Stručna služba Veća SSSV
Klikni na link:
Category Archives: Uncategorized
Klimatska kriza zahteva zakon o maksimalnim radnim temperaturama na nivou Evrope
2 Avgusta, 2022
Dok se Britanija priprema za najtoplije temperature ikada zabeležene, prvobitno oduševljenje neobičnim letnjim vrućinama ustupilo je mesto zabrinutosti oko uticaja koji bi mogao da ima na zemlju koja je skoro potpuno nespremna za tako vruće vreme.
Suočen sa prvim crvenim upozorenjem na ekstremne vrućine u zemlji, britanski sindikat GMB pozvao je na hitno usvajanje zakona kako bi se radnici zaštitili od prisiljavanja da rade po vrućini i opasno nezdravoj temperaturi.
U Velikoj Britaniji ne postoji propis koji definiše kolika mora biti temperatura na radnom mestu pre nego što radnik može opravdano zatražiti da ga pošalju kući.
Smernice za zdravlje i bezbednost zahtevaju da radno mesto bude „udobno”, ali se definiše samo prekomerna hladnoća, navodeći da temperature ne bi trebalo da padnu ispod 16 stepeni Celzijusa u kancelarijskom okruženju ili 13 stepeni ako je posao fizički zahtevan.
Ne pominje se gornja granica, koja se verovatno nije smatrala neophodnom pre nekoliko decenija, ali koja je sada goruće pitanje.
Iznenađuje činjenica da zemlje koje su mnogo više naviknute na visoke temperature nisu mnogo bolje pripremljene.
Na nivou Evropske unije ne postoji zajedničko pravilo koje definiše maksimalnu dozvoljenu temperaturu na radnom mestu. Ali neke zemlje su implementirale svoje.
U Francuskoj, „Code du travail” – koji diktira zakone o radu zemlje – ne određuje maksimalnu temperaturu na radnom mestu, ali zahteva od poslodavaca da se postaraju da njihovi radnici mogu da rade svoj posao u bezbednim uslovima – što bi moglo da uključi njihovu zaštitu od rizika koje predstavlja ekstremna vrućina.
Prema jednoj od odredbi zakona poslodavci u građevinskom sektoru moraju svojim radnicima da obezbede najmanje 3 litra vode dnevno – što bi se moglo smatrati ključnim olakšanjem tokom vrućih dana.
Druga odredba dozvoljava radnicima da prekinu svoje poslove kada se plaše neposredne opasnosti po njihov život – ali da li bi to uključivalo toplotni talas nije eksplicitno definisano zakonom.
Italijanski zakon o radu ne definiše maksimalnu dozvoljenu temperaturu na radnom mestu, ali slično kao u Francuskoj, zahteva od poslodavaca da se postaraju da njihovi radnici mogu bezbedno da obavljaju svoj posao.
Prema odluci Apelacionog suda iz 2015. godine, radnici imaju pravo da prekinu svoju aktivnost – bez gubitka prihoda ili otpuštanja – ako njihov poslodavac ne garantuje bezbedne uslove rada ili ih natera da rade na „previsokim” temperaturama.
U istoj odluci iz 2015. godine, sud je presudio u slučaju koji se odnosio na ekstremno niske temperature – ali nema razloga zašto se ista smernica ne primenjuje na ekstremno visoke temperature.
Kako temperature rastu u Nemačkoj, kao i u većem delu zapadne Evrope, i Nemci su počeli da se pitaju koja su njihova prava kada je reč o tome da budu „oslobođeni od visokih temperatura na radnom mestu – baš kao što je studentima dozvoljeno da ne idu u školu zbog toplog vremena tokom leta.
Nemačka definiše maksimalnu temperaturu koja bi trebalo da se dostigne na radnom mestu kao 26 stepeni Celzijusa u normalnim okolnostima, ali to nije granica propisana zakonom. Ako temperature pređu 26 stepeni Celzijusa, poslodavci moraju osigurati da radnici bezbedno nastave sa svojom aktivnošću, uključujući obezbeđivanje vode za piće kada termometar dostigne 30 stepeni Celzijusa i omogućavanje pauza.
