Vladimir Gvozdenović nastavlja da vodi novosadski sindikat
24 Februara, 2025

Vladimir Gvozdenović nastavlja da vodi novosadski sindikat i u narednom mandatnom periodu.
Tako je odlučeno na Izbornoj konferenciji Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opštine, održanoj 20. februara 2025.godine, u Novom Sadu.
Sednici su prisustvovali predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, sekretar Veća Zoran Mihajlović i potpredsednici Veća SSSS, Duško Vuković, Goran Milić, Olivera Bobić i Zoran Marković, kao i brojni predsednici samostalnih i sindikata na teritoriji.
Одржана седница ПОСа са Одбором делатности основних и средњих школа Војводине
14.02.25.

Одржана седница Покрајинског одбора Синдиката у проширеном саставу са Одбором делатности основних и средњих школа
- Анализа кључних захтева Синдиката
Нови Сад, 14. фебруар 2025. године
18. седница Покрајинског одбора Синдиката, у проширеном саставу, окупила је 14. фебруара 2025. године у Новом Саду чланове покрајинског органа Синдиката и Одбора делатности основних и средњих школа Војводине, са циљем да се свестрано сагледају отворена питања.
Учесници седнице су разматрали проблеме запослених, посебно положај како материјални, тако и друштвени, а изведене су и оцене и предложене мере за побољшање постојећег стања. Окупљени око ових значајних тема, присутни су имали прилику да сазнају све појединости о актуелним документима и предузетим активностима у процесима креирања мера из угла Синдиката, посматрано кроз аспект више индикатора, као и амбијента у коме егзистирају.
Седницом је председавао председник Синдиката, Раде Ерцег и изнео је виђења и закључке у погледу положаја запослених, с освртом на изазове и прилике са којима се суочавамо у условима актуелних дешавања. У раду седнице су учествовали потпредседник Синдиката проф. др Бранко Миљановић и секретар Сузана Анђелковић.
Током заседања, излагање је имао члан Одбора делатности културе Маријан Дакић указавши назахтеве Синдиката који се односе на повећање основице за обрачун плате за 13 одсто; наставак преговора за Анекс Посебног колективног уговора (ПКУ) и његово потписивање; као и усаглашавање Уредбе о коефицијентима са Каталогом радних места. Решавајући проблем дугогодишње дискриминације по питању зарада запослених у култури, Републички одбор Самосталног синдиката културе Србије донео је Одлуку о једночасовној обустави рада у свим установама културе 13. и 14. фебруара, као вид упозорења и први корак у радикализацији протеста.
Председница Одбора делатности науке др Снежана Катански обавестилаје присутне да је сходно Одлуци Председништва Самосталног синдиката запослених у научно-истраживачкој делатности Србије, уз поштовање свих важећих законских и процедуралних оквира, организована 24. јануара једночасовна обустава рада, у знак подршке студентским захтевима. Према њеним речима, планира се и организовање скупа, како би још гласније изразили подршку студентима и њиховим захтевима.
Председник Одбора делатности ученичког и студентског стандарда Мијодраг Тошић представио је постигнут договор Владе Републике Србије, Министарства просвете и представника репрезентативних синдиката запослених у установама студентског стандарда о побољшању услова рада запослених у овој области. Предвиђено је да се потпише анекс Посебног колективног уговора за запослене у установама студентског стандарда чиме би се права запослених у овој области изједначила са правима запослених које предвиђа Посебан колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика. Договорена је измена постојеће Уредбе о коефицијентима чиме би се побољшао материјални положај запослених у студентском стандарду и да се основица за обрачун и исплату плате свих запослених у установама студентског стандарда изједначи са основицом за ученички стандард приликом првог ребаланса буџета у 2025. години. Такође, биће формирана и Радна група која би одмах започела рад на изради нове Уредбе о коефицијентима чиме би се изнашла системска решења за запослене у овој области.
Председница Одбора делатности предшколских установа Зорица Вујатов говорила је о одржаном састанку Радне групе за предшколско васпитање и образовање са једином тачком дневног реда, доношење нове Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама у делу 6б у предшколским установама. Додала је да је потребно одредити све коефицијенте за запослене у установама предшколског васпитања и образовања, у сарадњи са репрезентативним синдикатима, тако да коефицијенти у потпуности одговарају сложености посла, степену стручне спреме, одговорности и условима рада запослених без прављења разлике између васпитног особља и осталих запослених.
