mbanja
Svetski sindikati podržali borbu radnika i sindikata u Juri
19 Novembra, 2024
Industrijski sindikati iz celog sveta podržali su borbu srpskih sindikata i zaposlenih u leskovačkoj “Juri” protiv nehumanog i robovlasničkog odnosa južnokorejskog menadžmenta prema radnicima te fabrike u Srbiji.
Sindikati koji deluju u okviru Međunarodne federacije industrijskih sindikata, IndustriAll Global, obećali su da će u svojim zemljama i kompanijama obelodaniti “zlobnu praksu” “Jure” kako bi se zaustavilo antiradničko i antisindikalno ponašanje rukovodstva te kompanije.
“Moramo izvršiti pritisak i na Vladu Srbije da bi strani poslodavci poštovali Zakon o radu i radnička prava u južnokorejskoj kompaniji kablova „Jura“ u Leskovcu, a i u celoj zemlji”, rekao je sekretar Saveza samostalnih sindikata (SSSS) Srbije Zoran Mihajlović.
Mihajlović je, na konferenciji za novinare, održanoj u prostorijama SSSS, kazao da je kvalitet stranih poslodavaca u Srbiji problematičan i da oni ne poštuju zakone, a da Vlada ne reaguju na te probleme.
Samostalni sindikat metalaca Srbije organizovao je međunarodnu konferenciju o aktuelnim problemima u kompaniji „Jura“, koja posluje u Leskovcu, Nišu i Rači, a u kojoj su narušena radnička prava, isplatom minimalnih zarada, ukidanjem prava na bolovanje, lošim higijenskim uslovima i fizičkim napadima na radnice.
IndustriAll global je izabrao Srbiju za svoje godišnje okupljanje kao znak solidarnosti sa radnicima i sindikatom u kompaniji “Jura”, podržavajući borbu za dostojanstvene zarade i bolje radne uslove.
„Mi ćemo iskoristiti ovo okupljanje da preko IndrutriAll Global i međunarodnih organizacija izvršimo pritisak i na našu Vladu da nađemo neko rešenje da kroz socijalni dijalog, a ne kroz štrajkove rešavamo probleme u Srbiji”, rekao je Mihajlović.
Predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Marković podsetio je da je Nemačka donela Zakon o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja, koji podrazumeva da velike nemačke firme, poput “Mercedesa” i “Audija”, prate poštovanje ljudskih prava kod svojih dobavljača, među kojima je i “Jura”.
„Mi poušavamo da iskoristimo sve resurse koji su pruženi sindikatu, a to je Zakon o dužnoj pažnji na osnovu situacije koju je radila sama Jura, mi smo pisali Mercedesu, Audiju i očekujemo da Zakon o dužnoj pažnji krene sa nekom realizacijom“, kazao je Marković.
Glavni poverenik Sindikalne organizacije Samostalnog sindikata metalaca Srbije u Juri Predrag Stojanović rekao je da je ta kompanija od početka godine imala problem sa poslodavcem koji nije poštovao verske praznike, zatim probleme poput poskupljenja hrane u kantini i kažnjive bonuse.
„Naša plata je i dalje minimalac sa bonusima koje stalno gubimo. Po našem zakonu ni jedna kompanija ne sme radniku duže od šest meseci da uplaćuje minimalac, već minimalac sa dodatnih 20 odsto. Bonusi su kažnjive politike, ako izostaneš nekoliko dana gubiš 30.000 dinara„, kazao je on.
Zbog loših higijenskih uslova u toaletima, poskupljenja u kantini i minimalnih zarada, radnici su stupili u dvadesetodnevni štrajk.
“Posle tog štrajka dobili smo toalet papir, a cene u kantini su smanjene za 10 dinara.
Stojanović je rekao da se pojavila priča da će ljudi koji su postali invalidi biti proglašeni tehnološkim viškom.
Sindikati iz Južne Koreje podržali su borbu radnika u Srbiji, kao i predstavnici iz Turske, Češke, Slovačke, Indonezije, SAD i Brazila.
Potpredsednik nacionalnog Sindikata metalaca Južne Кoreje (КMWU-КCTU) Sangyong Seo izrazio je podršku radnicima Jure.
„Kapitalistička Jura mora da prizna radnička prava i potpuno da promeni svoju nefer politiku prema njima. Ukoliko se zahtevi radnika ne budu realizovali mreža Kia i Hjundaija (Hyundai) će uraditi sve što je u njihovoj moći da obelodani zlobnu praksu Jure“, kazao je Seo.