Kada radno mesto dostigne temperaturu preko 35 stepeni Celzijusa, smatra se „nepodobnim” za rad ,osim ako se ne preduzmu dalje mere. To ne znači da je radnicima dozvoljeno da idu kući: umesto toga, poslodavci treba da se postaraju da rashlade prostoriju.
Više od ostalih pomenutih zemalja, Španija prilično jasno reguliše maksimalnu temperaturu na radnom mestu.
Državni institut za higijenu i bezbednost na radu navodi da je za rad u kancelariji potrebna temperatura između 17 i 27 stepeni Celzijusa, dok posao koji zahteva lagani fizički napor treba da se obavlja na temperaturi između 14 i 25 stepeni Celzijusa.
Ako poslodavci ne poštuju ove zahteve, radnici ih mogu prijaviti državnom organu, Inspekciji rada i socijalnog osiguranja ili sindikatu, da bu bili sigurni da su postupili u skladu sa zakonom.
Na nesreću radnika, izgleda da ova vrsta zakonske zaštite od toplote na radnom mestu nije porasla tako brzo kao temperature na ovoj planeti koja se zagreva.
U sve četiri pobrojane zemlje nacionalne smernice zahtevaju od poslodavaca obavezu brige prema svojim radnicima, a neke im čak dozvoljavaju da prekinu svoje aktivnosti u slučaju opasno visokih temperatura. Međutim, nejasno je koliko često radnici mogu da se pobune protiv rada u ekstremno vrućim uslovima.
Sindikati pokušavaju da nateraju vlade da priznaju maksimalnu temperaturu iznad koje rad ne bi trebalo da bude dozvoljen – kao u slučaju Velike Britanije i Italije – i možemo očekivati da će ta tema postati sve spornija kako planeta postaje toplija i toplotni talasi sve češći.
Još jedno leto smrtonosnih toplotnih talasa pokazuje zašto je Evropi preko potreban zakon o maksimalnim radnim temperaturama, kako bi se radnici zaštitili od posledica klimatskih promena.
Nakon što su prošle nedelje dva radnika u Španiji kolabirala i umrla od toplotnog udara sindikati pozivaju Evropsku komisiju da odreaguje. U Francuskoj je 2020.godine 12 ljudi umrlo od nesreća na radu izazvanih toplotom. Slične tragedije postaće sve češće ukoliko se zakonski ne definiše rad na bezbednim radnim temperaturama.
Po mišljenju Svetske zdravstvene organizacije ljudi najbolje rade na temperaturi između 16° i 24°Celzijusa. Kada temperatura poraste iznad 30°, rizik od nesreća na radnom mestu raste za 5-7%, a kada temperatura pređe 38°, verovatnoća nesreće je između 10% i 15%, pokazuju istraživanja.
Vrtoglavica, glavobolja i grčevi u mišićima su rani simptomi toplotnog stresa, koji ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere mogu dovesti do povraćanja, gubitka svesti i na kraju smrtnog ishoda.
Prema podacima Eurofaunda širom EU 23% svih radnika izloženo je visokim temperaturama najmanje četvrtinu vremena, što se povećava na 36% u poljoprivredi i industriji i 38% u građevinarstvu.
Evropska konfederacija sindikata poziva Evropsku komisiju da pitanje zaštite radnika izloženih visokim temperaturama na radnim mestima uredi direktivom o maksimalnim radnim temperaturama. „Toplotni talasi mogu biti fatalni za ljude koji rade nezaštićeni od sunca, čemu smo već bili svedoci u Španiji ovog leta. Radnici su svaki dan na prvoj liniji klimatske krize i potrebna im je zaštita koja će odgovarati sve većoj opasnosti od ekstremnih temperatura. Vremenske prilike ne poznaju nacionalne granice, zbog čega nam je potrebno zakonodavstvo širom Evrope o maksimalnim radnim temperaturama. Političari iz svojih udobnih klimatizovanih kancelarija ne bi smeli da nastave da ignorišu opasnost po naše najugroženije radnike” – izjavio je Klaes Mikael Stal, zamenik Generalnog sekretara EKS-a.
