Кликни на линк: Пријава
Category Archives: Uncategorized
Тумачење Комисије о праву на солидарну помоћ
Измене и допуне Посебног колективног уговора за основне и средње школе и домове ученика, које су ступиле на снагу 22. фебруара 2025. године, донеле су бројне недоумице у примени одредби о солидарној помоћи. Због тога је Комисија за тумачење усвојила став којим се јасно дефинишу ситуације у којима запослени имају право на ову врсту подршке.
- Запослени стиче право на солидарну помоћ за исту болест или повреду једном у току календарске године.
- У случају нове, теже болести или повреде због које запослени одсуствује са рада најмање 30 дана, запослени има право на нову солидарну помоћ.
- Ако се разболи члан уже породице, запослени такође стиче право на помоћ, без услова да буде на боловању.
- Уколико дође до компликација претходне болести, запослени поново стиче право на солидарну помоћ.
- Исплата солидарне помоћи по једном основу не искључује могућност стицања права по другом основу.
У видео запису који је припремио наш Синдикат, правница корак по корак објашњава све недоумице и даје примере из праксе. Видео можете погледати у наставку.
Vlada usvojila predlog o povećanju minimalca od 1. januara iduće godine
Vlada Srbije na današnoj sednici usvojila je predlog da se minimalna zarada od 1. januara sledeće godine poveća na 64.554 dinara ili 551 evro.
Višemesečni pregovori okončani bez dogovora sindikata i poslodavaca dobili su očekivani i najavljeni epilog. Na predlog predstavnika vlade u Socijalno ekonomskom savetu “minimalac” će sledeće godine iznositi 371 dinar po satu, što je rast od 10,1 odsto.
Vlada je još ranije donela odluku da vanredno poveća minimalnu zaradu od 1. oktobra za 9,4 odsto, tako da će ukupno povećanje minimalca u odnosu na januar ove godine biti oko 20,4 odsto.
Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost su zahtevali da minimalna zarada bude povećana na 70.000 dinara, dok su poslodavci smatrali da je vanredno povećanje u oktobru dovoljno
Mladi aktivisti razmatrali svoj položaj u uslovima novih izazova na tržištu rada
11.09.2025
U okviru projekta Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, pod pokroviteljstvom Olaf Palme Centra, Sekcija mladih Saveza samostalnih sindikata Vojvodine organizovala je 9. i 10. septembra 2025. godine u hotelu „Fontana“ u Novom Sadu seminar namenjen mladim članovima sindikata .
Cilj seminara bio je osnaživanje i edukacija mladih članova, jačanje sindikalne organizacije, povećanje njene vidljivosti i privlačenje novih članova, ali i jačanje poverenja u sindikat u uslovima novih izazova – pre svega usled ogromnog porasta broja radnika migranata u Srbiji, nesigurnih i prekarnih oblika rada, kao i rada na određeno vreme koji se produžavaju unedogled uz nepoštovanje odredbi Zakona o radu.
Program je obuhvatio predavanja i diskusije na aktuelne teme. Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Tomislav Stajić govorio je na temu „Mladi i sindikat: koliko se poznajemo i koliko smo zainteresovani jedni za druge“. O iskustvima i aktivnostima Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Srbije govorila je Daniela Demić, dok je pravnica Mira Aleksić predstavila temu „Uticaj migracija na tržište rada u Srbiji“.
Budući da je dosadašnja predsednica Sekcije mladih Gordana Vulović prešla starosnu granicu za učešće u radu sekcije, održana je i Skupština Sekcije mladih sa zadatkom da izabere novog predsednika Sekcije mladih SSSV. Članovi Skupštine su jednoglasno izabrali novog predsednika Sekcije mladih SSSV – Slavka Materića iz Bačke Palanke člana Sindikata obrazovanja, nauke i kulture, zaposlenog u Tehničkoj školi u istom mestu.
Ovaj dvodnevni skup doprineo je edukaciji mladih članova sindikata, širenju svesti o značaju njihovog delovanja i ulozi koju imaju u sindikalnom pokretu. Ujedno je predstavljao i poziv na masovnije učlanjenje mladih, jer upravo na njima ostaje budućnost sindikata. Bio je to i prostor za razmenu iskustava i zajedničkih problema sa kojima se mladi sindikalci suočavaju kako u radu, tako i u svakodnevnom životu.
