РАСТКО НЕМАЊИЋ – СВЕТИ САВА

Свети Сава је био српски принц, монах, књижевник и први архиепископ независне Српске православне цркве.

Подржавањем надлежности патријарха тадашњег Константинопоља, а данашњег Истанбула, осигурао је приврженост српског хришћанства источњачком. Такође је имао велики утицај на културно-уметнички развој Србије, посебно на развој српске средњовековне књижевности, пишући хронике о владавини свога оца.

Свети Сава проглашен је за школску славу и обележава се 27. јануара. Тог дана све школе имају радни, али ненаставни дан, а обичај је и да се слави, па се поводом Светог Саве у школама организују свечане приредбе и академије.

Као школска слава Свети Сава се слави од 1840. године, када је то предложио Атанасије Николић, ректор Лицеја у Крагујевцу. У одлуци тадашњег Попечитељског просвештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за “патрона свих наших школа и да се најсвечаније прославља”.

Све до 1945. године слављен је Свети Сава, а тада је, одлуком власти укинут. Као школска слава поново је почео да се слави 1990. године.

Живот Растка Немањића Рођен је 1175. године као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање и Ане Немањић, кћерке цариградског императора Романа. Још као дете је обожавао и редовно присуствовао црквеним службама, а иконе су га посебно занимале. Када му је било 17 година, упознао је једног монаха и с њим се убрзо упутио ка манастиру Светог Пантелејмона на Светој гори, напустивши очеву кућу. У том манастиру се замонашио 1192. године када је и добио име Сава. Године 1196. велики жупан Стефан Немања напушта своје краљевство – Рашку, и придружује се сину у манастиру Студеница, где постаје монах и добија име Симеон. Исте године и Расткова мајка Ана је напустила свој дотадашњи живот и замонашила се, поставши Анастасија. Две године касније, Сава и Симеон оснивају манастир Хиландар на Светој гори. Симеон је преминуо 1199. године, а само неколико месеци касније проглашен је светитељем. Почетком 13. века Сава је постао ђакон и свештеник Хиландара, а затим и архимандрит у Солуну. Када се 1207. године вратио у Србију, са собом је понео и мошти свог оца, светог Симеона и тако се измирио с раније завађеном браћом Стефаном и Вуканом. У наредном периоду, током првих деценија 13. века, српска држава је доживела процват под владавином Немањића. Наиме, 1217. године Савин најстарији брат, Стефан био је крунисан и тако постао Стефан Првовенчани, а 1219. године екуменски патријарх је на двору Византијског царства, у Никеји, Саву прогласио првим српским архиепископом. Захваљујући Сави, Српска православна црква је постала аутокефална, тј. самостална црква која не зависи од других цркава. Сава је 1220. године објавио први српски Номоканон, правни зборник који обухвата црквене и грађанске законе који се односе на црквено-правну проблематику. Годину дана касније, основао је заједно са Стефаном Првовенчаним црквену скупштину или савет, који је заступао веровања хришћанске православне цркве.

У прилог моћи архиепископа Саве говори и чињеница да је 1228. године неким чудом ускрснуо свог преминулог брата Стефана, чије се мошти данас налазе у манастиру Студеница. Исте године је Сава крунисао Радослава, а 1234. године и Владислава – синове свога брата.

У манастиру Жичи, који је изградио Стефан Првовенчани, Сава је 1234. године своју титулу архиепископа предао свом ученику Арсенију, и тако га прогласио другим српским архиепископом.

Након тога, Сава креће на пут, са жељом да свој живот заврши лутајући неком непознатом земљом. Пропутовао је Палестину, Сирију, Персију, Вавилон, Египат и Анатолију и у сваком од ових предела обишао света места, разговарао с великим испосницима и сакупљао мошти светаца. У Трнову, престоници Бугарског краљевства, разболео се и преминуо 27. јануара 1236. године.

