sssstarapazova.org

13 Januara, 2023

Oko 40 odsto zaposlenih u gradskim i opštinskim upravama u Srbiji prima minimalac, podaci su Sindikata uprave Srbije, koji su prilično nepoznati, a suprotni stereotipu o sigurnom i dobro plaćenom “državnom poslu”.

Ovakva informacija o “rasprostranjenosti” minimalca u šest gradskih i pet opštinskih uprava u Nišu saopšten je nedavno, u razgovoru predstavnika Sindikata gradske uprave sa gradonačelnicom Draganom Sotirovski.

U Sindikatu uprave Srbije kažu da identičan podatak važi i za sve ostale gradove i opštine u Srbiji, uz napomenu da je situacija u opštinama, posebno onim manjim-još i gora.

Razlog za minimalce “administrativaca” u lokalnim samoupravama je Vladina Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima, koja je doneta još 2008. godine.

Ona je “omogućila” da minimalne zarade, kao i one koje su ispod tog iznosa primaju zaposleni sa osnovnim i srednjim obrazovanjem, a da lokalne samouprave iz budžeta dotiraju niže zarade do “propisanog” minimalca.

“Sve to je neshvatljivo i mora da se menja. Bunili smo se, štrajkovali, u jednom trenutku, dok je gradonačenik bio Miloš Simonović, uspeli smo da podignemo zarade za 10 odsto u odnosu na Uredbu, što je, takođe, ništa, ali one su, sa dolaskom gradonačelnika Darka Bulatovića opet vraćene na staro. A još je gore u manjim opštinama u Srbiji, u kojima minimalac primaju i zaposleni sa visokim obrazovanjem”, kaže službenik u jednoj od niških gradskih uprava.

Petar Mićović, predsednik Sindikata gradske uprave Niša, precizira da od 800 radnika u niškim gradskim upravama koji su zaposleni za stalno, na određeno ili po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, njih 300 ima osnovnu i srednju školu.

„I radnici sa osnovnim i oni sa srednjim obrazovanjem primaju zarade koje su niže od minimalca, pa je Grad u obavezi da im svakog meseca nadoknađuje razliku do minimalca“, kaže.

On dodaje da se „u ovoj zemlji teško živi i sa platom većom od minimalca, a kamoli sa minimalcem“.

„Pokušavamo da pomognemo ljudima koliko god je u našoj moći – i kroz solidarnu pomoć i kroz dodelu pomoći povodom kovid epidemije, i kroz pomoć zbog energetske krize tokom zime. Ali, ljudi bi više voleli da iole pristojno žive od plate koju su zaradili nego od pomoći”, kaže Mićović za Danas.

Slađan Bobić, predsednik Sindikata uprave Srbije, kaže da je ta sindikalna organizacija pokrenula inicijativu da se Vladina Uredba iz 2008. godine izmeni ili donese nova, kako bi se platni koeficijenti uvećali.
U decembru prošle godine imali su sastanak sa predstavnicima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na kojem su razgovarali o tome, a u toku ovog meseca razgovori će se nastaviti u okviru socijalnog dijaloga.

“Od januara ove godine osnovica za plate uvećana je za 12,5 odsto, ali će uprkos tome veoma veliki broj zaposlenih u lokalnim samoupravama i dalje primati osnovnu platu koja je ispod minimalca, a lokalne samouprave iz budžeta dotirati razliku. I sa tim uvećanjem, recimo, radnik u gradskoj upravi Niša sa osnovnom školom primaće iznos od 28.446,27 dinara, u koji ulazi plata, topli obrok i regres. Viši referent sa srednjom školom primaće 41.708 dinara, u koji takođe ulazi topli obrok i regres. U opštinama je sve to još gore”, kaže Bobić.

On kaže da najnovije uvećanje osnovice već ne pokriva projektovanu inflaciju i rast cena na malo. Ono ni približno ne omogućava pristojan život, dodaje.

“Ljudi zaista jako teško žive. Negoduju. Sve poskupljuje, od komunalnih usluga do prodavnica. Imamo njihovu podršku za našu inicijativu da im se omogući pristojna zarada i život, i insistiraćemo na tome”, kaže.

Prema podacima Sindikata uprave Srbije, u lokalnim samoupravama je zaposleno 54 odsto radnika sa visokim obrazovanjem, devet odsto sa višim, 30 odsto sa srednjim, a sedam odsto sa osnovnim obrazovanjem.

Izvor:Danas

16 Decembra, 2022

Jačanjem saradnje izmedu zaposlenih i predstavnika poslodavaca biće unapređen proces učešća radnika u donošenju odluka tokom procesa restrukturiranja i preuzimanja u preduzećima, odnosno ukliučivanja predstavnika zaposlenih.

