NALED predlaže izmenu Zakona o radu u vezi sa načinom korišćenja godišnjeg odmora, sindikalci oprezni
16. jun 2023.
NOVI SAD –
U svojoj knjizi mera za poboljšanje regulatornog okvira za poslovanje NALED predlaže ukidanje obaveze da zaposleni prvi deo odmora moraju da iskoriste u trajanju od najmanje dve nedelje, bez prekida.
Dogovorna poslovna politika ili poštovanje zakona o radu? Čini se da je češće ovo prvo, što poslodavce stavlja pod lupu inspekcijskog nadzora.
Upravo to je jedan od glavnih razloga za inicijativu za izmene Zakona o radu u vezi sa pitanjem korišćenja godišnjeg odmora koju je pokrenuo NALED.
“Zakon sada propisuje da vi prvi deo odmora morate da koristite u trajanju od dve nedelje neprekidno. Naš predlog je da umesto reči ‘prvi’ u zakonu piše ‘jedan deo’ tako da možete i taj prvi deo da koristite u kraćem periodu ako vam je to potrebno”, objašnjava Ivan Radak iz NALED-a.
“Da li ova izmena ide na ruku više poslodavcima ili zaposlenima? Što se tiče manjih i srednjih preduzeća mislim da je apsolutno svejedno, jer je tu više dogovorna poslovna politika. Što se tiče velikih preduzeća, u velikim proizvodnjama, to opet zavisi od toga da li ostaje kontinuitet od deset dana da se iskoristi. Jer potrebno je da godišnji odmor bude godišnji, a to je minimum tih deset dana”, mišljenje je Vladimira Laloševića iz Unije poslodavaca Vojvodine.
Upravo to pravo na adekvatan odmor zaposlenih i veći prostor za moguću zloupotrebu poslodavaca, je osnovni razlog sindikata zbog čega se ne slažu sa predloženim izmenama.
“Onog momenta ako poslodavac ima posla i to može i taj period traje celo leto ili celu zimu, on ne bi mogao da ide na godišnji odmor. On bi pretpostavljam poučen iskustvom, te dane koristio kad nema posla bez obzira na to da li je to u interesu tog zaposlenog. Toga se mi, u stvari, bojimo”, Goran Milić, iz Savez samostalnih sindikata Vojvodine.
Osnovni problem kod korišćenja godišnjeg odmora, prema rečima našeg sagovornika, je to što zaposleni vrlo često ne stignu ni da ga iskoriste do datuma koji zakon propisuje.
Tako dobijamo oštećene radnike, s jedne strane, i čiste papire poslodavaca, s druge.
Kako navodi, u sledećoj izmeni zakona bi to trebalo da bude segment koji se mora pojasniti.