Председник Одбора делатности високог образовања проф. др Бранко Ристановић изложио је резултате досадашњег рада Покрајинског и Републичког одбора делатности високог образовања, уз осврт на активности чланова у Радним групама за измену Закона о високом образовању и израду Закона о финансирању високог образовања. Истакао је предложене, од стране Одбора делатности високог образовања Војводине, измене коефицијената за наставно и ненаставно особље у високом и вишем образовању, те иницијативу Синдиката образовања Србије према Влади РС и ресорном министарству за хитан наставак преговора са захтевом да се цена рада (основица) у високом образовању, коначно изједначи са ценом рада у основним и средњим школама и домовима ученика. Како је саопштено, дана 07.02.2025. године у „Службеном гласнику РС“, бр. 12, објављен је Посебан колективни уговор о изменама и допунама Посебног колективног уговора за високо образовање, који ступа на снагу дана, 15.02.2025. године.
Известилац, проф. др Наташа Папић-Благојевић образложила је актуелну ситуацију у Високој пословној школи струковних студија у Новом Саду по питању поступања директорке др Јелене Дамјановић према материјалној имовини и запосленима Школе, као и одлука Савета школе, односно председника Савета др Николе Јанчева. Покрајински одбор Синдиката у проширеном саставу, једногласно је подржао јавну петицију и аргументоване захтеве својих колега за – хитну сменy директорке др Јелене Дамњановић; – смену председника Савета школе др Николе Јанчева и представника из реда оснивача; – хитно враћање радног ангажовања са 40% на 100% за шест наставника ради очувања њихових права и стабилности наставног процеса; – поступање надлежних органа у погледу Извештаја Државне ревизорске институције из 2022. године у складу са њиховим надлежностима; – достављање наведеног Извештаја од стране надлежних институција Основном јавном тужилаштву у Новом Саду ради даљег поступања. Како је одлучено на седници, сви захтеви наших дугогодишњих колега и чланова Синдиката биће упућени: Агенцији за спречавање корупције; Покрајинском социјално-економском савету; Покрајинској влади АП Војводине; Покрајинском секретаријату за високо образовање и науку; Влади РС; Министарству просвете – Сектор за високо образовање.
Са седнице је саопштено, такође да СОНК Војводине у пуном капацитету и уз апсолутну подршку чланова подржава основан захтев студената и свих СО, чланова Универзитета у Новом Саду за смену ректора Универзитета у Новом Саду Дејана Мадића.
Завршно, председница Одбора делатности основних и средњих школа Душанка Ћурувија и председник Синдиката Раде Ерцег представили су кључне измене и допуне Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, који садржи одредбе да почетна плата у просвети VII 1 степена буде једнака просечној републичкој плати -усклађеној са републичким просеком а најдаље у периоду од 01. јула до 01.октобра текуће године и многе бенефите, поред већ постојећих у досадашњем колективном уговору.
У «Службеном гласнику РС» бр. 13. од 14.02.2025. године објављен је Посебан колективни уговор о изменама и допунама и продужења рока важења Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, који ступа на снагу дана 22.02.2025. године. Потписивање Посебног колективног уговора био је један од захтева репрезентативних синдиката током преговора са Владом. Предстоје преговори у току 2025. године за измену Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама и, с тим у вези, да се размотри повећање коефицијената 9,65 до 17,32 у складу са потписаним Протоколом.
На проширеној седници, у новом изборном циклусу, за председникаОдбора делатности културе Војводине предлажен је Милан Вејновић, а за председницу Одбора делатности науке Војводине предложена је др Снежана Катански. Осим тога, за председника Савеза самосталних синдиката Војводине предложен је Горан Милић, за председницу Републичког одбора Самосталног синдиката културе Србије, Драгана Ђорђевић, док је за председницу Републичког одбора Синдиката запослених у научноистраживачкој делатности Србије предложена др Ђурђица Јововић.
ОБЈАВЉЕН ПКУ О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА И ПРОДУЖЕЊА РОКА ВАЖЕЊА ПКУ ЗА ЗАПОСЛЕНЕ У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА И ДОМОВИМА УЧЕНИКА

