Uncategorized – Страна 2

Velike regionalne razlike u zaradama

29. 11. 2024. godine.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) u septembru na nivou Srbije, iznosila je 96.115 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku.
U Vojvodini, prosečna zarada u septembru iznosila je 90.774 dinara, što je, skoro za 5.341 dinara manje od republičkog proseka.
Gledano po regionima, najveći prosek zabeležen je u Beogradu – 121.238 dinara, sledi Vojvodina sa 90.774 dinara, Južna i Istočna Srbija – 82.520 dinara, dok je najmanji prosek ostvaren u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji – 80.892 dinara.
Najveće zarade u regionu Vojvodine beleže se u Južnobačkoj oblasti (100.583 din.), a potom sledi Južnobanatska oblast (89.270 din.), Sremska oblast (86.867 din.), Srednjobanatska oblast (84.513 din.), Severnobačka oblast (82.938 din.), Severnobanatska oblast (80.020 din.) i Zapadnobačka oblast (78.994 din.).
Novi Sad je jedini grad u Vojvodini u kojem je zarada veća od republičkog proseka i iznosi 111.377 dinara. U svim ostalim gradovima/opštinama Vojvodine, zarade su niže od republičkog proseka.
Gledano po mestima, najviša prosečna zarada zabeležena je u beogradskim opštinama: Stari grad 170.558, Vračar 163.757 i Savski Venac 158.414 dinara.
U Vojvodini, najviša prosečna zarada zabeležena je u Gradu Novom Sadu 111.377 dinara. Slede: Pančevo 95.864, Inđija 92.321, Vršac 89.407, Stara Pazova 88.632, Pećinci 87.911, Sremski Karlovci 87.588, Zrenjanin 87.101, Sremska Mitrovica 86.233, Subotica 84.410, Ruma 84.347.
Najniže zarade u septembru na teritoriji Vojvodine beleže se u sledećim mestima: Bač 73.268, Mali Iđoš 73.271, Srbobran 74.262, Novi Bečej 74.751, Čoka 74.987. Meštani ovih opština, u proseku, su imali zarade niže čak i od medijalne zarade, koja je za septembar 2024. godine iznosila 75.117 dinara.
Razlika u prosečnoj zaradi između regiona Vojvodine (90.774 dinara) i Beogradskog regiona iznosi čak 30.466 dinara, pošto je u glavnom gradu zabeležen prosek od 121.238 dinara.
Razlika u zaradama između najveće u Vojvodini (Novi Sad sa 111.377 dinara) i najveće u beogradskoj opštini (Stari Grad – 170 304 dinara), iznosi čak 58.927 dinara.

Sindikati za svet rada oslobođen od rodno-zasnovanog nasilja

25 Novembra, 2024

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembra, i ove godine u svetu započinje globalna kampanja “16 dana aktivizma”. Kampanja će trajati do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava i obuhvata nekoliko važnih međunarodnih datuma koji povezuju žene, nasilje i ljudska prava.
Podizanje svesti o tome da su žene širom sveta izložene porodičnom i drugim oblicima nasilja, uključujući i nasilje na radnom mestu, jedan je od ciljeva svakog društva. Neophodnost borbe protiv ovog problema sa kojim se na žalost, sve češće suočavamo, proističe naročito iz činjenice što su razmere i prava priroda nasilja nad ženama često skriveni.
Međunarodna konfederacija sindikata (MKS) i njene članice pozivaju da se *što pre usvoje Konvencija Međunarodne organizacije rada 190 (C190) o nasilju i uznemiravanju na radnom mestu, i Preporuka MOR 206 (R206) o nasilju i uznemiravanju na radnom mestu.* To se može sprovesti rodno-zasnovanim pristupom reformama u zakonodavnim politikama, strategijama, i ugovorima o radu koji sprečavaju izloženost nasilju, pružaju podršku žrtvama, uključujući obezbeđivanje posla i zarade, i da se počinioci pozovu na odgovornost.
Istraživanje MKS koje prati ratifikacije C190 za 2024. godinu zaključuje da se sindikati u 18 država fokusiraju na primenu Konvencije nakon njene ratifikacije kako bi ovaj istorijski međunarodni standard rada doveo do realne promene. U još 25 država sindikati imaju za cilj da do 2025. godine države izvrše ratifikaciju. U mnogim državama sindikati zagovaraju C190 i R206 kroz obuke, kampanje za podizanje svesti i aktivno lobiranje, kroz obuke članova i kroz pregovore sa vladama. MKS je izradila i veb-sajt www.c190inaction.org/ sa prikupljenim efikasnim metodama za ratifikaciju i implementaciju C190 koje su koristili sindikati i organizacije iz celog sveta u kretanju ka svetu rada slobodnog od nasilja i uznemiravanja.

