28 Juna, 2024

*Međunarodna organizacija rada*
Ženeva, 24. jun 2024.godine
Međunarodna organizacija rada (MOR) udružila je snage sa Nemačkim društvom za međunarodnu saradnju (GIZ) kako bi obezbedila bolji pristup žalbenim mehanizmima na nivou preduzeća za radnike u preduzećima u Srbiji, koja su deo lanaca snabdevanja nemačkih kompanija.
Nemačka je ključni trgovinski partner Srbije sa preko 15 odsto ukupne vrednosti izvoza. Danas oko 3.000 kompanija koje posluju u Srbiji izvozi na nemačko tržište. Dana 1. januara 2023. godine, stupio je na snagu nemački Zakon o korporativnim obavezama dužne provere u lancima snabdevanja, (SCA) sa ciljem da kompanije budu odgovorne za svoje prakse u lancu snabdevanja, obezbeđujući da poštuju ljudska prava, uključujući radna prava. Od 2024. godine, Zakon obavezuje kompanije sa preko 1.000 zaposlenih u Nemačkoj da obezbede dužnu pažnju u pogledu ljudskih prava duž čitavih lanaca snabdevanja. Ove kompanije moraju da identifikuju, procene i daju prioritet rizicima za ljudska prava u svom lancu snabdevanja, da preduzmu mere za sprečavanje ili minimiziranje kršenja ljudskih prava u svom lancu snabdevanja i uspostave kanal za žalbe radnika u njihovom lancu snabdevanja i nekih trećih strana.
Kompanije u Srbiji koje pripadaju lancima snabdevanja nemačkih kompanija sada su u obavezi da obezbede da svoje poslovanje poštuju održive prakse, uključujući poštovanje 11 međunarodno priznatih konvencija o ljudskim pravima, od kojih je 9 osnovnih instrumenata o ljudskim pravima MOR.
Prema SCA, kada je kompanija u Srbiji deo lanca snabdevanja nemačke kompanije, radnici u srpskoj kompaniji imaju pravo da podnesu žalbu nemačkoj kompaniji ili relevantnom nemačkom organu kada smatraju da njihova prava nisu poštovana. Ovaj žalbeni mehanizam je ključni element u postupcima dubinske analize ljudskih prava uspostavljenih Zakonom. Međutim, generalno se smatra efikasnijim kada radnici imaju mogućnost da interno izraze zabrinutost unutar kompanije umesto da se obraćaju trećim stranama za obeštećenje. U tom pogledu, žalbeni mehanizmi na nivou preduzeća mogu poslužiti kao vitalni prvi korak kroz koji radnici mogu tražiti da se razmotre potencijalna kršenja njihovih prava. Uvođenjem i održavanjem efikasnih žalbenih postupaka, poslodavac može, s jedne strane, da pokaže privrženost etičkim i poštenim praksama i na taj način zadrži svoju konkurentnost na tržištu. S druge strane, iskustvo takođe pokazuje da dobro funkcionišući žalbeni mehanizmi na nivou preduzeća mogu sprečiti skupu i dugotrajnu eskalaciju radnih sporova.
MOR je zajedno sa GIZ u februaru 2023.godine radnicima u preduzećima u Srbiji koja pripadaju lancima snabdevanja nemačkih kompanija omogućila bolji pristup žalbenim mehanizmima kroz projekat „Obezbeđivanje adekvatnog pristupa žalbenim mehanizmima za radnike u automobilskoj, elektro i tekstilnoj industriji u Srbiji”. Pristup MOR počiva na tri stuba:
1. Stvaranje dokaza: sveobuhvatna dijagnostika o formalnim i neformalnim žalbenim mehanizmima otkrila je da ni Zakon o radu ni posebni propisi u Srbiji ne regulišu žalbene mehanizme. U praksi, neki pojedinačni poslodavci su regulisali ove mehanizme svojim internim propisima, iako mnogi nisu.
2. Razvijanje alata: Priručnik o žalbenim mehanizmima zajedno sa Kodeksom o ravnopravnosti izrađen je u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti koji pruža praktičnu pomoć u uvođenju internih mehanizama za žalbe i radnicima i poslodavcima i promoviše mere protiv diskriminacije. Priručnik se trenutno ažurira kako bi odražavao najnovija dešavanja u zakonodavstvu i praksi dužne pažnje.
3. Izgradnja kapaciteta zainteresovanih strana: zaduženi za saglasnost u srpskim kompanijama i mnogi radnici koji su deo lanaca snabdevanja nemačkih kompanija obučeni su da unaprede svest o uticaju novih zahteva koji proističu iz usvajanja Zakona o lancu snabdevanja. Kroz radionice sa sindikatima i privatnim sektorom u Srbiji, projekat je doprineo uvođenju efikasnih internih mehanizama za žalbe i podizanju svesti među radnicima i poslodavcima o ljudskim pravima u odnosu na proces dužne pažnje.
Kada žalbeni mehanizmi ne dovedu do rešenja postavljenog pitanja, trebalo bi da budu
dostupni drugi načini rešavanja sporova. U Srbiji Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova daje mogućnost strankama u radnom sporu da zatraže posredovanje. Projekat je opremio Agenciju alatima i znanjem za unapređenje njenih usluga, što je rezultiralo povećanjem od 59 procenata slučajeva.
U svojoj drugoj fazi, koja će trajati do marta 2025. godine, projekat će proširiti svoje intervencije na nekoliko drugih grana srpske privrede u kojima su prisutni lanci snabdevanja kompanija iz EU, kako bi se obezbedio bolji pristup efikasnim žalbenim mehanizmima za više radnika u Srbiji, što će doprineti opštem poboljšanju uslova rada.