22 Aprila, 2025

U febuaru ove godine broj penzionera u Srbiji je 1.657.252. Prosečan iznos penzije za isti taj mesec iznosi 50.688 dinara, podaci su Fonda PIO.

Pravo na starosnu penziju u 2025. mogu ostvariti muškarci sa 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Uslovi za penzionisanje žena u ovoj godini su 63 godine i deset meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja. I muškarci i žene stiču pravo na penziju sa 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života.

Uslovi za penzionisanje žena će se pomerati u smislu starosne granice, sve do 2032. godine, kada će uslov za odlazak biti izjednačen sa uslovima sticanja penzije za muškarce, a to je 65 godina života.

Međutim, kada neko odluči da ode u prevremenu penziju, uslovi za muškarce i žene su isti, a to je 40 godina staža i 60 godina života.

Onima koji odu u prevremenu penziju, penzija im se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec koji nedostaje do navršenih 65 godina života, s tim da umanjenje ne može biti veće od 20,4 odsto.

S obzirom da se penzija trajno umanjuje za sve koji prevremeno odu penziju, do sada je bilo više inicijativa i sindikata i udruženja penzionera da se ti kazneni penali ukinu.

Ukidanje kaznenih penala za prevremeno penzionisanje biće jedan od zahteva koji Savez samostalnih sindikata Srbije priprema tokom organizovanja prvomajskih aktivnosti.

U tom sindikatu za Euronews Srbija kažu da je u planu da ponovo pripreme predlog o ukidanju kaznenih penala za prevremeno penzionisanje i da ga upute novoj vladi Đure Macuta, ali da tek predstoji konkretno formusanje tog zahteva.

Duško Vuković kaže da je na sindikatima da budu uporni i da stalno insistiraju na tome jer su, naglašava, kazneni penali nepravda.

Pravo na prevremenu starosnu penziju po Zakonu o PIO postoji od 1. januara 2015. godine, a iz godine u godinu broj korisnika prevremene starosne penzije se povećava.

Prema podacima PIO fonda, ukupan broj korisnika prevremene penzije je na dan 31. decembar 2018. bio 38.652, krajem 2019. godine 47.785, krajem 2020. godine 54.230, krajem 2021. godine 62.353 i na dan 31. decembar 2022. bilo je ukupno 63.868 korisnika.

I dok su sindikati i udruženja penzionera za ukidanje kaznenih penala, pojedini ekonomisti smatraju da nema razloga da se oni ukidaju je opravdano je da oni ostanu jer oni koji su otišli ranije u penziju jednostavno nešto dobiju, nešto izgube kada donesu takvu odluku.

Kao jedan od argumentima za ostanak kaznenih penala za prevremeno penzionisanje je i to da će oni koji odu u penziju ranije primati penziju duže, odnosno duže će je uživate nego neko ko ode u starosnu penziju.

Međutim, u SSSS navode da je 2014. godine uz izmenu Zakona o radu bez javne rasprave i bez saglasnosti sindikata na sednicama Socijalno-ekonomskog saveta izmenjen Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju kojim su uvedeni penali za one koji odu u penziju, a nisu napunili 65 godina.

Od tog trenutka, promenilo se više vlada, a zahtev sindikata ostaje isti.

“Mislim da je ovo sad sedma vlada kojoj mi u okviru Socijalno-ekonomskog saveta ispostavljamo tu inicijativu za izmenu zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i ukidanju tih kaznenih penala”, rekao je Vuković.

On kaže da su kazneni penali nešto što je društveno neprihvatljivo jer se, navodi on, ugrožava veliki broj ljudi tako što su kažnjeni trajnim umanjenjem penzije do 20 odsto maksimalno, iako bi možda njihova dotadašnja uplata za penzijsko osiguranje omogućavala da imaju veće iznose.

Vuković kaže da su do sada predstavnici vlade raznim argumentima objašnjavali zašto ne mogu da budu ukinuti kazneni penali, navodeći aranžmane sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom.

“Uvek su upotrebljavaju neki drugi argumenti. To je u stvari samo jedan odnos koji politička elita ima prema građanima, pre svega prema zaposlenima, a to je da im se neka već stečena prava i nešto što plaćaju shodno zakonu, kako bih rekao, neodgovorno oduzima”, rekao je sagovornik Euronews Srbija.

Da bi se steklo pravo na penziju, potrebno je minimum 15 godina radnog staža i za muškarce 65 godina starosti, a za žene u ovoj godini 63 godine i deset meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

“Ako neko sa 60 ili 61 godinom ode u penziju, onda treba gledati njegov saldo, koliko je on uplaćivao za to vreme, dve ili tri decenije radnog staža i onda da mu se izračuna penzija. Neko ko je odlučio da se preveremno penzioniše, on samog sebe kažnjava na način što zna da bi imao veći iznos penzije ako napuni 65 godina, što bi ga država još i kažnjavala na taj način što bi mu za svaku godinu radnog staža oduzimala odrešeni procenat od penzije. Nemojte od onoga što mu je sada penzioni fond izračunao da je uplaćivao i da bi mogao da ima, da mu oni sada to trajno umanje taj iznos. Mislimo da je to zaista socijalno neprihvatljivo, ljudski nije opravdano da ih vi po tom osnovu kažnjavate. Pogotovo što se menjaju i načini i metodologije obračuna penzija”, rekao je Vuković.

Ranije je, navodi on, bio sistem najboljih deset godina radnog staža, sada se računaju sve godine uplaćivanja penzijskog osiguranja uz, kako dodaje, sve “devijantne pojave kojima se poslodavci služe”.

“A to se odnosi na to da vas prijavljuju samo na minimalnu osnovicu za plaćanje penzionog i zdravstvenog osiguranja, da ljudi nisu u mogućnosti da svaki čas trče u penzioni fond da vide da li su im zaista na realan iznos neto zarade uplaćeni porezi i doprinosi i onda on dođe u situaciju da recimo sada, ukoliko ste na nivou do prosečne zarade, vaši lični bod i lični koeficijenti su veoma mali. Znači, napravljena je takva metodologija i takav sistem da su radnici već na neki način uskraćeni u tome koliki će im biti iznos penzije u proteklih nekoliko decenija. Sa penalima dodatno im se umanjuju ti iznosi i dodatno se oni kažnjavaju”, rekao je Vuković.

Izvor:Euronews Srbija