U Srbiji se Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama obeležava brojnim skupovima i akcijama institucija i brojnih organizacija civilnog društva. Vlada Srbije i ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, sprečavanje nasilja nad ženama i ekonomsko i političko osnaživanje žena na taj dan organizuju konferenciju “Jednake, sigurne, osnažene.”. Ujedinjene nacije u Srbiji i Delegacija EU u Srbiji nizom akcija u novembru i decembru pozivaju na podizanje svesti i zagovaranje promene.
Savez samostalnih sindikata Srbije i ove godine zahteva univerzalnu ratifikaciju i punu primenu MOR Konvencije 190 protiv nasilja i uznemiravanja, apelujući na reforme nacionalnih zakonodavstava i politika i uključivanje relevantnih mera u kolektivnom pregovaranju.
SSSS i Sekcija žena smatraju da su *kolektivni ugovori najefikasnije sredstvo u borbi protiv nasilja* svih oblika kome su izložene žene na svojim radnim mestima.

“Samo ujedinjeni možemo graditi društvo zasnovano na pravdi, solidarnosti i dostojanstvenom radu“ – zaključak Završne konferencije.

20. Novebar 2024.

Na Završnoj konferenciji projekta „Zajedno smo jači“, održanoj 20. novembra 2024. godine u Novom Sadu, Bengt Forsling iz Sindikata LO Zapadna Švedska podelio je inspirativne uvide i zahvalnost za uspešnu saradnju sa sindikalnim pokretom u Vojvodini.
Forsling je izrazio duboko poštovanje i zahvalnost prema sindikalnim kolegama iz Srbije, nazivajući ih „drugom porodicom“ koja se tokom godina zajedničkog rada nesebično borila za solidarnost, ravnopravnost i slobodu – osnovne vrednosti sindikalnog pokreta. Poručio je da podrška kolega iz Švedske ostaje snažna, čak i u izazovnim vremenima kada se švedski sindikati suočavaju s političkim pritiscima, poput rasta ekstremne desnice u Švedskoj.
Govoreći o izazovima pandemije COVID-19, Forsling je naglasio da je saradnja prilagođena novim okolnostima kroz uvođenje digitalnih načina rada, poput Zoom sastanaka i virtuelnih radionica. Ovaj inovativni pristup omogućio je nastavak aktivnosti i postizanje rezultata iznad očekivanja, uz istovremeno jačanje veza između švedskih i srpskih sindikata.

Praktični rezultati i inspiracija
Forsling je podvukao važnost poseta Srbiji nakon pandemije, gde su predstavnici švedskih sindikata mogli da vide konkretne rezultate projekta u gradovima poput Sombora, Kikinde, Pančeva i Sremske Mitrovice. Posebno je istakao Novi Sad kao „drugi dom“ za švedske kolege, gde su se kroz razmenu iskustava dodatno učvrstili odnosi saradnje i prijateljstva. ”Projekat između LO zapadne Švedske i SSSV je bio izuzetno uspešan i koristan za obe strane, a postignuti rezultati ne bi bili mogući bez prethodnog iskustva, bliskosti, poštovanja i prijateljstva koje smo gradili godinama”, naglasio je Forsling. Zajednički rad, prema njegovim rečima, pružio im je važno iskustvo i podsetnik da ne uzimaju ono što trenutno imaju zdravo za gotovo. “Svaki dan moramo se boriti za prava radnika i podizati svest kod svih, a naročito mladih generacija, da prava koja danas uživamo nisu data tek tako – za njih se izborio sindikat kroz godine uporne borbe i solidarnosti.” – naglasio je Forsling.
Zaključna poruka
„Vaša posvećenost, trud i uspeh nisu samo inspiracija za nas u Švedskoj već i primer globalnog sindikalnog jedinstva,“ zaključio je Forsling, podsećajući da su znanje, solidarnost i svakodnevna borba ključ za jačanje sindikalnog pokreta širom sveta.
Projekat „Zajedno smo jači“ ostaje simbol uspešnog povezivanja različitih kultura i društvenih sistema, pokazujući da su zajednički rad i posvećenost univerzalni principi koji mogu prevazići svaku prepreku.

