15/06/2024
Изјаву председнице Синдиката образовања Србије Мр Валентине Илић дату новинарима TV N1 након састанка са премијером Милошем Вучевићем погледајте испод:
13 Juna, 2024
Srpski radnik koji privremeno radi u Nemačkoj i Sloveniji ima ista prava kao domaći radnik zahvaljujući sporazumima koje Srbija ima sa tim zemljama.
To podrazumeva da upućeni radnici odlaze u te zemlje preko Zavoda za zapošljavanje, a ne preko posredničkih agencija, koje obećavaju mnogo, a često to ne ispune.
Predstavnici te dve evropske zemlje su, na konferenciji „Transnacionalna saradnja u cilju veće podrške mobilnim – upućenim radnicima, na relaciji Srbija-Slovenija-Nemačka“, naglasili da oni „ne kradu“ naše radnike, već samo angažuju nezaposlene koji su na evidenciji našeg zavoda.
Oni su ocenili da je to, uprkos činjenici da je sve veći odliv srpskih mozgova preko granice, na dobrobit svih, s obzirom na to da Slovenija i Nemačka dobijaju nedostajući kadar, a naši radnici veću platu i bolje uslove rada.
Interes tih zemalja je, kako su istakli, da svi radnici imaju ista prava, a ne da budu prevareni i eksploatisani.
U Savezu samostalnih sindikata Srbije, koji je bio domaćin skupa, svesni su, prema rečima potpredsednika Duška Vukovića, da je Srbija u vrhu zemalja iz koje ljudi najviše emigriraju i da se time smanjuje sindikalno članstvo, ali da je Savez spreman da pomogne i informiše naše radnike kako ne bi bili prevareni i kako bi se, nakon privremenog rada u inostranstvu, vratili u Srbiju.
Vuković je precizirao da su upravo Nemačka i Slovenija u vrhu zemalja gde privremeno odlaze naši radnici, pod uslovima Zakona o upućivanju, koji je Srbija donela 2015. godine, a da sa te dve zemlje imamo potpisane ugovore o socijalnom osiguranju.
Jelena Nađ, iz Ministarstva za rad Srbije, naglasila je da se, u vreme intenzivnih migracija, mora urediti odlazak na rad u druge zemlje, kao i da se, eventualno, obezbede i novi sporazumi o socijalnom osiguranju, uprkos tome što su postojeći sveobuhvatni i uključuju brojna prava koja ostvaruju naši radnici dok rade u tim zemljama.
Prema njenim rečima, velike su prednosti koje ovi sporazumi obezbeđuju upućenim radnicima, poput pravne i socijalne sigurnosti, kao i lakše administrativne procedure.
Direktorka Zavoda za zapošljavanje Slovenije, Greta Metka Barbo Škerbinc, navela je da u toj zemlji radi oko 14.000 srpskih radnika, da su im prava ista kao domaćim radnicima, te da se, zahvaljujući Sporazumu o socijalnom osiguranju između dve zemlje, izbegavaju posrednici, a slovenački zavod proverava poslodavce u toj zemlji koji traže radnike.
Savetnik za radna i socijalna pitanja u ambasadi Nemačke u Srbiji, Peer Krumrey, rekao je da je Nemačka znatno olakšala ulazak na tržište rada te zemlje, te da srpski radnik ima ista prava kao nemački.
Konferencija o upućenim radnicima održana je u okviru projekta o Pravednoj evropskoj mobilnosti radnika – “FELM2” o kom je više informacija dostupno na sajtu https://sindikat.rs/savetovaliste/.
Među učesnicima bili su i savetnici iz Mreže savetovališta iz Slovenije – Marko Tanasić, ZSSS i savetnice iz Mreže Fair Mobility iz Nemačke – Šejla Vojić i Bojana Spalević.
Projekat FELM 2 finansijski podržava Evropska komisija iz Programa Evropske unije za zapošljavanje i socijalne inovacije – EaSI.
12 Juna, 2024
Ministarstvo finansija saopštilo je da sindikalna organizacija nije u obavezi da plaća naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine.
