
Ministarstvo za evropske integracije Republike Srbije organizovalo je 23. marta, u Beogradu, hibridnu konferenciju, pod nazivom *„*Cirkularna ekonomija, zapošljavanje i digitalizacija u svetlu Konferencije o budućnosti Evrope“.
Predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije učestvovao je na prvom ekspertskom panelu, pod nazivom „Snažnija privreda, socijalna pravda i radna mesta“.
Konferenciju je otvorio Pjer Košar, ambasador Republike Francuske u Srbiji, posle koga su govorili Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Emanuele Žiofre, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji i Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije Republike Srbije.
Nakon uvodnog dela usledile su tri ekspertske sesije na kojima su predstavnici institucija, privrednih organizacija, sindikata i nevladinog sektora razgovarati o temama važnim za cirkularnu ekonomiju, zapošljavanje i digitalizaciju u kontekstu ideje o budućnosti Evrope.
Konferencija je organizovana sa ciljem da se Srbija pridruži inicijativi i projektu Evropske unije pod nazivom „Konferencija o budućnosti Evrope“, koji je organizovan da podstakne javni dijalog o temama u vezi sa razvojem EU i aktivnijim uključivanjem građana u izgradnju moderne Evrope.
Snažnija privreda, socijalna pravda, cirkularna ekonomija, digitalizacija i zapošljavanje, neke su od tema kojima je domaća konferencija posvećena, a na osnovu kojih će dalje biti oblikovane smernice i ciljevi za proces evropske integracije Srbije.
Rezultat Konferencije biće sveobuhvatni dokument sa zaključcima i daljim preporukama zasnovanim na sadržini izlaganja učesnika, kao i na materijalu koji zainteresovana javnost bude dostavila Ministarstvu na ovu temu. Takav dokument postaće deo zvaničnog predloga Srbije za doprinos diskusiji na evropskom nivou, a u okviru Konferencije o budućnosti Evrope, čiji se zaključci i smernice očekuju do proleća ove godine.
Sa ciljem dostavljanja što sadržajnijih preporuka Republike Srbije Evropskoj uniji, predstavnik SSSS je popunio formular koji je uputilo Ministarstvo za evropske integracije, u kojem su izdvojene ključne preporuke naše organizacije o tome kako bi Srbija i Evropska unija trebalo da izgledaju u kontekstu zajedničke budućnosti.
Zaključenim vansudskim poravnanjem, koje je potpisano u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, rešen je dugogodišnji spor između Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji i vodoprivredi Srbije i Saveza samostalnih sindikata Vojvodine.
Tim sporazumom povučene su tužbe SSS Vojvodine protiv sindikalnih organizacija, članica SSPPDIV, zbog neuplaćivanja članarine u prethodnom periodu i neusklađenosti Statuta SSPPDIV sa Statutom Saveza.
Sve finansijske obaveze, proistekle iz tužbi, preuzeo je Sindikat poljoprivrede, čime je skinut teret sa sindikalnih organizacija.
Sporazum su, u prisustvu predsednika SSSS Ljubisava Orbovića, potpisali predsednik SSS Vojvodine Goran Milić i predsednik SSPPDIV Živorad Kolarević, dok je naknadno na sporazum stavio potpis i predsednik Pokrajinske organizaciije SSPPDIV Miodrag Bradonjić.
Sekretar SSPPDIV Milisav Đorđević izjavio je za sajt SSSS da je do tužbi došlo zbog neodgovornog vođenja Sindikata poljoprivrede u prethodnom periodu, te da će, u skladu sa ovom odlukom, donetom na sednici Republičkog odbora SSPPDIV, održanoj 26.01.2022. godine, biti izvršene i izmene Statuta Sindikata poljoprivrede, koje će omogućiti njegovo potpuno usklađivanje sa Statutom SSSS.
„Na ovaj način je pokazana solidarnost i mudrost da se problemi reše na miran način, zaštiti članstvo i cela organizacija. Ovo je proizvod kompromisa, koji je u interesu jačanja Saveza i bolje organizacije rada“, naglasio je Đorđević.
БЕОГРАД: Инфлација у Србији је порасла у фебруару за 1,1 посто у односу на јануар, док је у поређењу са истим месецом прошле године порасла за 8,8 процената, објавио је Републички завод за статистику.
Потрошачке цене су прошлог месеца у односу на децембар 2021. године повећане за 1,9 одсто.
На месечном нивоу, у фебруару су највише порасле цене алкохолни пића и дувана, за 2,6 посто, затим хране и безалкохолних пића (2,0%), транспорта (1,6%), здравља (1,2%), ресторана и хотела (0,6%).
Опрема за стан и текуће одржавање поскупели су за 0,4 процента, а становање, вода, електрична енергија, гас и остала горива за 0,2 посто.
Пад су забележиле цене одеће и обуће за 1,2 одсто.
Цене осталих производа и услуга нису се битније мењале.
