4 Juna, 2024

U Ženevi je danas otpočelo sa radom 112. zasedanje Međunarodne konferencije rada (MKR), koje se održava u zgradi Ujedinjenih nacija i sedištu Međunarodne organizacije rada (MOR) i trajaće do 14. juna.

U uvodnom delu zasedanja izabrani su predsednik i potpredsednik Konferencije, usvojene operativne smernice za vođenje Konferencije i konstituisanje komiteta.

Pored stalnih tačaka, na ovogodišnjem dnevnom redu Konferencijje biće i tačke od posebnog značaja, među kojima i rasprava o uvođenju standarda o zaštiti od bioloških rizika i rasprava o strateškim ciljevima osnovnih načela i prava na radu, o dostojanstvenom radu i ekonomiji nege i brige. Ekonomija brige je oblik radne aktivnosti, materijalne i socijalne, koja se može smatrati brigom o postojećoj i budućoj radnoj snazi, kao i populaciji u celini.

Druge nedelje zasedanja Konferencije predviđene su manifestacije na visokom nivou, na kojima će se okupiti tripartitni konstituenti MOR (predstavnici vlada, organizacija poslodavaca i sindikata) iz 187 zemalja sveta, međunarodne organizacije i druge važne zainteresovane strane.

Konferencija će ove godine izabrati članove Upravljačkog tela MOR za mandat 2024 – 2027. godinu.

Na ovogodišnjem zasedanju MKR učestvuju i predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije.

23 Maja, 2024

U januaru ove godine minimalna zarada vredela je 49.864 dinara, a minimalna potrošačka kopra 52.775,41 dinara. To znači da je pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom iznosila 94,48 odsto, što je znatno više u odnosu na prošlu, pa i pretprošlu godinu, kada je prosek pokrivenosti iznosio oko 77 odsto.

O tome je nedavno govorila i Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije (NBS), kada je kazala da o poboljšanju životnog standarda govori i rast pokrivenosti prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom i rast pokrivenosti minimalne korpe minimalnom zaradom, na oko 94 odsto, što je, kako je podvukla, najviši nivo do sada.

“Tabakovićeva je iznela podatak i uporedila iznose minimalne zarade iz minimalne potrošačke korpe iz januara ove godine. Ipak, pošteno bi bilo reći da je u prvom mesecu bilo najviše radnih dana u godini, čak 23, kada su bila notirana 184 radna sata. Minimalna zarada iznosila je 49.864 dinara, a minimalna potrošačka korpa 52.775,41 dinara. Već u februaru minimalac je iznosio 45.528 dinara jer je mesec brojao 21 radni dan, dok je korpa neznatno porasla – na 53.040,56 dinara. To znači da je pokrivenost u februaru opala, na 85,84 odsto, a da su radnici sa minimalcem za dva meseca ove godine ipak u zaostatku od 10.423,97 dinara, u odnosu na minimalnu korpu”, navodi Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS).

On je, istovremeno, postavio pitanje što takve podatke nije naznačila guverner NBS, nego je baš izabrala mesec sa najvećim brojem radnih sati da javnosti predstavi kako u Srbiji raste standard života.

U NBS-u ipak smatraju da je iz podataka za februar, ali i ukoliko se posmatraju oba meseca zajedno, pokrivenost i dalje veća od 90 odsto, u oba slučaja. Predstavnici sindikata se pitaju čime treba da se pohvalimo.

“Ljudi ne primaju procente, nego dinare. Tročlana porodica može na obrazovanje da potroši 110 dinara, jer toliko je iznosila (94 odsto) januarska pokrivenost minimalne korpe minimalnom zaradom. Treba li možda da se hvalimo da tročlana porodica ima pravo mesečno na 8,5 litara tečnosti, gram sardine dnevno po članu domaćinstva? Da li od 400 grama predviđene junetine u minimalnoj korpi mogu da pazare 370 grama tog mesa mesečno? To sve nije za hvalu, a kazati da se poboljšao životni standard takođe nije u redu, jer je minimalna zarada i dalje niža od minimalne potrošačke korpe”, dodaje Vuković.

Da statistici ne treba sto posto verovati, jer statistika zavisi od metodologije koja se koristi u određene svrhe, smatra ekonomista Milan R. Kovačević.

