9 Marta, 2023

• Куповна моћ минималне зараде у 2023. год.
• Информација о праву на новчану накнаду у случају незапослености
• Регистрована запосленост у Србији
• Информација о инфлацији у Србији

2 Marta, 2023

Predstavnici reprezentativnih sindikata u Srbiji rekli su da radnike u fabrikama sve više iskorišćavaju, jer poslovodstvo povećava broj radnih sati, traka na kojoj rade se ilegalno ubrzava, ne smeju na bolovanje, a država ne reaguje na upozorenja njihovih udruženja.

Zaposleni u jednom broju fabrika u Srbiji su u sve težem položaju, kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović povodom pada u nesvest na radnom mestu radnice u fabrici Leoni u Kraljevu, koja je, nakon četiri dana od povrede na radu . preminula.

„Upozoravamo neprestano da se radnici šikaniraju, da im se traži da rade duže od osam sati, ne smeju na bolovanje pa rade i bolesni i sve češće, zbog iscrpljenosti, padaju u nesvest na radnom mestu. U poslednje vreme je primećeno da im se pokretna traka na kojoj radi veliki broj njih u svim fabrikama ilegalno ubrzava u dužem vremenskom periodu, tako da ne mogu odmah da primete“, rekao je Orbović.

Radnica fabrike Leoni u Kraljevu je, podsetimo, 21. februara pala u nesvest u proizvodnom pogonu Leonija, potom je prevezena do lekara i upućena na kućno lečenje. Preminula je 25. februara.

Orbović je rekao da sindikat ne zna kako da reši problem sve težeg položaja zaposlenih, jer nema dobru saradnju sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja.

Istakao je da je problem i to što nije promenjen Zakon o radu, na čemu sindikati insistiraju kako bi se popravio položaj radnika.

Prema njegovim rečima nezvanično se priča da se taj zakon neće menjati do 2025. godine. U međuvremenu je, kako je rekao, doneto više zakona – Zakon o strancima, kojim se reguliše njihovo zapošljavanje, Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima i Zakon o agencijskom zapošljavaju, koji „razvodnjavaju“ Zakon o radu i smanjuju radna prava zaposlenih.

Predsednica UGS „Nezavisnost“ Čedanka Andrić rekla je da je u fabrikama sve više prekovremenog rada i da je to signal da inspekcija treba češće da odlazi u kontrolu.
Problem je, kako je rekla, što je 2015. godine donet Zakon o inspekcijskom nadzoru koji predviđa da inspektori treba da se najave kad dolaze u fabriku radi kontrole.

Dodala je da sindikati traže da se taj zakon uskladi sa međunarodnom konvencijom i ukine obaveza inspektora da najave dolazak u kontrolu.

„Ne možemo da pomognemo radnicima iako se sve češće žale na visoke norme, prekovremeni rad i teške uslove zbog toga što u mnogim fabrikama nema sindikalnog organizovanja zbog straha od gubitka radnog mesta i sve kraćeg zadržavanja na jednom radnom mestu“, rekla je Andrić.

Na to, kako je rekla, ukazuje veoma velika fluktuacija radnika u fabrikama, što bi trebalo da je znak za inspekciju jer niko ne napušta posao ako može da izdrži takav rad.

Andrić je rekla da bi država, promenom Zakona o inspekcijskom nadzoru, a dužna je da to učini, poslala poruku da brine i o radnicima, a ne samo kako da naplati porez.

Rukovodstvo firmi mora da se, prema njenim rečima, jednako plaši inspekcije kao i finansijske policije.

Andrić je rekla da zakoni u Srbiji i nisu toliko loši koliko se ne poštuju.

„Treba pooštriti inspekcijski nadzor prema svima, ne sme da bude privilegovanih fabrika, bez obzira koliki značaj imaju za lokalnu samoupravu. Život ne sme da bude najjeftiniji i da se teški uslovi rada prelamaju preko zdravlja radnika“, rekla je Andrić.

Izvor:Beta

22 Februara, 2023

Evropski savet je, nakon šestogodišnjeg odlaganja, juče konačno otvorio put za ratifikaciju Istanbulske konvencije, koja je pokrenuta 2011. godine i  predstavlja prvi zajednički obavezujući napor na svetu u sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama.

