5. jul 2025

Istakao je i da je borba za veći minimalac i veće zarade u Srbiji samo jedna od stvari u kojoj bi sindikalna centrala na čijem je čelu odnedavno trebalo da budu aktivnija i više uvažena.

„Minimalna zarada bi prema najavama prvi put bila povećana u oktobru, na oko 500 evra, što u procentima iznosi 9,4 a drugi put u januaru za dodatnih 10,1 odsto ili na oko 550 evra. Plašimo se da bi inflacija mogla da pojede to povećanje i sada pregovaramo oko toga kako da zaštitimo najugroženiji sloj ljudi“, rekao je on.

Povećanje dva puta umesto jednom godišnje

Sindikati su ranijih godina zbog inflacije upravo tražili da se minimalna zarada povećava ne jednom već dva puta godišnje, ali ističu da bi ta povećanja trebalo da budu na šest meseci a ne da između prvog i drugog prođu samo tri meseca, kao što se sada najavljuje. Mihajlović je istakao da nije sporno da radnici iz godine u godinu imaju sve viša para u džepu, ali da je problem u tome što se za taj novac može kupiti sve manje robe.

„Plašimo se i situacije da kada postoji veliko povećanje minimalne zarade, dolazi do kompresije plata. Imaćemo situaciju, najverovatnije od Nove godine, da će veliki broj radnika u javnom sektoru, recimo u komunalnoj delatnosti, u zdravstvu, u obrazovanju, ljudi sa srednjom školom već biti u zoni minimalne zarade ili tek nešto malo iznad nje“, istakao je on. 

Naveo je da sindikat od vlade na pregovorima traži, da se paralelno sa tim kako će ići povećanje minimalne zarade, ide i sa pregovorima resornih ministarstava sa javnim sektorom da se i njima plate povećaju. 

„Minimalna zarada nije prioritet, to je zaštitna mera za neke ljude koji je primaju, da bi mogli da sebi obezbede prostu egzistenciju, ali nama su prioritet plate koje bi trebalo da rastu mnogo brže“, istakao je Mihajlović.

Dodao je da se sindikati zalažu za to da se plate povećavaju u onom procentu u kome se podiže minimalac i da se ne pravi kompresija plata nego da se one povećavaju dinamikom koja je zadovoljavajuća za sve radnike.

„Za to se zalažemo kako nam mladi ljudi ne bi odlazili u inostranstvo, kako bismo zadržali radnu snagu u Srbiji, posebno onu kvalitetnu, jer polako postajemo deficitarni sa radnom snagom“, naveo je on.

Druga strana mere

Komentarišući najavu da će država pokriti povećanje minimalne zarade preuzimanjem troška koji bi nastao povećanjem neoporezivog dela zarade, Mihajlović je ukazao da ova mera ima i drugu stranu koja se ogleda u tome da se ovim povećanjem smanjuju i doprinosi za socijalno osiguranje a time i iznos penzije koji će sadašnji radnici jednog dana dobiti.

Pregovori oko nove minimalne cene rada ove godine su počeli ranije nego prethodnih godina jer Vlada Srbije planira  da minimalac poveća iz dva puta, izjavio je danas novi predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović i istakao da ovoj sindikalnoj centrali prioritet nije povećanje samo minimalca već povećanje svih plata.

Mihajlović je za Tanjug rekao da u Savezu sindikata još nemaju definitivan stav o tome koliko povećanje minimalca bi za njih bilo prihvatljivo i da od resornih ministarstava u Vladi Srbije očekuju analizu o tome kako da od najavljenog povećanja minimalca pa do njegove primene ne dođe do rasta cena koje ulaze u potrošačku korpu.

Istakao je i da je borba za veći minimalac i veće zarade u Srbiji samo jedna od stvari u kojoj bi sindikalna centrala na čijem je čelu odnedavno trebalo da budu aktivnija i više uvažena.

„Minimalna zarada bi prema najavama prvi put bila povećana u oktobru, na oko 500 evra, što u procentima iznosi 9,4 a drugi put u januaru za dodatnih 10,1 odsto ili na oko 550 evra. Plašimo se da bi inflacija mogla da pojede to povećanje i sada pregovaramo oko toga kako da zaštitimo najugroženiji sloj ljudi“, rekao je on.

Povećanje dva puta umesto jednom godišnje

Sindikati su ranijih godina zbog inflacije upravo tražili da se minimalna zarada povećava ne jednom već dva puta godišnje, ali ističu da bi ta povećanja trebalo da budu na šest meseci a ne da između prvog i drugog prođu samo tri meseca, kao što se sada najavljuje. Mihajlović je istakao da nije sporno da radnici iz godine u godinu imaju sve viša para u džepu, ali da je problem u tome što se za taj novac može kupiti sve manje robe.

„Plašimo se i situacije da kada postoji veliko povećanje minimalne zarade, dolazi do kompresije plata. Imaćemo situaciju, najverovatnije od Nove godine, da će veliki broj radnika u javnom sektoru, recimo u komunalnoj delatnosti, u zdravstvu, u obrazovanju, ljudi sa srednjom školom već biti u zoni minimalne zarade ili tek nešto malo iznad nje“, istakao je on. 

Naveo je da sindikat od vlade na pregovorima traži, da se paralelno sa tim kako će ići povećanje minimalne zarade, ide i sa pregovorima resornih ministarstava sa javnim sektorom da se i njima plate povećaju. 

„Minimalna zarada nije prioritet, to je zaštitna mera za neke ljude koji je primaju, da bi mogli da sebi obezbede prostu egzistenciju, ali nama su prioritet plate koje bi trebalo da rastu mnogo brže“, istakao je Mihajlović.

Dodao je da se sindikati zalažu za to da se plate povećavaju u onom procentu u kome se podiže minimalac i da se ne pravi kompresija plata nego da se one povećavaju dinamikom koja je zadovoljavajuća za sve radnike.

„Za to se zalažemo kako nam mladi ljudi ne bi odlazili u inostranstvo, kako bismo zadržali radnu snagu u Srbiji, posebno onu kvalitetnu, jer polako postajemo deficitarni sa radnom snagom“, naveo je on.

Druga strana mere

Komentarišući najavu da će država pokriti povećanje minimalne zarade preuzimanjem troška koji bi nastao povećanjem neoporezivog dela zarade, Mihajlović je ukazao da ova mera ima i drugu stranu koja se ogleda u tome da se ovim povećanjem smanjuju i doprinosi za socijalno osiguranje a time i iznos penzije koji će sadašnji radnici jednog dana dobiti.