У „Службеном гласнику РС“ бр. 13 од 14.02.2025. године објављен је Посебан колективни уговор о изменама и допунама и продужења рока важења ПосебногКолективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, који ступа на снагу дана 22.02.2025.године.
Кликни на линк: ПКУ за основне и средње школе
Кликни на линк: Измене и допуне
Saopštenje

Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Srbije, daje bezrezervnu podršku koleginicama koje vode sindikat obrazovanja Srbije, Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije i Samostalni sindikat kulture Srbje u njihovoj sindikalnoj borbi za bolјi status zaposlenih u njihovim branšama.
U ovim turbulentnim vremenima kada mnogi „ lovci u mutnom“ pokušavaju da ostvare svoje nikada dosanjane snove da budu samoproklamovane vođe a da u tome nemaju nikakvo uporište (ni u članstvu a ni u organizovanosti), teško je baviti se sindikalnim radom.
Ipak, činjenica je da je njihovo sindikalno delovanje vidlјivo. Samo solidarno jedinstvo i istrajno uspećemo da postignemo cilј. Bolјu Srbiju, sa zadovolјnim radnicima.
Savez samostalnih sindikata Srbije
Владимир Ковачевић, нови председник Већа СССС за Стару Пазову
14.02.25.

На Изборној Скупштини СССС за општину Стара Пазова у присуству председника СССВ Горана Милића и секретара Томислава Стајића, одржаној 14.02.25., једногласно је изабран нови председник овог Већа, Владимир Ковачевић (рођен 1984. ) запослен у ЈКП ЧИСТОЋА на радном месту ССС у наплати – VI 2 ОАС, а за секретара је изабран Синиша Симендић, запослен у ОШ Симеон Араницки, професор Географије и председник Општинског одбора образовања и културе.
За место председника СССВ, у наредном мандатном периоду 2025-2029, предложен је Горан Милић, садашњи председник.
Program rada Evropske komisije za 2025. godinu izostavio radnike

Radnici su uglavnom izostavljeni iz Programa rada za 2025. godinu, koji je danas objavila Evropska komisija, a koji je previše usko fokusiran na pretpostavku da će ‘pojednostavljenje’ samo po sebi poboljšati konkurentnost, umesto da se sprovedu neophodne investicije.
Pozdravljamo to što Program rada uključuje obavezu da se „obezbede kvalitetni poslovi sa dostojanstvenim radnim uslovima, visokim standardima za zdravlje i bezbednost i kolektivno pregovaranje“ kroz paket o kvalitetnim poslovima. Međutim, ovaj paket je trenutno „nezakonodavan“. Evropska konfederacija sindikata (EKS) zahteva da se što hitnije predloži Direktiva o pravednoj tranziciji kako bi se promenama upravljalo kroz socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje i kako bi se sprečili gubici radnih mesta.
Prvi put od 2019. godine, u poslednjim mesecima Junkerove Komisije, program rada ne sadrži nijedno novo socijalno zakonodavstvo. Nasuprot tome, Komisija je predložila osam zakonodavnih inicijativa o „pojednostavljenju“ za narednu godinu.
Paket o kvalitetnim poslovima je neophodan i mora da uključi regulaciju i ograničenja dužine podugovaračkih lanaca, pojednostavljena pravila o javnim nabavkama koja daju prednost kompanijama sa kolektivnim ugovorima, umesto da podstiču trku ka dnu, kao i direktive za sprečavanje stresa na radu, osiguranje prava na isključenje i regulaciju veštačke inteligencije u svetu rada.
„Sindikalne organizacije u potpunosti podržavaju potrebu da evropske kompanije i ekonomija postanu konkurentnije, kako bi se stvorilo više kvalitetnih radnih mesta, poboljšali radni uslovi i povećale plate. Evropski socijalni model, visoki nivo kolektivnog pregovaranja i visoki standardi doprinose konkurentskoj prednosti Evrope. Bilo bi pogrešno odbaciti sve to pod izgovorom pojednostavljenja.
Ovaj program rada sadrži planove za mere o pristupačnoj energiji koje bi zaista mogle pomoći kompanijama koje se suočavaju sa visokim troškovima. Međutim, ne verujemo da će niz mera ‘pojednostavljenja’ iz ovog programa zaista pomoći kompanijama koje se bore sa visokim cenama energije i pretnjom uvođenja tarifa, posebno u kontekstu mera štednje koje sprovode države članice. Pogrešno je oslanjati se isključivo na pojednostavljenje.
EKS je takođe zabrinuta što ovaj program rada trenutno ne uključuje zakonodavne mere potrebne za rešavanje velikih izazova povezanih sa dekarbonizacijom ili tekućom digitalnom transformacijom rada.
Komisija želi da poboljša veštine radnika, ali ono što smo naučili iz 2023. godine, koja je bila Evropska godina veština, jeste da bez prava na plaćeno odsustvo za obuku, velika većina radnika ne može da iskoristi pružene prilike. Zato je potrebna Direktiva o pravednoj tranziciji koja radnicima garantuje pravo na plaćenu obuku tokom radnog vremena.
U trenutku kada je u našim industrijama najavljeno 100.000 otpuštanja i kada se ljudi još uvek bore sa troškovima života, radnici jednostavno neće razumeti zašto ovaj plan ne uključuje nijedno zakonodavno rešenje za zaštitu njihovih radnih mesta, poboljšanje radnih uslova ili povećanje plata“ – izjavila je Generalna sekretarka EKS, Ester Linč, komentarišući danas objavljeni Program rada Evropske komisije.
*(EKS Saopštenje za medije)*
Zarade u novembru 2024: Rast bez značajnog poboljšanja kupovne moći
28.01.2025.

