26 Aprila, 2024

Povodom Dana Saveza samostalnih sindikata Srbije, u Čačku je danas održana svečana sednica Veća SSSS, u proširenom sastavu.

Na sednici, kojoj je domaćin bilo Veće SSSS za grad Čačak, na prigodan način je obeležena i 121 godina postojanja i delovanja najveće sindikalne centrale u Srbiji.

Nakon izvođenja državne himne i Internacionale, skup je pozdravio Slobodan Jelić, predsednik Veća SSSS za grad Čačak, istakavši da je „našim članovima i Veću Čačka velika čast što smo domaćini našem Savezu, kojem čestitam godišnjicu postojanja i delovanja“.

Svečanosti je prisustvovao državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Lav Grigorije Pajkić, koji je članovima Saveza preneo čestitke ministra Nikole Selakovića.

„Nesumnjivo je da više od veka postojanja vaše organizacije dovoljno govori o njenoj važnosti, učinku i prepoznatljivosti“.

„Iako postoji još mnogo prostora za unapređenje položaja radnika, Vlada Srbije je uradilo puno kako bi se u Srbiji bolje živelo, a cilj je da prosečna zarada bude 1.000 evra“, rekao je Pajkić.

Vlada će, prema njegovim rečima, nastaviti da radi na povećanju zaposlenosti, da daje subvencije koje to pospešuju i da organizuje obuke za dokvalifikaciju i prekvalifikaciju radnika.

„Današnji jubilej obeležavamo u Čačku, administrativnom centru Moravičkog okruga, gradu sa dugom istorijom i tradicijom, ne samo kulturnom već i sindikalnom, kao i tradicijom u privatnom preduzetništvu. Posle uništavanja privrednih giganata, kao što su Sloboda, Fabrika reznog alata i drugi, razvijena su brojna mala i srednja privatna preduzeća, koja su danas osnovna karakteristika privrede Čačka. I zadatak za nas da one koji rade u ovom sektoru organizujemo, jer to je interes i poslodavaca i zaposlenih u tim preduzećima“, rekao je predsednik SSSS Ljubisav Orbović.

Prema njegovim rečima, od osnivanja, daleke 1903. godine, suočavali smo se sa brojnim izazovima, nebrojenim teškoćama, zabranama, ignorisanjima, ograničenjima od strane onih koji bi trebalo da budu naši partneri u socijalnom dijalogu. I, gotovo svi ti izazovi, i danas su prisutni. Čak, pritisci su sve veći, jer je i pohlepa kapitala sve agresivnija.

U iracionalnom ili realnom strahu od gubitka kakvog-takvog posla i primanja, sve se više gubi naše najubojitije oružje u borbi za dostojanstven rad, a to je solidarnost, jedinstvo i masovnost, ukazao je Orbović.

„Pored problema koje su i naši preci imali, a to je besomučna trka za profitom gde rad i radnik gube i postaju jeftino oruđe, pred nama su i novi, još uvek nepoznati izazovi i putevi. Menja se način proizvodnje, organizacija procesa rada, industrijski odnosi, mnoga tradicionalna radna mesta se gase, umesto njih se otvaraju nova, još uvek nejasna. Tu su neki novi, virtuelni poslodavci, novi oblici rada, novi oblici angažovanja radnika, a svima je zajedničko to što radnici gube prava, zarade nominalno rastu, ali kupovna moć opada, rad je sve nesigurniji i sve nebezbedniji, većina novih oblika rada ne podrazumeva osiguranje, život je sve skuplji, standard sve niži“.

Osnovna vrednost koja nam se nameće je bolje bilo kakav rad, nego nezaposlenost čime se dodatno marginalizuje zahtev za kvalitetnim radnim mestima, naglasio je Orbović.

Pola miliona ljudi u Srbiji živi u apsolutnom siromaštvu, a stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti je 28.1%. Nema granskih kolektivnih ugovora u privredi, a i oni koji se potpišu, samo su prepisan Zakon o radu. Mere zaštite i bezbednosti radnika na radnom mestu su ili nedovoljne ili neefikasne, pa je tako u prošloj godini smrtno stradalo 42 radnika. Nažalost, trend nebezbednog rada i nedovoljne zaštite nastavlja se i u ovoj godini, pa je u periodu januar-mart bilo 6 smrtnih i 4 teške povrede sa smrtnim ishodom.

Zakoni se donose i menjaju bez stvarnog uticaja i učešća zaposlenih, a njihov cilj je zaštita poslodavaca i razbijanje radnog zakonodavstva, pa tako svaki sektor rada reguliše poseban zakon.

Predsednik Orbović je ukazao da je, uprkos rastu zarada u poslednje dve godine u iznosu od 43.2% nominalno, odnosno 9.8% realno, u istom periodu rast potrošačkih cena bio 33,6%, s tim da su cene hrane bile više za 48.3%, a pojedinih osnovnih prehrambenih artikala i do 60%.

Dodao je da se, prema Globalnom indeksu radnih prava koji je za 2023. godinu objavila Međunarodna konfederacija sindikata, u Srbiji sistematski krše radna prava, čak su i osnovna prava pod stalnom pretnjom, što nas svrstava u kategoriju 4, s tim da u kategoriji 5 nema nikakvih garancija prava radnika.

„Jedina snaga koja se svim ovim trendovima može suprotstaviti i vratiti radnika u centar je ujedinjena radnička klasa. To bitno uvećava našu odgovornost“.

Orbović je upozorio da je, nažalost, mnogo onih čiji je cilj i interes usitnjena sindikalna scena, jer su tada i manipulacije lakše.

„A, mi, umesto da zbijemo redove, jačamo i budemo solidarniji, zatvaramo se u neke uske okvire, delimo, preovladavaju parcijalni ili lični interesi, pojedinačni zahtevi. To ne može biti dobar put, to je put koji vodi ka usitnjavanju i slabljenju sindikalnog pokreta“.

Članovi sindikalnih organizacija, udruženih u granske sindikate na teritoriji kojoj se preduzeće ili ustanova nalazi, ma kojoj delatnosti pripadaju, kolege iz zdravstva i obrazovanja, metalci, poljoprivreda, građevinari i drugi, svi mi smo jedna velika sindikalna porodica – Savez.

„Ako želimo da trajemo i narednih 121 godinu, moramo da se ponašamo kao deo velike porodice, da jačamo, brojčano se uvećavamo, počev od sindikalnih organizacija kod poslodavaca, preko teritorija i grana. Moramo da budemo iskreni, otvoreni, solidarni i mora da nam cilj bude isti: jačanje Saveza, jer Savez je simbol jedinstva i snage“, zaključio je predsednik Orbović.

Na sednici, kojoj su prisustvovali i brojni direktori javno komunalnih preduzeća iz Čačka i Lučana, prikazan je film o istorijatu sindikata, kao i promotivni film o gradu Čačku, a svečanost su upotpunili i članovi Kulturno umetničkog društva Fabrike reznog alata Čačak, koji su odigrali igre iz Srbije.