U Srbiji je u decembru prvi put u istoriji zemlje vrednost prosečne neto zarade premašila vrednost prosečne potrošačke korpe, navodi se u najnovijem izdanju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Prosečna neto zarada je iznosila 108.312 dinara, a prosečna potrošačka korpa 105.765 dinara. Prosečna januarska neto plata u Srbiji iznosila je 107.476 dinara, i nominalno je veća za 12,1 odsto, a realno (kada se odbije inflacija) za 7,2 odsto nego što je bila u januaru 2024. godine. Prosečna zarada (bruto) obračunata za januar 2025. godine iznosila je 148.440 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 107.476 dinara. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za januar 2025. godine, nominalno su veće za 12,1 odsto, a realno za 7,2 procenta.
Nova prosečna potrošačka korpa za januar 2025. godine iznosila je 106.194,63 dinara i veća je za 429 dinara od nove prosečne potrošačke korpe iz prethodnog meseca. Nova minimalna potrošačka korpa za januar 2025. godine iznosila je 55.085,24 dinara i veća je za 214 dinara od nove minimalne potrošačke korpe iz prethodnog meseca. Za pokriće nove prosečne potrošačke korpe u januaru 2025. godine bilo je potrebno 0,99 prosečnih zarada, a za pokriće nove minimalne korpe bilo je dovoljno 0,51 prosečne zarade.
Autori MAT ukazuju da je februar, međugodišnje posmatrano, doneo nešto lošije rezultate u pojedinim segmentima ekonomije. Navode više razloga za to, a jedan je kalendar, pošto februar ove godine ima dan manje u odnosu na februar prošle godine. Drugi je eksterni recesioni pritisak, zatim blokade i protesti studenata, ali i udruženja potrošača protiv maloprodajnih lanaca. Kada je reč o inflaciji, ona je u februaru smanjena i na mesečnom i na međugodišnjem nivou.
Ivan Nikolić, ekonomista, urednik stručnog biltena MAT komentarišiću ovu retku pojavu u Srbiji kaže za „Politiku” da se ovaj rezultat ponovio i u januaru, tako da se nada da ulazimo u period u kome nikada više vrednost prosečne potrošačke korpe neće prelaziti iznos prosečne plate.
“Da bi se isti trend nastavio potrebno je da nam se stabilizuju cene, što je već postignuto, uz nastavak rasta plata dosadašnjim tempom, što će biti izazovno s obzirom na nepovoljne eksterne okolnosti i unutrašnju napetost izazvanu blokadama. Ovaj cilj je očigledno dostignut prema planu. Sledeći je da se do jeseni izjednače i minimalna zarada sa minimalnom potrošačkom korpom”, kaže Nikolić.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize i usluge u Privrednoj komori Srbije, ističe za naš list da je jedan od glavnih stubova razvoja i održivosti privrede Srbije porast životnog standarda stanovništva, koji na privredu deluje dvostruko ‒ kroz porast kupovne moći stanovništva, čime se uvećava lična potrošnja kao ključna komponenta bruto društvenog proizvoda BDP-a, kao i kroz doprinos rešavanju problema demografske krize, odnosno depopulacije.
“Porast prosečne zarade i njeno prebacivanje prosečne potrošačke korpe je od suštinskog značaja za porast kupovne moći, odnosno standarda stanovništva. Zahvaljujući ubrzanom ekonomskom rastu u poslednjih pet godina, prosečna zarada je u Srbiji znatno povećana, pa se sada nalazimo po ovom parametru ispred Bosne i Hercegovine, Albanije i Severne Makedonije, u regionu, ali i iznad većine država istočne Evrope. U međuvremenu smo praktično sustigli Bugarsku, kao dugogodišnju članicu Evropske unije (od 2007. godine) i približavamo se Crnoj Gori”, objašnjava Stanić.
Naravno, dodaje, treba imati u vidu da je medijalna zarada u Srbiji osetno ispod prosečne, te po tom osnovu većina stanovništva koja prima zaradu, ima prihode ispod proseka.
“Kroz povećanje životnog standarda se sprovodi sistemski pristup ublažavanja posledica demografske krize, koji se reflektuju i na nivo radne snage, ali i smanjuju potencijal potrošnje. Neophodno je održavanje relativno visokih stopa rasta BDP-a, kako bi se nastavio realan porast zarada i smanjilo zaostajanje u tom pogledu za prosekom Evropske unije”, kaže Stanić.
Prema poslednjim raspoloživim podacima, medijalna zarada za januar 2025. godine iznosila je 83.031 dinar, a nju prima skoro polovina zaposlenih
Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), kaže za „Politiku” da i pored podatka da je u Srbiji u decembru prvi put u istoriji vrednost prosečne neto zarade premašila vrednost prosečne potrošačke korpe, činjenica da je za dve trećine zaposlenih i dalje san da dostignu prosečnu zaradu.
“Polovina zaposlenih u Srbiji je i dalje na nivou medijalne zarade od oko 83.000 dinara, što znači da im nedostaje više od 20.000 dinara svakog meseca da bi dostigli taj istorijski zgoditak. Nije veliki broj ni onih koji primaju između 80.000 i 100.000 dinara, ali i s tom zaradom im nedostaje novac za prosečnu potrošačku korpu”, kaže on.
Navoditi, dodaje, decembarsku platu kao reper nije poželjno jer se na kraju godine isplaćuju bonusi koji uvek povećaju taj realni prosek zarada.
“Osim toga prosečna potrošačka korpa ne odgovara realnim potrebama. U njoj osim jabuka ili banana nema drugog sezonskog voća. Osim toga ni količinski ne zadovoljava potrebe porodice jer je mršava. Za obrazovanje u prosečnoj potrošačkoj korpi za tročlanu pordicu planirano je 546 dinara”, zaključuje Vuković.
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u januaru 2025. godine, u odnosu na decembar 2024. godine, u proseku su više za 0,6 odsto. Potrošačke cene u januaru 2025. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 4,6 procenta. U januaru 2025. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen kod hrane i bezalkoholnih pića i stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (za po 0,6 odsto), zdravlje (0,5 procenata). Pad cena je zabeležen kod odeće i obuće (- 0,6 odsto).
Izvor:Politika
