KONAČNO ! ! !
Objavljen PKU predškolci-05.05.2017.
Preuzmi video Prvi maj u Beogradu 2017
DANAS JE SVETSKI DAN
BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU
28. april 2017 •
Povodom 28. aprila – Svetskog dana bezbednosti i zdravlјa na radu, koji se i u Srbiji obeležava sećanjem na sve tragično nastradale koleginice i kolege na radnom mestu, Savez samostalnih sindikata Srbije upozorava da se i dalјe dešavaju nesreće, pa je tako samo prošle godine 42 radnika u našoj zemlјi stradalo na radnim mestima.
Svaki radnik u Srbiji ima pravo na zdravu i bezbednu radnu okolinu i niko ne bi trebalo da ima dilemu šta mu je najvažnije. Jer, život i zdravlјe su iznad svega.
Sigurni i zdravi uslovi rada tokom celog radnog veka su dobri za sve – radnika, biznis i društvo u celini. U Srbiji se, međutim, decenijama toleriše nemaran odnos, ne samo prema bezbednosti na radu, već prema ukupnoj sigurnosti i zdravlјu lјudi. Veliki broj poslodavaca se prema bezbednosti i zdravlјu na radu odnosi neodgovorno, čak i bahato, što se ogleda kroz neprijavlјivanje radnika, neosposoblјavanje za bezbedne uslove rada, neopremanje sredstvima i opremom za ličnu zaštitu i neomogućavanje redovnih sistematskih pregleda.
Radnici u građevinarstvu, rudarstvu i prerađivačkoj industriji su najugroženiji, kao i mladi i radnici na nesugurnim poslovima u malim i srednjim preduzećima, radeći na rizičnim poslovima, bez neophodne obuke, informisanja i nedovolјne zastuplјenosti predstavnika radnika i sindikata u odborima za bezbednost i zdravlјe na radu, posebno u malim kompanijama.
Jedna od najbolјih stvari koje radnik može da učini za bolјe informisanje i aktivnosti u oblasti bezbednosti i zdravlјa na radu jeste da se učlani u Savez samostalnih sindikata Srbije, jer naš sindikat već godinama radi na obezbeđivanju bolјih uslova za bezbednost i zdravlјe na radu putem kolektivnih ugovora, afirmisanjem dobre prakse, ali i ukazivanjem na neodgovornost nesavesnih poslodavaca.
Info SSSS
DA SE NE ZABORAVI,
KO JE PROTESTVOVAO 2014 ?
VEĆE ZARADE SMANJUJU NEJEDNAKOSTI U DRUŠTVU
24. april 2017 •
Socijalna i fiskalna odgovornost ne isključuju jedna drugu, već mogu da idu zajedno. To znači da plate treba da prate ekonomski napredak zemlje, jer bi se sa većim zaradama smanjile nejednakosti u društvu, izjavio je danas predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović.
Govoreći na skupu, pod nazivom „Za veće zarade i manje nejednakosti“ koji, uz podršku Fondacije Fridrih Ebert, organizuju SSSS i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“, on je rekao da je profit u našim firmama porastao prošle godine u odnosu na 2015. tri puta, dok su plate ostale iste, „na nivou koji zabrinjava i vređa zaposlene”.
Prema njegovim rečima, najveći rast plata, više od 30 odsto, bio je 2006. i 2007. Godine, dok je 2008. Godine prosečna zarada bila 402 evra, a minimalna zarada 0,86 evra po satu.
“Posle svetske ekonomske krize kreće smanjivanje i 2009. je prosečna plata bila 337 evra, a 2016. godine 374 evra”, rekao je Orbović, dodavši da je prošle godine minimalna zarada bila 0,92 evra po satu.
Kako kaže, nikako da napravimo kvalitetan korak i da počnu plate konstantno da rastu, tako da su svega dve ili tri zemlja u Evropi ispod Srbije po prosečnoj zaradi.
Orbović je ukazao i da minimalna zarada, “koja je poslednjih nekoliko puta neznatno podizana zahvaljujući dogovoru sindikata sa vladom, jer poslodavci nisu imali razumevanje“, ne obezbeđuje ni minimalnu potrošačku korpu.
Potpredsednik Veća SSSS Duško Vuković je rekao da bi trebalo izjednačiti prosečnu zaradu sa prosečnom potrošačkom korpom ili bar izjednačiti minimalnu zaradu sa minimalnom potrošačkom korpom.
On je rekao da je 2016. profit 97.000 firmi koje zapošljavaju više od milion zaposlenih bio 229 milijardi dinara.
“Ta ista privreda je za oko tri odsto uvećala BDP i doprinela fiskalnoj stabilizaciji”, naglasio je Vuković, dodavši da zaposleni zato imaju pravo da traže veće zarade.
Ne treba, prema njegovim rečima, samo uvesti progresivnu poresku politiku, već politiku koja će uvažavati regionalne nejednakosti, siromaštvo, kao I podatak o broju članova porodice.
On je ukazao da je u poslednjih nekoliko godina u Srbiji prosečna zarada oko 375 evra, dok će minimalna ove godine biti oko 180 evra. Uz to, ima delova Srbije, poput Trgovišta i Odžaka, u kojima je prosečna zarada svega oko 160 evra.
Predsednik UGS “Nezavisnost” Zoran Stojiljković je rekao da je Srbija primer tzv. loše nejednakosti – “kao što postoji dobar i loš holestorol”.
