DANAS jE MEĐUNARODNI DAN
BORBE PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA
Na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama – 25. novembar, Evropska konfederacija sindikata (EKS) zatražila je od Evropske unije podršku radnicima i sindikatima u dostizanju zajedničkih ciljeva u prevenciji nasilja nad ženama na radnom mestu, kod kuće, kao i svuda na drugim mestima u svim zemljama Evropske unije.25. Novembar 2019 .
Nasilje nad ženama ne zaustavlja se na vratima njihovih domova. Fizičko i psihičko nasilje nad ženama se dešava na radnom mestu, bez obzira koji je sektor rada u pitanju, njihova profesija ili nivo obrazovanja. Neki poslovi su posebno rizični, poput poslova medicinskih sestara, nastavnica, negovateljica, čistačica, transportnih i ugostiteljskih radnica, kao i onih koji rade kod kuće. Ali, rizik postoji svuda i poslodavci i sindikati igraju značajnu ulogu u prevenciji nasilja i uznemiravanja žena na radnom mestu.
Savez samostalnih sindikata Srbije podržava inicijativu EKS za zaustavljanje nasilja nad ženama i pridružuje se apelu za pristupanje EU Instambulskoj konvenciji protiv nasilja nad ženama, te jačanju podrške i zaštiti žrtava nasilja nad ženama ukoliko se Konvencija blokira na Evropskom savetu.
SINDIKATI: DA SE ČUJE GLAS RADNIKA
22. Novembar 2019 •
U Novom Sadu je, u organizaciji Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, održana međunarodna konferencija, pod nazivom „Glas sindikata i sloboda medija“, na kojoj su učestvovali sindikalni predstavnici zemalja iz regiona, kao i Švedske.
Sindikalci iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Srbije i Švedske su razmenili iskustva koje imaju sa medijima i svoje načine prenošenja sindikalnog glasa preko medija.
Učesnici su se složili da mediji, ne samo da vrlo često negativno pišu protiv sindikata, već ih i ignorišu, zbog čega je neophodno da se u narednom periodu više usmeri oglašavanje sindikalnih aktivnosti preko društvenih mreža i svih drugih alternativnih „alata komunikacije“.
Pri tom, kako je primetio predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović, ne treba potcenjivati ni značaj direktne komunikacije sa članovima, kao vid međusobnog informisanja.
“Mi imamo dobru saradnju u regionu. Ta saradnja se odvija već nekoliko godina. Čak i u vremenima krize i ratova, da kažem, imali smo saradnju, a posle 2000. godine uspeli smo da oformimo organizaciju koja je dobila naziv ‘Solidarnost’, u kojoj su svi reprezentativni sindikati iz zemalja regiona, I redovno se sastajemo, rekao je Orbović.
On je objasnio da je veliki značaj saradnje i razmene iskustava, te menjanja zakona iz sfere rada, “jer ono što se dešava u jednoj zemlji regiona, sutra postaje tema u nekoj drugoj”.
“U današnjem vremenu krupnog kapitala, interesa Svetske banke, Evropske komisije i svih drugih međunarodnih institucija, po pravilu, nažalost, radnik je danas trošak. Trošak je za državu, trošak je za poslodavca i Savez samostalnih sindikata Hrvatske ne miri se sa time. Naše programsko usemerenje za naredne četiri godine je učiniti da rad bude po meri čoveka”, kazao je Mladen Novosel, predsednik SSS Hrvatske.
“Od situacije gde su pre trideset, četrdeset godina radnici bili u centru pažnje, kada su na neki način upravljali kapitalom i učestovali u procesima odlučivanja, došli smo, nažalost, do situacije da danas imamo feudalizam u zemljama bivše Jugoslavije”, ocenio je Selvedin Šatorović, predsednik SSS BiH.
“Ne danas, sindikat već vekovima je pozicioniran, nalazi se na strani sveta rada i pokušava da determiniše ona osnovna pitanja i interese radnika”, naveo je Srđa Keković iz Unije slobodnih sindikata Crna Gora.
“Dostojanstven rad je nešto čemu teži radništvo u Srbiji. To podrazumeva normalno radno vreme od osam sati i zaradu od koje može pristojno da se živi. I podrazumeva sigurnost radnog mesta. Vi često slušate sad priču prekarnost, prekarni rad i tako dalje. Razlika između prekarnog radnika i proletera je upravo u toj sigurnosti. Proleter je imao 8 sati rada, 8 sati odmora, 8 sati spavanja”, podsetio je Goran Milić, predsednik SSS Vojvodine.
