30 Oktobra, 2026

Ugovori na određeno vreme mogli bi da traju najduže godinu dana, umesto dosadašnje dve, ukoliko bude prihvaćen predlog Studentske liste, čiji je cilj da zaposleni brže dobiju ugovor na neodređeno i veću sigurnost na radnom mestu.
Zoran Mihajlović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, podržava skraćivanje roka, ali upozorava da je još veći problem nedosledna primena zakona, zbog koje, kako navodi, pojedini zaposleni i po sedam, osam, pa i deset godina rade na određeno, uz prekide.
Studentska lista predlaže da se maksimalno trajanje rada na određeno skrati sa 24 na 12 meseci. Poslodavac će, kako se navodi u programu, s istim radnikom za isti posao moći da zaključi najviše četiri takva ugovora, dok će zamena privremeno odsutnog zaposlenog trajati do njegovog povratka, najduže 36 meseci.
“U potpunosti sam saglasan s tim da bi maksimalno trajanje rada na određeno vreme trebalo skratiti sa dve godine na godinu dana izmenama Zakona o radu. Jer time će se zaposlenima omogućiti da ranije dobiju ugovor na neodređeno vreme. Međutim, nije problem samo u dužini zakonskog roka, već i u primeni propisa. Jer u pojedinim delovima javnog sektora, uključujući ministarstva, ima zaposlenih koji po nekoliko godina rade na određeno vreme, uz prekide”, navodi Mihajlović i dodaje da je sama primena zakona problematičnija od toga da li je reč „o godini ili dve takvog rada”.
On, ipak, podseća da je 2014. godine rok za rad na određeno produžen sa godinu na dve godine, između ostalog, i zbog zahteva mladih koji su prvi put zasnivali radni odnos. Duži period omogućavao je poslodavcima da bolje upoznaju zaposlene pre nego što odluče da ih zaposle zastalno.
“Mislim da bi sada bilo vreme da se to vrati na godinu dana. Nema potrebe da neko bude dve i više godina na određeno. Sa tih godinu dana može lakše da se kontroliše da li se krše zakoni ili ne”, kaže Mihajlović.
Prema njegovoj oceni, tržište rada danas je drugačije nego pre više od decenije: poslodavci sve više traže radnike, a kvalitetne radne snage je sve manje. Stoga, Mihajlović smatra da bi skraćivanje roka moglo da bude jedan od argumenata da mladi ostanu u Srbiji, uz veću sigurnost zaposlenja.
“Ipak, ni kraći rok neće rešiti problem ukoliko se propisi ne budu dosledno primenjivali i ako poslodavci koji ih krše ne budu sankcionisani. Kakav god zakon da se donese, ako se to ne primenjuje u praksi, onda imamo problem. Ako dođe do kršenja od strane poslodavca, a nema sankcija, to posle postaje po pravilu praksa”, upozorava on.
Zato se i sindikati zalažu za sveobuhvatne izmene radnog zakonodavstva, umesto da se promene svode samo na skraćivanje trajanja rada na određeno. Prema njegovim rečima, spremni su za razgovore o reformi, a učestvuju i u projektu sa Međunarodnom organizacijom rada i Evropskom unijom.
“Moramo da uđemo u sveobuhvatne izmene, jednostavno moramo da radimo potpuno novi zakon o radu i da vidimo koliko možemo da poboljšamo status radnika”, kaže Mihajlović.
Predlog Studentske liste otvara i pitanje da li bi skraćivanje roka sa 24 na 12 meseci samo po sebi povećalo sigurnost zaposlenih ili bi, bez efikasnog nadzora, pojedini poslodavci nastojali da izbegnu obavezu zapošljavanja na neodređeno.
Mihajlović smatra da bi kraći period olakšao kontrolu poštovanja zakona, ali ponavlja da je za zaštitu radnika neophodna i njegova dosledna primena.
Prema važećem članu 37 Zakona o radu, radni odnos na određeno vreme sa istim zaposlenim, po pravilu, ne može da traje duže od 24 meseca, bez obzira na to da li je zaključen jedan ili više ugovora. Zakon, međutim, predviđa izuzetke, između ostalog, za zamenu privremeno odsutnog zaposlenog, rad na projektu i pojedine druge slučajeve.
Ugovor o radu na određeno vreme s istim zaposlenim, po pravilu, može da traje najduže 24 meseca, bez obzira na to da li je zaključeno više uzastopnih ugovora. Prekid kraći od 30 dana ne započinje novo računanje ovog roka, a rad na određeno vreme može da traje i duže od dve godine samo u slučajevima koje zakon posebno predviđa.
Kako navode u kancelariji advokata Gavranića, ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno zakonskim uslovima, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. Isto važi i ako zaposleni nastavi da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana nakon isteka ugovora. Zaposleni nije dužan da potpiše svaki novi ugovor koji mu poslodavac ponudi, a posledice odbijanja zavise od konkretnih okolnosti. Rad na određeno vreme ne znači ni da zaposleni ostaje bez prava koja mu pripadaju po Zakonu o radu.
U kancelariji advokata Gavranića ukazuju i na posebnu zaštitu trudnica i zaposlenih koji koriste porodiljsko odsustvo, odsustvo radi nege deteta ili odsustvo radi posebne nege deteta. U tim slučajevima, pod zakonskim uslovima, rok za koji je radni odnos zasnovan produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.
Izvor:Politika