GRUJIĆ:KOMUNALCI PLAĆAJU CENU
OČUVANJA SOCIJALNOG MIRA

28. Oktobar 2019

SINDIKALNA  LETNJA  AKADEMIJA  ZA  MLADE

U periodu od 24 do 27. jula u Igalu u Crnoj Gori, održana je Sindikalna letnja akademija za mlade “Solidarnost” o zapošljavanju, preduzetništvu, obrazovanju i migracijama mladih.
Na početku skupa koordinatorka projekta RSS „Solidarnost“, Emilija Grujić pozdravila je učesnike iz zemalja bivše Jugoslavije i uputila ih u važnost međusobnog umrežavanja, izgradnje kontakata i solidarnosti, i posebno razmene informacija o (sličnim) izazovima za mlade iz Regiona i njihovim aktivnostima.
Na to se nadovezala Alesandra Molc, ekspert Međunarodne organizacije rada za razvoj veština, koja je govorila o izazovima i perspektivama u oblasti stručnih praksi, stručnog obrazovanja i obuka, odnosno o završavanju škole sa tehničkim-stručnim znanjem. U Nemačkoj, odakle ona dolazi, izgrađena je tradicija da svako dete ima neki zanat/kurs u rukama, pa tek onda upisuje fakultet. Kako je navela, roditelji često savetuju decu da prvo završe nešto od čega mogu da se izdržavaju, a lako će da upišu prava ili ekonomiju.
Tokom sesije o kvalitetnom stručnom obrazovanju sa učesnicima je diskutovano o njihovim iskustvima iz završavanja neke tehničke škole, ili pak zašto nisu odlučili da upišu te škole, zatim da li bi svojoj deci preporučili da ih upišu, koja je razlika izmedju šegrta i osobe u radnom odnosu, koliko se poslodavcima isplati da ulažu u đake ili studente, itd.
U nastavku tog dana mladi su razmenili iskustva o socijalnom dijalogu u njihovim zemljama, o zapošljavanju mladih i preduzetništvu u okviru programa Garancija za mlade, ulaganjem u mlade, programu Erasmus +, Prvoj šansi, podsticajima za zapošljavanje, znanja-veštine-kompetencije u procesu celoživotnog učenja, merama za direktno ostvarivanje radnih prava.
Iz beogradske Fondacije Centar za demokratiju ekspertkinja Sarita Bradaš govorila je o ulozi socijalnog dijaloga u rešavanju izazova u obrazovnim sistemima, kako socijalni partneri mogu uticati i promovisati inovativno obrazovanje i zapošljavanje mladih, a potom o socijalnom preduzetništvu, socijalnoj i solidarnoj ekonomiji – društveno-ekonomskim preduzećima orijentisanim ka društvenim promenama u zajednicama.
Drugog dana Miodrag Pantović iz projekta “Solidarnost” vodio je interaktivnu sesiju o migracijama i mladima, odnosno izazovima i mogućnostima za Region. Predstavljena statistika je vrlo zabrinjavajuća i trebalo bi što pre da se preduzmu neke mere kako bi se migracioni tokovi usporili, jer ih je nemoguće sprečiti.
U 2016. godini iz regiona bivše SFR Jugoslavije, živelo je 1,3 miliona ljudi u Nemačkoj i oko 340.000 u Austriji. Ukupan broj stanovnika za pet zemalja Zapadnog Balkana u 2015. godini iznosio je 18 miliona. Migracije će rezultirati iseljavanjem do 12% stanovništva u periodu od 2015. do 2060. godine, sa ekstremnim scenariom po kome bi Bosna i Hercegovina mogla da izgubi oko 73% stanovništva do 2060., a Albanija 59% stanovništva.
Za Srbiju je rečeno da prema zvaničnim podacima broji nepunih 7 miliona stanovnika, ali je realno od 6,5-6,7 miliona. Od 2000. godine iz Srbije je otišlo čak 654.000 ljudi, a samo u 2017. i 2018. godini 51.000 je otišla za Nemačku. Procenjuje se da će u Srbiji do 2060. godine živeti oko 3,5 miliona stanovnika.
Koordinator MEYTUN mreže (Mediteransko-evropske mreže mladih sindikalaca) Graham Sanson je podelio iskustva u podsticanju saradnje regionalnih sindikalnih mreža mladih i unapređenju rada mladih, kao i o radu i planu MEYTUN mreže koja sledeći sastank planira na jesen u Ankari. Ovo je ujedno bila i poslednja tema Sindikalne letnje akademije za mlade “Solidarnosti“.
Sekciju mladih SSSS predstavljali su predsednica Ružica Grabovac, potpredsednik Miloš Ranđelović i član Izvršnog odbora Jovan Milošević.

DANAS JE SVETSKI DAN DOSTOJANSTVENOG RADA

MINIMALAC POVEĆAN NA 30.022 DINARA,NEMA DOGOVORA U SES-U

Socijalni partneri nisu uspeli da se dogovore oko visine “minimalca” za narednu godinu, pa će Vlada Srbije predložiti da se minimalna cena rada poveća za 11,1 odsto u 2020. godini.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je na konferenciji za novinare, nakon sastanka članova Socijalno-ekonomskog saveta, da to znači da će sa 155,3 dinara, koliko sada iznosi, minimalna cena rada po radnom času biti 172,5 dinara.
Mali objašnjava da će tako “minimalac” mesečno skočiti sa 27.022 dinara, koliko je sada, na 30.022 dinara, što je, kako je istakao, “najveće povećanje zarade ikada u Srbiji”.
Stav poslodavaca bio je da se minimalna cena poveća za pet-šest odsto i da su to realne mogućnosti privrede, dok su Savez samostalnih sindikata Srbije I UGS “Nezavisnost” tražili da se ona poveća za najmanje 20 odsto.
Predsednik Saveza samostralnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da sindikati, nažalost, nisu podržali taj predlog, iako je došlo do najvećeg povećanja minimalne zarade od kada se pregovara od 2002. godine.
On je podsetio na dogovor socijalnih partnera o tome da minimalna zarada do 2021. godine dostigne visinu minimalne potrošačke korpe, “što je sa predloženim povećanjem minimalca nemoguće da se to dogodi za naredne dve godine”.
Predsednik UGS “Nezavisnost” Zoran Stojiljković ocenio je da je predlog o minimalnoj ceni rada maksimalni politički ustupak vlade.
“Ovo nije postignuta logika kompromisa, nego maksimalan predlog koji vlada daje. Da smo došli do 32.000 dinara ili 33.000 dinara, koji omogućuje da se ispuni dogovor da se za dve godine stigne protrošačka korpu, onda bi to bio kompromis”, rekao je Stojiljković.
Ministar rada Zoran Đorđević rekao je da je želja bila da se dođe do povećanja “minimalca” imajući u vidu da je cilj da to osete i drugi građani, odnosno da se to oseti i kroz povećanje plata i penzija.
Cilj nam je bolji standard svih građana, rekao je Đorđević i dodao da se nada da će iduće godine biti novog povećanja “minimalca”, a sve u cilju da se dostigne minimalna potrošacka korpa, ali i da se prestigne.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da bi realno povećanje minimalne cene rada bilo između šest i deset odsto.
On, je međutim, rekao da su poslodavci dobili ipak kompenzaciju smanjenjem doprinosa za PIO fond za 0,5 odsto i povećanja za 1.000 dinara neoporezivog dela zarade.
Procenjuje se da minimalac od oko 27.000 dinara sada u Srbiji prima oko 350.000 zaposlenih.