Učesnici su istakli da mediji imaju veliku ulogu u kreiranju imidža i osnaživanju sindikalnog pokreta u javnosti, pa je saradnja u svim sferama društva preduslov za boljitak.
“Moramo se danas prilagoditi novim trendovima koji postoje u svetu i to je veliki izazov za sindikate. Postoji velika potreba da se dopre do što većeg broja članova. U Švedskoj se, na primer, ne koriste tradicionalni tipovi medija, već uglavnom društvene mreže kako bi doprli do što većeg broja ljudi”, rekla je Kristine Martila, predsednica Sindikata zapadna Švedska.
Dostojanstvena plata i radno vreme cilj su kome teže i radnici i sindikati koji pozivaju radnike da im se priključe u borbi za ostvarivanje svojih prava. Podrška javnog mnjenja je od velikog značaja, ističu sindikalci.
Sindikalci iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Srbije i Švedske su razmenili iskustva koje imaju sa medijima i svoje načine prenošenja sindikalnog glasa preko medija.
Učesnici su se složili da mediji, ne samo da vrlo često negativno pišu protiv sindikata, već ih i ignorišu, zbog čega je neophodno da se u narednom periodu više usmeri oglašavanje sindikalnih aktivnosti preko društvenih mreža i svih drugih alternativnih „alata komunikacije“.
Pri tom, kako je primetio predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović, ne treba potcenjivati ni značaj direktne komunikacije sa članovima, kao vid međusobnog informisanja.
“Mi imamo dobru saradnju u regionu. Ta saradnja se odvija već nekoliko godina. Čak i u vremenima krize i ratova, da kažem, imali smo saradnju, a posle 2000. godine uspeli smo da oformimo organizaciju koja je dobila naziv ‘Solidarnost’, u kojoj su svi reprezentativni sindikati iz zemalja regiona, I redovno se sastajemo, rekao je Orbović.
On je objasnio da je veliki značaj saradnje i razmene iskustava, te menjanja zakona iz sfere rada, “jer ono što se dešava u jednoj zemlji regiona, sutra postaje tema u nekoj drugoj”.
“U današnjem vremenu krupnog kapitala, interesa Svetske banke, Evropske komisije i svih drugih međunarodnih institucija, po pravilu, nažalost, radnik je danas trošak. Trošak je za državu, trošak je za poslodavca i Savez samostalnih sindikata Hrvatske ne miri se sa time. Naše programsko usemerenje za naredne četiri godine je učiniti da rad bude po meri čoveka”, kazao je Mladen Novosel, predsednik SSS Hrvatske.
“Od situacije gde su pre trideset, četrdeset godina radnici bili u centru pažnje, kada su na neki način upravljali kapitalom i učestovali u procesima odlučivanja, došli smo, nažalost, do situacije da danas imamo feudalizam u zemljama bivše Jugoslavije”, ocenio je Selvedin Šatorović, predsednik SSS BiH.
“Ne danas, sindikat već vekovima je pozicioniran, nalazi se na strani sveta rada i pokušava da determiniše ona osnovna pitanja i interese radnika”, naveo je Srđa Keković iz Unije slobodnih sindikata Crna Gora.
“Dostojanstven rad je nešto čemu teži radništvo u Srbiji. To podrazumeva normalno radno vreme od osam sati i zaradu od koje može pristojno da se živi. I podrazumeva sigurnost radnog mesta. Vi često slušate sad priču prekarnost, prekarni rad i tako dalje. Razlika između prekarnog radnika i proletera je upravo u toj sigurnosti. Proleter je imao 8 sati rada, 8 sati odmora, 8 sati spavanja”, podsetio je Goran Milić, predsednik SSS Vojvodine.
Učesnici su istakli da mediji imaju veliku ulogu u kreiranju imidža i osnaživanju sindikalnog pokreta u javnosti, pa je saradnja u svim sferama društva preduslov za boljitak.
“Moramo se danas prilagoditi novim trendovima koji postoje u svetu i to je veliki izazov za sindikate. Postoji velika potreba da se dopre do što većeg broja članova. U Švedskoj se, na primer, ne koriste tradicionalni tipovi medija, već uglavnom društvene mreže kako bi doprli do što većeg broja ljudi”, rekla je Kristine Martila, predsednica Sindikata zapadna Švedska.
Dostojanstvena plata i radno vreme cilj su kome teže i radnici i sindikati koji pozivaju radnike da im se priključe u borbi za ostvarivanje svojih prava. Podrška javnog mnjenja je od velikog značaja, ističu sindikalci.
