sssstarapazova.org

ODRŽANA KONFERENCIJA „ŽENSKA LJUDSKA PRAVA“

Kao deo projekta koji Savez samostalnih sindikata Vojvodine i Sindikat LO iz Švedske sprovode uz podršku Olof Palme Centra, Sekcija žena Saveza samostalnih sindikata Vojvodine organizovala je u Novom Sadu konferenciju „Ženska ljudska prava“ od 18. do 19. septembra o.g.

Aktuelnost tema i sadržaja konferencije okupio je, uz primenu mera zaštite od bolesti COVID – 19, preko 30 predstavnica Sindikata APV i SSS na teritoriji Vojvodine.

Doprinos radu konferencije dao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, Goran Milić koji je potvrdio interesovanje i podršku Saveza samostalnih sindikata Vojvodine u zalaganju za kvalitetan i efikasan rad na razvijanju sindikalne ženske mreže.

Konferencija se sastojala iz četiri tematska panela na teme brojnih izazova sa kojima se suočava Sindikat, ženskih ljudskih prava, uloge i značaja Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana u zaštiti ljudskih prava i o rezultatima istraživanja o rodnoj ravnopravnosti.

U okviru panela koji se bavio brojnim izazovima sa kojima se suočava Sindikat, sekretar Veća SSSV, Tomislav Stajić je govorio o aktuelnoj situaciji i mogućnostima osnaživanja sindikalnog pokreta, jačanja jedinstva i sindikalnog uticaja u Srbiji.

Predsednica Sekcije žena SSSV, Jadranka Svirčev je upoznala učesnice konferencije sa međunarodnim i domaćim pravnim okvirom ženskih ljudskih prava i rodne ravnopravnosti.

O ulozi i značaju institucije ombudsmana u zaštiti ljudskih prava, zamenica za ravnopravnost polova, Snežana Knežević, govorila je uz prezentovanje broja i vrsti podnetih pritužbi.

Konferencija je završena predstavljanjem rezultata istraživanja o stavovima i percepciji žena – članica sindikata o različitim pitanjima i aspektima rodne ravnopravnosti. Gorana Šećerov, stručna saradnica u SSSV je ukazala da su rezultati ovog istraživanja otvorila brojna pitanja i pokazuju da je neophodno više raditi na unapređenju rodne ravnopravnosti, pre svega kroz zakonodavni postupak i adekvatne javne politike.

Diskutovano je i o narednim koracima, odnosno sumirani su predlozi učesnica za unapređenje rada na uspostavljanju saradnje i izgradnji partnerstva sa svim relevatnim činiocima u cilju promocije ravnopravnosti i antidiskriminatornih akcija.

Konferencija je ocenjena kao veoma uspešna kako u pogledu predavača i tema tako i organizacije u opštem smislu

MKS: SINDIKATI DA USTANU U ODBRANU PRAVA RADNIKA

16. septembar 2020.  •    Opširnije

Međunarodna konfederacija sindikata (MKS) pozvala je svoje sindikalne članice u više od 150 država širom planete da povodom Svetskog dana dostojanstvenog rada (7. oktobar) ustanu u odbranu prava radnika.
Svet se suočava sa masovnom depresijom u vreme kada je narušen društveni ugovor u velikom broju država, gde su radnici ostavljeni bez temeljnih prava, socijalne zaštite ili dostojanstvenog rada.

MINIMALAC U 2021. GODINI 32.126 DINARA,
POVEĆANJE 6,6 ODSTO

14. septembar 2020.  • 

Nova minimalna cena rada u 2021. godini biće 32.126 dinara, što predstavlja rast od 6,6 odsto.
To je saopšteno na današnjoj konferenciji za novinare, održanoj nakon sednice Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije, na kojoj nije postignut konsenzus oko visine “minimalca”.

MINIMALAC ČEKA NOVU VLADU?

19. avgust 2020. 

Iako je polovina avgusta, pregovori oko minimalne cene rada još nisu počeli, a krajnji zakonski rok za dogovor socijalnih partnera je 15. septembar.

Sindikalni predstavnici strahuju da će formiranje nove vlade odložiti pregovore, što po njihovom mišlјenju ne bi bilo dobro za oko 350.000 radnika koji žive od najnižeg iznosa.

Prema rečima Ljubisava Orbovića, predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije, za petak je najavlјen kolegijum Socijalno-ekonomskog saveta na kom bi se, kako on očekuje mogli saznati dalјi koraci.

– Niko ne poziva na pregovore, što je neuobičajeno za sredinu avgusta, koja je godinama rezervisana za to – kaže Orbović. – Pre tri godine smo se dogovorili da se minimalac povećava tim tempom da po okončanju treće godine dostigne vrednost minimalne potrošačke korpe. Sada bi taj iznos trebalo da bude povećan na 37.700 dinara.

S obzirom na to da je za 2020. crta podvučena na 30.022 dinara, to bi značilo da bi cena za najprostiji rad od sledeće godine trebalo da bude veća za 20 procenata. Sa tim predlogom će sindikati nastupiti na ovogodišnjim pregovorima, iako su svesni da će se teško usaglasiti očekivanja.

– Oni nikada nisu za povećanje minimalne cene rada ili, ako pristanu, uslovlјavaju je smanjenjem poreza i doprinosa – ističe naš sagovornik. – Svesni smo da su pojedine privredne grane naročito ugrožene u vreme korone, ali treba sesti za sto, pa da svako iznese svoje argumente.

Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata, podržava stav da minimalac mora da prati potrošačku korpu i da bi dogovor trebalo ispoštovati.

– Problem je, međutim, što je minimalna cena rada nešto što se svuda u svetu koristi da se premosti kriza u preduzeću, a plate bi trebalo da se vrate na veći iznos kad kriza prođe. Kod nas nije tako – kaže naš sagovornik. – Kada firma stane na noge zaposlenima bi trebalo vratiti razliku do pune plate.

Prema istraživanju Unije poslodavaca Srbije, čak 85 odsto privrednika protivi se povećanju minimalne cene rada u idućoj godini, dok je svega 15 odsto spremno na ovaj korak, ali uz značajno smanjenje troškova poslovanja. Lane je 46 procenata anketiranih smatralo prihvatlјivim povećanje minimalca.

Izvor: Novosti

Daj svoj glas za novi minimalac. Glasaj na stranici 

Savez samostalnih sindikata Srbije