Zajedno za jači socijalni dijalog i zaštitu prava radnika
14. 11. 2024. godine. Kikinda
U organizaciji Saveza samostalnih sindikata Vojvodine je održan još jedan okrugli sto, ovaj put sa predstavnicima sindikalnih organizacija sa teritotorije Sremska Mitrovica i Šid. Događaj je imao za cilj sagledavanje aktuelnih izazova sa kojima se suočavaju zaposleni i sindikalne organizacije, kao i pronalaženje rešenja za očuvanje i unapređenje sindikalnog rada.
Sastanak je otvorila predsednica sindikalnog Veća Nataša Sapun, dok je sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine (SSSV), Tomislav Stajić, predstavio ciljeve skupa koji je SSSV organizovao u okviru Projekta „Zajedno smo jači“. Goran Milić, predsednik SSSV, predstavio je aktivnosti koje je Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) sproveo povodom određivanja minimalne zarade za 2025. Godinu, izmena Statutu SSSS, kao i izazova sa kojima se sindikalni pokret suočava u Srbiji i na globalnom nivou.
Potreba za snažnijom i konkretnijom podrškom
Tokom sastanka sindikalni predstavnici su u diskusiji izrazili zabrinutost zbog nedostatka podrške i sve većih pritisaka kojima su izloženi na radnim mestima. U vremenu kada se radnička prava sve više narušavaju, sindikalni aktivisti u preduzećima postaju glavna linija odbrane za radnike. Međutim, sve je očiglednije da i oni sami, često izloženi pritiscima poslodavaca i vlasti, nemaju adekvatnu podršku.
Učesnici su naglasili potrebu za čvršćom i konkretnijom podrškom viših organa sindikata, jer se sve češće osećaju usamljeno i nezaštićeno u svojim naporima da zaštite prava zaposlenih. Izneti su brojni primeri pritisaka, kako od strane poslodavaca, tako i od predstavnika vlasti, koji otežavaju sindikalni rad i ugrožavaju njihov položaj. Na sastanku je upućen poziv višim organima sindikata da pruže snažniju podršku sindikalnim aktivistima u preduzećima: veća podrška, veće prisustvo, i konkretni koraci zaštite su ono što je potrebno da bi se aktivistima omogućilo da svoj posao obavljaju bez straha, za dobrobit svih radnika.
Privlačenje mladih kao pitanje opstanka
Takođe, na održanom sastanku istaknuto je da mladi danas pokazuju sve manju zainteresovanost za sindikat i njegove aktivnosti. Generacije koje dolaze ističu se individualizmom i manjkom osećaja za kolektivnu borbu, što predstavlja izazov za budućnost sindikata. Uprkos brojnim sindikalnim obukama i programima namenjenim mladima, oni brzo prelaze granicu kada se smatraju mladima ili se odvajaju od sindikalne priče i prelaze u nove faze karijere.
Prisutni su istakli da se sindikat mora ozbiljno i strateški pozabaviti pitanjem angažovanja mladih, jer u suprotnom preti opasnost za dalji opstanaka organizacije. Potrebni su novi, inovativni pristupi kako bi sindikat bio prepoznat kao relevantan i značajan među mladima i nastavio da se bori za prava radnika i u budućnosti.
Sastanak je završen sa zaključkom da pružanje veće podrške sindikalnim aktivistima u preduzećima nije samo pitanje zaštite pojedinaca, već pitanje budućnosti radničkih prava u celini. Kada su aktivisti nezaštićeni, tada je i svaki radnik u preduzeću izložen većem riziku. Takođe, da bi sindikat opstao i nastavio da se bori za prava radnika, potrebno je da se prilagodi novim generacijama. Sindikat mora izgraditi jaču vezu s mladima, pružajući im ono što je relevantno za njihov svet rada, ali i inspirisati ih da prepoznaju vrednosti kolektivne borbe.
Sindikalni predstavnici u preduzećima pod sve većim pritiskom: Poziv na snažniju podršku viših organa
13. 11. 2024. godine. S. Mitrovica
U organizaciji Saveza samostalnih sindikata Vojvodine (SSSV), 14. novembra u Kikindi je održan sastanak sa predsednicima sindikalnih organizacija iz Kikinde, Novog Kneževca, Nove Crnje i Čoke. Sastanak je otvorio Ilija Drljić, predsednik saveza sindikata za ovu teritoriju.
Tokom uvodnog dela, Goran Milić, predsednik SSSV, i Tomislav Stajić, sekretar SSSV, diskutovali su sa prisutnima o aktuelnim pitanjima. Glavne teme bile su: izborni proces i jačanje sindikata, izmene Statuta i očuvanje sindikalnog rada u Vojvodini, socijalni dijalog – pregovori ili organizovanje protesta, privlačnost sindikata za nove članove, kao i problemi u vezi sa poslodavcima i najčešćim kršenjima pr ava zaposlenih.