Savez predlaže poslodavcima hitne mere zbog zaštite radnika od visokih temperatura
Savez samostalnih sindikata Srbije poziva poslodavce da danas i svih narednih dana, kada spoljna teperatura prelazi 36°C na otvorenom, obustave radove između 11 i 16 časova i ne dozvole da zaposleni budu izloženi direktnom sunčevom zračenju.
Zaposleni istovremeno imaju pravo, shodno Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, Pravilniku o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu i Smernicama za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama, da zahtevaju od poslodavaca da budu zaštićeni od štetnog dejstva atmosferskih uticaja na njihovu bezbednost i zdravlje.
SSSS poziva zaposlene i poslodavce da ovih dana međusobno sarađuju i odgovorno primenjuju sve predviđene mere u zaštiti zdravlja i bezbednosti tokom rada: prilagode režim rada visokim temperaturama, organizuju česte pauze, unošenje velikih količina vode i bezalkoholnih pića, obezbeđivanje prostorija za rashlađivanje i sklanjanja od sunca, uvođenje čestih zamena zaposlenih, obezbeđivanje i pružanje neophodne prve pomoći ukoliko dođe do zdravstvenih problema zaposlenih.
Poslodavci su u obavezi, takođe, da zapslenima pruže informacije o simptomima bolesti koje mogu biti prouzrokovane visokim temperaturama – dehidraciji, sunčanici, toplotnom osipu, toplotnoj iscrpljenosti i grčevima, posebno toplotnom udaru.
Istovremeno, pozivamo poslodavce koji radni proces organizuju u zatvorenom da obezbede da temperatura u radnim prostorijama, bez obzira na vrstu posla, može da bude maksimalno 28 ͦC.
U središtu svih aktivnosti, zdravlje i bezbednost na radu mora da bude na prvom mestu – naša je sindikalna poruka.
Jura izgubila od sindikalaca
18 Jula, 2022
Kompanija Jura iz Leskovca izgubila je prvostepenom presudom spor protiv sindikalaca Predraga Stojanovića i Zorana Markovića, koji su oslobođeni optužbe da su u javnim istupanjima iznosili poslovne tajne te južnokorejske firme, rekao je njihov advokat Miloš Vučinić.
Postupak protiv predsednika organizacije Samostalnog sindikata u Juri Predraga Stojanovića, koji je pre godinu dana dobio otkaz, i predsednika Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zorana Markovića vođen je skoro godinu dana pred Osnovnim sudom u Leskovcu.
“U obrazloženju presude navodi se da oni nisu imali nameru da naruše poslovni ugled, već suprotno, da su imali nameru da poboljšaju status zaposlenih, ali i da pokušaju da izvrše određena poboljšanja kod poslodavca, tako da su namere bile pozitivne, a ne negativne prema poslodavcu”, kazao je agenciji Beta advokat Vučinić.
On je rekao da će odbrana tu presudu dobiti i u pisanoj formi, kao i da je prvostepena presuda donesena na osnovu činjenica i dokaza, te da drugostepena odluka ne može biti drugačija.
“Smatram da je sud doneo jedinu ispravnu odluku, utemeljenu na činjenicama”, rekao je on i dodao da je postupak vođen “prilično temeljno”.
Jura je tužila dvojicu sindikalaca na osnovu onoga što su govorili na konferencijama za medije i u izjavama za regionalne portale.
Zbog tvrdnje da je iznosio poslovne tajne i narušavao ugled firme, Stojanović je otkaz dobio pre više od godinu dana i taj postupak pred sudom skoro nije makao sa početka, jer je glavni svedok u inostranstvu.
Stojanović, koji sada živi od 9.000 dinara koje mu Jura mesečno uplaćuje, govorio je o raznim nepravilnostima prema kolegama i zalagao se za njihov bolji status u kompaniji.
Tročlana porodica sa “minimalcem” gladuje sedam dana u mesecu
Dok se čekaju pregovori o minimalnoj ceni rada za 2023. između sindikata, poslodavaca i države, koji treba da počnu sredinom avgusta, predsednik Srbije je najavio da će ova zakonom garantovana zarada biti uvećana za 12 do 14 odsto.
