Minimalna zarada u 2025. godini iznosiće 53.592 dinara (oko 457 evra), odnosno 308 dinara po satu, što predstavlja povećanje od 13,7% u odnosu na prethodnu godinu. Ova izmena stupila je na snagu 1. januara 2025. godine.

Za razliku od prethodnih godina, kada je Vlada odlučivala o minimalnoj ceni rada zbog nemogućnosti postizanja dogovora među socijalnim partnerima, ovog puta odluka je doneta od strane tripartitnog Socijalno-ekonomskog saveta, u skladu sa Zakonom o radu.

Minimalna zarada po mesecima

Odlukom je utvrđeno da minimalna cena rada za period januar-decembar 2025. godine iznosi 308 dinara po radnom času (neto), u odnosu na 271 dinar u 2024. godini. Ovo povećanje od 13,7% donosi sledeće mesečne iznose neto zarade, u zavisnosti od broja radnih časova u mesecu:

• 160 radnih časova: 49.280,00 dinara (februar, novembar),
• 168 radnih časova: 51.744,00 dinara (mart, jun, avgust),
• 176 radnih časova: 54.208,00 dinara (april, maj, septembar),
• 184 radna časa: 56.672,00 dinara (januar, jul, oktobar, decembar).

Osnov za određivanje minimalne zarade

Minimalna cena rada se, prema Zakonu o radu, utvrđuje odlukom Socijalno-ekonomskog saveta, uzimajući u obzir:

• egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenog i njegove porodice, izražene kroz vrednost minimalne potrošačke korpe,
• stopu zaposlenosti na tržištu rada,
• stopu rasta bruto domaćeg proizvoda,
• kretanje potrošačkih cena,
• kretanje produktivnosti i prosečne zarade u Republici Srbiji.

Minimalna cena rada određuje se po radnom času, bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine.

Odnos minimalne zarade i potrošačke korpe

Iako je nominalno povećanje minimalne zarade u 2024. godini značajno (13,7%), ono nije dovoljno da pokrije osnovne životne potrebe radnika. Prema podacima iz avgusta 2024. godine, minimalna potrošačka korpa iznosi 53.967,93 dinara. Uzimajući u obzir inflaciju, minimalna zarada će i ove godine biti niža od minimalne potrošačke korpe.

Uprkos nominalnim povećanjima minimalne zarade, radnici ostaju u nepovoljnom položaju, dok privreda koristi mehanizme koji olakšavaju poslovanje poslodavcima i podržavaju bankarski sektor.

Kompenzacija za poslodavce

Kao kompenzaciju za povećanje minimalne cene rada, poslodavci su dobili povećanje neoporezivog dela zarade za isti procenat kao i povećanje minimalne zarade – 13,7%. Ovo uvećanje iznosi 3.423 dinara, čime će neoporezivi deo zarade u 2025. godini iznositi 28.423 dinara, umesto dosadašnjih 25.000 dinara. Na ovaj način, ukupni troškovi za poslodavce ostaju nepromenjeni ili vrlo slični prethodnim.

Kompanije imaju koristi od povećanja neoporezivog dela zarade ako zadrže ostale zarade na istom nivou, dok banke ostvaruju dodatne profite kroz kredite koje radnici uzimaju kako bi nadoknadili razliku između niskih zarada i visokih životnih troškova. Država, s druge strane, zadržava stabilne fiskalne prihode. Da bi se prevazišao disbalans i obezbedile dugoročne koristi od povećanja minimalne zarade, ključno je redovno usklađivanje minimalnih i ostalih zarada sa realnim troškovima života. To zahteva implementaciju održivih rešenja koja će koristiti radnicima i doprineti socijalnoj i ekonomskoj stabilnosti. Usklađivanje minimalne zarade sa minimalnom potrošačkom korpom dva puta godišnje moglo bi bolje očuvati kupovnu moć radnika jer bi omogućile bržu reakciju na promene u životnim troškovima, čime bi se lakše održao životni standard radnika.