3 Maja, 2024

Godinu dana proteklih između ovog i prošlog 1. maja nisu ništa drugačiji od prethodnih godina. Radnička prava se krše, zakon se ne sprovodi kako treba i mora se menjati, a socijalnih dijalog je zamro, ocenio je predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.
„Imamo reprizu iz godine u godinu u pogledu kršenja radničkih prava u Srbiji. To se dešava u svim sferama rada, kako u javnom sektoru tako i kod privatnih poslodavaca. Situacija nije nimalo povoljnija u odnosu na neke prethodne godine“, rekao je on u razgovoru za Novu ekonomiju.
U toku prošle godine bilo je otpuštanja fabričkih radnika širom Srbije, radnici su se žalili na kršenje radnih prava, diskriminaciju na poslu, neisplaćivanje zarada, ali i neisplaćivanje prekomernog rada.
Tačna evidencija broja pritužbi, kako je rekao Mihajlović, ne postoji, ali su u toku prošle godine pored pritužbi, sledili i otkazi predstavnicima sindikata i „šikaniranja“ pa je veliki i broj sporova protiv poslodavaca u takvim firmama.
Tako su u toku prošle godine otpušteni radnici iz fabrike Gruner iz Vlasotinca zbog nedostatka tražnje i smanjenja proizvodnje, Krušik iz Valjeva je tvrdio da nema otpuštanja u fabrici a onda saopštio da je će zbog „organizacionih promena“ do smanjenja broja zaposlenih ipak doći, Adient je ukinuo 140 radnih mesta u Kragujevcu, a Džinsi iz Leskovca otišao u stečaj pa deo radnika poslao u Juru.
Za neke od nesreća u fabrikama i drugim radnim mestima koje se dešavaju nisu utvrđeni krivci, pa je tako nakon dve godine Više tužilaštvo u Nišu odbacilo prigovor advokata porodica poginulih rudara u rudniku Soko i time ostala na snazi odluka Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu da za nesreću „niko nije odgovoran“.
Usled, kako je navedeno, „više sile“, došlo je do izboja metana a poginulo je osam rudara i dvadesetak povređeno.
Tako je pre skoro četiri meseca 160 radnika fabrike „Magna“ u Aleksincu, na jugu Srbije, potražilo lekarsku pomoć zbog zdravstvenih tegoba, ali nadležni još nisu utvrdili uzrok njihovih problema.
Posle prvog dana kada je radnicima pozlilo, „Magna“ je prosledila saopštenje u kojem je potvrdila da je tokom održavanja podne obloge došlo do toga da neki zaposleni iskuse štetan uticaj na zdravlje, a fabrika je po nalogu tužilaštva zatvorena „dok se ne ispitaju sve okolnosti“.
Spisak sa nesrećama i nezgodama u fabrikama u Srbiji se, nažalost ne završava, pa je tako osamnaestogodišnji radnik poginuo prilikom eksplozije u fabrici Trajal u Kruševcu a njegovih četvoro kolega je povređeno.
Od maja prošle godine do ove, desila su se i odvraćanja radnika od učlanjenja u sindikate, prosvetni radnici su protestovali početkom školske godine, radnici Železničkog integralnog transporta, bivši radnici Robnih kuča Beograd, ali i radnici „Pošta Srbije“ usled čega su kasnile pošiljke.
Strani investitori dolaze u Srbiju a država za njih godinama opredeljuje novac iz budžeta za sufinsiranje projekata, građenje proizvodnih pogona, otvaranje fabrika, a oni se zauzvrat ugovorima obavezuju da će zaposliti određeni broj radnika „za stalno“, ali i da će ulagati u materijalna i nematerijalna sredstva.
„Strani investitori dolaze ovde kao ‘Eldorado’ da mogu da rade u ovoj zemlji onako kako im se prohte, dok u svojim zemljama poštuju zakone, radnike i prava. I država i inspekcija i svi oni koji bi trebalo da vode računa o tome kako se poštuje zakon prećutno prelaze preko toga. Mislim da malo prećutno gledaju na to, da ne bi oterali strane investitore, da bi dolazili neki novi“, rekao je Mihajlović za Novu ekonomiju.