Vučić je rekao da bi to dvocifreno uvećanje, koje bi išlo na teret države, a ne poslodavca, i za šta je potrebno 300 miliona evra, značilo da bi “minimalac”, umesto sadašnjih oko 35.000 dinara, u narednoj godini trebalo da iznosi 40.000 dinara.
Ipak, sindikalnim predstavnicima nije sasvim jasno, zbog čega su pregovori uopšte spomenuti kao mogućnost, budući da se konkretno povećanje u procentima u javnosti već uveliko spominje. Takođe, smatraju da bi minimalnu zaradu trebalo podići odmah, a ne tek za pola godine, jer se Srbija već sada suočava sa galopirajućom inflacijom koja će se teško obuzdati.
Ukoliko bi „pobedio” aktuelni predlog države da se minimalna zarada za narednu godinu poveća na oko 40.000 dinara, s takvim iznosom ovog trenutka bilo bi pokriveno oko 94 odsto minimalne potrošačke korpe u Srbiji. Sve to, naravno, pod uslovom da iznos te minimalne korpe, koja je prema poslednjim raspoloživim podacima iz marta ove godine bila 42.500 dinara, ostane na istom nivou i u toku cele naredne godine, a to je nemoguće.
Sindikate to samo upućuje na zaključak, kako objašnjava Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, da će tročlane porodice koje u Srbiji žive od minimalca, u budućnosti ipak morati da gladuju, i to najmanje sedam dana u toku svakog meseca, jer će zbog očekivanog rasta inflacije i cena na malo, porasti i vrednost minimalne potrošačke korpe do kraja sledeće godine, a “minimalac” će za sve to vreme ostati isti.
Na takav zaključak ih je navela najnovija analiza sindikalne potrošačke korpe koju su uradili u saradnji sa stručnjacima i profesorima koji se bave nutricionizmom.
“Napravili smo računicu po kojoj junska minimalna sindikalna potrošačka korpa treba da vredi 51.348 dinara. Od tog iznosa, za hranu i bezalkoholna pića tročlana porodica imala bi mesečno na raspolaganju oko 25.000 dinara, što je dnevno oko 840, odnosno po članu domaćinstva 280 dinara. Pri tom, ovde govorimo o minimalnom dnevnom jelovniku koji je kreiran na oko 1.500 kalorija, što je ispod praga koji propisuje Svetska zdravstvena organizacija”, otkriva Vuković.
Dodaje da to znači da bi takva porodica po članu trebalo dnevno da unese 180 grama mesa, 200 grama povrća, 200 grama voća, 200 grama hleba, šolju mleka ili jogurta, 15 mililitara ulja, po pet grama soli i šećera i šolju čaja u toku jednog meseca.
“To, ipak, nije moguće jer ‘minimalac’ trenutno iznosi 35.000 dinara. Naši građani koji zarađuju toliko morali bi u tom slučaju da gladuju desetak dana, ukoliko bi dnevno unosili tih 1.500 kalorija”, naglašava Vuković.
Do poslednjih izmena Zakona o radu, koje su sprovedene u delo još pre osam godina, minimalna cena rada usklađivala se dvaput godišnje. Od tada se, za celu sledeću godinu, utvrđuje samo u septembru, odlukom SES-a saglasno članu 112 Zakona o radu.
Ako ovo telo ne donese odluku u roku od 15 dana od dana početka pregovora, o visini minimalne cene rada odlučuje Vlada Srbije u narednom roku od 15 dana. Posle toga sledi kreiranje budžeta države za narednu godinu, ali je ipak moguće pokrenuti i vanredni postupak usklađivanja minimalne zarade, bilo kada tokom godine. To se ipak do sada nikada nije dogodilo, iako beležimo rast inflacije i rast cena na malo, tako da minimalac uvek kaska za iznosom minimalne potrošačke korpe, navodi list Politika.