Sindikalna organizacija (udruženje – nedobitna organizacija) nije obveznik naknade ako se finansira isključivo od članarina, članskih doprinosa, donacija, dotacija, subvencija i slično, navodi se u dopisu tog ministarstva.
Reč je o odgovoru Savezu samostalnih sindikata Srbije, koji je zatražio pojašnjenje nakon što su sindikalne organizacije bile u nedoumici da li su u obavezi da plaćaju ekološku taksu.
Klikni na link: Odgovor Ministarstva finansija
25.05.2024 • 11:4512:01Izvor: Dnevnik.rs
Po podacima Rеpubličkog zavoda za statistiku, martovska prosеčna zarada u Srbiji jе, bеz porеza i doprinosa, iznosila 96.913 dinara, odnosno oko 825 еvra, i bila jе 2.788 dinara vеća u odnosu na fеbruarski zaradu, kada jе u kovеrti bilo 94.125 dinara.Foto: Dnevnik.rs
U odnosu na mart 2023. godinе, prosеčna bruto zarada bila jе nominalno vеća za 13,3 odsto, rеalno 7,9 odsto, a prosеčna nеto zarada nominalno vеća 13,4 odsto i rеalno osam procеnata. Mеdijalna plata, koju zarađujе oko polovinе zaposlеnih, u martu jе bila 72.979 dinara, što jе 23 dinara višе nеgo mеsеc dana ranijе, kada jе u kovеrti bilo 72.956 dinara.
Zaradе zaposlеnih u Vojvodini u martu su, u prosеku, bilе manjе od iznosa isplaćеnog na rеpubličkom nivou, a razlika jе 4.863 dinara. Prosеčna martovska zarada u pokrajini bila jе 92.050 dinara ili oko 783 еvra i bila jе vеća nеgo u fеbruaru, kada jе vojvođanski prosеk plata bio 88.885 dinara, tе jе u martu u kovеrti bilo 3.165 dinara višе.
Najnižе prosеčnе zaradе
Ni u jеdnom mеstu i nijеdеnoj opštini u Vojvodini prosеčna zarada u martu nijе bila niža od 72.800 dinara. Tog mеsеca najmanjе su zaradili zaposlеni u Baču − 72.854 dinara, a potom u Malom Iđošu, u kojеm jе martovska prosеčna zarada bila viša za 62 dinara i iznosila jе 72.916 dinara.
Slika zarada zaposlеnih u Vojvodini vеć dugo sе nе mеnja. Od sеdam oblasti, koliko ih jе u Vojvodini, u martu jе samo u Južnobačkoj zarada bila viša od rеpubličkog prosеka − 103.934 dinara, što jе za 5.077 dinara višе nеgo što jе isplaćеno mеsеc dana ranijе, kada jе u kovеrti bilo 98.857 dinara. Martovska prosеčna zarada u ovoj oblasti bila jе 7.021 dinar viša od rеpubličkog prosеka, a vojvođansku prosеčnu zaradu prеmašila jе za 11.884 dinara.
Mеdijalna plata, koju zarađujе oko polovinе zaposlеnih, u martu jе bila 72.979 dinara
Ni u jеdnoj od prеostalih šеst oblasti u Vojvodini u martu nijе dostignut vojvođanski prosеk zarada, a najbližе tomе bilе su prosеčnе zaradе u Južnobanatskoj oblasti − 90.051 dinar, kojima jе do prosеčnog iznosa u Vojvodini nеdostajalo 1.999 dinara. U prеostalih pеt oblasti prosеčnе zaradе u martu krеtalе su sе u rasponu od 78.750 do 86.500 dinara. U Srеmskoj oblasti u kovеrtama jе bio 86.491 dinar, Sеvеrnobačkoj oblasti 82.490 dinara, Srеdnjobanatskoj 84.913, a Sеvеrnobanatskoj 80.047 dinara. Najtanjе kovеrtе bilе su u Zapadnobačkoj oblasti, gdе jе prosеčna plata bila 78.051 dinar, što jе 13.999 dinara manjе od vojvođanskog prosеka.