Kako je istakao, sve to ide nauštrb radnika, pa se tako dešavaju zloupotrebe na radnim mestima, a ne poštuju se ni radno vreme radnika a ni radni dani.
Mihajlović je podsetio da se prekovremeni rad ne plaća, da se ne poštuju mere zaštite kao i da se vrlo često dešavaju povrede na radu koje ostavljaju teške posledice, pa čak imaju i smrtne ishode.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), u 2023. godini izdato je više od 52.000 dozvola za rad stranim državljanima, što je za skoro 50 odsto više u odnosu na broj iz 2022. godine.
Najviše radnih dozvola u 2023. godini izdato je državljanima Rusije, Kine, Turske, Indije i Nepala.
Prema rečima predstavnika SSSS-a Zorana Mihajlovića, na tržištu rada se češće viđaju strani državljani kako obavljaju poslove u građevarstvu, putnoj pruvredi ali i ugostiteljstvu. „Sada imamo jedan priliv stranih randika. Nažalost nemaju ista prava kao naši radnici, a vrlo često se angažuju preko nekih agencija koje nisu ni registrovane u Srbiji. Njihov položaj i status ni na koji način nije regulisan. Ne diskriminišu se samo njihova radna, već i ljudska prava i vrlo često ih nalazimo u nehumanim uslovima života“, podsetio je Mihajlović.
Dodao je da strani radnici popunjavaju domaću radnu snagu koja je u deficitu ali i obaraju cenu rada u Srbiji, odnosno ona „ostaje na vrlo niskom nivou“.
U toku prethodne godine, najpoznatiji slučaj u oblasti nehumanog ponašanja prema stranim radnicima bio je sa radnicima iz Indije koji su radili na gradilištu fabrike Linglong.
Nakon incidenta oduzimanja pasoša i neprimanja plata, radnici su napustili zemlju.
Je li zakon loš ili se loše primenjuje? Prvi maj, kako su najavili iz SSSS-a, obeležiće na Adi Ciganliji pričom sa radnicima i sugrađanima i pored toga ukazati na predloge izmena i dopuna Zakona o radu. Na pitanje da li je postojeći zakon loš ili se samo loše primenjuje, Mihajlović je odgovorio da je SSSS bio protiv donošenja ovakvog postojećeg zakona 2014. godine.
„Mi se već deset godina borimo da se ovaj zakon, ovakav kakav je- poštuje, ali je problem u nerealizaciji. Postoji nešto što nije dobro u zakonu na šta smo ukazivali, ali je nama socijalni dijalog potpuno zamro. Zakon je dosta manjkav i treba raditi na njegovoj korekciji ali i od sprovođenja dosta zavisi sve“, kazao je on.
Podsetio je da je jedno vreme postojala tendencija opadanja sidnikalizma, ali da je poslednjih godina veliki broj mladih počeo da se učlanjuje u sindikate.
„Razlog tome, nažalost, nije što im je na poslu dobro, već zato što oni vide probleme, a ne mogu samostalno da ih reše, pa se onda okreću sindikatima kako bi se na problemima radilo organizovano“, zaključio je Mihajlović.
Međunarodni praznik rada, obeležava se u svetu 1. maja, kada pripadnici i simpatizeri radničkog pokreta iskazuju opštu solidarnost radništva i obeležavaju sećanje na dostgnuća radničkog pokreta, odnosno žrtve koje su pripadnici radničkog pokreta podneli kako bi se izborili za veća radna prava.
Prvi maj je proglašen međunarodnim praznikom rada sa namerom obeležavanja sećanja na demonstracije radničkog pokreta 1886. godine, održane u Čikagu, a jedan je od najrasprostranjenijih praznika na planeti.
Izvor. www.novaekonomija.rs