SAOPŠTENJE SINDIKATA OBRAZOVANJA SRBIJE povodom stava VKS
Vrhovni Kasacioni Sud : “U ime naroda: Puj pike, ne važi se ! “
VKS, umesto potvrde svog prethodnog stava – objavio svoju skandaloznu presudu na Reviziji jednog od mnogobrojnih procesa ovim povodom i presudio – tetkice na minimalcu bez prava na topli obrok i regres !
Presuda doneta 06. aprila, tri dana nakon Opštih izbora, a objavljena tek 3 meseca kasnije na početku sezone godišnjih odmora i letnjeg raspusta !
To proizilazi iz presude po reviziji koju je objavio Vrhovni kasacioni sud (VKS). Dve godine ranije je isti sud, po istom osnovu, tvrdio suprotno, da u minimalnoj zaradi nikako ne može da bude sadržana bilo koja druga naknada.
Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo ocenio je da je to „vrlo naivno urađena presuda“, gde je očigledna namera bila da se presudi kontra dosadašnjoj praksi nižih sudova.
„Pretpostavljam da je ovde reč o pokušaju da se smanje troškovi države, jer su oni očigledno mnogo narasli pošto ima puno ljudi na minimalcu koji su tužili za neisplaćeni topli obrok i regres“, rekao je Reljanović.
VKS objavio je presudu iz aprila u kojoj navodi da su nižestepeni sudovi „pogrešno primenili materijalno pravo“ i da koeficijent za obračun plate i tih zaposlenih u sebi sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Iako sve tetkice u školama u Srbiji imaju koeficijente koje „ne dobacuju“ ni do minimalca, pa im država dotira do punog iznosa zakonom garantovanog minimuma.
Taj sud je naveo da se na zaposlene u školama primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, kojim se predviđa da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
„To znači da tužilji ne pripada pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora pošto su te naknade sadržane u koeficijentu njene plate, pa je to što je tužilji, u spornom periodu, isplaćivana minimalna zarada bez uticaja na odlučivanje“, ocenio je VKS jednu tužbu.
Reljanović je ocenio da „niko ne može da ima koeficijent za platu nižu od minimalne zarade, jer je to nezakonito“.
„Ti ljudi ne trpe materijalnu štetu jer im država nadomesti razliku do minimalne zarade, ali je sam način obračuna nezakonit“, rekao je Reljanović.
On je istakao da je VKS ispravno utvrdio da je deo osnovne zarade i regres za godišnji odmor i topli obrok, ali da to nikako ne važi u slučaju kada je plata, minimalac.
„Ono što VKS namerno ne vidi, a ne ulazim u motive, to pravilo je u suprotnosti sa Zakonom o radu. Upravo time su se rukovodili niži sudovi, u minimalnu zaradu nikako ne mogu da uđu regres i topli obrok. VKS namerno upoređuje babe i žabe, upoređuje pravilo da u koeficijent ulazi regres i topli obrok i kažu da to pravilo derogira ceo Zakon o radu. To nije tačno“, rekao je Reljanović.
To pravilo, prema njegovim rečima, važi samo u situacijama kada se isplaćuje više od minimalne zarade.
„Kada se plaća minimalna zarada mora da se primene odredbe iz Zakona o radu jer posebni zakoni ne sadrže odredbe o minimalnoj zaradi. Da u tim posebnim zakonima stoji da se u koeficijente uračunavaju naknade za topli obrok i regres i u slučajevima kada se prima minimalac, mogli bismo reći da je derogiran Zakon o radu“, rekao je Reljanović.
Dodao je da je po Zakonu o radu minimalna zarada, minimalna naknada za rad i standardni učinak za vreme provedeno na radu. „Tu nema reči ni o čemu drugom. Čak se izričito Zakonom o radu kaže da se sve ostalo što čini uvećanu zaradu dodatno isplaćuje, a naravno da regres i topli obrok spadaju u druga, ostala primanja“, naveo je Reljanović.Tako radnici koji primaju minimalac, kako je rekao, naknadu za topli obrok i regres moraju posebno da prime.
