sssstarapazova.org

преузето из Сремских новина (19.01.2022.)

30. децембар 2021.

Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић потписала је данас са репрезентативним синдикатима радника у култури Посебан колективни уговор за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе.

Гојковић је Посебан колективни уговор потписала са представницима Самосталног синдиката културе Србије, Гранског синдиката културе и уметности „Независност“ и Конфедерације слободних синдиката – Драганом Ђорђевић, Дарком Шпером и Смиљаном Стокић.

Нови Посебан колективни уговор за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и локална самоуправа примењује се од 1. јануара 2022. године и закључен је на период од три године.

Овај уговор се примењује непосредно на све запослене у установама културе на територији Републике Србије и њиме су ближе уређена права, обавезе и одговорности из радног односа, као и међусобни односи учесника уговора.

(“Сл. гласник РС” бр. 3/2022 од 12.01.2022.)

Klikni na link: PKU

23. decembar2021

Javna rasprava o Nacrtu zakona o radnoj praksi je završena, a da nikakve suštinske izmene ovog akta, koji stručnjaci smatraju vrlo spornim, nisu na vidiku.Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije i član radne grupe za ovaj zakon, upozorava da Nacrt zakona o radnoj praksi otvara još jedna vrata za špekulaciju od strane poslodavaca.“Iz radne grupe smo imali dosta primedbi na način na koji se došlo do toga da se radna praksa uvede kao neki novi vid rada. Po našem mišljenju, to će još dodatno pospešiti zloupotrebe koje sprovode poslodavci, odnosno rad na crno. S druge strane, čini se da u bližoj budućnosti više nećemo imati rad na neodređeno vreme, a čak mislim da se gubi i ovaj na određeno vreme. Sada ćemo imati sezonski rad, pa malo radne prakse, pa privremene i povremene poslove. Sve to je, kao i ovaj zakon o radnim praksama, obavljanje poslova mimo radnog odnosa i ne postoji čvrst ugovor, što poslodavcu daje prostor da zloupotrebljava i isplatu i uplatu doprinosa”, kaže Mihajlović.Kako dodaje, dosta primedbi usledilo je i od Unije poslodavaca, čak i od Nacionalne službe za zapošljavanje i PIO fonda na to kako i na koji način će se vršiti uplate i nadzor.“Nacionalna služba za zapošljavanje ima program ‘Moja prva plata’ i akcije i aktivnosti vezane za njega koje, kako misle, idu u pravom smeru. Ubacivanjem ovog zakona sve se izmešalo i više se ne zna ni šta je radna praksa, ni šta je praktični deo onoga što se obavlja kod poslodavca ili u školi, te do koliko godina ljudi mogu da se angažuju po tom kriterijumu. Apsolutno je nedefinisano i u praksi će dovesti do velikih problema”.Još jedan u nizu problema praktikovanja ovog zakona leži i u tome što se, prema rečima našeg sagovornika, struka najmanje pitala pri njegovom donošenju.“Nažalost, mi na radnoj grupi rad nismo ni završili i odjednom se pojavio Nacrt zakona u javnoj raspravi. Nije bio čak ni na Socioekonomskom savetu. Apsolutno pokušavaju da nešto donesu na prečac. Mi smo izričito protiv načina na koji se on donosi, i smatram da ima mnogo manjkavosti. Kada govore o njemu, stiče se utisak da uopšte ne znaju šta su hteli ovim zakonom da postignu”, nabraja zamerke Mihajlović.On dodaje i da je javna rasprava „čista farsa“ te da se ništa što se tokom nje dogodi ne uvrsti u zakon, već da se on donosi po diktatu koji stiže sa neke druge strane koja u državi kroji zakone, a ne naša vlada, ministarstva ni stručni ljudi koji rade u ministarstvima.Mihajlović napominje i da ovo nije srećno rešenje posebno jer mladi i stručni ljudi odlaze u inostranstvo nezadovoljni platom, a ako se još vežu time da ne mogu dobiti posao već ići kod poslodavca na stručnu praksu, dobijaju još jedan razlog za odlazak iz zemlje.“Dve dve trećine minimalca ne znam koliko znače mladima koji treba da traže posao i stvaraju porodicu. Ovim zakonom ništa novo nije doneseno osim mogućnosti da poslodavac ima veći izbor pri odluci koga će da primi na rad”.Zakon je kao ideja sasvim u redu za premošćavanje problema takozvanog začaranog kruga u zapošljavanju gde poslodavci traže mlade ljude, ali one koji imaju radno iskustvo – a mladi ljudi uglavnom nemaju radno iskustvo. Ovim zakonom se pokušava izaći u susret i jednima i drugima u smislu da se ne zasniva ugovor o radu već ugovorni odnos sticanja praktičnih znanja i veština, kaže za Danas Milan Predojević, advokat Infostuda.Predojević ovaj ugovor razume kao neku vrstu tranzicije između školovanja i rada u praksi, čija se dobra strana ogleda u isplati obavezne naknade za stručno osposobljavanje, koju poslodavci do sada nisu imali.– Svrha je da neko ko nema iskustva u domenu u kome zasniva ugovor stekne iskustvo, te da poslodavac na osnovu toga proceni da li je dobra ideja sa tim licem zasnovati radni odnos. Ono što se nadam jeste da neće biti zloupotreba u smislu da se mimo zakonske svrhe takvi ugovori potpisuju, s obzirom da smo vrlo kreativni u kršenju propisa.Kako se navodi u obrazloženju Nacrta zakona o radnoj praksi, razlozi njegovog donošenja su nepovoljni osnovni pokazatelji tržišta rada kada su mladi u pitanju. Naime, lica od 15 do 24 godine beleže višu stopu nezaposlenosti nego zaposlenosti, te je prethodne godine stopa nezaposlenih mladih iznosila 26,6 odsto a stopa zaposlenosti 20,8 odsto. Smatraju da je kroz sticanje specifičnih znanja, veština i praktičnog iskustva moguće unaprediti mogućnost zapošljavanja na tržištu rada i prekidanje začaranog kruga neiskustva kod mladih, što je neretko uslov za zasnivanje radnog odnosa. Pored toga, benefite za poslodavce vide u mogućnosti da testiraju potencijalne zaposlene i sa najuspešnijima zasnuju radni odnos po isteku prakse.

