13 Januara, 2023

Oko 40 odsto zaposlenih u gradskim i opštinskim upravama u Srbiji prima minimalac, podaci su Sindikata uprave Srbije, koji su prilično nepoznati, a suprotni stereotipu o sigurnom i dobro plaćenom “državnom poslu”.

Ovakva informacija o “rasprostranjenosti” minimalca u šest gradskih i pet opštinskih uprava u Nišu saopšten je nedavno, u razgovoru predstavnika Sindikata gradske uprave sa gradonačelnicom Draganom Sotirovski.

U Sindikatu uprave Srbije kažu da identičan podatak važi i za sve ostale gradove i opštine u Srbiji, uz napomenu da je situacija u opštinama, posebno onim manjim-još i gora.

Razlog za minimalce “administrativaca” u lokalnim samoupravama je Vladina Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima, koja je doneta još 2008. godine.

Ona je “omogućila” da minimalne zarade, kao i one koje su ispod tog iznosa primaju zaposleni sa osnovnim i srednjim obrazovanjem, a da lokalne samouprave iz budžeta dotiraju niže zarade do “propisanog” minimalca.

“Sve to je neshvatljivo i mora da se menja. Bunili smo se, štrajkovali, u jednom trenutku, dok je gradonačenik bio Miloš Simonović, uspeli smo da podignemo zarade za 10 odsto u odnosu na Uredbu, što je, takođe, ništa, ali one su, sa dolaskom gradonačelnika Darka Bulatovića opet vraćene na staro. A još je gore u manjim opštinama u Srbiji, u kojima minimalac primaju i zaposleni sa visokim obrazovanjem”, kaže službenik u jednoj od niških gradskih uprava.

Petar Mićović, predsednik Sindikata gradske uprave Niša, precizira da od 800 radnika u niškim gradskim upravama koji su zaposleni za stalno, na određeno ili po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, njih 300 ima osnovnu i srednju školu.

„I radnici sa osnovnim i oni sa srednjim obrazovanjem primaju zarade koje su niže od minimalca, pa je Grad u obavezi da im svakog meseca nadoknađuje razliku do minimalca“, kaže.

On dodaje da se „u ovoj zemlji teško živi i sa platom većom od minimalca, a kamoli sa minimalcem“.

„Pokušavamo da pomognemo ljudima koliko god je u našoj moći – i kroz solidarnu pomoć i kroz dodelu pomoći povodom kovid epidemije, i kroz pomoć zbog energetske krize tokom zime. Ali, ljudi bi više voleli da iole pristojno žive od plate koju su zaradili nego od pomoći”, kaže Mićović za Danas.

Slađan Bobić, predsednik Sindikata uprave Srbije, kaže da je ta sindikalna organizacija pokrenula inicijativu da se Vladina Uredba iz 2008. godine izmeni ili donese nova, kako bi se platni koeficijenti uvećali.
U decembru prošle godine imali su sastanak sa predstavnicima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na kojem su razgovarali o tome, a u toku ovog meseca razgovori će se nastaviti u okviru socijalnog dijaloga.

“Od januara ove godine osnovica za plate uvećana je za 12,5 odsto, ali će uprkos tome veoma veliki broj zaposlenih u lokalnim samoupravama i dalje primati osnovnu platu koja je ispod minimalca, a lokalne samouprave iz budžeta dotirati razliku. I sa tim uvećanjem, recimo, radnik u gradskoj upravi Niša sa osnovnom školom primaće iznos od 28.446,27 dinara, u koji ulazi plata, topli obrok i regres. Viši referent sa srednjom školom primaće 41.708 dinara, u koji takođe ulazi topli obrok i regres. U opštinama je sve to još gore”, kaže Bobić.

On kaže da najnovije uvećanje osnovice već ne pokriva projektovanu inflaciju i rast cena na malo. Ono ni približno ne omogućava pristojan život, dodaje.

“Ljudi zaista jako teško žive. Negoduju. Sve poskupljuje, od komunalnih usluga do prodavnica. Imamo njihovu podršku za našu inicijativu da im se omogući pristojna zarada i život, i insistiraćemo na tome”, kaže.

Prema podacima Sindikata uprave Srbije, u lokalnim samoupravama je zaposleno 54 odsto radnika sa visokim obrazovanjem, devet odsto sa višim, 30 odsto sa srednjim, a sedam odsto sa osnovnim obrazovanjem.

Izvor:Danas