Na sastanku je istaknuto da je u ovoj sredini pokrivenost kolektivnim ugovorima iznosi 75%. Ipak, problem predstavljaju velike kompanije koje imaju svoje proizvodne fabrike u više gradova, gde poslodavci zahtevaju da sindikat predstavlja 15% zaposlenih na nivou cele kompanije za pregovaračku reprezentativnost, bez obzira što u Kikindskoj fabrici u sindikatu imaju više od 15% zaposlenih.
Što se tiče Socijalno-ekonomskog saveta na nivou Kikinde, postignut je dogovor o potpisivanju Sporazuma o socijalnom dijalogu kao prelaznog rešenja, s obzirom na to da Unija poslodavaca na nivou grada trenutno ne postoji.
Posebna pažnja posvećena je izazovima u sektoru zdravstva. Naime, uočeno je da radnici iz tehničke službe i nemedicinskog osoblja u jednom manjem broju medicinskih ustanova prelaze na rad putem agencija, što potencijalno ugrožava sindikalno članstvo i kvalitet medicinskih usluga. Sindikati upozoravaju da bi se ovakva praksa mogla negativno odraziti, jer specifične pozicije, poput spremačice u operacionoj sali, zahtevaju posebnu obuku i odgovornost, što agencijsko angažovanje ne može garantovati.
Sastanak je završen sa zaključkom da svi moraju dosledno poštovati Statut, da je ključno očuvati organizaciju, pre svega sindikalne saveze na teritoriji, koji moraju pružati brzu i efikasnu zaštitu svakom članu. Sindikat treba da stane ispred svog članstva i štiti ga kada su radnička prava ugrožena, ali isto tako, i članovi moraju stati uz svoju organizaciju i podržati je kada se organizuju protesti i drugi vidovi sindikalne borbe.
PARADOKS KOLEKTIVNOG UGOVORA: BOLJI USLOVI I PLATE – MANJE ČLANOVA
13. 11. 2024. godine.
Uprkos izazovima, sindikat u Mercedesu u Kečkemetu je nastavio borbu. U 2024. godini organizovan je dvosatni štrajk nakon neuspešnih petomesečnih pregovora, postignuto je povećanje plata od 5%, iako su zaposleni očekivali više, ali su, nadamo se, postali svesni da su sami svojim postupcima oslabili pregovaračku moć sindikata. U septembru, poslodavac je otkazao kolektivni ugovor, zbog čega su sindikati ušli u novi pregovarački ciklus.
Šta možemo naučiti?
Ovaj primer ukazuje na izazove s kojima se suočavaju sindikati u modernom poslovnom okruženju. Sindikati moraju izgraditi svest zaposlenih o dugoročnim koristima članstva i važnosti jedinstva i solidarnosti. Transparentna komunikacija o prednostima članstva, kao što su zaštita prava i mogućnost odlučivanja, može igrati ključnu ulogu u jačanju odnosa između zaposlenih i sindikata.
Paradoks u Mercedesovoj fabrici nažalost nije usamljen slučaj, slična situacija se desila u nekoliko preduzeća i ustanova i u Rumuniji i Srbiji, što pokreće diskusiju o tome šta sindikati danas treba da rade kako bi očuvali svoju ulogu i pridobili članove. Poseta fabrici u Kečkemetu donela je dragoceno iskustvo i priliku za razmenu znanja među regionalnim sindikatima, a solidarnost na nacionalnom i međunarodnom nivou ostaje ključna za uspešnu zaštitu radničkih prava širom Evrope.
U okviru konferencije Interregionalnog Veća “DKMT”, održane 7-8. novembra 2023. godine, sindikalni aktivisti iz Mađarske, Rumunije i Srbije posetili su fabriku Mercedes-Benza u Kečkemetu, Mađarska. Tokom ove posete, domaćini su pružili iscrpan pregled sindikalnog razvoja u fabrici, ističući izazove, postignuća i prepreke sa kojima se suočavaju u borbi za prava radnika.
