6 Oktobra, 2022

Kriza, ovog puta skoro svakodnevnog rasta troškova života je nova, ali je stara vest da su radnici u Srbiji, opet, najveće njene žrtve. Iako se svi širom Evrope suočavaju sa konstantnim rastom troškova života, dok vrednost zarada pada, u našoj zemlji se život pretvara u puko preživljavanje.

Ima li kraja poskupljenjima? Upitao je, nedavno, u ime svog članstva i svih građana, Savez samostalnih sindikata Srbije, oštro osuđujući dalje povećanje cena osnovnih životnih namirnica. Ni najavljeno povećanje plata i penzija, koje je već anulirano trenutnom inflacijom, ne uliva nadu u bolje sutra, zbog čega građani Srbije, od kojih veliki broj živi od minimalne zarade, sa zebnjom čekaju dolazak zime i novih nameta.

Takva situacija iziskuje hitne mere i akcije, koje smo već započeli na nacionalnim nivou, ali i globalne, na evropskom, kojima se, takođe, pridružujemo kako bi se uhvatili u koštac sa krizom troškova života i izgradili privrede koje donose rezultate za radnike.

Radnici i sindikati širom Evrope, okupljeni u Evropskoj konfederaciji sindikata, pozivaju na plan u šest tačaka koji bi trebalo da obezbedi povećanja plata, podršku porodicama i najugroženijima, ograničavanje cena, oporezivanje i preraspodelu viška profita i bogatstva.

Prva i najvažnija tačka našeg plana jeste obezbeđivanje rada koji omogućava dobar život, rada za koji se dobija zarada od koje se može živeti, a ne preživljavati.

Jer, ne postoji manji ili viši minimalac. Svaki je nedostojan čoveka.

Zato biramo Dostojanstven rad! Punim platama unapred!

30 Septembra, 2022

Ima li kraja poskupljenjima – pita se, u ime svog članstva i svih građana, Savez samostalnih sindikata Srbije, oštro osuđujući dalje povećanje cena osnovnih životnih namirnica.

U dopisu koji je predsednik SSSS Ljubisav Orbović uputio predsednici Vlade Srbije, upozorava se da se, pored već znatno većih cena mesa, hleba, mleka, ulja, jaja, sira, ribe i drugih životnih namirnica, i ovim, najnovijim, poskupljenjem šećera i pilećeg mesa, standard naših građana sve više urušava , a život se pretvara u puko preživljavanje.

Najavljeno povećanje plata i penzija je već anulirano trenutnom inflacijom, pa se pitamo kako će nam tek biti sledeće godine.

Zato tražimo od Vas da hitno zaustavite dalji rast cena i zajedno sa reprezentativnim sindikatima pronađete rešenje za trenutnu situaciju.

Jer, socijalni nemiri se bliže, a oni nisu potrebni nikome, zaključuje se u dopisu.

21. 9. 2022. godine

Deseta sednica Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine održana je 21. septembra 2022. godine u Ivanjici. Sednicom je predsedavao Goran Milić, predsednik SSSV, a centralna tema dnevnog reda bio je materijalni položaj zaposlenih i zarade.
Opšti je zaključak svih članova Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine da je nova minimalna cena rada uvećana u odnosu na sadašnju za 14,3% usložila i onako kompleksnu situaciju radnika u Republici Srbiji i dovela do borbe za prostu egzistenciju zaposlene koji primaju najniže zarade. Tokom sednice konstatovano je da će povećanje minimalne zarade za sledeću godinu na 40.020 dinara, i dalje manje od minimalne potrošačke korpe i usled rasta inflacije, ostaviti radnice i radnike u riziku od siromaštva. U kontekstu iznetog, članovi Veća SSSV nezadovoljni povećanjem minimalne zarade ukazali su i na izvesnu realnu mogućnost organizovanja generalnog protesta.

Na sednici, verifikovani su mandati novoizabranih članova Veća SSSV Milana Vejnovića, predsednika Odbora delatnosti kulture Vojvodine i Bojana Jocića, predsednika PO SS PPDIV Vojvodine. Za kandidata za člana Statutarnog odbora SSSS predložen je Adam Šarić, diplomirani pravnik i stručni saradnik za radnopravnu zaštitu i rad sa sindikatima u SSSV.
Kao deo projekta koji Savez samostalnih sindikata Vojvodine i Sindikat LO iz Švedske sprovode uz podršku Olof Palme Centra, dana 22. septembra 2022. godine u Ivanjici održan je seminar na temu:“Pravedna tranzicija i aktuelnosti iz delokruga rada MOR-a“. Uvodničar u temu bio je Jovan Protić, Nacionalni koordinator MOR-a za Republiku Srbiju. Učesnici seminara su kroz edukativnu postavku i interaktivnu diskusiju imali mogućnost da prošire i usvoje nova saznanja u ovom području.

16 Septembra, 2022

Velika većina evropskih parlamentaraca izglasala je 14. septembra novu Direktivu EU o minimalnim platama, što predstavlja ključnu odluku u borbi protiv krize troškova života.

istraživanje EКS-a pokazalo je da najslabije plaćeni radnici u Evropi trpe najveći pad kupovne moći u ovom veku. Direktiva ima za cilj podizanje minimalnih plata u državama članicama i jačanje kolektivnog pregovaranja. Evropski savet bi krajem ovog meseca trebao da odobri Direktivu, nakon čega će države članice imati dve godine da je implementiraju.

