27. 1. 2022. Izvor: una.world, Foto: Aleksandra Nenadović

Statistički podaci o zaposlenosti u Srbiji broje dve različite, ali i zvanične cifre
Ministarstvo finansija je ove nedelje objavilo izveštaj o tekućim makroekonomskim kretanjima. Neujednačenost u podacima ostavlja mesta za manipulacije i selektivan odabir onih podataka koji vam u tom trenutku odgovaraju.
Tako Ministarstvo finansija koristi podatke iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja koji kažu da je formalna zaposlenost u novembru veća za 2,0%.
Prema anketi o radnoj snazi, podataka koji dolaze od Republičkog zavoda za statistiku, a koristi se u izveštaju ministarstva, stopa nezaposlenosti u trećem kvartalu prošle godine godine iznosila je 10,5% odsto.
Neki drugi problemi
Goran Milić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, kaže da jeste porasla zaposlenost, no da su neki drugi problemi u pitanju.
“Imamo dve vrste nekakve stvarnosti, imamo virtuelnu i imamo stvarnost u kojoj živimo. Ne umanjujući činjenicu da je porastao broj zaposlenih, ali mi moramo da uzmemo u obzir i način na koji se broj zaposlenosti u zemlji Srbiji definiše kao broj. Tako da mi imamo dva broja zvanična – imamo cifru statističku, ankete i cifru koju daje Nacionalna služba za zapošljavanje. Tu je razlika velika. Oko dva miliona i dvesta, trista hiljada i druga cifra dva miliona i osamsto hiljada. To su zvanične cifre, i jedna i druga”, kaže Milić.
Od ovog sindikata dobijamo sledeće podatke – prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u novembru 2021. godine, ukupan broj nezaposlenih iznosio je 481.202 lica, od toga 98.240 lica sa teritorije Vojvodine.
Prema podacima Ankete o radnoj snazi, u trećem kvartalu 2021. godine broj nezaposlenih iznosio je 341.500 lica, dok je stopa nezaposlenosti 10,5%.
Gledano na nivou regiona, ova stopa imala je najmanju vrednost u Beogradskom regionu i Regionu Vojvodine (za oba regiona iznosi 8,8), dok je nešto veća vrednost zabeležena u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (11,6%). U Regionu Južne i Istočne Srbije stopa nezaposlenosti ima najveću vrednosti i iznosi 13,4%.
Ono što sindikati registruju kao drugi problem u celoj priči o podacima u statistici zaposlenih je i način na koji neko radi i na koji ostvaruje dohodak. “Ako uzmemo da si bio na primer, na mobi kod komšinice i dobila sendvič, računa se da si taj mesec radila. Možda ja sad malo više karikiram, ali se može platiti i u naturi, tako da kad gledamo to – onda dobijemo cifru koja je možda i veća”, objašnjava predsednik sindikata.