У 08:40 сетимо се убијене деце и њиховог чувара! 

03.маја 2024.

Godišnjica masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, biće obeležena danas komemorativnim programom „Buđenje“, dok će mediji u Srbiji u 8.41 časova prekinuti emitovanje programa na minut u znak sećanja na devetoro učenika i čuvara te škole koje je tada 13-godišnji K.K. ubio 3. maja prošle godine hicima iz pištolja.

Obeležavanje godišnjice počeće u 8.40 u Ulici kralja Milutina 10, gde se nalazi škola, a deo te ulice, od Njegoševe do Krunske, nazvan „Prostor tišine“, biće zatvoren za saobraćaj do 19.30, kako bi građani odali počast žrtvama.

Tokom celog dana tu će biti moguće ostaviti cveće, zapaliti sveću i upisati se u knjigu sećanja, u prostorima određenim za to.

Beta.rs

28 Aprila, 2024

Dan bezbednosti i zdravlja na radu – 28. april – na svetskom nivou obeležava se od 2003.g., a u Srbiji od 2010.g.
Taj dan je posvećen sećanju na tragično preminule radnike – u 2023.g. na radnom mestu ili od posledica povreda na radu u svetu je umrlo 2,7 miliona radnika.
U Srbiji na desetine radnika godišnje smrtno strada na poslu. Broj preminulih posebno evidentiraju RFZO, Fond PIO, Inspektorat za rad i Uprava za bezbednost i zdravlje. Crni statistički podaci su različiti i to je naš dugogodišnji sistemski problem – nepouzdanost podataka i neevidentiranje na jednom mestu.
Ovogodišnji moto Dana bezbednosti i zdravlja na radu,” Sećamo se nastradalih, borimo se za žive”, učvršćuje nas u našoj misiji da je za svet rada koji predstavljamo neprihvatljiv bilo koji broj nesreća na radu, posebno tragičnih.
Pozitivni primeri pojedinih kompanija u Srbiji da po nekoliko godina nemaju ni jednu povredu na radu – na čemu im čestitamo – govori u prilog tome da je sindikalni cilj 0 povreda dostižan.
Poslednjih decenija u Srbiji je uspostavljen ambijent, što izmenama radnog zakonodavstva, što neprihvatljivom praksom ograničavanja i suzbijanja sindikalne aktivnosti. Pokazalo se da to ujedno ima i velike implikacije na bezbednost i zdravlje na radu, jer ometenje sindikalnog delovanja ometa potpuno funkcionisanje sistema zdravlja i bezbednosti na radu. A to praktično znači da da su radnici manje bezbedni i manje zdravi.
Uvereni da sindikati čine radna mesta sigurnijim, Savez SS Srbije kontinuirano će insistirati da svet kapitala i svet politike ispunjavaju sve zakonske, ali i moralne obaveze kako bi se sprečile smrtne i teške povrede na radu i profesionalne bolesti.

26 Aprila, 2024

Povodom Dana Saveza samostalnih sindikata Srbije, u Čačku je danas održana svečana sednica Veća SSSS, u proširenom sastavu.

Na sednici, kojoj je domaćin bilo Veće SSSS za grad Čačak, na prigodan način je obeležena i 121 godina postojanja i delovanja najveće sindikalne centrale u Srbiji.

Nakon izvođenja državne himne i Internacionale, skup je pozdravio Slobodan Jelić, predsednik Veća SSSS za grad Čačak, istakavši da je „našim članovima i Veću Čačka velika čast što smo domaćini našem Savezu, kojem čestitam godišnjicu postojanja i delovanja“.

Svečanosti je prisustvovao državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Lav Grigorije Pajkić, koji je članovima Saveza preneo čestitke ministra Nikole Selakovića.

„Nesumnjivo je da više od veka postojanja vaše organizacije dovoljno govori o njenoj važnosti, učinku i prepoznatljivosti“.

„Iako postoji još mnogo prostora za unapređenje položaja radnika, Vlada Srbije je uradilo puno kako bi se u Srbiji bolje živelo, a cilj je da prosečna zarada bude 1.000 evra“, rekao je Pajkić.

Vlada će, prema njegovim rečima, nastaviti da radi na povećanju zaposlenosti, da daje subvencije koje to pospešuju i da organizuje obuke za dokvalifikaciju i prekvalifikaciju radnika.

„Današnji jubilej obeležavamo u Čačku, administrativnom centru Moravičkog okruga, gradu sa dugom istorijom i tradicijom, ne samo kulturnom već i sindikalnom, kao i tradicijom u privatnom preduzetništvu. Posle uništavanja privrednih giganata, kao što su Sloboda, Fabrika reznog alata i drugi, razvijena su brojna mala i srednja privatna preduzeća, koja su danas osnovna karakteristika privrede Čačka. I zadatak za nas da one koji rade u ovom sektoru organizujemo, jer to je interes i poslodavaca i zaposlenih u tim preduzećima“, rekao je predsednik SSSS Ljubisav Orbović.