To konkretno znači da će države članice, uzimajući u obzir kupovnu moć i troškove života, morati da provere adekvatnost zakonskih minimalnih plata, da će morati da promovišu kolektivno pregovaranje i bore se protiv sindikalnog razbijanja, a da će one zemalje čija je pokrivenost kolektivnim pregovaranjem ispod 80%, morati da sačine akcioni plan za podršku kolektivnom pregovaranju.

Takođe će morati da više uključuju sindikate prilikom utvrđivanja i ažuriranja zakonskih minimalnih zarada, dok će kompanije koje dobijaju poslove po osnovu javnih nabavki morati da, u skladu sa konvencijama MOR 87 i 98, poštuju pravo na organizovanje i kolektivno pregovaranje.

Reagujući na rezultate glasanja, zamenica generalnog sekretara EKS-a Ester Linč izjavila je da države članice ozbiljno treba da se pozabave povećanjem plata, a ne da čekaju dve godine pre nego što primene Direktivu.

“Trebalo bi sada da preduzmu mere za povećanje zakonskih minimalnih plata i promovisanje kolektivnog pregovaranja. Plate nikada ne bi trebalo da vode radnike i njihove porodice u siromaštvo, što je predugo stvarnost širom Evrope. Ova direktiva je pravovremeni podsticaj milionima ljudi koji se bore da zagreju svoje domove i prehrane svoje porodice. I ne samo osiguravanjem adekvatnih minimalnih plata, već i jačanjem kolektivnog pregovaranja kao najboljeg rešenja za postizanje istinski pravednih plata za sve”.

“Obim i hitnost krize troškova života do sada nisu bili usklađeni sa akcijama koje su preduzele evropske institucije, što je potvrđeno odsustvom bilo kakvog pozivanja na plate u govoru o stanju Unije. Ovo je pravi trenutak da se Direktiva usvoji. Nadam se da je ova direktiva korak od velike važnosti i mora biti samo početak akcije EU koja nam je potrebna da na osnovu akcionog plana EKS-a u šest tačaka okončamo krizu. Sada apelujemo na ministre da potpišu direktivu kako bi radnici što pre počeli da osećaju dobrobit. Direktiva ispunjava Evropski stub socijalnih prava i pokazuje da je Stub više od političkog slogana”, naglasila je Linč.

13 Septembra, 2022

Javnosti u Srbiji je, prvi put, prezentovan sadržaj minimalne potrošačke korpe i tačna količina namirnica koja se može kupiti od minimalne zarade.

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost su kupili i na jednom mestu postavili sve ono što je, prema sadržaju i količini koji je propisala država, navodno dovoljno za mesečni život i egzistenciju tročlane srpske porodice.

Činjenica da je sve stalo na dva manja stola, a da je jedan bio ispunjen samo hlebom, svedoči o apsurdnosti i besmislu sadržaja i količine potrošačke korpe, od koje ne samo da ne može da se preživi, već je i nedostižna za više od 300.000 ljudi u Srbiji koji žive od “minimalca”.

“U 21. veku se navikavamo da se hranimo najviše hlebom, mašću i alevom paprikom”, rekao je potpredsednik Veća SSSS Duško Vuković, pokazujući na namirnice, među kojima je bila jedna konzerva sardine, kilogram pirinča, po dvesta grama džigerice i limuna, koliko je neko predvideo da je dovoljno da tročlana porodica živi mesec dana.

On je upozorio da ćemo uskoro, ukoliko se ništa ne promeni, svi biti na “minimalcu”, zbog čega je pozvao sve sindikate u javnom sektoru da istraju u pregovarima sa resornim ministarstvima oko povećanja plata.

Otvorivši javnu sednicu najviših organa dve reprezentativne sindikalne centrale, sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović je ukazao na neophodnost povećanja minimalne zarade, od koje će zaista moći da se živi, a ne preživljava, kao i da se o njoj, zbog stalnog rasta cena osnovnih životnih namirnica i energenata i visoke inflacije, pregovara dva puta godišnje.

On je, ispred Palate Srbija, u kojoj članovi Socijalno ekonomskog saveta pokušavaju da postignu konsenzus oko visine nove minimalne cene rada, rekao da se sindikati ne slažu da “minimalac” bude viši za svega 14 odsto, koliko je predložila država, jer to nije dovoljno ni da se pokrije vrednost minimalne potrošačke korpe, pa samim tim ni za pristojan život.

“I prosečne zarade moraju da budu više, jer hoćemo da rad i radnici u Srbiji budu dobro plaćeni, da ne moraju da odlaze iz zemlje I za to ćemo se boriti po svaku cenu, ako treba I štrajkovima I blokadama”, upozorio je Mihajlović.

On je naveo da je minimalna zarada u Crnoj Gori 450 evra, u Hrvatskoj 627 evra, Sloveniji 1.074, Češkoj 639, Francuskoj 1.678, a u Belgiji 1.800 evra.

“Ono što danas čini minimalnu zaradu ne pokriva ni polovinu minimalne potrošačke korpe. Od maja do danas ta korpa je veća za oko pet hiljada dinara i za nju je sada potrebno 51.000 dinara, a mi procenjujemo da će ona biti veća za još pet hiljda dinara do kraja godine”.

Zato minimalna zarada mora da bude mnogo veća nego što je to sada ponudila država i o njenoj visini mora najmanje dva puta godišnje da se pregovara, poručio je Mihajlović.

Sindikati su, nakon skupa, sve kupljene namirnice donirali narodnim kuhinjama.