Кликни на линк: Посебна ревизија
ODRŽANA DEVETA SEDNICA VEĆA SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA VOJVODINE – PRISUSTVOVALI I POKRAJINSKI SEKRETAR ZA PRIVREDU I TURIZAM DR NENAD IVANIŠEVIĆ I POMOĆNIK POKRAJINSKOG SEKRETARA ZA OBLAST TURIZMA MILAN JARIĆ
22. 6. 2022. godine
U Radničkom domu „Svetozar Marković“ Novi Sad, održana je deveta sednica Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, kojom je predsedavao predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić.
Na sednici, verifikovan je mandat nove članice Veća SSSV i Predsedništva SSSV Verke Dodić, predsednice Pokrajinskog odbora Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Vojvodine i mandati novoizabranih članova Veća SSSV Adama Šarića, predsednika Sekcije mladih SSSV i Vladimira Vidanovića, člana Pokrajinskog odbora Samostalnog sindikata tekstila, kože i obuće APV. Takođe, na sednici je verifikovan i izbor novog predsednika Saveza samostalnih sindikata opštine Vrbas Jovana Koprivice, zaposlenog u Opštinskoj upravi Vrbas.
Centralna tema sednice Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine bile su dve najbitnije informacije Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam – Informacija o Pokrajinskom akcionom planu zapošljavanja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za 2022. godinu i Informacija o planiranim i realizovanim konkursima u Sekretarijatu u 2022. godini. Pokrajinski sekretar za privredu i turizam dr Nenad Ivanišević je, između ostalog, istakao da je u 2022. godini 210 miliona dinara opredeljeno za oblast privrede i 185 miliona dinara za turizam, kao i da su u sektoru privrede sprovedeni konkursi za nabavku mašina i opreme i za nabavku repromaterijala, a u sektoru turizma konkursi za nabavku opreme i za subvencionisanje troškova izgradnje i rekonstrukcije turističkih objekata. Za samozapošljavanje, zapošljavanje nezaposlenih lica, sprovođenje javnih radova i stručnu praksu za najbolje studente univerziteta na teritoriji AP Vojvodine, dodeljeno je oko 50 miliona dinara za ukupno 80 korisnika. Kada je reč o novim merama koje su imale uspešan ishod u oblasti zapošljavanja, jeste kriterijum za promenu statusa zaposlenih, odnosno prerastanje radnog odnosa sa određenog u radni odnos na neodređeno vreme od strane poslodavca, a u okviru konkursa za zapošljavanje nezaposlenih lica u AP Vojvodini u 2022. godini.
U nastavku, razmatran je rad Socijalno-ekonomskog saveta i saradnja među socijalnim partnerima, Veće je za zamenika člana Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta imenovalo Dragana Bogojevića, predsednika Samostalnog sindikata zaposlenih u agroindustrijskom kompleksu Vojvodine. Članovi Veća upoznati su da je na redovnoj sednici Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta (PSES) za novog predsedavajućeg ovom telu u narednom jednogodišnjem periodu izabran predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić.
Nakon sagledavanja situacije vezane za pravo zaposlenih na naknadu troškova u vezi sa radom, i pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, pokrenuta je inicijativa prema višim nadležnim organima Sindikata i Saveza kojom se traži: – izmena člana 4. stav 2. Zakona o platama zaposlenih u državnim organima i javnim službama (“Sl. glasniku RS”, br. 34/2001, 62/2006-dr.zakon, 116/2008-dr.zakon, 116/2008-dr. zakon i 92/2011, 99/2011-dr.zakon, 10/2013, 55/2013, 99/2014, 21/2016-dr.zakon i 113/2017-dr.zakon) kojim je utvrđeno da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora; i – izmena člana 118. stav 1 tač. 5) i 6) Zakona o radu („Sl. glasniku RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-odluka US, 113/2017 i 95/2018-autentično tumačenje) kojim se visina naknade utvrđuje opštim aktom, odnosno ugovorom o radu u novčanom iznosu.
Jedna od tema sednice bila je i Uredba o kriterijumima za dodelu subvencija poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u Srbiji i, u vezi s time, zatraženo je da pravo na olakšice ostvari poslodavac koji zapošljava nove radnike bilo da je u pitanju radnik Srbije ili povratnik iz inostranstva, bez obzira na visinu plate.