Klikni na link:

Nacrt zakona o radnoj praksi

Obrazloženje Nacrta zakona o radnoj praksi

Šta kaže vlast o ovom predlogu

25. novembar 2021.  

Institucije Evropske unije i dalje odlažu primenu neophodnih mera za suzbijanje rodno zasnovanog nasilјa uprkos sve većem porastu broja slučajeva.

Zato su sindikati na današnji dan, kada se obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilјa nad ženama, pozvali lidere EU da zaustavlјanje nasilјa nad ženama postave kao svoj prioritet.

To uklјučuje osnaživanje radnica kroz sindikate i kolektivno pregovaranje, da radna mesta u fizičkom i digitalnom prostoru učine slobodnim zonama od nasilјa i uznemiravanja.

Sindikati upozoravaju da je hitno potrebna jača zaštita za žene nakon kovid krize, tokom koje se značajno povećao broj prijavlјenih incidenata nasilјa nad ženama, radnicama na prvoj liniji, kao i nasilјa u porodici i uznemiravanja na mreži, olakšanog nametnutim softverom za nadzor koji koriste kompanije.

Nekoliko važnih inicijativa, koje su trebalo da budu donate, blokirane su na evropskom nivou.

Evropska komisija je 8. decembra trebalo da predstavi predloge mera za „sprečavanje i borbu protiv specifičnih oblika rodno zasnovanog nasilјa“, ali su oni, iako je prošlo šest meseci od kada su konsultacije Komisije o ovom pitanju zatvorene, izbačeni sa dnevnog reda Komisije prošle nedelјe.

Pristupanje EU Istanbulskoj konvenciji o nasilјu nad ženama počelo je 2015. godine, ali je i dalјe blokirano u Evropskom savetu, uprkos odluci Evropskog suda pravde u oktobru da se od EU ne traži da čeka završetak ratifikacije od strane svih država članica.

Savet EU odlaže ratifikovanje Konvencije MOR-a 190 o eliminisanju nasilјa i uznemiravanja na radu od strane zemalјa članica, najavljujući da će izdati pravni savet o ratifikaciji, koji Evropska konfederacija sindikata (EKS) smatra nepotrebnim, dok se na pravno mišlјenje čeka godinama.

Zato EKS poziva sve države članice da slede primere Grčke i Italije i da hitno ratifikuju Konvenciju MOR.

Evropska komisija bi danas trebalo da odredi novi datum za objavlјivanje svog dokumenta o borbi protiv rodno zasnovanog nasilјa. Takođe, da osigura da njihov predlog odražava važnu ulogu sindikata i kolektivnog pregovaranja u iskorenjivanju nasilјa nad radnicama.

EKS je zabrinuta što to nije pomenuto u konsultacijama Komisije po ovom pitanju.

„Dok se žene suočavaju sa sve češćim nasilјem i uznemiravanjem, Evropa se bavi nepotrebnim političkim i pravnim prepirkama pre nego što preduzima akcije koje su potrebne da se radna mesta oslobode od nasilјa i uznemiravanja. Danas će biti upućene brojne dobronamerne poruke od strane lidera EU, ali će im se suditi na osnovu njihovih dela, a ne reči”, izjavila je Ester Linč, zamenica generalnog sekretara   EKS-a.

“Žene koje su na poslu najizloženije Kovidu, posebno negovatelјice, radnice u transportu, prodavačice i čistačice, suočile su se sa povećanim zlostavlјanjem tokom pandemije, dok su se one koje rade od kuće suočile sa novim oblicima sajber uznemiravanja. Sada im je potrebna jača i bolјa zaštita”, ukazala je Linč.