VOJSKA I POLICIJA SE U SAVEZU SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE UJEDINILI U BORBI ZA PRAVA ZAPOSLENIH

20 Novembra, 2024

U Savezu samostalnih sindikata Srbije je formiran Samostalni sindikat za odbranu i bezbednost Srbije.

Ovaj novi granski sindikat čine Vojni sindikat Gvozdeni puk i Policijski sindikat Bezbednost, koji su i do sada pojedinačno bili u Savezu, ali su se sada ujedinili u borbi za bolji životni, radni i materijalni položaj zaposlenih u oružanim snagama Republike Srbije.

Tako će, jedan od najmlađih ali najbrojniji sindikat u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, i jedan od najstarijih sindikata u policiji, ubuduće zajednički delovati u okviru SSSS.

Vojni sindikat Gvozdeni puk, na čijem čelu je Ljubiša Milošević i Policijski sindikat Bezbednost, sa predsednikom Draganom Gojovićem, do sada su delovali samostalno u okviru svojih delatnosti. S obzirom na to da poslodavci do sada nisu imali mnogo sluha za probleme koji muče zaposlene u oružanim snagama Republike, ova dva sindikata su rešili da se ujedine i potraže sigurnost i snagu za svoje članove u okviru najbrojnijeg i najjačeg saveza na Balkanu, SSSS, koji je član najbrojnije evropske i svetske sindikalne organizacije, Evropske konfederacije sindikata i Međunarodne konfederacije sindikata.

Za predsednika Samostalnog sindikata za odbranu i bezbednost Srbije izabran je Ljubiša Milošević.

Taj granski sindikat ubuduće će na nivou Republike zastupati interese zaposlenih u oružanim snagama Srbije, a Vojni sindikat Gvozdeni puk i Policijski sindikat Bezbednost kod poslodavca – Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ova dva sindikata imaju zajedno nekoliko hiljada članova, koji veruju da će, uz dragoceno iskustvo Saveza, starije od jednog veka, kroz socijalni dijalog, kakav i dolikuje demokratskom i pravno uređenom društvu, uspeti da zaštite interese zaposlenih.

ОБАВЕШТЕЊЕ О ПОСЛЕДИЦАМА СПРЕЧАВАЊА ПРАВА НА ЗАКОНИТИ ШТРАЈК

13/11/2024

Svetski sindikati podržali borbu radnika i sindikata u Juri

19 Novembra, 2024

Industrijski sindikati iz celog sveta podržali su borbu srpskih sindikata i zaposlenih u leskovačkoj “Juri” protiv nehumanog i robovlasničkog odnosa južnokorejskog menadžmenta prema radnicima te fabrike u Srbiji.

Sindikati koji deluju u okviru Međunarodne federacije industrijskih sindikata, IndustriAll Global, obećali su da će u svojim zemljama i kompanijama obelodaniti “zlobnu praksu” “Jure” kako bi se zaustavilo antiradničko i antisindikalno ponašanje rukovodstva te kompanije.

“Moramo izvršiti pritisak i na Vladu Srbije da bi strani poslodavci poštovali Zakon o radu i radnička prava u južnokorejskoj kompaniji kablova „Jura“ u Leskovcu, a i u celoj zemlji”, rekao je sekretar Saveza samostalnih sindikata (SSSS) Srbije Zoran Mihajlović.

Mihajlović je, na konferenciji za novinare, održanoj u prostorijama SSSS, kazao da je kvalitet stranih poslodavaca u Srbiji problematičan i da oni ne poštuju zakone, a da Vlada ne reaguju na te probleme.

Samostalni sindikat metalaca Srbije organizovao je međunarodnu konferenciju o aktuelnim problemima u kompaniji „Jura“, koja posluje u Leskovcu, Nišu i Rači, a u kojoj su narušena radnička prava, isplatom minimalnih zarada, ukidanjem prava na bolovanje, lošim higijenskim uslovima i fizičkim napadima na radnice.