U martu su samo zaradе zaposlеnih u Novom Sadu, u prosеku, dostiglе i prеmašilе iznos isplaćеn na rеpubličkom nivou. Tog mеsеca prosеčna zarada u Novom Sadu bila jе116.695 dinara ili oko 993 еvra, a u odnosu na fеbruarsku prosеčnu zaradu u tom gradu, koja jе bila 109.534 dinara, u martu jе u kovеrti bilo 7.116 dinara višе. Prosеčna martovska zarada u Novom Sadu jе za 19.782 dinara bila viša od prosеčnog iznosa na rеpubličkom nivou, a u odnosu na vojvođanski prosеk u kovеrti jе bilo 24.645 dinara višе. Vojvođanski prosеk prеskočilе su martovskе zaradе u Vršcu, gdе jе u kovеrti bilo 96.861 dinar, i Pančеvu − 95.202 dinara. Nadomak vojvođanskog prosеka bilе su platе zaposlеnih u Inđiji − 91.170 dinara.
03/06/2024
Zaposleni u prosveti koji rade sa normom od 30 do 50 odsto po ugovoru na određeno, konačno će dobiti stalni posao. To je rezultat dogovora predstavnika reprezentativnih sindikata i Vlade Srbije. U planu je da Ugovore na neodređeno dobije 1.312 nastavnika.
Kada će dobiti nove ugovore oni koji su u sistemu obrazovanja i duže od 10 godina, još se precizno ne zna. Dogovor je da Komisija Vlade Srbije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje na prvoj narednoj sednici da saglasnost za realizaciju 7a faze zapošljavanja u prosveti. Ta 7a faza odnosi se na zapošljavanje nastavnika sa normom od 30 do 50 odsto, odnosnom sa normom od 30 odsto i više.
Dobrivoje Marjanović iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže za Euronews Srbija da je novo zapošljavanje u prosveti (7a faza) dogovoreno Protokolom i da je reč o nastavnicima koji rade duže od 10 godina u obrazovnom sistemu, a nikada nisu prešli 50 odsto norme.
„To su oni koji imaju normu od 30 do 50 odsto. To su ljudi koji u proseku drže u školi šest do deset časova, a ne 20 koliko je norma. Zapravo, oni rade trećinu, odnosno polovinu norme“, objašnjava Marjanović za Euronews Srbija.
Dodaje da su sindikati insistirali da se reši pitanje svih zaposlenih u prosveti koji godinama rade po ugovoru na određeno i nemaju pun fond časova.
„Sada se samo čeka odobrenje Komisija Vlade Srbije. To je već trebalo da bude završeno, jer im je sve dostavljeno još u februaru. Međutim, čekalo se konstituisanje nove vlade, tako da su nam obećano da će to odraditi na prvoj narednoj sednici Komisija Vlade Srbije“, naveo je Marjanović.
Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije pojašnjava da će novim zapošljavanjem konačno biti rešen status prosvetnih radnika koji rade sa 30 odsto norme.
„Ministarstvo prosvete je u jednom trenutku reklo da ukoliko oni uđu u sistem na neodređeno sa 30 odsto norme, onda mogu s punim pravom da traži dopunu norme. A što ne bi tražili? To su ljudi koji nemaju rešen status. Mi smo potpisali Protokol kojim je dogovoreno da se njihov status reši“, navela je Ilić za Euronews Srbija.
Objašnjava i da je bilo zloupotreba od strane pojedinih direktora škola koji su na jedno upražnjeno radno mesto zapošljavali troje ljudi sa normom od po 30 i 40 odsto.
Srđan Slović iz Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ kaže da je pitanje zapošljavanja prosvetnih radnika koji rade sa trećinom morne trebalo da bude rešeno krajem prošle godine, ali da je to prolongirano sve do sada.
Navodi da su sada dobili obećanje da će to biti rešeno. Napominje da ima među tim prosvetnim radnicima i onih koji rade u tri škole- dve sa normom od 30 odsto i jednoj sa normom od 40 odsto, ali da do sada ni jednim konkursom nije mogao da se reši njihov status.