Prema njegovim rečima, od osnivanja, daleke 1903. godine, suočavali smo se sa brojnim izazovima, nebrojenim teškoćama, zabranama, ignorisanjima, ograničenjima od strane onih koji bi trebalo da budu naši partneri u socijalnom dijalogu. I, gotovo svi ti izazovi, i danas su prisutni. Čak, pritisci su sve veći, jer je i pohlepa kapitala sve agresivnija.

U iracionalnom ili realnom strahu od gubitka kakvog-takvog posla i primanja, sve se više gubi naše najubojitije oružje u borbi za dostojanstven rad, a to je solidarnost, jedinstvo i masovnost, ukazao je Orbović.

„Pored problema koje su i naši preci imali, a to je besomučna trka za profitom gde rad i radnik gube i postaju jeftino oruđe, pred nama su i novi, još uvek nepoznati izazovi i putevi. Menja se način proizvodnje, organizacija procesa rada, industrijski odnosi, mnoga tradicionalna radna mesta se gase, umesto njih se otvaraju nova, još uvek nejasna. Tu su neki novi, virtuelni poslodavci, novi oblici rada, novi oblici angažovanja radnika, a svima je zajedničko to što radnici gube prava, zarade nominalno rastu, ali kupovna moć opada, rad je sve nesigurniji i sve nebezbedniji, većina novih oblika rada ne podrazumeva osiguranje, život je sve skuplji, standard sve niži“.

Osnovna vrednost koja nam se nameće je bolje bilo kakav rad, nego nezaposlenost čime se dodatno marginalizuje zahtev za kvalitetnim radnim mestima, naglasio je Orbović.

Pola miliona ljudi u Srbiji živi u apsolutnom siromaštvu, a stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti je 28.1%. Nema granskih kolektivnih ugovora u privredi, a i oni koji se potpišu, samo su prepisan Zakon o radu. Mere zaštite i bezbednosti radnika na radnom mestu su ili nedovoljne ili neefikasne, pa je tako u prošloj godini smrtno stradalo 42 radnika. Nažalost, trend nebezbednog rada i nedovoljne zaštite nastavlja se i u ovoj godini, pa je u periodu januar-mart bilo 6 smrtnih i 4 teške povrede sa smrtnim ishodom.

Zakoni se donose i menjaju bez stvarnog uticaja i učešća zaposlenih, a njihov cilj je zaštita poslodavaca i razbijanje radnog zakonodavstva, pa tako svaki sektor rada reguliše poseban zakon.

Predsednik Orbović je ukazao da je, uprkos rastu zarada u poslednje dve godine u iznosu od 43.2% nominalno, odnosno 9.8% realno, u istom periodu rast potrošačkih cena bio 33,6%, s tim da su cene hrane bile više za 48.3%, a pojedinih osnovnih prehrambenih artikala i do 60%.

Dodao je da se, prema Globalnom indeksu radnih prava koji je za 2023. godinu objavila Međunarodna konfederacija sindikata, u Srbiji sistematski krše radna prava, čak su i osnovna prava pod stalnom pretnjom, što nas svrstava u kategoriju 4, s tim da u kategoriji 5 nema nikakvih garancija prava radnika.

„Jedina snaga koja se svim ovim trendovima može suprotstaviti i vratiti radnika u centar je ujedinjena radnička klasa. To bitno uvećava našu odgovornost“.

Orbović je upozorio da je, nažalost, mnogo onih čiji je cilj i interes usitnjena sindikalna scena, jer su tada i manipulacije lakše.

„A, mi, umesto da zbijemo redove, jačamo i budemo solidarniji, zatvaramo se u neke uske okvire, delimo, preovladavaju parcijalni ili lični interesi, pojedinačni zahtevi. To ne može biti dobar put, to je put koji vodi ka usitnjavanju i slabljenju sindikalnog pokreta“.