IndustriAll global je izabrao Srbiju za svoje godišnje okupljanje kao znak solidarnosti sa radnicima i sindikatom u kompaniji “Jura”, podržavajući borbu za dostojanstvene zarade i bolje radne uslove.

„Mi ćemo iskoristiti ovo okupljanje da preko IndrutriAll Global i međunarodnih organizacija izvršimo pritisak i na našu Vladu da nađemo neko rešenje da kroz socijalni dijalog, a ne kroz štrajkove rešavamo probleme u Srbiji”, rekao je Mihajlović.

Predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Marković podsetio je da je Nemačka donela Zakon o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja, koji podrazumeva da velike nemačke firme, poput “Mercedesa” i “Audija”, prate poštovanje ljudskih prava kod svojih dobavljača, među kojima je i “Jura”.

„Mi poušavamo da iskoristimo sve resurse koji su pruženi sindikatu, a to je Zakon o dužnoj pažnji na osnovu situacije koju je radila sama Jura, mi smo pisali Mercedesu, Audiju i očekujemo da Zakon o dužnoj pažnji krene sa nekom realizacijom“, kazao je Marković.

Glavni poverenik Sindikalne organizacije Samostalnog sindikata metalaca Srbije u Juri Predrag Stojanović rekao je da je ta kompanija od početka godine imala problem sa poslodavcem koji nije poštovao verske praznike, zatim probleme poput poskupljenja hrane u kantini i kažnjive bonuse.

„Naša plata je i dalje minimalac sa bonusima koje stalno gubimo. Po našem zakonu ni jedna kompanija ne sme radniku duže od šest meseci da uplaćuje minimalac, već minimalac sa dodatnih 20 odsto. Bonusi su kažnjive politike, ako izostaneš nekoliko dana gubiš 30.000 dinara„, kazao je on.

Zbog loših higijenskih uslova u toaletima, poskupljenja u kantini i minimalnih zarada, radnici su stupili u dvadesetodnevni štrajk.

“Posle tog štrajka dobili smo toalet papir, a cene u kantini su smanjene za 10 dinara.

Stojanović je rekao da se pojavila priča da će ljudi koji su postali invalidi biti proglašeni tehnološkim viškom.

Sindikati iz Južne Koreje podržali su borbu radnika u Srbiji, kao i predstavnici iz Turske, Češke, Slovačke, Indonezije, SAD i Brazila.

Potpredsednik nacionalnog Sindikata metalaca Južne Кoreje (КMWU-КCTU) Sangyong Seo izrazio je podršku radnicima Jure.

„Kapitalistička Jura mora da prizna radnička prava i potpuno da promeni svoju nefer politiku prema njima. Ukoliko se zahtevi radnika ne budu realizovali mreža Kia i Hjundaija (Hyundai) će uraditi sve što je u njihovoj moći da obelodani zlobnu praksu Jure“, kazao je Seo.

Zajedno za jači socijalni dijalog i zaštitu prava radnika

14. 11. 2024. godine. Kikinda

U organizaciji Saveza samostalnih sindikata Vojvodine je održan još jedan okrugli sto, ovaj put sa predstavnicima sindikalnih organizacija sa teritotorije Sremska Mitrovica i Šid. Događaj je imao za cilj sagledavanje aktuelnih izazova sa kojima se suočavaju zaposleni i sindikalne organizacije, kao i pronalaženje rešenja za očuvanje i unapređenje sindikalnog rada.
Sastanak je otvorila predsednica sindikalnog Veća Nataša Sapun, dok je sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine (SSSV), Tomislav Stajić, predstavio ciljeve skupa koji je SSSV organizovao u okviru Projekta „Zajedno smo jači“. Goran Milić, predsednik SSSV, predstavio je aktivnosti koje je Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) sproveo povodom određivanja minimalne zarade za 2025. Godinu, izmena Statutu SSSS, kao i izazova sa kojima se sindikalni pokret suočava u Srbiji i na globalnom nivou.

