09/08/2024

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Радна група за предшколско  васпитање и образовање
председник  др  Никола Бањац

Предмет:
Достава приоритетних захтева репрезентативних синдиката

У вези са договором са  састанка Радне групе за предшколско васпитање и образовање, одржаног  дана 23. јула 2024. године,  да се доставе приоритетни захтеви за решавање у предшколским установама, репрезентативни синдикати предшколског васпитања и образовања  достављају следеће приоритете:

1. Иницијатива за остваривање права запослених на одлазак у пуну пензију без казнених бодова са навршених 40 година стажа осигурања;
2. Запошљавање на неодређено време лица која дужи временски период обављају послове на одређено време;
3. Признавање стручне спреме дошколованом кадру.

Посебно истичемо,  да   приликом доношења одлуке о динамици повећања  зарада запосленима у установама образовања и васпитања у складу са потписаним Протоколом са Владом РС, морају бити обухваћени и запослени у предшколским установама, односно да се просечна зарада  изједначи са просечном зарадом у Републици Србији.

Такође овим путем Вас молимо, да нас благовремено обавестите о следећем термину састанка на којем ће се расправљати о горе наведеним приоритетима.

У Београду, 08.08.2024.године

Синдикат образовања Србије
Мр Валентина Илић, председница

ГСПРС Независност
Срђан Словић, председник

Самостални синдикат предшколског васпитања и образовања Србије
Босиљка Јовановић, председница

Кликни на линк: Документ

2 Augusta, 2024

Skoro 40 miliona ljudi u Evropskoj uniji, ili 15% radno sposobnog stanovništva, suočava se sa „prazničnim siromaštvom“ jer ne mogu sebi da priušte čak ni nedelju dana odmora, pokazuje studija Evropske konfederacije sindikata (EKS).

„Previše ljudi više ne vidi prednosti moćne evropske ekonomije u svom svakodnevnom životu“, rekla je generalna sekretarka ETUC Ester Linč u saopštenju.

Istraživanje je sabralo podatke o prihodu i životnom standardu Evropske unije za ljude starosti od 18 do 64 godine u 2021. i 2022. i istraživalo njihovu sposobnost da priušte jednonedeljni godišnji odmor daleko od kuće kao merilo koliko su ekonomski opterećeni.

Tokom dve godine o kojima je reč, kada je pandemija COVID-19 još uvek bila velika, radnici u EU su se borili da priušte odmor.

Neke zemlje su bile u gorem položaju od drugih, pri čemu je Italija imala najveći broj radnika koji nisu mogli da plate odmor (više od šest miliona), dok su Rumunija (36%) i Kipar (25%) imali najveći udeo radnika u poređenju sa njihovom populacijom.

Bottom of Form
EKS je naveo da su između 2021. i 2022. Irska i Francuska zabeležile najznačajniji skok u broju ljudi koji nisu u mogućnosti da priušte odmor.

„Odmor nije luksuz. Odsustvo sa porodicom ključno je za zaštitu fizičkog i mentalnog zdravlja radnika, kao i za pružanje dragocenih iskustava deci“, rekla je Linč.