„Nikada do sada nije da raspisivan konkurs za nastavnike sa 30 odsto norme. Oni koji rade u više škola, kada u matičnoj dobiju ugovor na neodređeno po automatizmu dobiju rešenje i u drugim školama da su za stalno zaposleni“, pojasnio je Slović.
Krajem prošle godine raspisan je konkurs u osnovnim i srednjim školama za prijem u radni odnos 2.672 osobe, čime je počela sedma faza zapošljavanja na neodređeno vreme u prosveti.
Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru najteže je pogodila obrazovni sistem. „Crvena lampica“ upaljena je 2020. godine kada su sindikati sugerisali da u prosveti radi oko 20.000 ljudi sa ugovorima na određeno i da se mora hitno rešavati njihov status.
Od tada do danas sprovedeno je sedam faza zapošljavanja. Poslednja sedma faza zapošljavanja odnosila se na za prijem u radni odnos za radna mesta sa normom od 50 do 100 odsto.
Naredna, 7a faza odnosi se na prijem u radni odnos zaposlenih sa normom od 30 do 50 odsto, odnosno 30 i više odsto.
IZVOR: EURONEWS
4 Juna, 2024
U Ženevi je danas otpočelo sa radom 112. zasedanje Međunarodne konferencije rada (MKR), koje se održava u zgradi Ujedinjenih nacija i sedištu Međunarodne organizacije rada (MOR) i trajaće do 14. juna.
U uvodnom delu zasedanja izabrani su predsednik i potpredsednik Konferencije, usvojene operativne smernice za vođenje Konferencije i konstituisanje komiteta.
Pored stalnih tačaka, na ovogodišnjem dnevnom redu Konferencijje biće i tačke od posebnog značaja, među kojima i rasprava o uvođenju standarda o zaštiti od bioloških rizika i rasprava o strateškim ciljevima osnovnih načela i prava na radu, o dostojanstvenom radu i ekonomiji nege i brige. Ekonomija brige je oblik radne aktivnosti, materijalne i socijalne, koja se može smatrati brigom o postojećoj i budućoj radnoj snazi, kao i populaciji u celini.
Druge nedelje zasedanja Konferencije predviđene su manifestacije na visokom nivou, na kojima će se okupiti tripartitni konstituenti MOR (predstavnici vlada, organizacija poslodavaca i sindikata) iz 187 zemalja sveta, međunarodne organizacije i druge važne zainteresovane strane.
Konferencija će ove godine izabrati članove Upravljačkog tela MOR za mandat 2024 – 2027. godinu.
Na ovogodišnjem zasedanju MKR učestvuju i predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije.
5 Juna, 2024
U organizaciji Međunarodnog centra Ulof Palme, Savez samostalnih sindikata Srbije bio je domaćin predstavnicama Saveza sindikata Švedske (LO), sekretarki za međunarodnu saradnju Asi Tornlund, i An-Mari Švarc iz Obrazovnog centra „Runo“.
Sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović i predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Marković predstavili su okolnosti u kojima se održava socijalni dijalog u Srbiji, kao i sistemske prepreke u svakodnevnom radu.
Naredni projekat bi uz podršku i LO Švedske doprineo promeni Zakona o radu u smeru veće zaštite prava radnika i sindikalnih predstavnika i realizovao bi se od 2025. godine.
Razmotren je nastavak dosadašnje uspešne saradnje Saveza na unapređenju kapaciteta Sekcije mladih SSSS. Tokom trajanja projekta veliki broj mladih članova i članica iz samostalnih sindikata unapredili su znanja i veštine, dok je napravljen i pomak u njihovoj zastupljenosti u organima sindikata.
Od 2020. godine izvršeno je istraživanje o uticaju pandemije COVID-19 na rad mladih u regionu bivše Jugoslavije, film „Mlada lica sindikata“, izrađena je mobilna aplikacija „Radna prava za tebe“, a nedavno pokrenut podkast „Sindikast“ i kampanjom članova u nekoliko gradova u Srbiji građani su informisani o delovanju i radu Sekcije mladih SSSS i sindikatu.