Potreba za snažnijom i konkretnijom podrškom
Tokom sastanka sindikalni predstavnici su u diskusiji izrazili zabrinutost zbog nedostatka podrške i sve većih pritisaka kojima su izloženi na radnim mestima. U vremenu kada se radnička prava sve više narušavaju, sindikalni aktivisti u preduzećima postaju glavna linija odbrane za radnike. Međutim, sve je očiglednije da i oni sami, često izloženi pritiscima poslodavaca i vlasti, nemaju adekvatnu podršku.
Učesnici su naglasili potrebu za čvršćom i konkretnijom podrškom viših organa sindikata, jer se sve češće osećaju usamljeno i nezaštićeno u svojim naporima da zaštite prava zaposlenih. Izneti su brojni primeri pritisaka, kako od strane poslodavaca, tako i od predstavnika vlasti, koji otežavaju sindikalni rad i ugrožavaju njihov položaj. Na sastanku je upućen poziv višim organima sindikata da pruže snažniju podršku sindikalnim aktivistima u preduzećima: veća podrška, veće prisustvo, i konkretni koraci zaštite su ono što je potrebno da bi se aktivistima omogućilo da svoj posao obavljaju bez straha, za dobrobit svih radnika.

Privlačenje mladih kao pitanje opstanka
Takođe, na održanom sastanku istaknuto je da mladi danas pokazuju sve manju zainteresovanost za sindikat i njegove aktivnosti. Generacije koje dolaze ističu se individualizmom i manjkom osećaja za kolektivnu borbu, što predstavlja izazov za budućnost sindikata. Uprkos brojnim sindikalnim obukama i programima namenjenim mladima, oni brzo prelaze granicu kada se smatraju mladima ili se odvajaju od sindikalne priče i prelaze u nove faze karijere.
Prisutni su istakli da se sindikat mora ozbiljno i strateški pozabaviti pitanjem angažovanja mladih, jer u suprotnom preti opasnost za dalji opstanaka organizacije. Potrebni su novi, inovativni pristupi kako bi sindikat bio prepoznat kao relevantan i značajan među mladima i nastavio da se bori za prava radnika i u budućnosti.
Sastanak je završen sa zaključkom da pružanje veće podrške sindikalnim aktivistima u preduzećima nije samo pitanje zaštite pojedinaca, već pitanje budućnosti radničkih prava u celini. Kada su aktivisti nezaštićeni, tada je i svaki radnik u preduzeću izložen većem riziku. Takođe, da bi sindikat opstao i nastavio da se bori za prava radnika, potrebno je da se prilagodi novim generacijama. Sindikat mora izgraditi jaču vezu s mladima, pružajući im ono što je relevantno za njihov svet rada, ali i inspirisati ih da prepoznaju vrednosti kolektivne borbe.

Sindikalni predstavnici u preduzećima pod sve većim pritiskom: Poziv na snažniju podršku viših organa

13. 11. 2024. godine. S. Mitrovica

U organizaciji Saveza samostalnih sindikata Vojvodine (SSSV), 14. novembra u Kikindi je održan sastanak sa predsednicima sindikalnih organizacija iz Kikinde, Novog Kneževca, Nove Crnje i Čoke. Sastanak je otvorio Ilija Drljić, predsednik saveza sindikata za ovu teritoriju.

Tokom uvodnog dela, Goran Milić, predsednik SSSV, i Tomislav Stajić, sekretar SSSV, diskutovali su sa prisutnima o aktuelnim pitanjima. Glavne teme bile su: izborni proces i jačanje sindikata, izmene Statuta i očuvanje sindikalnog rada u Vojvodini, socijalni dijalog – pregovori ili organizovanje protesta, privlačnost sindikata za nove članove, kao i problemi u vezi sa poslodavcima i najčešćim kršenjima pr ava zaposlenih.

Na sastanku je istaknuto da je u ovoj sredini pokrivenost kolektivnim ugovorima iznosi 75%. Ipak, problem predstavljaju velike kompanije koje imaju svoje proizvodne fabrike u više gradova, gde poslodavci zahtevaju da sindikat predstavlja 15% zaposlenih na nivou cele kompanije za pregovaračku reprezentativnost, bez obzira što u Kikindskoj fabrici u sindikatu imaju više od 15% zaposlenih.

