Negativan uticaj hibridnog načina rada na žene
16 Oktobra, 2022
Prelazak na hibridni način rada je možda jedan od razloga zašto žene sporije napreduju na poslu. To je rezultat nedavnog istraživanja u kome se navodi da poslodavci ne uzimaju u obzir one zaposlene koji više vremena provode radeći od kuće.
Stručnjaci smatraju da povratak na posao nakon kovida stvara rodni jaz u zaradama i unapređenju, jer poslodavci ne kontrolišu njegov uticaj niti da li određeni posao može da se obavlja hibridno ili na daljinu.
Ovo naročito pogađa žene koje pre biraju fleksibilno radno vreme ili rad od kuće zbog nege dece. Prema anketi 1.300 menadžera iz Instituta CMI, znatno je veća verovatnoća da će muški menadžeri većim delom ili potpuno raditi iz kancelarije.
Dva od pet anketiranih menadžera (40%) je reklo da su već pratili mišljenje ili ponašanje koje ukazuje na nejednakost između onih koji rade fleksibilno i onih koji tako ne rade.
Anketirane žene među menadžerima su rekle da su za razliku od svojih muških kolega sklonije da poveruju da bi hibridni način rada mogao negativno da utiče na napredovanje u karijeri.
Antoni Pejnter, politički direktor u CMI, rekao je: “Žene bi mogle da završe kao gubitnici ako poslodavci ne budu vodili računa jer je potrebno balansirati rad i život kod kuće kroz fleksibilan rad dok se u isto vreme propuštaju mnoge prilike koje nastaju u direktnoj interakciji u kancelariji. To se ne može tolerisati i štetno je kako za žene tako i za poslodavce.”
Rezultati istraživanja CMI su spomenuti i u nedavnom izveštaju kompanije Dilojt – Women at Work report (Izveštaj zaposlenih žena), <www2.deloitte.com/content/dam/Deloitte/global/Documents/deloitte-women-at-work-2022-a-global-outlook.pdf> gde je ustanovljeno da 60% žena koje praktikuju hibridni način rada oseća da su isključene sa sastanaka dok se polovina njih brine da nisu dovoljno vidljive rukovodiocima, što je neophodno za napredovanje u karijeri.
Prof. Rouzi Kembel, direktorka Globalnog instituta za žensko liderstvo u okviru Kings koledža, zabrinuta je zbog uticaja hibridnog rada na napredovanje žena u karijeri. Ona je takođe istakla da bi ovakav način rada mogao da stvori tri nivoa radne snage: one koji stalno rade iz kancelarije, one koji rade hibridno i one koji u potpunosti rade na daljinu.
Shodno anegdotama, izgleda da u prestižnim sektorima u kojima dominiraju muškarci, kao što su finansijske službe, zaista postoji pritisak da se radi iz kancelarije što je više moguće i da je to namerno postavljeno kao eliminatorni faktor.
Kako predlaže Kembelova, rešenje je da se hibridni poslovi pažljivo osmisle, a ne da se razvijaju sami od sebe jer postojeće nejednakosti mogu postati još veće.