Prosečna zarada u Srbiji za novembar 2024. godine iznosila je 138.911 dinara (bruto), a nakon odbitka poreza i doprinosa, prosečna neto zarada bila je 100.738 dinara. Medijalna zarada, koja pokazuje da 50% zaposlenih zarađuje manje od 77.830 dinara, ukazuje na značajan broj radnika sa zaradama daleko ispod proseka. Ovaj podatak jasno ukazuje da je veliki broj zaposlenih daleko od “dobrog” standarda, uprkos nominalnom rastu zarada.
Rast bruto zarada u periodu od januara do novembra 2024. godine iznosio je 14,2% u odnosu na isti period 2023. godine, dok je realni rast zarada bio 9,1%. Iako ovo može delovati kao pozitivan signal, u stvarnosti, rast zarada nije dovoljno velik da nadoknadi povećanje životnih troškova. Inflacija, naročito u segmentima hrane, energije i drugih osnovnih životnih potreba, znatno je smanjila realnu kupovnu moć građana.
Potrošačka korpa, koja predstavlja zbir osnovnih životnih namirnica i usluga, značajno je poskupela tokom poslednjih nekoliko godina. Prosečna potrošačka korpa za avgust 2024. godine iznosila je 104.330,88 dinara, što je za 609 dinara više nego prethodni mesec i za 4,17% više u odnosu na isti period prošle godine. Minimalna potrošačka korpa za avgust 2024. godine iznosila je 53.967,93 dinara, što je već premašilo minimalnu zaradu za 2025. godinu, koja iznosi 53.529 dinara (godišnji prosek).
Cena hrane i energenata porasla je za desetine procenata, dok su plate rasle uglavnom na nivou inflacije ili nešto iznad nje. Za radnike čija zarada ne prelazi medijalnu, ovaj rast cena znači da njihova kupovna moć nije doživela značajno poboljšanje. Iako su zarade nominalno porasle, one su zapravo izgubile na stvarnoj vrednosti jer su troškovi života porasli brže.
Medijalna zarada od 77.830 dinara pokazuje ozbiljan problem u raspodeli zarada i povećanoj nejednakosti. Oko 50% zaposlenih zarađuje manje od ove sume, što znači da ogromna većina radnika ne može da zadovolji osnovne životne potrebe bez značajnih odricanja. Kada se ovi podaci uporede sa rastom cena osnovnih životnih namirnica, jasno je da je stvarna potrošačka moć velikog broja radnika značajno opala, uprkos nominalnom rastu zarada.
Iako nije evidentirana velika razlika između zarada u javnom i privatnom sektoru, uočavamo veliki disbalans između zarada zaposlenih u pravnim licima (107.805 din. neto) i zarada preduzetnika i zaposlenih kod njih (50.192 din. neto). Zarade preduzetnika i radnika van radnog odnosa značajno su niže (oko 60.000 dinara neto), što dodatno ukazuje na razlike u ekonomskom statusu među različitim kategorijama zaposlenih. Ovi radnici često nemaju adekvatnu zaštitu i beneficije, a njihove zarade su podložne tržišnim uslovima, što ih čini ranjivijima na ekonomske šokove.
Podaci o minimalnoj zaradi, kao i činjenica da značajan broj radnika zarađuje manje od prosečne zarade, ukazuju na ozbiljan problem u raspodeli ekonomske moći. Minimalna zarada, koja bi trebala da obezbedi osnovni životni standard, često nije dovoljna da pokrije ni osnovne životne troškove, naročito u svetlu rastućih cena osnovnih životnih namirnica. Na kraju, iako je došlo do nominalnog povećanja zarada, stvarna kupovna moć radnika nije se značajno poboljšala. U svetlu rastućih cena, naročito hrane, energenata i drugih osnovnih potreba, radnici se i dalje suočavaju sa ozbiljnim ekonomskim izazovima. Rast zarada nije u skladu sa realnim potrebama za životom, a ogromne razlike u prihodima među različitim sektorima i kategorijama zaposlenih samo produbljuju socijalne nejednakosti
Sindikat kulture Srbije zahteva hitno povećanje zarada
4 Februara, 2025