Što se tiče Socijalno-ekonomskog saveta na nivou Kikinde, postignut je dogovor o potpisivanju Sporazuma o socijalnom dijalogu kao prelaznog rešenja, s obzirom na to da Unija poslodavaca na nivou grada trenutno ne postoji.

Posebna pažnja posvećena je izazovima u sektoru zdravstva. Naime, uočeno je da radnici iz tehničke službe i nemedicinskog osoblja u jednom manjem broju medicinskih ustanova prelaze na rad putem agencija, što potencijalno ugrožava sindikalno članstvo i kvalitet medicinskih usluga. Sindikati upozoravaju da bi se ovakva praksa mogla negativno odraziti, jer specifične pozicije, poput spremačice u operacionoj sali, zahtevaju posebnu obuku i odgovornost, što agencijsko angažovanje ne može garantovati.

Sastanak je završen sa zaključkom da svi moraju dosledno poštovati Statut, da je ključno očuvati organizaciju, pre svega sindikalne saveze na teritoriji, koji moraju pružati brzu i efikasnu zaštitu svakom članu. Sindikat treba da stane ispred svog članstva i štiti ga kada su radnička prava ugrožena, ali isto tako, i članovi moraju stati uz svoju organizaciju i podržati je kada se organizuju protesti i drugi vidovi sindikalne borbe.

PARADOKS KOLEKTIVNOG UGOVORA: BOLJI USLOVI I PLATE – MANJE ČLANOVA

13. 11. 2024. godine.

Uprkos izazovima, sindikat u Mercedesu u Kečkemetu je nastavio borbu. U 2024. godini organizovan je dvosatni štrajk nakon neuspešnih petomesečnih pregovora, postignuto je povećanje plata od 5%, iako su zaposleni očekivali više, ali su, nadamo se, postali svesni da su sami svojim postupcima oslabili pregovaračku moć sindikata. U septembru, poslodavac je otkazao kolektivni ugovor, zbog čega su sindikati ušli u novi pregovarački ciklus.

Šta možemo naučiti?
Ovaj primer ukazuje na izazove s kojima se suočavaju sindikati u modernom poslovnom okruženju. Sindikati moraju izgraditi svest zaposlenih o dugoročnim koristima članstva i važnosti jedinstva i solidarnosti. Transparentna komunikacija o prednostima članstva, kao što su zaštita prava i mogućnost odlučivanja, može igrati ključnu ulogu u jačanju odnosa između zaposlenih i sindikata.

Paradoks u Mercedesovoj fabrici nažalost nije usamljen slučaj, slična situacija se desila u nekoliko preduzeća i ustanova i u Rumuniji i Srbiji, što pokreće diskusiju o tome šta sindikati danas treba da rade kako bi očuvali svoju ulogu i pridobili članove. Poseta fabrici u Kečkemetu donela je dragoceno iskustvo i priliku za razmenu znanja među regionalnim sindikatima, a solidarnost na nacionalnom i međunarodnom nivou ostaje ključna za uspešnu zaštitu radničkih prava širom Evrope.

U okviru konferencije Interregionalnog Veća “DKMT”, održane 7-8. novembra 2023. godine, sindikalni aktivisti iz Mađarske, Rumunije i Srbije posetili su fabriku Mercedes-Benza u Kečkemetu, Mađarska. Tokom ove posete, domaćini su pružili iscrpan pregled sindikalnog razvoja u fabrici, ističući izazove, postignuća i prepreke sa kojima se suočavaju u borbi za prava radnika.

Istorija sindikalne borbe u fabrici mercedes u Kečkemetu
Od 2008. do 2010. godine, izgradnja fabrike Mercedes-Benza donela je novu industrijsku eru za Kečkemet. Sindikat je formiran 2010. radi zaštite prava zaposlenih, a prvi kolektivni ugovor potpisan je 2012, postavljajući pravne temelje za radnička prava. Međutim, 2015. godine uveden je “žuti sindikat”, koji je u dosluhu s poslodavcem pokušao oslabiti uticaj pravog sindikata. Ipak, zahvaljujući upornosti, sindikat je ostvario značajne pomake, uključujući povećanja plata od 22% u 2018. godini i 13% u 2020. godini. Tokom pandemije, sindikat je obezbedio sigurnost radnih mesta, a u 2023. godini izboreno je povećanje plata od 24% i udeo u profitu kompanije, što predstavlja značajan korak napred.