ODRŽAN SEMINAR O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI i NEPLAĆENIM POSLOVIMA STARANJA
05. – 06.09.2025. godine, Novi Sad
U Novom Sadu, u periodu od 05. do 06. septembra 2025. godine, održan je seminar na temu: „Rodna ravnopravnost i neplaćeni poslovi staranja“, u okviru završne faze partnerskog projekta SSS Vojvodine i Sindikata LO pod nazivom „Zajedno smo jači“. Seminar je organizovala Sekcija žena Saveza samostalnih sindikata Vojvodine uz podršku Međunarodnog Olof Palme Centra.
U otvaranju seminara, Jadranka Svirčev, predsednica Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata Vojvodine pozdravila je prisutne i istakla značaj teme neplaćenih poslova staranja i njihovog uticaja na žene, naglašavajući potrebu za većim sindikalnim angažovanjem u zagovaranju vrednovanja ovog rada. Uvodnu reč održao je Tomislav Stajić, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, naglasivši da su neplaćeni poslovi staranja ključni za funkcionisanje društva, ali da najveći teret tog rada i dalje snose žene, što ima ozbiljne posledice po njihovu ekonomsku nezavisnost, zdravlje i društveni položaj.
Uvodničarka na seminaru bila je Zorica Golubović, predstavnica NVO Ženska alternativa Sombor, koja je u svom izlaganju ukazala na značaj prepoznavanja i vrednovanja neplaćenih poslova staranja, posebno u kontekstu rodne ravnopravnosti i sindikalnog delovanja. Istakla je da se ovi poslovi i dalje u najvećoj meri oslanjaju na žene, što utiče na njihovu ekonomsku i društvenu poziciju, te je pozvala na zajedničko delovanje u pravcu pravednije raspodele tereta staranja. Tokom seminara predstavljeni su i rezultati istraživanja o stavovima srednjoškolaca u vezi sa neplaćenim poslovima staranja i rodnom podelom kućnih obaveza. Istraživanje je ukazalo na prepoznavanje rodne nejednakosti među mladima i potrebu za dodatnim obrazovanjem i osvešćivanjem.
Diskusije učesnika seminara ukazale su na značaj uključivanja ove teme u sindikalne politike, obrazovne programe i javne kampanje, s ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti i pravičnog vrednovanja rada žena.
PODRŠKA GRADSKOM ODBORU KULTURE U KIKINDI !
03.09.25.
Поштоване колеге,
Дана, 03.09.2025. одржан је састанак Градског одбора синдиката културе Кикинде и општина, на који сам позван и донета је одлука да се ГО обрати Дописом председнику, премијеру и надлежним министарствима у вези повећања зарада у култури, као и повећању буџета за програмске активности. Мој предлог је да се и остали Градски одбори синдиката културе обрате Дописом са истим проблемима. Наравно, и наш Одбор ће упутити Допис.
Срдачан поздрав,
Милан Вејновић,
председник Одбора СОНК у култури Војводине
Самостални синдикат културе Србије
Кликни на линк: Саопштење
KOME TREBA KULTURA
SLAĐAN BOBIĆ IZABRAN ZA SEKRETARA VEĆA SSSS
Na 1. konstitutivnoj sednici Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, održanoj 21. avgusta 2025. godine, za sekretara Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije izabran jeSlađan Bobić ( Biografija Sladjan Bobic), predsednik Sindikata uprave Srbije.
Funkciju sekratara obavljaće u mandatnom periodu 2025-2030.
Veće je usvojilo Poslovnik o radu i odluke o broju i zaduženjima članova Predsedništva i potpredsednika Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Za potpredsednike su imenovani: Zoran Marković, predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije
Vladimir Gvozdenović, predsednik Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada
Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda
Goran Milić, predsednik Saveza samostalnih sindikata AP Vojvodine
Živorad Kolarević, predsednik Samostalnog sindikata polјprivrede, prehrambene, duvanske industrije i vodoprivrede Srbije
Bosilјka Jovanović, predsednica Samostalniog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije
Nikola Bobić, član Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije
Na sednici je doneta Odluka o izmenama i dopunama Odluke o broju, sastavu i načinu izbora članova Veća SSSS 2025-2030 i imenovani su predstavnici Saveza u Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije. Takođe, data je saglasnost na pravila o radu Sekcije žena i Sekcije mladih SSSS.