Istorija sindikalne borbe u fabrici mercedes u Kečkemetu
Od 2008. do 2010. godine, izgradnja fabrike Mercedes-Benza donela je novu industrijsku eru za Kečkemet. Sindikat je formiran 2010. radi zaštite prava zaposlenih, a prvi kolektivni ugovor potpisan je 2012, postavljajući pravne temelje za radnička prava. Međutim, 2015. godine uveden je “žuti sindikat”, koji je u dosluhu s poslodavcem pokušao oslabiti uticaj pravog sindikata. Ipak, zahvaljujući upornosti, sindikat je ostvario značajne pomake, uključujući povećanja plata od 22% u 2018. godini i 13% u 2020. godini. Tokom pandemije, sindikat je obezbedio sigurnost radnih mesta, a u 2023. godini izboreno je povećanje plata od 24% i udeo u profitu kompanije, što predstavlja značajan korak napred.
Zašto su radnici napustili sindikat uprkos poboljšanim uslovima i većim platam?
Na prvi pogled, postignuti rezultati 2023 izgledaju kao idealna prilika za sindikate da povećaju svoj uticaj i obezbede dodatne članove. Ipak, problem je nastao u načinu na koji su radnici reagovali na novu situaciju. Iako je kolektivni ugovor omogućio povećanje zarada, ono je automatski primenjeno na sve zaposlene, što je kod nekih radnika smanjilo potrebu za sindikalnim angažovanjem. Takođe, povećanje zarada dovelo je do povećanja članarine, koja iznosi 1% bruto zarade, što je za mnoge radnike predstavljalo dodatni trošak umesto motivacije. Ovaj osećaj dodatnog opterećenja doprineo je smanjenju broja članova.
Konferencija o prekograničnoj sindikalnoj saradnji i trendovima na tržištu rada
7 – 8. 11. 2024. godine.
Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Vojvodine su učestvovali na Konferenciji „Izvan granica: Trendovi na tržištu rada i sindikalna saradnja u DKMT regionu“, održanoj u Kečkemetu, Mađarska. Konferencija je organizovana u okviru višedecenijske sindikalne saradnje u regionu „Dunav – Tisa – Kriss – Moriš“, a uz finansijsku podršku Fondacije Fridrih Ebert. Događaj je okupio predstavnike sindikata iz pograničnih regija iz Mađarske (okruzi Bačko-Kiškunski, Čongradsko-Čanadski i Bekeš), Rumunije (županije Arad, Kraso-Szorenji i Timiš) i Srbije (AP Vojvodine), kako bi razgovarali o izazovima i mogućnostima na tržištu rada i podsticali prekograničnu sindikalnu saradnju.
Konferencija je započela prezentacijama sindikalnih koleginica iz nemačke konfederacije sindikata DGB, Katrin Distler (pogranična regija Nemačka – Francuska – Švajcarska) i Ane Bernstorf (pogranična regija Nemačka – Češka – Poljska), koje su podelile praktična iskustva u prekograničnoj sindikalnoj saradnji.
Diskusija je obogaćena prezentacijom nalaza iz upitnika, koji je iz perspektive sindikata istakao najbitnije izazove tržišta rada u sve tri zemlje. Ključne tačke diskusije uključivale su:
- Mobilnost zapošljavanja i migracija: Ispitivanje tokova migracije radne snage u regionu DKMT, zajedničkih izazova za radnike migrante i odgovora sindikata na ova pitanja.
- Regulatorni okvir i kolektivno pregovaranje: Diskusija o pokrivenosti kolektivnog pregovaranja i izazovima, posebno u sektorima u kojima nedostaju kolektivni ugovori.
- Direktiva EU o adekvatnoj minimalnoj plati: Istraživanje o tome kako sindikati mogu pomoći da se osigura usklađenost sa direktivom EU o minimalnim platama kako bi se osigurao pristojan život.
- Izazovi za sindikalni pokret i unapređenje saradnje u okviru regegije DKMT
Na završetku Konferencije DKMT-a, zaključeno je da će sindikati iz regiona pojačati saradnju u nekoliko ključnih oblasti: mapiranju sektora pogodnih za mobilnost zapošljavanja i pružanju podrške radnicima migrantima, kolektivnom pregovaranju, primeni evropskih smernica o minimalnim zaradama, kao i osnaživanju žena i mladih kroz zajedničke aktivnosti i podršku. Cilj ove saradnje je unapređenje prava i uslova rada za sve radnike i članove sindikata u regionu DKMT-a.
Drugog dana, prisutni su posetili fabriku Mercedes-Benza u Kečkemetu, gde su ostvarili produktivnu razmenu sa predstavnicima sindikalne organizacije u ovoj fabrici. Konferencija je završena obilaskom fabrike sa vodičem, pružajući uvid iz prve ruke u način funkcionisanja lokalne fabrike i podstičući dublje razumevanje prekogranične dinamike radne snage.
