19 Aprila, 2024

Prema najnovijem izveštaju sindikata o stanju evropske ekonomije, životni standard evropskih radnika još uvek se nije oporavio od krize troškova života.

Radnici u Mađarskoj (-3.8%), Češkoj (-3.8%), i Italiji (-2.6%) prošle godine su se suočili sa padom kupovne moći. Nemačka (-0.9%) i Francuska (-0.6%) su, takođe, bile među 10 država članica u kojima zarade nisu usklađene sa cenama.

Ovo predstavlja dvostruki pad životnog standarda nakon istorijskog kolapsa (-4.3%) iznosa zarade za 2022.

Međutim, kompanije su povećale svoje profite u protekle dve godine. Prema Evropskoj centralnoj banci, profiti korporacija su primarni pokretač inflacije.

Deset država članica gde se beleži najveći pad zarada u 2023:

% promena u realnoj nadoknadi 2023
EU
-0.7
Mađarska
-3.8
Češka
-3.8
Italija
-2.6
Švedska
-2.3
Slovačka
-1.9
Malta
-1.7
Nemačka
-0.9
Francuska
-0.6
Irska
-0.3
Poljska
-0.3

Ovi podaci pokazuju da je Evropi potrebno povećanje zarada. Od ovoga bi ekonomija imala koristi, kao i radnici. Takođe, Evropska komisija je nedavno izjavila da je rast sprečen erozijom kupovne moći domaćinstava.

Manifest EKS za evropske izbore poziva odlučioce da donesu pravedan dogovor za radnike tako što će:
– zabraniti kompanijama, koje odbijaju da sa sindikatima pregovaraju o zaradama, da učestvuju na tenderima za javne poslove i time većem broju radnika omogućiti da kolektivno pregovaraju;
– eliminisati nesiguran rad garantovanjem zakonskog prava na posao sa stalnim radnim vremenom i zabraniti neplaćeno stažiranje;
– podeliti bogatstvo putem pravednog i progresivnog oporezivanja, uključujući poreze na višak dobiti izazvane krizom troškova života.

Generalni sekretar EKS Ester Linč je rekla da su sindikati uspeli da izdejstvuju potrebno povećanje zarada, “što je zaštitilo naše članove od najgorih efekata krize troškova života izazvane profitiranjem kompanija.“

„Međutim, ima puno rupa u zakonu koje dozvoljavaju kompanijama da izbegnu kolektivno pregovaranje sa radnicima. Ovaj izveštaj obelodanjuje neuspeh ovakve politike: dve godine nakon što je počela kriza, kupovna moć radnika se još uvek nije valjano vratila na pređašnji nivo.“

„To ne samo da dovodi milione radnike i njihove porodice u težak položaj, već i slabi ekonomiju i gura nas u još jednu recesiju.“

„Nama je sada najpotrebnije da više novca stavimo u džepove običnih ljudi koji podržavaju lokalnu ekonomiju, a ne da dozvolimo bogatašima da gomilaju svoje ofšor račune.“

„U susret evropskim izborima, insistiramo da 45 miliona članova glasa za stranke koje imaju moć da zahtevaju pravedno povećanje zarada”, zaključila je Linč.