После неколико неуспелих покушаја, краљу Владиславу је напокон пошло за руком да пребаци мошти светог Саве у манастир Милешева, негде око 1237. године. Крајем 16. века Турци Османлије су спалили Савине мошти на врачарском насипу у Београду, где се данас налази једна од највећих православних цркава на свету, Храм Светог Саве. Завештање светог Саве је и дан данас присутно у традицији православне цркве словенских народа. Он је највећи српски просветитељ. Он је човек који је основао манастир Хиландар и који је својом чврстом вером у Бога, веровао и у људе, повезивао их и осветљавао им животне путеве. Значајан је и као писац првог српског Номоканона, Житија Светог Симеона, Студеничког и Хиландарског типика. О њему су написане многобројне песме и народне умотворине, а дан његове смрти, 27. јануар, обележен је као празник свих школа и многих православних верника.

23 Januara, 2023

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) zatražiće da se na Socijalno-ekonomskom savetu (SES) razgovara o povećanju minimalne zarade za ovu godinu.

To će tražiti nakon što Republički zavod za statistiku saopšti cene i vrednost minimalne potrošačke korpe za januar, rekao je sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović.
On je agenciji Beta rekao da je u decembru dogovoreno sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić da se početkom ove godine ponovo razgovara o “minimalcu”.

“*M*inimalna potrošačka korpa u decembru koštala je više od 50.000 dinara i već tada je nadmašila minimalnu zaradu za ovu godinu koja će iznositi nešto više od 40.000 dinara. To znači da je minimalac još u decembru izgubio korak sa vrednošću minimalne potrošačke korpe”, rekao je Mihajlović.

Dodao je da radnici nisu ni osetili povećanje plata jer ih je “pojela” inflacija, a da će stanje biti još gore posle januarskog poskupljenja struje, gasa i drugih proizvoda.

Poslodavac, kako je rekao, mora da plati radnika ako misli da ga zadrži da ne ode u inostranstvo.

Nova korekcija minimalne zarade je, prema rečima predsednice Sindikata UGS “Nezavisnost” Čedanke Andrić, stari zahtev tog sindikata, koji je najavljen još prošle godine.

Andrić je rekla da je minimalna potrošačka korpa prošle godine, kada je minimalac iznosio oko 35.000 dinara, koštala 50.000 dinara.

*”*Ove godine i da se zaustavi inflacija, cene se neće vratiti. Nastavlja se to bežanje potrošačke korpe od minimalne zarade za koju radi dosta ljudi u komunalnim delatnostima, pravosuđu, prosveti, kulturi…”, rekla je Andrić.

Dodala je da su radnici nezadovoljni visinom minimalne zarade i da je UGS “Nezavisnost” prošle godine tražio da se minimalna zarada u javnom sektoru za 2023. godinu, umesto 12,5 odsto, podigne za 25 odsto.

Minimalnu zaradu, prema rečima Andrić, moraju da povećaju i poslodavci u privatnom sektoru, naročito u profitabilnim firmama.

Andrić je kazala da država deset godina tvrdi da za minimalnu zaradu u Srbiji radi oko 350.000 ljudi, ali da je taj broj sigurno veći, najčešće se pominje oko 400.000.
U septembru prošle godine Vlada Srbije je, pošto nije postigla konsenzus o visini minimalne zarade sa sindikatima i poslodavcima, sama utvrdila vrednost od 40.020 dinara.

Zakon o radu predviđa da Vlada Srbije sama odredi visinu minimalne zarade kada se ne postigne dogovor sa socijalnim partnerima.

13 Januara, 2023

Oko 40 odsto zaposlenih u gradskim i opštinskim upravama u Srbiji prima minimalac, podaci su Sindikata uprave Srbije, koji su prilično nepoznati, a suprotni stereotipu o sigurnom i dobro plaćenom “državnom poslu”.

Ovakva informacija o “rasprostranjenosti” minimalca u šest gradskih i pet opštinskih uprava u Nišu saopšten je nedavno, u razgovoru predstavnika Sindikata gradske uprave sa gradonačelnicom Draganom Sotirovski.