Proces pristupanja Evropske unije počeo je 2015. godine, ali je blokiran u Savetu od 2017. godine. Šest država članica EU još uvek nije ratifikovalo konvenciju: Bugarska, Češka, Mađarska, Letonija, Litvanija i Slovačka.

Evropska konfederacija sindikata (EKS) poziva Savet da ukloni sve prepreke od strane država članica za ratifikaciju Konvencije MOR 190 o eliminaciji rodno zasnovanog nasilja i uznemiravanja na radnom mestu.

Odgovarajući na razvoj događaja, konfederalna sekretarka EKS-a Izabel Šuman ocenila je ovaj dan “dobrim za žene i devojke u Evropi i važan korak ka okončanju rodno zasnovanog nasilja”.

“Pristupanje EU konvenciji počelo je 2015. godine, kada su podaci EU pokazali da je trećina žena doživela fizičko i seksualno nasilje, dok je više od polovine pretrpelo seksualno uznemiravanje. S obzirom na to da je nasilje i uznemiravanje žena i devojaka toliko rasprostranjeno, bilo je neodgovorno od Saveta što je toliko godina blokirao ratifikaciju Istanbulske konvencije. Ratifikacija Istanbulske konvencije od strane EU odavno je zakasnila i šest država članica koje nisu ratifikovale konvenciju na nacionalnom nivou moraju to hitno da urade”.

“Takođe je važno da se ovaj zamah sada iskoristi kako bi se osiguralo da sve države članice EU ratifikuju Konvenciju Međunarodne organizacije rada broj 190, o ukidanju rodno zasnovanog nasilјa i uznemiravanja u svetu rada. EKS će nastaviti da radi na snažnoj direktivi EU o borbi protiv nasilja nad ženama i u porodici, koja prepoznaje nasilje u porodici kao problem na radnom mestu i prepoznaje ulogu sindikata kroz kolektivne ugovore i mere na radnom mestu u podršci žrtvama”, naglasila je Šuman.

Savet sada zvanično upućuje pismo Evropskom parlamentu tražeći njihovu saglasnost na odluku o pristupanju EU. Nakon što Evropski parlament da saglasnost, Savet će imati konačno glasanje u Savetu za pravosuđe i unutrašnje poslove u junu ove godine.

6. 2. 2023

Socijalno-ekonomski savet (SES RS) je danas dao pozitivno mišljenje na Nacrt zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, a kako je nakon sednice SES-a kojoj je prisustvovala i premijerka Ana Brnabić, rekao je ministar za rad i koordinator Saveta Nikola Selaković, predlog ovog zakona će verovatno biti utvrđen na sednici Vlade Srbije ove sedmice.”Sadašnji zakon je iz 2005. godine i mora da se menja, a osnovne novine koje donosi novi zakon jesu da će poslodavci morati da omoguće mnogo veći nivo bezbednosti na radu, a radnici da mere zaštite primenjuju. Zakon će uticati na poboljšanje uslova rada, rekao je Selaković.Dodao je da nakon usvajanja zakona sledi donošenje podzakonskih akata za njegovu primenu u čiju izradu će biti uključeni svi socijalni partneri. Objašnjavajući zašto su sindikati podržali nacrt ovog zakona predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić je rekla da on podiže nivo bezbednosti na radu i povećava kazne za kršenje zakonskih odredbi. Selaković: Najveće povećanje plata u poslednjih nekoliko decenija Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković rekao je danas da je Vlada Srbije poslala najjaču poruku građanima tako što je postigla najveće povećanje plata u poslednjih nekoliko decenija. Selaković je to izjavio nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta odgovarajući na pitanje novinarke N1 “Kakvu poruku šalje država kada najavljuje povećanje plate bezbednjaka, ali ne i prosvetnih radnika”. “Država je poslala najjaču poruku tako što je povećanje plata najveće u proteklih nekoliko decenija. Prevazilazimo one problema koji su se decenijama gomilali”, rekao je Selaković. OPŠIRNIJE (https://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/socijalno-ekonomski-savet-podrzao-nacrt-zakona-o-bezbednosti-na-radu_1415336.html)

РАСТКО НЕМАЊИЋ – СВЕТИ САВА

Свети Сава је био српски принц, монах, књижевник и први архиепископ независне Српске православне цркве.

Подржавањем надлежности патријарха тадашњег Константинопоља, а данашњег Истанбула, осигурао је приврженост српског хришћанства источњачком. Такође је имао велики утицај на културно-уметнички развој Србије, посебно на развој српске средњовековне књижевности, пишући хронике о владавини свога оца.