Zašto su radnici napustili sindikat uprkos poboljšanim uslovima i većim platam?
Na prvi pogled, postignuti rezultati 2023 izgledaju kao idealna prilika za sindikate da povećaju svoj uticaj i obezbede dodatne članove. Ipak, problem je nastao u načinu na koji su radnici reagovali na novu situaciju. Iako je kolektivni ugovor omogućio povećanje zarada, ono je automatski primenjeno na sve zaposlene, što je kod nekih radnika smanjilo potrebu za sindikalnim angažovanjem. Takođe, povećanje zarada dovelo je do povećanja članarine, koja iznosi 1% bruto zarade, što je za mnoge radnike predstavljalo dodatni trošak umesto motivacije. Ovaj osećaj dodatnog opterećenja doprineo je smanjenju broja članova.

Konferencija o prekograničnoj sindikalnoj saradnji i trendovima na tržištu rada

7 – 8. 11. 2024. godine.

Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Vojvodine su učestvovali na Konferenciji „Izvan granica: Trendovi na tržištu rada i sindikalna saradnja u DKMT regionu“, održanoj u Kečkemetu, Mađarska. Konferencija je organizovana u okviru višedecenijske sindikalne saradnje u regionu „Dunav – Tisa – Kriss – Moriš“, a uz finansijsku podršku Fondacije Fridrih Ebert. Događaj je okupio predstavnike sindikata iz pograničnih regija iz Mađarske (okruzi Bačko-Kiškunski, Čongradsko-Čanadski i Bekeš), Rumunije (županije Arad, Kraso-Szorenji i Timiš) i Srbije (AP Vojvodine), kako bi razgovarali o izazovima i mogućnostima na tržištu rada i podsticali prekograničnu sindikalnu saradnju.

Konferencija je započela prezentacijama sindikalnih koleginica iz nemačke konfederacije sindikata DGB, Katrin Distler (pogranična regija Nemačka – Francuska – Švajcarska) i Ane Bernstorf (pogranična regija Nemačka – Češka – Poljska), koje su podelile praktična iskustva u prekograničnoj sindikalnoj saradnji.

Diskusija je obogaćena prezentacijom nalaza iz upitnika, koji je iz perspektive sindikata istakao najbitnije izazove tržišta rada u sve tri zemlje. Ključne tačke diskusije uključivale su:

Mobilnost zapošljavanja i migracija: Ispitivanje tokova migracije radne snage u regionu DKMT, zajedničkih izazova za radnike migrante i odgovora sindikata na ova pitanja.
Regulatorni okvir i kolektivno pregovaranje: Diskusija o pokrivenosti kolektivnog pregovaranja i izazovima, posebno u sektorima u kojima nedostaju kolektivni ugovori.
Direktiva EU o adekvatnoj minimalnoj plati: Istraživanje o tome kako sindikati mogu pomoći da se osigura usklađenost sa direktivom EU o minimalnim platama kako bi se osigurao pristojan život.
Izazovi za sindikalni pokret i unapređenje saradnje u okviru regegije DKMT

Na završetku Konferencije DKMT-a, zaključeno je da će sindikati iz regiona pojačati saradnju u nekoliko ključnih oblasti: mapiranju sektora pogodnih za mobilnost zapošljavanja i pružanju podrške radnicima migrantima, kolektivnom pregovaranju, primeni evropskih smernica o minimalnim zaradama, kao i osnaživanju žena i mladih kroz zajedničke aktivnosti i podršku. Cilj ove saradnje je unapređenje prava i uslova rada za sve radnike i članove sindikata u regionu DKMT-a.

Drugog dana, prisutni su posetili fabriku Mercedes-Benza u Kečkemetu, gde su ostvarili produktivnu razmenu sa predstavnicima sindikalne organizacije u ovoj fabrici. Konferencija je završena obilaskom fabrike sa vodičem, pružajući uvid iz prve ruke u način funkcionisanja lokalne fabrike i podstičući dublje razumevanje prekogranične dinamike radne snage.

sssstarapazova.org

Savez samostalnih sindikata Stara Pazova

Category Archives: Uncategorized