Povodom aktuelne situacije u „Fijatu“, Veće je, apelovalo na Vladu Republike Srbije da spreči prestanak rada fabrike „Fijat“ u Kragujevcu i proglašavanje velikog broja zaposlenih tehnološkim viškom, a našim sindikalnim kolegama zaposlenim u „Fijatu“ pruža se podrška u borbi za njihova prava.
MOR:BZR svrstano u petu kategoriju fundamentalnih prava
22 Juna, 2022
Godišnje zasedanje Međunarodne organizacije rada (MOR), koje je ove godine trajalo od 27. maja do 11. juna 2022. godine, biće zapamćeno po donošenju odluke da se bezbednost i zdravlje na radu svrstaju u petu kategoriju fundamentalnih prava i principa u okviru Deklaracije o temljenim principima i pravima na radu (1998).
Put do ove istorijske odluke je bio dug. Diskusije Upravnog odbora MOR o ovom pitanju su trajale tri godine, tj. od novembra 2019 do do marta 2022.Povodom Stogodišnje deklaracije MOR o Budućnosti rada iz 2019, konferencija MOR je izjavila da je bezbedan i zdrav rad presudan za dostojanstven rad. Kriza KOVIDA-19 nam je svima još jednom to stavila do znanja, kao i činjenica da tri miliona radnika godišnje nastrada na radnom mestu, a na desetine miliona se povredi ili pati zbog narušenog zdravlja.Pored ove značajne odluke, donete su mnoge druge koje će u budućnosti oblikovati svet rada. To su odluke Komiteta za šegrtovanje, Komiteta za dostojanstven rad, socijalnu i solidarnu ekonomiju i Komiteta za zapošljavanje. Iako su sve ove oblasti podjednako značajne, oblast u kojoj je bilo najteže doći do konsenzusa bilo je šegrtovanje i to upravo zbog velikih razlika u zakonskoj regulativi država.Ono što je, takođe, obeležilo ovogodišnje zasedanje je rekordni broj glasova na amandmane za Konvenciju o radu moreplovaca. Tokom pandemije život moreplovaca je bio ugrožen. Naime, nije im bilo dozvoljeno da pristanu na obalu nakon 11 meseci plovidbe; nisu imali adekvatan pristup čistoj pijaćoj vodi i hrani; sredstva komunikacije im nisu bila dostupna i slično. Sve ovo je uticalo na njihov izuzetno nepovoljan položaj.Sve članice MOR imaju obavezu da poštuju i primenjuju odluke donete na 110. zasedanju, što se naročito odnosi na Konvenciju o BZR (br. 155) i Konvenciju o promotivnom okviru za BZR (br.187) koje su priznate za fundamentalne.
POTPREDSEDNIK MILIĆ RAZGOVARAO S PREDSTAVNICOM MOR O SOCIJALNOM DIJALOGU
17. 6. 2022. godine
U okviru 110. zasedanja Međunarodne organizacije rada, potpredsednik Veća SSSS, Goran Milić, razgovarao je sa Minavom Ebisui, zaduženom za pitanje socijalnog dijaloga u Odeljenju za industrijske odnose i zapošljavanje MOR.
Gđa Ebisui je najviše bila zainteresovana za stanje socijalnog dijaloga u Srbiji.
Socijalni dijalog na nacionalnom nivou i nivou preduzeća, prepreke za zaključenje kolektivnih ugovora i sindikalne obuke bile su samo neke od tema ovog razgovora.
Istaknuto je da procenat zastupljenosti reprezentativnih poslodavaca u određenom sektoru predstavlja najveći problem za potpisivanje granskih kolektivnih ugovara.
Potpredsednik Milić istakao je aktivnosti sindikata na polju izgradnje kapaciteta sindikalnih predstavnika u preduzećima, obuke za pregovaranje, seminara na temu bezbednosti i zdravlja na radu i slično.
U cilju sticanja većih znanja o funkcionisanju socijalnog dijaloga u Srbiji, dogovorena je redovna razmena informacija i dalja saradnja.