Свети Сава проглашен је за школску славу и обележава се 27. јануара. Тог дана све школе имају радни, али ненаставни дан, а обичај је и да се слави, па се поводом Светог Саве у школама организују свечане приредбе и академије.

Као школска слава Свети Сава се слави од 1840. године, када је то предложио Атанасије Николић, ректор Лицеја у Крагујевцу. У одлуци тадашњег Попечитељског просвештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за “патрона свих наших школа и да се најсвечаније прославља”.

Све до 1945. године слављен је Свети Сава, а тада је, одлуком власти укинут. Као школска слава поново је почео да се слави 1990. године.

Живот Растка Немањића Рођен је 1175. године као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање и Ане Немањић, кћерке цариградског императора Романа. Још као дете је обожавао и редовно присуствовао црквеним службама, а иконе су га посебно занимале. Када му је било 17 година, упознао је једног монаха и с њим се убрзо упутио ка манастиру Светог Пантелејмона на Светој гори, напустивши очеву кућу. У том манастиру се замонашио 1192. године када је и добио име Сава. Године 1196. велики жупан Стефан Немања напушта своје краљевство – Рашку, и придружује се сину у манастиру Студеница, где постаје монах и добија име Симеон. Исте године и Расткова мајка Ана је напустила свој дотадашњи живот и замонашила се, поставши Анастасија. Две године касније, Сава и Симеон оснивају манастир Хиландар на Светој гори. Симеон је преминуо 1199. године, а само неколико месеци касније проглашен је светитељем. Почетком 13. века Сава је постао ђакон и свештеник Хиландара, а затим и архимандрит у Солуну. Када се 1207. године вратио у Србију, са собом је понео и мошти свог оца, светог Симеона и тако се измирио с раније завађеном браћом Стефаном и Вуканом. У наредном периоду, током првих деценија 13. века, српска држава је доживела процват под владавином Немањића. Наиме, 1217. године Савин најстарији брат, Стефан био је крунисан и тако постао Стефан Првовенчани, а 1219. године екуменски патријарх је на двору Византијског царства, у Никеји, Саву прогласио првим српским архиепископом. Захваљујући Сави, Српска православна црква је постала аутокефална, тј. самостална црква која не зависи од других цркава. Сава је 1220. године објавио први српски Номоканон, правни зборник који обухвата црквене и грађанске законе који се односе на црквено-правну проблематику. Годину дана касније, основао је заједно са Стефаном Првовенчаним црквену скупштину или савет, који је заступао веровања хришћанске православне цркве.

У прилог моћи архиепископа Саве говори и чињеница да је 1228. године неким чудом ускрснуо свог преминулог брата Стефана, чије се мошти данас налазе у манастиру Студеница. Исте године је Сава крунисао Радослава, а 1234. године и Владислава – синове свога брата.

У манастиру Жичи, који је изградио Стефан Првовенчани, Сава је 1234. године своју титулу архиепископа предао свом ученику Арсенију, и тако га прогласио другим српским архиепископом.

Након тога, Сава креће на пут, са жељом да свој живот заврши лутајући неком непознатом земљом. Пропутовао је Палестину, Сирију, Персију, Вавилон, Египат и Анатолију и у сваком од ових предела обишао света места, разговарао с великим испосницима и сакупљао мошти светаца. У Трнову, престоници Бугарског краљевства, разболео се и преминуо 27. јануара 1236. године.

После неколико неуспелих покушаја, краљу Владиславу је напокон пошло за руком да пребаци мошти светог Саве у манастир Милешева, негде око 1237. године. Крајем 16. века Турци Османлије су спалили Савине мошти на врачарском насипу у Београду, где се данас налази једна од највећих православних цркава на свету, Храм Светог Саве. Завештање светог Саве је и дан данас присутно у традицији православне цркве словенских народа. Он је највећи српски просветитељ. Он је човек који је основао манастир Хиландар и који је својом чврстом вером у Бога, веровао и у људе, повезивао их и осветљавао им животне путеве. Значајан је и као писац првог српског Номоканона, Житија Светог Симеона, Студеничког и Хиландарског типика. О њему су написане многобројне песме и народне умотворине, а дан његове смрти, 27. јануар, обележен је као празник свих школа и многих православних верника.