Broj zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu u prethodnoj godini povećan je za 50.000 i sada ih ima oko 400.000. Zbog inflacije izazvane ukrajinskom krizom, minimalna zarada u Srbiji gubi na vrednosti, pa sindikati traže nove pregovore i da se minimalna zarada usklađuje dva puta godišnje. Poslodavci rešenje vide u progresivnom oporezivanju zarada. Ministarstvo rada se još ne oglašava. https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4807044/minimalna-zaraca-iznos-srbija-sindikati.html
Praznik rada, 1. maj, najveći broj radnika u Srbiji dočekuje sa zaradama koje se kreću oko 50.000 dinara, u atmosferi neizvesnosti da li će posla biti i da li je radno mesto sigurno.
Kakav je trenutni položaj radnika u Srbiji i koje korake treba napraviti da se on promeni na bolje, moći će da se čuje 1. maja na centralnoj proslavi koju organizuje Savez samostalnih sindikata Srbije, na skupu koji će biti održan u Leskovcu. Tom prilikom će, ukazuje predsednik Saveza samostalnih sinidkata Vojvodine Goran Milić, biti poslata poruka nadležnima, poslodavcima i državi da su radnici u nezavidnoj situaciji i da je neophodno da se poštuju radnička prava. Po njegovim rečima, radnici istovremeno, moraju biti svesni i upoznati s tim da se moraju organizovati jer samo udruženi mogu biti jaki i imati snagu u pregovorima, a da su osnovni postulati sindikalizma dobrovoljnost, solidarnost i interes.
– Za bolji položaj radnika, potrebna je zarada koja obezbeđuje pristojan i dostojanstven život, a da se to, svakako, ne može ostvariti s minimalnom zaradom – kaže Goran Milić. – Zbog sadašnje ekonomske situacije i rasta cena SSSS je podneo zahtev da se minimalna cena rada utvrđuje dva puta godišnje. Potrebno je i da se promeni način utvrđivanja minimalane zarade jer se to kolika će ona biti naredne godine utvrđuje u septembru tekuće, a na osnovu parametara iz aprila. Moraju se poštovati i parametri na osnovu kojih se ona utvrđuje i da je to učinjeno ovogodišnji minimalac bio bi viši.Положај радника биће све тежи и због пандемије коронавируса, која је негативно утицала на све аспекте економије, а сада и због рата у Украјини (Горан Милић)
По његовим речима, празник рада обележа се у знак сећање на борбу радника за боље услове рада и осмочасовно радно време, а да је и после више од једног века, практично, иста борба у току.
– Уместо да се ужива у тековинама вековне синдикалне бробе, да смо ближи европским стандардима у остваривању права запослених, ми се данас, као и пре 136 година, боримо за исте циљеве – достојанствен и безбедан рад који омогућава живот достојан човека. Запослени су у веома незавидном положају, посао се веома тешко налази, несигурност да ће се на њему и остати је велика – и то није ништа ново и већ деценијама се није значајно променило. Сведоци смо да се радничка права на сваком кораку крше, да се отежава рад синдиката и да при томе многи градски и републички челници затварају очи. Радници су и даље жртве експлоатације у циљу увећања капитала и профита, раслојавање у друштву је све веће, повећава се јаз између богатих и сиромашних, неједнакост у подели профита и моћи све је већа. Зато ћемо и послати поруку – доста корпоративне похлепе, радне експлоатације, дискириминације и социјалног раслојавања, кршења радничких права, искоришћавања и израбљивања радника – каже Милић. Он је истакао да је ће положај радника бити све тежи и због пандемије коронавируса, која је негативно утицала на све аспекте економије, а сада и због рата у Украјини, који ће сигурно додатно оптерети економију и продубити кризу
Savez samostalnih sindikata Srbije je danas, pod sloganom NAŠ JE STAV POŠTUJTE USTAV, obeležio Međunarodni dan rada skupom ispred fabrike Jura u Leskovcu. Menadžmentu te južnokorejske kompanije, koja je postala sinonim za kršenje radničkih i sindikalnih prava, simbolično je na kapiji ostavljen Ustav i Zakon o radu. Tim gestom je poručeno menadžmentu te fabrike da prouči najviši pravni akt države u kojoj posluje i Zakon koji reguliše prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca.
