18 Juna, 2025

Na nedavno završenoj 113. Međunarodnoj konferenciji rada u Ženevi, međunarodni sindikalni pokret ocenio je veoma značajnim postignute konsenzuse o dva nova međunarodna radna standarda, koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu i platformske radnike.
Prvi put je usvojena međunarodna konvencija, sa pratećom preporukom, koja će štititi radnike od bioloških opasnosti u radnoj sredini. Konvencija o prevenciji i zaštiti od bioloških opasnosti u radnoj sredini, broj 192, i Preporuka o prevenciji i zaštiti od bioloških opasnosti u radnoj sredini, broj 209, postavljaju globalne standarde u očuvanju zdravlja radnika u svim sektorima.
Konvencija 192 poziva države članice Međunarodne organizacije rada (MOR) da pripreme nacionalne propise i usvoje mere o bezbednosti i zdravlju na radu, uključivanjem mera prevencije i zaštite od bioloških opasnosti i razvijanjem mehanizama za pripremu i odgovor na akcidente i nesreće. Od poslodavaca se zahteva da usvoje preventivne i zaštitne mere, u saradnji sa radnicima, a oni moraju biti informisani i obučeni u vezi sa opasnostima i rizicima.
Preporuka broj 209 predviđa detalje u sprovođenju, uključujući procenu rizika, sisteme ranog upozoravanja, pripremljenosti i mehanizme odgovora (npr. u slučaju izbijanja epidemija ili pandemija) i obuke. Razrađuje i definiciju bioloških opasnosti i rizika i nabraja specifične načine izlaganja i prenosa, poput vazdušnog puta, kontakta ili vektorskim prenosom.
Ova dva instrumenta zajedno nude snažan, prilagodljiv okvir za prevenciju bioloških rizika na svakom tipu radnih mesta.
Konvencije su međunarodno obavezujući ugovori koje ratifikuju države članice MOR, dok preporuke služe kao neobavezujuće smernice.
U oblasti platformskog rada, međunarodni radnički pokret u MOR, uz podršku većine vlada članica te organizacije, izborio se da naredna konferencija 2026. godine usvoji prvu globalnu obavezujuću konvenciju sa pratećom preporukom, kako bi se obezbedio dostojanstven rad za platformske radnike.
Generalni sekretar Međunarodne konfederacije sindikata, Luk Triangl, izjavio je tim povodom da je „ovo prekretnica za milione platformskih radnika širom sveta koji dugo čekaju međunarodnu zaštitu“.
“Prvi put imamo jasno opredeljenje ka regulisanju digitalnih plaftormi za rad i za osiguranje da inovacije neće imati prioritet nad pravima radnika“, rekao je Triangl.
Platformska ekonomija danas upošljava više od 150 miliona radnika širom sveta (po podacima MOR), ali platformski radnici uglavnom rade bez ugovora o radu, socijalne zaštite i prava na organizovanje.
Uspehom se smatra da je Međunarodna konferencija rada odredila ključne elemente za novi međunarodni pravni instrument (u formi konvencije sa preporukom), definicije i obim konvencije i da će prepoznati prava radnika i sindikata na pristup informacijama o algoritamskom menadžmentu.
Na pregovorima Konferencije u 2026. godini potrebno je utanačiti i odredbe o klasifikaciji zaposlenja, socijalnoj zaštiti, kolektivnom pregovaranju, sprovođenju, i rešavanju sporova.
Mogućnost pristupa informacijama o algoritamskom upravljanju predstavlja veliki korak ka transparentnosti i odgovornosti u radu preko platformi. Bez toga, radnici su često nemoćni da ospore netransparentne odluke koje utiču na njihovu platu, radno vreme ili otkaz.
Pored ovih, još jedan značajan ishod ovogodišnje Međunarodne konferencije rada je i usvajanje Rezolucije o smanjenju neformalnosti i podršci tranziciji u formalizaciji rada.
Rezolucija poziva na hitno delovanje za unapređenje uslova rada, proširenje socijalne zaštite i stvaranje dostojanstvenih radnih mesta, posebno kod radnika najugroženijih neformalnim radom.
Ona zahteva od MOR da pripremi globalne smernice i podrži države da svoje nacionalne strategije sprovedu u delo.