23 Jula, 2024

Dok Crnogorci planiraju da povećaju minimalnu zaradu na 600 evra za zaposlene sa srednjom školom i na 800 evra za one sa fakultetskom diplomom i srpski sindikati i poslodavci ozbiljno se spremaju da ukrste koplja o minimalcu za 2025. godinu.
Sindikalci svoje zahteve temelje na visini potrošačke korpe, dok poslodavci vagaju BDP i inflaciju, ali i jedni i drugi se slažu da minimalna zarada <www.kurir.rs/tag/162751/minimalna-zarada> mora biti povećana.
Pregovori u okviru Socijalno-ekonomskog saveta <www.kurir.rs/tag/25381/socijalno-ekonomski-savet> počinju polovinom avgusta, a čeka se samo još da država kandiduje svoje predstavnike za Radnu grupu koja će se baviti ovim pitanjem.
Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) <www.kurir.rs/tag/480431/savez-samostalnih-sindikata-srbije> kaže za Kurir da se u sindikatu intenzivno pripremaju za pregovore o minimalnoj zaradi.
– Mi pripremamo nekoliko varijanti što se tiče pregovora koji bi trebalo da počnu oko 15. avgusta, što je redovan termin sastanka Socijalno-ekonomskog saveta. U sredu 24. jula imamo sastanak na kome ćemo odrediti tim za pregovore. Nemamo nameru da se vezujemo za minimalnu potrošačku korpu jer taj termin više nigde u svetu ne postoji. Potrošačka korpa je potrošačka korpa i svi zaposleni imaju ista prava, odnosno imaju pravo da imaju normalne uslove za život – kaže Mihajlović.
Prema njegovim rečima SSSS će tražiti da minimalna zarada <www.kurir.rs/tag/162751/minimalna-zarada> bude znatno iznad trenutne minimalne potrošačke korpe.
– Imamo nekoliko projekcija, videćemo u kom ćemo pravcu ići, ali će to biti znatno iznad trenutne minimalne potrošačke krope, jer svakim danom cene pomalo idu na gore. U sledećoj godini kada krene primena nove minimalne zarade potrošačka korpa će biti mnogo veća. I mi to moramo da ugradimo u novu minimalnu cenu rada i ići ćemo iznad minimalne potrošačke korpe. Imamo priču da 2027. minimalna zarada treba da bude 650 evra, sada je trenutno 400 evra, i da bi se to postiglo otprilike svake godine minimalana zarada bi trebalo da raste 18 odsto. Videćemo šta će reći vlada. Nama je potrošačka korpa značajno iznad prosečne razade, odnosno iznad 103 .000 dinara – ističe Mihajlović.
Da se i poslodavci ozbiljno pripremaju za pregovore na Socijalno-ekonomskom savetu za Kurir potvrđuje i Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, koji ističe da su poslodavci spremni za povećanje minimalnih zarada ali u realnim okvirima.
– Uvek pred početak pregovora imamo anketu koju šaljemo članovima koji nam odgovore na 10 pitanja oko toga. Anketa pokazuje da se oko 80 odsto poslodavaca slaže da treba povećati minimlnu zaradu ali u granicama mogućnosti privrede. Mi imamo dve stvari o kojima tražimo da se vodi računa za narednu godinu, a to je rast BDP i inflacija i da minimalna zarada ne bude mimo tih pokazatelja – ističe Atanacković.
On to i pojašnjava na primeru.
– Ako je rast BDP oko 4 odsto i inflacija oko 4 odsto onda ni povećanje minimalne zarade ne može biti veći od zbira ovo dvoje, odnosno od osam procenata. Ali ako država da predlog da bude veće povećanje, onda tražimo da ona učestvuje i sama u toj razlici. Ranijih godina država je izlazila u susret poslodavcima smanjenjem doprinosa za PIO, a zadnju godinu-dve je povećavala neoporezivi deo zarade, koji trenutno iznosi 25.000 dinara. Ekonomija ima svoje zakonitosti od kojih se ne može pobeći. Privreda može da plati trošak rada onoliko koliko može, ali u svim normalnim ekonomijama se zarade povećavaju onoliko koliko se povaćala produktivnost rada – naglašava Atanacković.
Izvor: biznis.kurir.tv

18. 7. 2024. godine.

Prosečna neto zarada u Republici Srbiji (bez poreza i doprinosa) koja je isplaćena u aprilu 2024. godine iznosi 96.614,00 dinara, odnosno 133.356 dinara u bruto iznosu.U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za april 2024. godine, nominalno su veće za 15,3%, a realno za 9,8%.
Medijalna neto zarada za april 2024. godine iznosila je 73.928 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.
Zarade zaposlenih u pravnim licima iznosile su 103.125 dinara. Zaposleni u javnom sektoru zarađivali su 101.031 dinara dok su zarade preduzetnika i zaposlenih kod njih bile duplo manje i iznosile su 49.859 dinara.
Zaposleni u radnom odnosu imali su zarade od 97.049 dinara, dok su zaposleni van radnog odnosa zarađivali 58.580 dinara.Na teritoriji AP Vojvodine prosečna neto zarada po zaposlenom bila je nešto niža od republičkog proseka i iznosila je 91.029 dinara. Najviša prosečna zarada u Vojvodini zabeležena je u Južnobačkoj oblasti (100.866 dinara) gde prednjači grad Novi Sad sa prosečnom zaradom od 112.012 din.