SSSS je poručio radnicima Jure da nisu sami, da je najveća sindikalna centrala uz njih i da će se, snažno i organizovano, svim pravnim i drugim sredstvima, boriti protiv eksploatacije i diskriminacije.
Nakon okupljanja na gradskom trgu, više od 1500 članova iz cele Srbije, uputilo se ispred fabrike Jura, gde je održana centralna manifestacija.
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović rekao je da se, za razliku od prethodnih godina, kada smo Prvi maj obeležavali u Beogradu, sada Leskovac sam kandidovao za mesto okupljanja. Sve veći stepen bahatosti i neodgovornog ponašanja pojedinih stranih poslodavca prema radnicima i predstavnivima sindikata, svedoči o divljem kapitalizmu koji je zavladao ovim prostorima i od srpskog radnika napravio roba koji nema nikakva prava. “Zato smo došli ovde da kažemo da ne mogu našim kolegama da rade šta hoće, da sprovode mobing, zabranjuju sindikalno organizovanje, već da moraju da poštuju zemlju u koju su došli i njene zakone”,istakao je Orbović. Prema njegovim rečima, i u drugim fabrikama, u Rači i Nišu, radnici imaju puno problema sa poslodavcem, uz to radeći po 12 sati dnevno, bez nadoknade. To je sada, nažalost, postala mustra drugim poslodavcima da se ponašaju slično, pa čak i neki u javnom sektoru pokušavaju da imitiraju Juru.Na skupu je poručeno radnicima da će, gde god bude bilo potrebno u Srbiji, SSSS biti tamo, kako bi ih podržao i zaštitio.
Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština bio je domaćin obeležavanja Dana Saveza samostalnih sindikata Srbije.Svečanost je održana pred punom Velikom salom Radničkog doma “Svetozar Marković”, dana 27. aprila sa početkom u 12.00 časova i ovom prilikom, uz prigodan program, dodeljene su i najveća sindikalna priznanja – nagrada Saveza samostalnih sindikata Srbije – „27.april“ i „Prvomajska nagrada“ Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština (51.put). Prisutnima su se obratili predsednik SSSS, Ljubisav Orbović, predsednik SSSNS i opština, Vladimir Gvozdenović, pomoćnik gradonačelnika Novog Sada, gospodin Ljubičić, kao i predstavnici laureata. Dečiji hor osnovne škole “Slavko Rodić” iz Bačkog Jarka izveo je nekoliko veličanstvenih muzičkih numera čime je događaj dobio poseban ton, dok je film o istoriji i aktivnostima SSSS verodostojno prikazao rad Saveza i njegovu snagu.
Dobitnici Prvomajske nagrade Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština su:
– Sindikalna organizacija samostalnog sindikata Lir Korporejšn doo, Novi Sad; – Đurđica Crvenko; – Bojan Svetek; – Sandra Ćoćkalo; – Robert Štefanides.
Nosioci priznanja “27. april” Saveza samostalnih sindikata Srbije su:
– Savez samostalnih sindikata Vojvodine – Samostalni sindikat poljoprivrede, prehrembene, duvanske industrije i vodoprivrede Srbije, – Kompanija MAGNA SEATING doo Odžaci i – Dragan Jekić, posthumno
SSSS i SSSNS i opština čestitaju dobitnicima zaslužena priznanja.
Povodom Dana Saveza samostalnih sindikata Srbije, u Novom Sadu će sutra, 27. aprila, biti održana svečana sednica Veća SSSS, na kojoj će biti obeleženo 119 godina postojanja i rada najveće sindikalne centrale u Srbiji.
Domaćin obeležavanja je Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština, a sednica će biti održana u Velikoj Sali Radničkog doma “Svetozar Marković”, sa početkom u 12 časova.
Uz prigodan kulturno-umetnički program i film o istorijatu i aktivnostima Saveza, biće dodeljena i najviša priznanja Saveza samostalnih sindikata Srbije i Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada – „ 27. april “ i „Prvomajska nagrada“.