LO Švedske i Obrazovni centar Runo posvetili su značajnu pažnju razvoju demokratije i jačanju sindikata u Srbiji, u trenucima kada je sindikalna saradnja jedna od najjačih brana autoritarnim i desničarskim režimima koji prete stabilnosti u Evropi.
26 Maja, 2024
Potpredsednik VSSSS, Dusko Vukovic, ucestvuje u radu Konferencije civilnog drustva na visokom nivou “Nastavak uspesne price o prosirenju EU – korist za Zapadni Balkan pre pristupanja”.
Konferenciju organizuje evropski ekonomsko socijalni komitet i odrzava se u Ljubljani
U januaru ove godine minimalna zarada vredela je 49.864 dinara, a minimalna potrošačka kopra 52.775,41 dinara. To znači da je pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom iznosila 94,48 odsto, što je znatno više u odnosu na prošlu, pa i pretprošlu godinu, kada je prosek pokrivenosti iznosio oko 77 odsto.
O tome je nedavno govorila i Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije (NBS), kada je kazala da o poboljšanju životnog standarda govori i rast pokrivenosti prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom i rast pokrivenosti minimalne korpe minimalnom zaradom, na oko 94 odsto, što je, kako je podvukla, najviši nivo do sada.
“Tabakovićeva je iznela podatak i uporedila iznose minimalne zarade iz minimalne potrošačke korpe iz januara ove godine. Ipak, pošteno bi bilo reći da je u prvom mesecu bilo najviše radnih dana u godini, čak 23, kada su bila notirana 184 radna sata. Minimalna zarada iznosila je 49.864 dinara, a minimalna potrošačka korpa 52.775,41 dinara. Već u februaru minimalac je iznosio 45.528 dinara jer je mesec brojao 21 radni dan, dok je korpa neznatno porasla – na 53.040,56 dinara. To znači da je pokrivenost u februaru opala, na 85,84 odsto, a da su radnici sa minimalcem za dva meseca ove godine ipak u zaostatku od 10.423,97 dinara, u odnosu na minimalnu korpu”, navodi Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS).
On je, istovremeno, postavio pitanje što takve podatke nije naznačila guverner NBS, nego je baš izabrala mesec sa najvećim brojem radnih sati da javnosti predstavi kako u Srbiji raste standard života.
U NBS-u ipak smatraju da je iz podataka za februar, ali i ukoliko se posmatraju oba meseca zajedno, pokrivenost i dalje veća od 90 odsto, u oba slučaja. Predstavnici sindikata se pitaju čime treba da se pohvalimo.
“Ljudi ne primaju procente, nego dinare. Tročlana porodica može na obrazovanje da potroši 110 dinara, jer toliko je iznosila (94 odsto) januarska pokrivenost minimalne korpe minimalnom zaradom. Treba li možda da se hvalimo da tročlana porodica ima pravo mesečno na 8,5 litara tečnosti, gram sardine dnevno po članu domaćinstva? Da li od 400 grama predviđene junetine u minimalnoj korpi mogu da pazare 370 grama tog mesa mesečno? To sve nije za hvalu, a kazati da se poboljšao životni standard takođe nije u redu, jer je minimalna zarada i dalje niža od minimalne potrošačke korpe”, dodaje Vuković.
Da statistici ne treba sto posto verovati, jer statistika zavisi od metodologije koja se koristi u određene svrhe, smatra ekonomista Milan R. Kovačević.
“Kada je reč o pokrivenosti korpe zaradom, važna je potrošnja, odnosno koliko se, zapravo, troši novca. To se stalno menja, kao i ono koliko ljudi ulazi u taj prosek. Uz to, važno je i pitanje da li su namirnice koje ulaze u sastav te korpe relevantne, jer možda neki ljudi ne troše takve namirnice nego neke druge, zbog čega smatram da se ne može govoriti o povećanju standarda samo na osnovu statistike pokrivenosti korpe minimalnom zaradom. To nije prava slika stanja. Iako je prosek pokrivenosti korpe u prethodne dve godine bio oko 77 odsto, a za prva dva meseca ove godine oko 90 procenata, to ne znači da nam je bolje”, smatra on.
Izvor:Politika