U Sindikatu uprave Srbije kažu da identičan podatak važi i za sve ostale gradove i opštine u Srbiji, uz napomenu da je situacija u opštinama, posebno onim manjim-još i gora.

Razlog za minimalce “administrativaca” u lokalnim samoupravama je Vladina Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima, koja je doneta još 2008. godine.

Ona je “omogućila” da minimalne zarade, kao i one koje su ispod tog iznosa primaju zaposleni sa osnovnim i srednjim obrazovanjem, a da lokalne samouprave iz budžeta dotiraju niže zarade do “propisanog” minimalca.

“Sve to je neshvatljivo i mora da se menja. Bunili smo se, štrajkovali, u jednom trenutku, dok je gradonačenik bio Miloš Simonović, uspeli smo da podignemo zarade za 10 odsto u odnosu na Uredbu, što je, takođe, ništa, ali one su, sa dolaskom gradonačelnika Darka Bulatovića opet vraćene na staro. A još je gore u manjim opštinama u Srbiji, u kojima minimalac primaju i zaposleni sa visokim obrazovanjem”, kaže službenik u jednoj od niških gradskih uprava.

Petar Mićović, predsednik Sindikata gradske uprave Niša, precizira da od 800 radnika u niškim gradskim upravama koji su zaposleni za stalno, na određeno ili po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, njih 300 ima osnovnu i srednju školu.

„I radnici sa osnovnim i oni sa srednjim obrazovanjem primaju zarade koje su niže od minimalca, pa je Grad u obavezi da im svakog meseca nadoknađuje razliku do minimalca“, kaže.

On dodaje da se „u ovoj zemlji teško živi i sa platom većom od minimalca, a kamoli sa minimalcem“.

„Pokušavamo da pomognemo ljudima koliko god je u našoj moći – i kroz solidarnu pomoć i kroz dodelu pomoći povodom kovid epidemije, i kroz pomoć zbog energetske krize tokom zime. Ali, ljudi bi više voleli da iole pristojno žive od plate koju su zaradili nego od pomoći”, kaže Mićović za Danas.

Slađan Bobić, predsednik Sindikata uprave Srbije, kaže da je ta sindikalna organizacija pokrenula inicijativu da se Vladina Uredba iz 2008. godine izmeni ili donese nova, kako bi se platni koeficijenti uvećali.
U decembru prošle godine imali su sastanak sa predstavnicima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na kojem su razgovarali o tome, a u toku ovog meseca razgovori će se nastaviti u okviru socijalnog dijaloga.

“Od januara ove godine osnovica za plate uvećana je za 12,5 odsto, ali će uprkos tome veoma veliki broj zaposlenih u lokalnim samoupravama i dalje primati osnovnu platu koja je ispod minimalca, a lokalne samouprave iz budžeta dotirati razliku. I sa tim uvećanjem, recimo, radnik u gradskoj upravi Niša sa osnovnom školom primaće iznos od 28.446,27 dinara, u koji ulazi plata, topli obrok i regres. Viši referent sa srednjom školom primaće 41.708 dinara, u koji takođe ulazi topli obrok i regres. U opštinama je sve to još gore”, kaže Bobić.

On kaže da najnovije uvećanje osnovice već ne pokriva projektovanu inflaciju i rast cena na malo. Ono ni približno ne omogućava pristojan život, dodaje.

“Ljudi zaista jako teško žive. Negoduju. Sve poskupljuje, od komunalnih usluga do prodavnica. Imamo njihovu podršku za našu inicijativu da im se omogući pristojna zarada i život, i insistiraćemo na tome”, kaže.

Prema podacima Sindikata uprave Srbije, u lokalnim samoupravama je zaposleno 54 odsto radnika sa visokim obrazovanjem, devet odsto sa višim, 30 odsto sa srednjim, a sedam odsto sa osnovnim obrazovanjem.

Izvor:Danas