Više od 32.000 građana do sada je potpisalo peticiju kojom podržava zahtev Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja za izmenu uredbe koja bi omogućila povećanje zarada zaposlenim u ovoj delatnosti.
Predsednica tog sindikata Bosiljka Jovanović kaže za Danas da se peticija potpisuje u više gradova u Srbiji, a u Beogradu na Trgu Nikole Pašića, te da će u nedelju biti postavljen štand i na Trgu Republike.
“Skupljamo potpise do formiranja nove vlade, a nakon toga sledi predaja peticije i nov protest koji će po broju učesnika biti još masovniji. Naš cilj je da skrenemo pažnju javnosti na položaj zaposlenih u predškolstvu. Nećemo odustati dok nam ne prihvate inicijativu za izmenu Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, koja u delu koji se odnosi na predškolsko vaspitanje i obrazovanje nije menjana od 2012. godine. Podsećam da je kada je Uredba doneta, odnos najniže i najviše zarade je bio 1:3. Naš predlog je da bude 1:2 i zato smatramo da je ovaj zahtev skroman”, ističe Jovanović.
Ona precizira da bi izmena Uredbe na godišnjem nivou koštala budžet nešto manje od pet milijardi dinara, što je, kako kaže, za državu jako malo, ako se uzme u obzir značaj predškolstva, specifičnosti i loši uslovi za rad godinama unazad.
Najvišu zaradu u predškolstvu koju imaju vaspitači sa visokom stručnom spremom – 66.000 dinara, što je ispod prosečne plate zaposlenih sa istim stepenom stručnosti u školama.
Ukoliko bi se uredba izmenila njima bi plata porasla na 70.000 dinara.
Sindikat je najveće povećanje tražio za kuvare i vozače, koji u drugim delatnostima imaju mnogo veće plate, pa ih je sve teže zadržati u predškolskim ustanovama.
Prema predlogu sindikata, plata kuvara sa četvrtim stepenom stručnosti bi sa 31.000 porasla na 48.000 dinara, a sa petim stepenom sa 40.000 na 51.000 dinara, dok bi vozač zarađivao 48.000, a sada prima 34.000 dinara.Zbog nagomilanih problema, članovi Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja od početka godine su protestovali dva puta.
Sindikati u regionu će nastaviti da grade solidarnost i nalaze praktične načine da međusobno sarađuju kako bi se izborili za veće plate, bolja radna prava i uslove rada u svim zemaljama. Na izgradnji boljeg ambijenta za sindikalno delovanje, saniranje posledica prelaska na „zelenu agendu“ i borbu za pravednu tranziciju za zaposlene, sindikati će imati nesebičnu pomoć Evropske konfederacije sindikata (EKS), rečeno je na koordinacionom sastanku Regionalnog saveta sindikata “Solidarnost”, koji je održan 1. aprila u Beogradu. Sastanak, organizovan u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, počeo je minutom ćutanja za rudare koji su nastradali u teškoj nesreći koja se desila u rudniku uglja „Soko“ u Soko Banji, u kojoj je poginulo osam rudara, a povređeno 18. Predsednik SSSS Ljubisav Orbović rekao je da je reč o tragediji koja nas je još jednom, na najsuroviji način, uverila koliko je rizičan rudarski posao i koliko neizvesnosti sa sobom nosi svaki njihov odlazak na radno mesto. I ova, kao i ranije nesreće u tom rudniku, svedoče o nedovoljno sprovedenim merama zaštite i bezbednosti zdravlja na radu, zbog čega Savez još jednom upozorava nadležne organe da se one moraju striktno poštovati i da uslovi rada moraju omogućiti bezbedan i zdrav rad, naglasio je Orbović. Otvorivši ovaj hibridni skup, na kojem su učestvovali predstavnici sindikata iz Slovenije, Hvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije, Orbović je istakao značaj Saveta, koji već deceniju svog postojanja svedoči o solidarnosti i prijateljstvu sindikata u regionu koji, svojim iskustvima i razmenom informacija, pomažu jedni drugima, u cilju zajedničke borbe za bolje uslove rada svih radnika u ovom regionu.
