27 Februara, 2024

Zbog toga što zloupotrebe u vezi sa otvaranjem bolovanja na radnom mestu svima nanose ogromnu štetu, a najviše ljudima koji žele da rade, država planira da uvede sistem elektronskog bolovanja.

Time će, kako je najavila Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, taj problem biti rešen, jer će postupak biti mnogo transparentniji.

“Verujem da onda neće biti potreba za vanrednim inspekcijama, da će to biti zaštita ljudima koji žele da rade, ali i investitorima koji žele da dođu i investiraju. Takođe, značiće i domaćim kompanijama koje onda mogu da računaju na to da će zaista samo bolesni ići na bolovanje, a da će oni koji nisu bolesni, ako neće da rade, dati otkaz, a ne da zloupotrebljavaju bolovanje”, poručila je premijerka povodom situacije koja se dogodila u Nišu, kada su neki strani investitori prijavili da je bilo previše bolovanja radnika, nakon čega je Ministarstvo zdravlja naložilo inspekciju u zdravstvenim ustanovama gde je takvih bolovanja bilo najviše prijavljeno.

Podsetimo, vlada je usvojila program digitalizacije u zdravstvenom sistemu za period 2022–2026. godine. Cilj je da se dobije povezano, efikasno zdravstvo i unapredi kvalitet zdravstvene zaštite međusobnim povezivanjem zdravstvenih ustanova modernim softverskim rešenjima. Deo tog programa čini i ideja o uvođenju elektronskog bolovanja, koje tek treba da zaživi.

Kako je „Politika” već pisala, e-bolovanje podrazumeva da pacijenti što manje idu i borave kod svog izabranog lekara, a to znači i da mogu onlajn da dobiju odobravanje bolovanja, da ne moraju lično da idu kod lekara po doznake.

Kada će to biti sprovedeno u ovdašnjoj praksi, tek ostaje da se vidi. Do tada su o temi otvaranja bolovanja elektronskim putem u javnosti podeljena mišljenja.

U Savezu samostalnih sindikata Srbije podvlače da danas na bolovanje ide samo onaj ko mora, jer su odbici od zarade izuzetno veliki.

Ljubisav Orbović, predsednik Saveza, podseća da čak i ljudi koji imaju ozbiljnih zdravstvenih problema razmišljaju da li treba da odu na bolovanje.

“To je nešto što je zaista problematično. Niko nije došao da radi da bi išao na bolovanje nego je došao da radi da bi zaradio. Danas na bolovanje odlaze najčešće majke zbog dece, kada nemaju drugog izbora. Faktički, tu ne postoji interes bilo kog radnika, jer radnika gubi 35 odsto zarade”, ističe Orbović.

Sindikati nemaju zvanične podatke niti saznanja da je veliki broj radnika zloupotrebljavao bolovanje i da zbog toga odsustvuje sa posla.

“Pokušaj manipulisanja bolovanjima je toliko mali i zanemarljiv da je suvišno o tome uopšte i pričati. Inače, to se dešava oduvek i nije sada nešto drugačije, možda se lažna bolovanja svode na tek jedan procenat. A, ako ih ima, onda firma sama treba to da reguliše tako što će sprovesti kontrolu. Ovo iživljavanje od strane države i stavljanje države na uslugu poslodavcima je prosto neprimereno”, izričit je Orbović.

On podseća da ti isti poslodavci maltene teraju radnike da rade bolesni.

“Imamo iks primera da su zaposleni padali u nesvest pored mašina u fabrikama, jer su morali da rade pod temperaturom. Uzgred, mnogi ne žele da odu na bolovanje jer će im platni dan biti umanjen za 35 odsto, pa se danas nikome ne isplati da ide na bolovanje zbog malih zarada”, ističe Ljubisav Orbović.

Da će e-bolovanje sigurno olakšati procedure, ali i biti od koristi zaposlenima koji su zaista bolesni, potvrđuju u Uniji poslodavaca Srbije.

Svetlana Budimčević ipak ističe da uvođenje elektronskog bolovanja neće sprečiti kršenje zakona.

“Samo će se smanjiti papirologija, uštedeće se vreme i olakšaće se zaposlenima koji su zaista bolesni da ne moraju da brinu da odnesu doznake jer će one stizati elektronski na adresu poslodavca”, napominje Budimčevićeva, podsećajući da poslodavci imaju potrebu da se zaštite od zloupotreba bolovanja, jer sve to ipak ide na njihovu i štetu zdravstvenom sistemu, a takvo ponašanje daje i negativan primer svim ostalim radnicima.

“Kada posumnja na zloupotrebu, poslodavac može da se obrati i nadležnoj lekarskoj ustanovi da se utvrdi da li je bilo zloupotrebe bolovanja. Može takođe i kroz svoj opšti akt da pošalje zaposlenog na nezavisnu kontrolu, na primer na neku privatnu kliniku, ali takav ugovor sa klinikom mora da ima zaključen ranije, kao i da o tome zaposleni unapred budu obavešteni. Ako zaposleni odbije da ode na lekarski pregled, onda je to razlog za otkaz”, navodi Budimčevićeva.
Izvor:Politika