7 Novembra, 2022

Potrošačke cene u septembru su, u odnosu na pre godinu dana, zvanično povećane za 14 odsto. Građani u anketi Tanjuga tvrde da za isto para ove godine mogu da kupe upola manje nego lane, a sindikati ističu da je inflacija već pojela najavljeno povećanje plata i traže sastanak sa predstavnicima vlade kako bi se stalo ukraj poskupljenjima koja ugrožavaju standard građana.
U potrošačkim organizacijama ocenjuju da se teško može reći da su ovolika poskupljenja opravdana i izazvana stvarnim povećanjem cene proizvodnje, odnosno imputa koji na nju utiču.

Predsednik Nacionalne asacijacije potrošača Srbije Goran Papović za Tanjug kaže da je mesecima na snazi neosnovano i neopravdano poskupljenje, što posebno važi za životne namirnice.

“*Srbija ima razvijenu poljoprivrednu proizvodnju i prehrambenu industriju te nema razloga da najosnovnije životne namirnice ovoliko poskupljuju. Smatram da tu ima dosta mahinacija i manipulacija, pre svega od strane trgovaca koji su marže podigli nedopustivo*”, kaže Papović.

Dodaje da bi tržišna inspekcija trebalo više da kontroliše kako trgovci rade, kako vode knjige, da li uvek rade nivelaciju robe koja je ušla kod njih i kako to cene preko noći skoče duplo.

Prema njegovim rečima, već je primetan pad prometa, a trgovci gledaju da svoj finansijski gubitak nadomeste povećavanjem cena.

Računica Saveza samostalnih sindikata Srbije, prema rečima sekretara ove organizacije Zorana Mihajlovića, pokazuje da je potrošačka korpa u prethodnih godinu dana povećana za blizu 23 odsto.

“*Platežna moć građana je drastično opala u odnosu na prošlu godinu i povećanja primanja koja se obećavaju od Nove godine već su pojedena u ovoj godini. O tome smo razgovarali na nedavnoj sednici Predsedništva našeg sindikata i **ne isključujem ni mogućnost da uđemo u proteste*”, rekao je za Tanjug Mihajlović.

Dodao je da ovaj sindikat očekuje odgovor Vlade Srbije na njihov zahtev za razgovor sa premijerkom Anom Brnabić i resornim ministrima. Naveo je da će ova sindikalna centrala od države prvo tražiti da zaustavi talas poskupljenja, jer kako kaže, mnogi artikli su poskupeli neopravdano.

“*Trgovci i proizvođači robe široke potrošnje u trci za većom zaradom i profitom, videći da cene skaču na Zapadu, počeli su da dižu cene i kod nas. Tako su poskupeli i proizvodi čiju proizvodnju subvencioniše država. Nema opravdanja za tolika poskupljenja i da oni imaju monopol i ucenjivački potencijal da diktiraju cene na našem tržištu*”, istakao je on.

Naveo je i da bi poslodavci trebalo da se odreknu jednog dela profita, jer je država dosta učinila da ih relaksira kako bi mogli normalno da rade, pa bi valjalo da se i oni odreknu dela profita u korist zaposlenih kako bi zemlja izašla na kraj sa inflacijom.

“*Nažalost, i zahvatanja države na konto poreza, doprinosa i akciza koje se naplaćuju su prevelika i država bi morala da ih smanji. Cene derivata nafte moraju da se drže na nekom nivou umesto da svake nedelje idu naviše*”, rekao je Mihajlović.

To, kako kaže, može da se niveliše time što će se država odreći jednog dela svojih akciza i poreza u korist građana.

Potrošačke organizacije nemaju puno manevaraskog prostora da reaguju, jer ne mogu da pozovu kupce na bojkot trgovaca ili uzdržavanje od kupovine kada su cene podigli svi.

U prilog tvrdnji da ima neopravdanog podizanja cena od strane trgovaca je i zapažanje jednog novopečenog oca koji je za Tanjug ispričao kako kolica koja je pre osam meseci kupio za svoju bebu i platio oko 50.000 dinara sada koštaju i do 90.000 a reč je o modelu koji se više ne proizvodi.

“*Dakle, u međuvremenu nije bilo novih nabavki. Na osnovu čega je onda cena skoro duplirana*”, pita se on.

Beograđani koji ne kupuju kolica za bebe već uglavnom hranu i kućne potrepštine kažu da su počeli da se odriču nekih kupovina i da ono što moraju da kupe, sve češće nabavljaju prateći akcijska sniženja.

Neki ističu i da je dobro što Vlada Srbije drži pod kontrolom cene nekoliko životnih namirnica, ali da su im veliki problem cene kućne hemije i sredstava za higijenu. Tako je jedna starija Beograđanka rekla da su sredstva za higijenu poskupela više nego prehrambeni proizvodi i da mora da vodi računa o svakom dinaru koji potroši.

Njena mlađa sugrađanka primetila je da se sada sa istom količinom novca može pazariti upola manje nego lane.

“*Najviše je poskupela hrana i da bismo mogli da se prehranimo i kupimo neophodna sredstva za higijenu, odričemo se nabavke odeće*”, rekla je ona.

I stariji sugrađanin sa kojim je Tanjug razgovarao smatra da je najviše poskupela hrana i da on i supruga nisu sigurni da će sa dve skromne penzije imati dovoljno za njih dvoje.

Kada je reč o životnim namirnicama Beograđani su u anketi Tanjuga posebno istakli visoke cene mleka.

“*Mleko, pavlaka i drugi mlečni proizvodi stalno poskupljuju. U poslednja dva meseca pavlaka koja je koštala 160 dinara je poskupela na 250, što je baš mnogo. Ja se još ne odričem ničega jer živim sama, ali ljudima koji imaju decu nije lako*”, rekla je ona.

Zvanična statistika beleži da su inflaciji u septembru u odnosu na avgust najviše doprinele cene stanovanja, vode, struje, gasa koje su povećane za 3,8 odsto, zatim restorana i hotela za 3,7 odsto dok su hrana i bezalkoholna pića poskupela za 2,4 procenta.