„Nadam se da ćemo ostati solidarni i da ćemo zajedno uspeti u zajedničkom cilju za bolji svet rada“, naglasio je Orbović.
Savezni sekretar EKS Ester Linč rekla je da, dok većina poslodavaca u Evropi tokom pandemije i krize koja je ona izazvala pokušavaju da posvađaju radnike i različite sektore između sebe, EKS će raditi upravo suprotno, „razvijaćemo solidarnost boreći se za prava i interese svih radnika, pre svega za bolje plate i bolje uslove rada zaposlenih, bez obzira na njihov status“. Martin Aleksandar iz EKS rekao je da sindikati danas u svom radu treba da korste digitalne tehnologije kako bi unapredili i pospešili svoje aktivnosti, da su mogućnosti digitalnog sindikalizma veoma velike i dragocene, i da mreža Solidarnost u tom smislu može mnogo da pomogne svojim članicama. Na skupu je ukazano da će prelazak na cirkularnu ekonomiju promeniti čitave industrijske sektore, posebno energetiku i prateće grane zasnovane na ekploataciji fosilnih sirovina koje direktno zagađuju životnu sredinu. Taj put do zelene agende dovešće i do novih radnih mesta, ali i do rasta nezaposlenosti što će biti posebno veliki izazov za sindikate. Da bi se takve posledice predupredile ili makar značajno smanjile, potrebno je, kako je rečeno, pritiskati države i kompanije da obezbede uslove za prekvalifikacije i stalno profesionalno usavršavanje radnika za nove sektore i nova, kvalitetnija radna mesta. Ester Linč je sugerisala da sindikati u mreži Solidarnost treba da iskoriste novu zajedničku digitalnu alatku – e-bilten kako bi razmenjivali iskustva u aktivizmu na temu borbe za zaštitu i prava radnika i pravednu tranziciju i drugim izazovima. Ukoliko se ta iskustva pokažu korisnim, tada bi se takve informacije i analize putem digitalnoog sindikalnog magazina distribuirale i širem članstvu, kao i zaposlenima koji nisu članovi, a koji bi to mogli postati zahvaljujući širenju informacija. Linč je nagovestila i mogućnost da EKS pokrene onlajn platformu za peticije koja bi evidentirala razne sindikalne inicijative za donošenje ili izmenu regulative u interesu sindikalnih članova i potencijalno zainteresovanih radnika za sindikalno organizovanje.
„Ne možemo se osloniti na mejnstrim medije da će oni prenositi naše informacije“, zaključila je Linč.
Predstavici Saveza sindikata Republike Srpske i Saveza samostalnih sindikata BiH izneli su primedbe što njihove organizacije nisu uključene u projekte razvoja digitalnog sindikalizma koje finansira EU preko EKS. Ranka Mišić je podsetila da su sindikati iz BiH jedni od pokretača i osnivača Saveta, ali da im se uskraćuje temeljno radničko pravo da sarađuju i razmenjuju iskustva.„Naša zemlja je na ’crnoj sindikalnoj listi’, jer nije kandidat za pridruživanje Evropskoj uniji, pa nam se uskraćuju finansijska sredstva za učestvovanje u radu Saveta. Evropa je duboko podeljeno društvo i ona se mnogo promenila za poslednjih pet godina. U njoj nema više hegemonije. Zar nismo naučili tokom pandemije da sve može da se promeni, ali čovek kao vrednost ne može. Od nas, ljudi, zavisi opstanak na ovoj planeti, a ne od novca i stereotipa“, ukazala je ona. Njihov zahtev su podržali svi članovi Saveta, naglasivši da svi moraju biti ravnopravni, dok je Ester Linč rekla da bi bilo potpuno pogrešno da sindikati iz BiH budu zbog finansija onemogućeni da učestvuju u radu Saveta. Ona je obećala da će EKS nastaviti da o ovom problemu razgovara sa EU kako bi problem bio rešen. Miodrag Pantović iz Regionalne kancelarije Solidarnost obavestio je da je učešće kolega iz BiH na ovom skupu obezbeđeno zahvaljujući finansijskim sredstvima kolega iz francuskog CFDT.