Samostalni sindikat kulture Srbije zahteva povećanje zarada, nastavak pregovora oko aneksa Posebnog kolektivnog ugovora i njegovo potpisivanje, kao i usaglašavanje Uredbe o koeficijentima sa Katalogom radnih mesta.
U dopisu, upućenom juče premijeru u ostavci i ministrima kulture i finansija, taj sindikat traži da pregovori počnu što pre, a najkasnije do 9. februara 2025. godine.
U obrazloženju zahteva da se osnovica zaposlenima u kulturi poveća za 13 odsto, taj sindikat podseća da su 2014. godine zarade smanjene u celom javnom sektoru, pa i kulturi, ali je jedino ona naredne godine bila izuzeta od povećanja.
Taj trend se nastavio sve do januara 2017. godine pri isplati plata za decembar 2016. godine, „ali ne 10 odsto od 2015. godine, nego regularno povećanje za 2017. godinu, koje su dobili i svi ostali“.
„Još jednom ističemo da smo do 2014. godine imali istu cenu rada kao i obrazovanje, a sa poslednjim povećanjem zarada i koeficijenata od osam odsto, zaposleni u kulturi već imaju zaostatak od 22 odsto (mart 2025), a od oktobra 30 odsto“.
Tako će bibliotekar u prosveti imati 100.888,45 dinara (mart 2025) i 106.142,42 dinara (oktobar 2025), dok će bibliotekar u bibliotekama, odnosno njegovoj osnovnoj delatnosti, imati 85.580,36 dinara, navodi se u dopisu.
NOVOGODIŠNJI PRIJEM ZA NOVINARE
30.12.2024.

