9 Oktobra, 2026

Osobama koje imaju direktno iskustvo sa mentalnim poteškoćama trebalo bi omogućiti da se aktivno uključe u kreiranje politika, zdravstvenih usluga i sistema podrške.

Umesto da se samo govori o njima, bilo bi delotvornije slušati, razumevati i uvažavati lična iskustva ljudi koji se suočavaju sa teškoćama u oblasti mentalnog zdravlja, kako bi njihova iskustva postala pokretač stvarnih promena u društvu.

To je poruka ovogodišnjeg Svetskog dana mentalnog zdravlja, koji se, na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje i uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, obeležava 10. oktobra širom sveta.

Mentalno zdravlje nije samo individualna odgovornost, već i pitanje uslova u kojima živimo i radimo. Radno mesto, na kojem provodimo značajan deo svog života, može biti izvor profesionalnog ispunjenja, sigurnosti i pripadnosti, ali i prostor u kojem se suočavamo sa brojnim psihološkim izazovima.

Mobing, diskriminacija, sindrom izgaranja na radu (burnout), narušeni međuljudski odnosi, konflikti sa kolegama i rukovodiocima, psihološki pritisci, ponižavanje i različiti oblici psihičkog nasilja mogu ozbiljno ugroziti mentalno zdravlje zaposlenih. Posledice se ne završavaju odlaskom sa posla. One se često prenose na porodični život, narušavaju samopouzdanje, osećaj lične vrednosti, emocionalnu stabilnost i kvalitet života u celini.
Poseban problem predstavlja činjenica da mnogi zaposleni, iako prepoznaju da im je potrebna stručna psihološka pomoć, nisu u finansijskoj mogućnosti da je sebi priušte.

Prepoznajući značaj očuvanja mentalnog zdravlja zaposlenih, Savez samostalnih sindikata Srbije svojim članovima obezbedio je pravo na besplatnu psihoterapijsku podršku. Na ovaj način Savez pokazuje da sindikalna zaštita ne podrazumeva isključivo borbu za veće zarade, sigurnost zaposlenja i bolje uslove rada, već i brigu o psihološkom blagostanju, dostojanstvu i kvalitetu života svakog člana.

Pored pružanja stručne podrške, od izuzetnog značaja je kontinuirana edukacija sindikalnog članstva o prepoznavanju mobinga, diskriminacije, psihološkog nasilja i sindroma izgaranja, kao i o mehanizmima zaštite, postavljanju ličnih i profesionalnih granica i očuvanju mentalnog zdravlja. Informisan i osnažen zaposleni lakše prepoznaje ugrožavanje svojih prava, pravovremeno reaguje i traži odgovarajuću podršku.

Iskustvo jednog zaposlenog može pomoći drugom da prepozna nasilje, osvesti sopstvene granice, potraži podršku i sazna na koji način može da zaštiti svoja prava.
Zato je važno stvarati radno okruženje u kojem zaposleni neće strahovati da govore o problemima sa kojima se suočavaju, u kojem psihološka patnja neće biti doživljavana kao slabost, a traženje stručne pomoći kao razlog za stigmatizaciju.

Poruka ovogodišnjeg Svetskog dana mentalnog zdravlja jeste da nije dovoljno samo čuti nečije iskustvo – potrebno je razumeti ga i pretvoriti u konkretnu podršku i promenu.

Sindikalna solidarnost upravo u tome dobija svoj puni smisao: da niko ne ostane sam pred nepravdom, psihološkim pritiskom i ugrožavanjem sopstvenog dostojanstva.

Jer, zaštita mentalnog zdravlja na radnom mestu nije privilegija, već sastavni deo prava na dostojanstven, bezbedan i human rad.