Предлог минималне зараде за 2026. годину: 70.000 динара
На предстојећој седници Већа Савеза самосталних синдиката Србије (СССС), заказаној за 21. август 2025. године, разматраће се предлог минималне зараде за 2026. годину у износу од 70.000,00 динара. Очекује се да овај предлог буде усвојен и да послужи као полазна основа за преговоре са Владом Републике Србије и послодавцима на следећем састанку преговарачког тима за утврђивање минималне цене рада за 2026. годину, који је заказан за 26. август 2025. године. На првом састанку преговарачког тима, представници Савеза самосталних синдиката Србије инсистирали су на томе да се, паралелно са преговорима о минималној цени рада, покрену и преговори између гранских синдиката и ресорних министарстава о зарадама у јавном сектору. Тиме би се обезбедили фер и одрживи услови рада у наредној години, посебно у областима где држава има директан регулаторни и финансијски утицај. У том контексту, Слађан Бобић, председник Синдиката управе Србије и члан преговарачког тима СССС, образложио је захтев овог синдиката да се запосленима у управи повећа основица за плате за 21%, нагласивши да је тај захтев већ упућен надлежним државним органима у писменој форми на разматрање. С друге стране, Александар Радојевић, председник Синдиката запослених у комуналној делатности Србије и члан преговарачког тима, указао је на проблем тзв. компресије зарада у комуналном, али и другим секторима, као директне последице раста минималне зараде. Он је истовремено нагласио неопходност озбиљног и институционализованог социјалног дијалога између државе и гранских синдиката, како би се предупредиле овакве појаве и сачувала мотивација запослених за рад. Паралелно са овим активностима, Савез самосталних синдиката Србије спроводи свеобухватну анкету међу својим чланством и широм популацијом запослених у Србији, којом се прикупљају подаци о приходима и потрошњи домаћинстава. Циљ истраживања је да се утврде реалне потребе за „покривање“ потрошачке корпе зарадом и да се на основу тога формулишу аргументовани и мерљиви захтеви у преговорима о минималној заради. Резултати анкете, заједно са аналитичким аргументима синдиката, биће представљени на округлом столу заказаном за 25. август 2025. године. Овим се тежи да се процес утврђивања минималне зараде постави на јасне економске и социјалне основе, у складу са принципима социјалне правде и упоредном европском праксом.
Da li će penali za prevremeno penzionisanje biti ukinuti – šta kažu sindikati, a šta poslodavci
Uskoro se očekuju nova pravila u penzionom sistemu Srbije. Buduće penzionere najviše zanima moguće ukidanje penala za prevremeno penzionisanje.
Aleksandar Radojević iz Saveza samostalnih sindikata Srbije izjavio je za RTS da je važno biti realan, saslušati sve argumente i proveriti da li bi država mogla da podnese takav finansijski teret. Andreja Brkić iz Unije poslodavaca Srbije kaže da i oni podržavaju predlog sindikata.
Aleksandar Radojević, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, podseća da su sindikati taj predlog izneli još 2017. godine i da ih je iznenadila vest da je ponovo na dnevnom redu. Ocenjuje da treba sagledati mogućnost primene i navodi da bi bilo fer da se mera primenjuje retroaktivno.
“Prema procenama, državu bi prevremene penzije koštale oko 84 milijarde dinara mesečno. Država mora da kaže da li može da izdrži taj trošak. Iako imamo različite stavove, važno je saslušati sve strane“, ističe Radojević.
Kako kaže, sindikati ostaju pri svom stavu, ali je važno biti realan i proceniti sve mogućnosti.
“Očekujemo da se razgovara i o prosečnim zaradama, koje rastu sporije od minimalne cene rada, posebno u javnom sektoru gde je država poslodavac”, zaklјučuje Radojević.
Andreja Brkić je izjavio da poslodavci nemaju štetu od ukidanja penala i da žele da podrže sindikate u tom zahtevu. “Spremni smo da kao poslodavci izađemo u susret”, navodi Brkić.
Ističe da se ovo pitanje uglavnom odnosi na javni, a ne na privatni sektor, i podseća da su MMF i Fiskalni savet 2017. godine bili protiv te mere. Dodaje da je neophodna ozbilјna analiza i precizne proračune.
“Smatramo da bi trebalo smanjiti i poreze i doprinose kako bi rasle zarade, jer bi se tako smanjila siva ekonomija. Nažalost, još nemamo odgovor od Ministarstva finansija”, kaže Brkić.
Izvor:RTS