“Kada je reč o pokrivenosti korpe zaradom, važna je potrošnja, odnosno koliko se, zapravo, troši novca. To se stalno menja, kao i ono koliko ljudi ulazi u taj prosek. Uz to, važno je i pitanje da li su namirnice koje ulaze u sastav te korpe relevantne, jer možda neki ljudi ne troše takve namirnice nego neke druge, zbog čega smatram da se ne može govoriti o povećanju standarda samo na osnovu statistike pokrivenosti korpe minimalnom zaradom. To nije prava slika stanja. Iako je prosek pokrivenosti korpe u prethodne dve godine bio oko 77 odsto, a za prva dva meseca ove godine oko 90 procenata, to ne znači da nam je bolje”, smatra on.

Izvor:Politika

17.05.2024

У организацији СОНК-а Војводине, на Палићу су од 15.-17. маја одржани шести Спортски сусрети. Спортови су одржани на теренима Парка Палић, Тениског клуба Палић и Градског базена – Суботица, уз учешће преко 320 такмичара из 20 спортских екипа. Такмичења су организована у укупно 11 колективних и појединачних спортова, у мушкој и женској конкуренцији.

Апсолутни победници овогодишњих спортских сусрета је екипа Природно-математичког факултета Нови Сад са освојена 182 бода. Друго место са 172 припало је екипи Факултета спорта и физичког васпитања Нови Сад, треће место са 132 заузела је екипа Општинског одбора синдиката образовања и културе Стара Пазова, док се на четврту позицију пласирала екипа Студентског центра Нови Сад са 78 поена.

Честитамо свим учесницима на коректној и фер борби на свим спортским борилиштима.

18/05/2024

U nedelji za nama jedan nastavnik iz Bačke Palanke brutalno je pretučen od strane bivšeg učenika, a drugi je nakon što je pokušao da spreči tuču na humanitarnom turniru gimnazijalaca u Beogradu zadobio teške telesne povrede i završio u bolnici. Kolege prosvetni radnici u četvrtak su protestovali ispred Vlade Srbije, a u štrajku je prema navodima Unije Sindikata bilo oko 700 škola, dok je na jednom od transparenata pisalo „Dokle više?“.

Zahtev prosvetnih radnika da se napad na zaposlene u prosveti tretira kao napad na adokate usvojen je na sastanku predstavnika reprezentativnih sindikata u prosveti, ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanovic i ministarke pravde Maje Popović.

Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije (SOS) u gostovanju u emisiji „Hajde da razgovaramo“ rekla je da je na pomenutom sastanku odmah na početku ponuđeno rešenje, a to je da se odmah sa radom na posebnoj zakonskoj odredbi koja će zaštititi sve zaposlene u vaspitno-obrazovnom sistemu od sličnih situacija koje se sve češće dešavaju u poslednje dve godine.

Ona je pojasnila šta će tačno značiti odredba zakona koja će ih štititi kao advokate u slučaju napada.

„Status službenog lica je formalno procurila vest. Tražili smo da svaki zaposleni u školi – od nastavnika, preko tetkica, pa do domara budu zakonski zaštićeni, tačnije da se promeni krivični zakon. U njemu imate član 336v koji jasno definiše krivičnu odgovornost ako se napadne advokat ili član njegove porodice gde su propisane kazne od nekoliko meseci do nekoliko godina zatvora“, objasnila je Ilić za „Euronews Srbija“.

Premda da deca do 14 godina ne mogu krivično odgovarati, mogu njihovi roditelji, zbog čega bi strože kazne trebalo da budu upozorenje za njih.

„Na osnovu našeg jučerašnjeg dogovora da se pod hitno krene u izmenu krivičnog zakonika, tako da će se napad na zaposlenog u vaspitno-obrazovnoj ustanovi zvanično tretirati kao krivično delo i da mogu odgovarati njihovi roditelji. Mislim da je to veoma značajan pomak“, rekla je.

Kako kaže, sindikati su svesni toga da svaka izmena zakona zahteva javnu raspravu, kao i da se on mora upoboditi sa evropskim krivičnim zakonodavstvom, ali i da će proći neko vreme dok izmene ne budu usvojene.

„Jako je važno da roditelji budu svesni da nastavnik ne sme ni verbalno, ni fizički, a ni na društvenim mrežama da se omalovažava, da se ruši njegov ugled i dostojanstvo. Prvi korak koji smo sindikati napravili da se pomerimo sa mrtve tačke“, dodaje.

Međutim, kako je došlo do toga da nastavnici u školama i u školskim dvoritišma strahuju od učenika i šta treba da se dogodi kako bi se ovoj profesiji vratilo dostojanstvo, pogledajte u emisiji „Hajde da razgovaramo“.

Hajde da razgovaramo 

Izvor: EURONEWS SRBIJA