Članovi sindikalnih organizacija, udruženih u granske sindikate na teritoriji kojoj se preduzeće ili ustanova nalazi, ma kojoj delatnosti pripadaju, kolege iz zdravstva i obrazovanja, metalci, poljoprivreda, građevinari i drugi, svi mi smo jedna velika sindikalna porodica – Savez.

„Ako želimo da trajemo i narednih 121 godinu, moramo da se ponašamo kao deo velike porodice, da jačamo, brojčano se uvećavamo, počev od sindikalnih organizacija kod poslodavaca, preko teritorija i grana. Moramo da budemo iskreni, otvoreni, solidarni i mora da nam cilj bude isti: jačanje Saveza, jer Savez je simbol jedinstva i snage“, zaključio je predsednik Orbović.

Na sednici, kojoj su prisustvovali i brojni direktori javno komunalnih preduzeća iz Čačka i Lučana, prikazan je film o istorijatu sindikata, kao i promotivni film o gradu Čačku, a svečanost su upotpunili i članovi Kulturno umetničkog društva Fabrike reznog alata Čačak, koji su odigrali igre iz Srbije.

19 Aprila, 2024

Prema najnovijem izveštaju sindikata o stanju evropske ekonomije, životni standard evropskih radnika još uvek se nije oporavio od krize troškova života.

Radnici u Mađarskoj (-3.8%), Češkoj (-3.8%), i Italiji (-2.6%) prošle godine su se suočili sa padom kupovne moći. Nemačka (-0.9%) i Francuska (-0.6%) su, takođe, bile među 10 država članica u kojima zarade nisu usklađene sa cenama.

Ovo predstavlja dvostruki pad životnog standarda nakon istorijskog kolapsa (-4.3%) iznosa zarade za 2022.

Međutim, kompanije su povećale svoje profite u protekle dve godine. Prema Evropskoj centralnoj banci, profiti korporacija su primarni pokretač inflacije.

Deset država članica gde se beleži najveći pad zarada u 2023:

% promena u realnoj nadoknadi 2023
EU
-0.7
Mađarska
-3.8
Češka
-3.8
Italija
-2.6
Švedska
-2.3
Slovačka
-1.9
Malta
-1.7
Nemačka
-0.9
Francuska
-0.6
Irska
-0.3
Poljska
-0.3

Ovi podaci pokazuju da je Evropi potrebno povećanje zarada. Od ovoga bi ekonomija imala koristi, kao i radnici. Takođe, Evropska komisija je nedavno izjavila da je rast sprečen erozijom kupovne moći domaćinstava.

Manifest EKS za evropske izbore poziva odlučioce da donesu pravedan dogovor za radnike tako što će:
– zabraniti kompanijama, koje odbijaju da sa sindikatima pregovaraju o zaradama, da učestvuju na tenderima za javne poslove i time većem broju radnika omogućiti da kolektivno pregovaraju;
– eliminisati nesiguran rad garantovanjem zakonskog prava na posao sa stalnim radnim vremenom i zabraniti neplaćeno stažiranje;
– podeliti bogatstvo putem pravednog i progresivnog oporezivanja, uključujući poreze na višak dobiti izazvane krizom troškova života.

Generalni sekretar EKS Ester Linč je rekla da su sindikati uspeli da izdejstvuju potrebno povećanje zarada, “što je zaštitilo naše članove od najgorih efekata krize troškova života izazvane profitiranjem kompanija.“

„Međutim, ima puno rupa u zakonu koje dozvoljavaju kompanijama da izbegnu kolektivno pregovaranje sa radnicima. Ovaj izveštaj obelodanjuje neuspeh ovakve politike: dve godine nakon što je počela kriza, kupovna moć radnika se još uvek nije valjano vratila na pređašnji nivo.“

„To ne samo da dovodi milione radnike i njihove porodice u težak položaj, već i slabi ekonomiju i gura nas u još jednu recesiju.“

„Nama je sada najpotrebnije da više novca stavimo u džepove običnih ljudi koji podržavaju lokalnu ekonomiju, a ne da dozvolimo bogatašima da gomilaju svoje ofšor račune.“

„U susret evropskim izborima, insistiramo da 45 miliona članova glasa za stranke koje imaju moć da zahtevaju pravedno povećanje zarada”, zaključila je Linč.