Danas, 30. decembra 2024. godine, u maloj sali Radničkog doma „Svetozar Marković“, održana je konferencija za medije Saveza samostalnog sindikata Vojvodine. Predsednik sindikata, Goran Milić, govorio je o ključnim temama koje se tiču trenutne socijalno-materijalne situacije, kao i o budućim projektima i planovima sindikata.
Ovaj tradicionalni novogodišnji prijem za novinare i predstavnike medija koji prate rad Samostalnog sindikata, bio je prilika za sumiranje sindikalnih aktivnosti u 2024. godini, kao i za izražavanje zahvalnosti za dobru i korektnu saradnju sa novinarima.
Tom prilikom, predsednik Milić osvrnuo se na ključne događaje u svetu rada koji su obeležili ovu godinu. Posebnu pažnju posvetio je socijalno-ekonomskom položaju zaposlenih, stanju radničkih prava i socijalnom dijalogu u kontekstu trenutnog privrednog i političkog ambijenta u Srbiji. Istaknuta je zabrinjavajuća činjenica o restriktivnom radnom zakonodavstvu koje sužava prostor za sindikalnu borbu, kao i opstrukcija socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja. Predsednik Milić je podvukao važnost daljeg iznalaženja načina za širu zaštitu sindikalnih prava zaposlenih.
Pored razmatranja aktuelnih problema, kao što su minimalna zarada, radna prava i socijalne garancije, Milić je istakao i konkretne projekte koje je sindikat realizovao u saradnji sa Olof Palme Centrom. Ovi projekti su se fokusirali na unapređenje socijalne zaštite, poboljšanje radnih uslova i jačanje solidarnosti među radnicima.
Predsednik sindikata najavio je i nove aktivnosti i inicijative koje će biti realizovane u narednoj godini, sa ciljem daljeg unapređenja prava radnika i socijalne pravde, kako u Srbiji, tako i u širem regionalnom kontekstu.
Pored predsednika Milića, u konferenciji za novinare učestvovali su i sekretar Veća SSSV, Tomislav Stajić, kao i predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u grafičkoj, izdavačkoj, informativnoj delatnosti i kinematografiji Vojvodine, Ljubenko Zvizdić.
U prijatnoj i neformalnoj atmosferi, uz prazničnu trpezu i osveženje, prisutni funkcioneri razgovarali su sa novinarima i o drugim aktuelnim temama. Novinarima su uručeni i simbolični pokloni kao znak zahvalnosti za njihov doprinos i kvalitetnu saradnju tokom proteklih godina, čime je istaknuta važnost njihove uloge u informisanju i oblikovanju javnom mnjenja.
Sve teme koje su razmatrane tokom ovog skupa otvaraju prostor za buduće susrete i dalju medijsku pažnju, kao i za širenje informacija o aktuelnim događajima i aktivnostima Saveza samostalnih sindikata u borbi za zaštitu radničkih prava i poboljšanje položaja zaposlenih. Na kraju, predsednik Milić je svim prisutnima poželeo srećnu, zdravu i uspešnu Novu 2025. godinu, uz želje za nastavak konstruktivnog rada i saradnje.
RTV ; NovosadskiReporter ; Kanal9 ; NasloviNet ; Xrtv

Потписан Посебан колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика
30.01.2025

Потписан Посебан колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика
Министарка просвете проф. др Славица Ђукић Дејановић потписала је данас са представницима репрезентативних просветних синдиката Посебан колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, који ће важити до марта 2028. године.
„Овим је последњи захтев репрезентативних синдиката који се односи на унапређивање материјалног положаја запослених у просвети, а који је садржан и протоколу из октобра 2023. године, испуњен, “ изјавила је Ђукић Дејановић након потписивања.
Она је истакла да је протоколом регулисан механизам за усклађивање почетних плата наставника у школама са растом просечне зараде у Републици Србији, али и друга питања од значаја за бољи положај просветних радника.
Министарка је истакла да се дијалог са синдикатима не завршава потписивањем Посебног колективног уговора и да се настављају разговори о изменама и допунама закона из области основног и средњег образовања.
Потписивање Посебног колективног уговора био је један од захтева репрезентативних синдиката током преговора са Владом.
Срђан Словић испред Уједињених гранских синдиката просветних радника „Независност“ рекао је су просветни синдикати првог колективног уговора 2005. године стално ишли корак по корак напред. Истакао је да Колективни уговор који је данас потписан садржи одредбе да почетна плата у просвети буде једнака просечној републичкој плати, што је био главни захтев репрезентативних синдиката.
„Све што смо мислили да није добро у претходном уговору, сада смо изменили“, навео је Словић.
Председник Уније синдиката просветних радника Србије Добривоје Марјановић подсетио је да су репрезентативни синдикат 14. јануара ставили мораторијум на штрајк, јер су увидели да Влада жели да ради на побољшању услова просветара.
„Ми тада ништа нисмо потписали, ово је први документ од тада који потписујемо“, навео је Марјановић. Он је оценио да је ово најбољи Посебни колективни уговор који је до сада потписан.Председница Синдиката образовања Србије Валентина Илић рекла је да су просветни радници овим Колективним уговором добили многе бенефите, поред већ постојећих у досадашњем Колективном уговору.
Кликни на линк: ПКУ
Кликни на линк: Измене и допуне ПКУ-а