Klikni na link: Zarade

28 Juna, 2024

*Međunarodna organizacija rada*
Ženeva, 24. jun 2024.godine
Međunarodna organizacija rada (MOR) udružila je snage sa Nemačkim društvom za međunarodnu saradnju (GIZ) kako bi obezbedila bolji pristup žalbenim mehanizmima na nivou preduzeća za radnike u preduzećima u Srbiji, koja su deo lanaca snabdevanja nemačkih kompanija.
Nemačka je ključni trgovinski partner Srbije sa preko 15 odsto ukupne vrednosti izvoza. Danas oko 3.000 kompanija koje posluju u Srbiji izvozi na nemačko tržište. Dana 1. januara 2023. godine, stupio je na snagu nemački Zakon o korporativnim obavezama dužne provere u lancima snabdevanja, (SCA) sa ciljem da kompanije budu odgovorne za svoje prakse u lancu snabdevanja, obezbeđujući da poštuju ljudska prava, uključujući radna prava. Od 2024. godine, Zakon obavezuje kompanije sa preko 1.000 zaposlenih u Nemačkoj da obezbede dužnu pažnju u pogledu ljudskih prava duž čitavih lanaca snabdevanja. Ove kompanije moraju da identifikuju, procene i daju prioritet rizicima za ljudska prava u svom lancu snabdevanja, da preduzmu mere za sprečavanje ili minimiziranje kršenja ljudskih prava u svom lancu snabdevanja i uspostave kanal za žalbe radnika u njihovom lancu snabdevanja i nekih trećih strana.
Kompanije u Srbiji koje pripadaju lancima snabdevanja nemačkih kompanija sada su u obavezi da obezbede da svoje poslovanje poštuju održive prakse, uključujući poštovanje 11 međunarodno priznatih konvencija o ljudskim pravima, od kojih je 9 osnovnih instrumenata o ljudskim pravima MOR.
Prema SCA, kada je kompanija u Srbiji deo lanca snabdevanja nemačke kompanije, radnici u srpskoj kompaniji imaju pravo da podnesu žalbu nemačkoj kompaniji ili relevantnom nemačkom organu kada smatraju da njihova prava nisu poštovana. Ovaj žalbeni mehanizam je ključni element u postupcima dubinske analize ljudskih prava uspostavljenih Zakonom. Međutim, generalno se smatra efikasnijim kada radnici imaju mogućnost da interno izraze zabrinutost unutar kompanije umesto da se obraćaju trećim stranama za obeštećenje. U tom pogledu, žalbeni mehanizmi na nivou preduzeća mogu poslužiti kao vitalni prvi korak kroz koji radnici mogu tražiti da se razmotre potencijalna kršenja njihovih prava. Uvođenjem i održavanjem efikasnih žalbenih postupaka, poslodavac može, s jedne strane, da pokaže privrženost etičkim i poštenim praksama i na taj način zadrži svoju konkurentnost na tržištu. S druge strane, iskustvo takođe pokazuje da dobro funkcionišući žalbeni mehanizmi na nivou preduzeća mogu sprečiti skupu i dugotrajnu eskalaciju radnih sporova.
MOR je zajedno sa GIZ u februaru 2023.godine radnicima u preduzećima u Srbiji koja pripadaju lancima snabdevanja nemačkih kompanija omogućila bolji pristup žalbenim mehanizmima kroz projekat „Obezbeđivanje adekvatnog pristupa žalbenim mehanizmima za radnike u automobilskoj, elektro i tekstilnoj industriji u Srbiji”. Pristup MOR počiva na tri stuba:
1. Stvaranje dokaza: sveobuhvatna dijagnostika o formalnim i neformalnim žalbenim mehanizmima otkrila je da ni Zakon o radu ni posebni propisi u Srbiji ne regulišu žalbene mehanizme. U praksi, neki pojedinačni poslodavci su regulisali ove mehanizme svojim internim propisima, iako mnogi nisu.
2. Razvijanje alata: Priručnik o žalbenim mehanizmima zajedno sa Kodeksom o ravnopravnosti izrađen je u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti koji pruža praktičnu pomoć u uvođenju internih mehanizama za žalbe i radnicima i poslodavcima i promoviše mere protiv diskriminacije. Priručnik se trenutno ažurira kako bi odražavao najnovija dešavanja u zakonodavstvu i praksi dužne pažnje.
3. Izgradnja kapaciteta zainteresovanih strana: zaduženi za saglasnost u srpskim kompanijama i mnogi radnici koji su deo lanaca snabdevanja nemačkih kompanija obučeni su da unaprede svest o uticaju novih zahteva koji proističu iz usvajanja Zakona o lancu snabdevanja. Kroz radionice sa sindikatima i privatnim sektorom u Srbiji, projekat je doprineo uvođenju efikasnih internih mehanizama za žalbe i podizanju svesti među radnicima i poslodavcima o ljudskim pravima u odnosu na proces dužne pažnje.
Kada žalbeni mehanizmi ne dovedu do rešenja postavljenog pitanja, trebalo bi da budu
dostupni drugi načini rešavanja sporova. U Srbiji Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova daje mogućnost strankama u radnom sporu da zatraže posredovanje. Projekat je opremio Agenciju alatima i znanjem za unapređenje njenih usluga, što je rezultiralo povećanjem od 59 procenata slučajeva.
U svojoj drugoj fazi, koja će trajati do marta 2025. godine, projekat će proširiti svoje intervencije na nekoliko drugih grana srpske privrede u kojima su prisutni lanci snabdevanja kompanija iz EU, kako bi se obezbedio bolji pristup efikasnim žalbenim mehanizmima za više radnika u Srbiji, što će doprineti opštem poboljšanju uslova rada.