On je kazao da treba povećati fond zarada, a da se to može učiniti većim privrednim rastom i BDP-om, ali i ukidanjem partijskog zapošljavanja i smanjivanjem korupcije.
Stoiljković smatra da treba stimulisati obrazovanje, veće zapošljavanje, progresivno oporezivati zarade – od 15 do 40 odsto, ali i napraviti obuhvatniji sistem podrške najsiromašnijima, a posebno ženama na selu koje nemaju prihode i penzije.
Zamenik generalnog sekretara Evropske konfederacije sindikata, Peter Šerer je rekao da zemlje u Evropi u kojima socijalni dijalog dobro funkcioniše i gde se uvažavaju socijalni partneri – mnogo brže izlaze iz krize.
Zato je EKS pokrenula kampanju “Veće plate za sve”, u kojoj učestvuju i dve reprezentativne sindikalne organizacije iz Srbije, a koja podrazumeva da se zajedno sa ekonomskim oporavkom povećavaju zarade.
On kaže da ta kampanja treba najpre da se primeni u zemljama gde su radnici najviše trpeli, s tim da se od takvih zarada može pristojno živeti.
Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Grgurević je rekao da je Srbija konačno krenula putem stabilizacije i napretka, što potvrđuju i MMF, Svetska banka i Fiskalni savet.
On je podsetio da je privredni rast prošle godine bio 2,8 odsto, da je nezaposlenost smanjena 13,8 odsto, a izvoz povećan za 11,5 odsto.
“Sada to treba pretočiti u novi razvoj, povećanje standarda i kvalitetniji život svih građana Srbije”, rekao je on, podsetivši da vlada daje velike podsticaje za razvoj domaće privrede, ali i dolazak stranih investitora.
Direktorka regionalne kancelarije Fondacije Fridrih Ebert za Srbiju i Crnu Goru, Ursula Koh Laugvic je istakla da EKS svojom kampanjom ne obuhvata samo zemlje EU, već celu Evropu i da je cilj da svako može pristojno da živi i izdržava porodicu od svoje plate.
Info SSSS
ZAPOSLENE U KULTURI
SVAKOG MESECA ZAKINU NA PLATI
- april 2017 •
Gradonačelnici i predsednici opština od Nove godine zakidaju na plati zaposlene u ustanovama kulture širom Srbije. Zbog toga što se ne poštuje zaključak Vlade o novoj ceni rada, plate zaposlenih su svakog meseca manje za oko 1.500 dinara, što nije malo ako se uzme u obzir da većina zaposlenih u ovoj branši prima svega 26.800 dinara, saznaju Novosti.
Na ovaj problem je Samostalni sindikat kulture Srbije još u decembru prošle godine pokušao da ukaže i da reši isplatu za sve zaposlene na novoj ceni rada od 2.512 dinara.
Zakonom o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu zarada i drugih primanja kod korisnika javnih sredstava od 2014. godine jeste naloženo smanjenje za sve korisnike javnih sredstava za 10 odsto, ali su promenom cene rada, te zarade trebale da budu uvećane.
Zbog nepoštovanja promene cene rada u pojedinim mestima radnicima duguju i po 13 plata. Većina lokalnih samouprava je, po rečima predsednice Samostalnog sindikata kulture Dragane Đorđević, ipak isplatila zarade po novoj ceni rada.
“Međutim, postoje i lokalne samouprave koje odbijaju da to učine. Na prvobitnom spisku onih koji zakidaju radnike bili su Kragujevac, Niš, Leskovac, Bor, Inđija, Ivanjica, Vranje, Ub, Arilje, Zaječar, Smederevska Palanka i još četrdesetak drugih lokalnih samouprava. Najveći problem je Smederevska Palanka, gde se nekim radnicima duguje 13, a drugim devet i po plata. Miljenici su ih primali redovnije od ostalih. Sporan je i Leskovac gde se veoma kasni sa isplatama i sada država to ‘pegla’. Kragujevac će po rebalansu budžeta isplatiti januar i februar, a rešava se i problem u Pančevu”, navodi ona.
Država će za povećanje plata prema novoj ceni rada za sve radnike u ustanovama kulture morati da obezbedi bruto 178 miliona dinara do kraja godine. Zbog ovog problema, će mnoge male institucije od 15 do 20 ljudi, po rečima Đorđevićeve, početi da se gase, zato što opštine odobravaju svake godine sve manje novca za projekte od kojih kultura živi.
Ovim povodom sindikati kulture i ministarstva finansija i kulture organizovali su sastanke sa gradonačelnicima koji nisu ispoštovali propise. Naloženo im je da obračune urade po novoj ceni rada.
Izvor: Telegraf
Формирана и почела да ради
Синдикална Организација
ЈП „ТОПЛАНЕ“ Стара Пазова
Од ове, 2017. године, почела је да фунционише наша Синдикална организација Јавно Предузеће „ТОПЛАНЕ“ Стара Пазова.
Ангажовањем пре свих, колеге Драгана Гудурића, запосленог у овом предузећу, а потом и знатне већине запослених, основали смо Синдикалну организацију и иницирали прве кораке синдикалног ангажовања ове организације, првенствено понуде потписивања Колективног уговора, пословодству фирме.
Немамо још одговор на предлог наших чланова, али се надамо да ће бити до краја априла, краја разумног рока.