Део просветних радника, односно три репрезентативна синдиката образовања данас протестују тражећи од Владе Србије да им испуни раније упућене захтеве, међу којима просветари траже и повећање зарада у минималном износу од 15 одсто.
ГСПРС „Независност“, Синдикат образовања Србије и Синдикат просветних радника Србије (СРПС) данас протестују и исказују незадовољство и због одлагања увођења платних разреда до 2025. године.Како јавља репортер N1, они се жале на двогодишњи рад од куће без накнаде и лош колективни уговор чију измену траже.
Министар просвете Бранко Ружић је обећао да ће да дође на скуп, али се није појавио. Део синдиката због тога није подржао протест и назива га мимикријом, наводи репортер N1.
Просвета је у најгорем положају од када је записано, поручено је на почетку протеста, а потом је интонирана химна. Такође, просветари су затражили и мања одељења, преноси портал Nova.rs.
U „Sl. glasniku RS“, br. 27/2022 od 25. februara 2022. god. objavljen je Sporazum o produženju roka važenja Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika.
Sporazum se primenjuje od 5. marta 2022. godine i njime je produženo važenje Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika do 5. marta 2025. godine.
Evropska konfederacija sindikata (EKS) pozvala je zaposlene žene da se sindikalno udruže kako bi se, zajedničkim snagama, izborili za što veća prava i bolji položaj žena u društvu. Povodom 8. marta – Međunarodnog dana žena, EKS naglašava da će, sa svoje strane, nastaviti da sprovodi jak pritisak za poštovanje prava žena u celoj Evropi, ali i poziva žene da se sindikalno organizuju, kako bi imali bolju startnu poziciju. „Ovom porukom želimo da uputimo poziv svim zaposlenim ženama na akciju, da se udruže kako bismo ispregovarali bolji dogovor, više jednakosti u svetu rada, eliminisali razlike u zaradama muškaraca i žena, obezbedili da njihove koleginice budu zaštićene od nasilja i maltretiranja na radnom mestu, uveli mere bezbednosti i zdravlja na radu prilagođene polu, pravednija unapređenja ili veću ravnotežu između posla i života za žene i muškarce“. EKS se osvrnuo i na ratna dešavanja na području Ukrajine, „koja ne mogu nikoga da ostave ravnodušnim“. „Tokom ovih dana naše misli su sa radnicima čiji se životi uništavaju i sigurna sam da mogu u svačije ime da kažem da za Međunarodni dan žena tražimo mir, pravdu i demokratiju“, navela je Ester Linč, zamenik generalnog sekretara EKS. Savez samostalnih sindikata Srbije i Sekcija žena se pridružuju zahtevu te organizacije za poštovanje mira, pravde i demokratije u svim zemljama.
Članovi Sindikata obrazovanja Srbije, Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ i Sindikata radnika u prosveti Srbije najavili su protest za subotu, 12. marta, na Trgu Nikole Pašića u Beogradu.
O tome su danas obavestili ministra prosvete Branka Ružića i pozvali ga da dođe na protest kako bi se upoznao sa problemima prosvetnih radnika vezanim sa njihov socijalni položaj.
Protest se organizuje pod parolom „Ni pravde – ni para“, a članovi tri reprezentativna sindikata obrazovanja žele da ukažu na katastrofalan materijalni položaj zaposlenih u prosveti, kaže za Danas Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije.
– Naši zahtevi su da zaposleni u obrazovanju do kraja godine dobiju povećanje plata za 15 odsto, da nam se isplati solidrana pomoć, da se reguliše regres i topli obrok. Prosvetni radnici poslednje dve i po godine trpe teret pandemije, dodatno su bili opterećeni, a za to nisu bili nagrađeni. Inflacija u januaru je iznosila 8,7 odsto, što znači da mi povećanje plata od sedam odsto nismo ni osetili. Prosečna plata u obrazovanju je ispod republičkog proseka – nabraja Ilić neke od razloga koji su prosvetare motivisali da izađu na ulicu.
Na pitanje zašto protest u ovom trenutku i u subotu, Ilić odgovara:
– Razmišljali smo da li da organizujemo štrajk upozorenja ili da uđemo u zakonski štrajk, ali kako se nama zahvaljuju od početka pandemije što smo savesno radili, odlučili smo da protest bude u subotu, jer je dosta toga do sada propušteno i nismo želeli da tome dodatno doprinosimo. Sem toga, verujemo da će nam se pridružiti veći broj kolega pošto je neradni dan – ističe Ilić.
Ona napominje da je ovaj protest samo uvod u aktivnosti koje sindikati planiraju za naredni period. Najavljuje da će biti još jedan protest, kao i da bi novu vladu i novog ministra prosvete to isto moglo da sačeka u avgustu ili septembru.Ilić kaže da ne očekuju od Branka Ružića i aktuelne Vlade da im ispuni zahteve, jer su do sada bili gluvi na sve apele prosvetnih radnika, već da žele da upoznaju javnost sa kakvim se problemima suočavaju. Izvor : Danas