Socijalni partneri treba da razvijaju bolju saradnju i razgovaraju o pitanjima sa kojima se radnici suočavaju tokom restrukturiranja preduzeća, zaključak je nacionalne radionice, održane u okviru projekta INCLUSION – UKLJUČIVANJE – “Unapređenje učešća radnika u donošenju odluka tokom procesa restrukturiranja i preuzimanja u preduzećima”.

Iako je u Srbiji davno završeno sa restrukturiranjem preduzeća, problemi koji su se tada pojavili postoje, nažalost, i danas, uz činjenicu da je u velikom broju preduzeća taj proces bio neuspešan.

Zato je, uz podršku Evropske unije, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, 12. decembra održana radionica, na kojoj su učestvovali predstavnici granskih sindikata iz metalskog i građevinskog sektora, članovi SSSS, i predstavnici kompanija, članica Unije poslodavaca Srbije.

Ekspert na projektu, Melanija Petač iz SSSS, predstavila je rezultate ankete sprovedene ove godine među sindikalnim predstavnicima i zaposlenima u metalskoj industriji, građevinarstvu, energetici i petrohemiji, čiji su rezultati upoređeni sa anketom sprovedenom među poslodavcima.

Kroz studije konkretnih slučajeva i sprovođenjem anketa dolazi se do primera i prakse u Republici Srbiji, kao zemlji kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji, koja bi morala da usklađuje svoje zakonodavstvo sa zakonima i direktivama EU. Upravo i projekat „INCLUSION“, čiji je nosilac poljska organizacija FORMAC, treba da pruži mogućnost da socijalni partneri razviju bolju saradnju i razgovaraju o pitanjima sa kojima se radnici suočavaju tokom restrukturiranja.

Potrebno je da se razrade nove mere u cilju poboljšanja uključivanja radnika u donošenju odluka u preduzećima tokom procesa restrukturiranja u industrijskom sektoru, kao i da razmenjuju prakse i razrađuju zajedničke zaključke i preporuke. U Srbiju dolaze strani investitori iz zemalja – članica EU i velike kompanije, koje u svojim zemljama imaju razvijenu kulturu dijaloga između socijalnih partnera, kao i kulturu učešća predstavnika zaposlenih u donošenju odluka tokom procesa restrukturiranja i preuzimanja u preduzećima. Ovo predstavlja mogućnost koju sindikati trebaju da iskoriste.

Ukazano je da isti cilj treba da imaju i država, poslodavci, kao kapital novca, i zaposleni, kao kapital rada. Kroz socijalni dijalog treba prepoznati prioritete, ključne izazove i mogućnosti u kreiranju strateških pravaca.

Neophodno je da postoji zakonska regulativa, kojom će precizno biti regulisana obaveznost učešća predstavnika radnika u donošenju odluka i njihova adekvatna zaštita, nadležnost, formiranje inspekcija i nadzor nad zakonitošću, kao i podsticajne mere.

Neophodno je sprovoditi stalnu edukaciju i stručno usavršavanje, kako poslodavaca tako i radnika. Na osnovu socijalne agende EU, neophodno je raditi na razvijanju socijalnog dijaloga među socijalnim partnerima, počevši od vrha države u Socijalno ekonomskom Savetu, ka nižem, lokalnom nivou, do nivoa u preduzeću.

2 Decembra, 2022

Beograd je 1. i 2. decembra prvi put domaćin Borda AICESIS – Međunarodne asocijacije ekonomskih i socijalnih saveta i sličnih organizacija.

Srbija, odnosno njen Socijalno-ekonomski savet za punopravnog člana izabran je 2018. godine, na sednici Generalne skupštine koja je održana u Parizu.

Pored zasedanja Borda AICESIS, u Palati Srbija održava se i konferencija „Za bolju budućnost u svetu rada i kapitala“. Kroz tri panela govornici će analizirati teme ključne za sadašnji trenutak i budućnost socijalnog dijaloga: socijalno preduzetnišvo, kvalitet poslova i kretanja zarada i budućnost rada, radnih odnosa i nedostatka radne snage.

„Za našu državu je velika čast da budemo domaćini ovakvog međunarodnog događaja. On pokazuje koliki je značaj Socijalno-ekonomskog saveta u socijalnom dijalogu, ali nas i obavezuje da u budućnosti dajemo veći značaj radu SES-a. Jedino tako ćemo u razgovoru sa svim stranama ići u smeru onog što jeste cilj svake odgovorne vlasti, a to je da idemo ka državi blagostanja. Upravo je dijalog ono što država promoviše i želi da promoviše na svim nivoima vlasti“, rekao je Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

AICESIS je osnovan 1989. godine sa ciljem da promoviše socijalni dijalog, razmenu stavova i primera dobre prakse organizacija koje okupljaju socijalne partnere. Asocijacija radi u tesnoj saradnji sa Međunarodnom organizacijom rada i Ekonomskim i socijalnim savetom Ujedinjenih nacija.