„Mladi su budućnost sindikata: Energija mladih i iskustvo starijih kao garant opstanka sindikalnog pokreta“
29. 10. 2024. godine. Bačka
Dana 29. oktobra 2024. godine, u Bačkoj Palanci je održan Okrugli sto sa sindikalnim aktivistima iz sindikalnih organizacija sa teritorije opštine. Ovaj događaj okupio je sindikalne aktiviste iz različitih delatnosti, uz ohrabrujuće prisustvo većeg broja žena i mladih učesnika.
Skup je otvorio Jovica Trkulja, predsednik opštinskog Veća sindikata Bačka Palanka, nakon čega je Tomislav Stajić, sekretar Veća SSSV, upoznao prisutne sa ciljevima okruglog stola. Ključne teme sastanka bile su aktuelni problemi sindikata, organizacija i izborni procesi, socijalni dijalog, kao i reforma sindikata i privlačenje novih članova.
Goran Milić, predsednik SSSV, izložio je aktivnosti Saveza koje su prethodile definisanju minimalne zarade za 2025. godinu, kao i promene u Statutu Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS). Posebno je ukazao na neophodnost aktiviranja i osnaživanja pojedinih veća na teritoriji APV koji moraju da budu bolji servis članstvu. Pored toga, Milić je predstavio rezultate petogodišnjeg projekta koji SSSV sprovodi u saradnji sa švedskim sindikatom LO Zapadna Švedska, uz podršku Olof Palme Centra.
Tokom diskusije je posebno naglašen značaj mladih u sindikatu jer „bez mladih u sindikatu nema budućnosti za sindikalni pokret.“ Osnaživanje mladih znači i osnaživanje samog sindikata – potrebno je načiniti sindikat privlačnijim mladima i baviti se pitanjima koja su njima važna. Veće sindikata u Bačkoj Palanci je prepoznalo ovaj značaj i reaktiviralo rad Sekcije mladih, verujući da zajednički rad i spoj energije mladih i iskustva starijih sindikalnih aktivista garantuje bolju budućnost sindikalnog pokreta.
Sindikalci u Pančevu o prioritetima reformi, podršci prosvetarima i izazovima pravedne tranzicije
30. 10. 2024. godine. Pančevo
U Savezu samostalnih sindikata grada Pančevo održan je Okrugli sto na kojem su predstavnici sindikata razgovarali o aktuelnim temama u sindikalnom delovanju, socijalnim pitanjima i predstojećim izazovima. Uvodne reči dali su Željko Jelkić, predsednik gradskog veća SSS Pančevo, i Tomislav Stajić, sekretar SSSV, koji su naglasili značaj otvorene diskusije o problemima u sindikalnom radu, organizovanju, kolektivnim ugovorima, te prioritetima reformi i jačanju sindikata kao efikasnog servisa za članove. Poseban naglasak stavljen je na temu pravedne tranzicije, koju je predstavio Goran Milić, predsednik SSSV. Sindikat planira da u narednom periodu intenzivno radi na mapiranju gradova i preduzeća u Srbiji koja će prolaziti kroz proces energetske tranzicije, sa ciljem zaštite radnika čija radna mesta mogu biti ugrožena. Diskutovano je i o ekološkim pitanjima i potrebi za boljim upravljanjem otpadom kao delom agende socijalno- ekonomskih saveta na lokalnom nivou.
Prisutni sindikalni aktivisti su izrazili svoje duboko nezadovoljstvo i zabrinutost zbog političkog pritiska na sindikalne predstavnike. Mnogi od njih suočavaju se sa mobingom, suspenzijama i otkazima. Tokom diskusije, predstavljeni su konkretni primeri ovakvih pritisaka i ukazano je na nedopustivo uslovljavanje partijskom pripadnoscu prilikom zapošljavanja.
Učesnici su, takođe, dali punu podršku prosvetnim radnicima koji se bore za bolje uslove rada i obrazovanja, a koji će održati protest 1. novembra u Beogradu. Istaknuta je i potreba za rešavanjem problema zaposlenih u sektoru kulture, čiji su problemi često zapostavljeni.
Ovaj okrugli sto predstavlja ključni korak ka postavljanju prioriteta sindikalnog rada, s fokusom na jačanje socijalnog dijaloga i sprovođenje reformi putem ukrupnjavanja, kako bi se izgradio snažan i efikasan sindikalni pokret zasnovan na jedinstvu i solidarnosti – temeljnim principima sindikalizma.
Neophodno bolje infomisanje i kordinacija rada sindikata na svim nivoima – poručuju predstavnici sindikata u Vrbasu
5. 11. 2024. godine. Vrbas
Ekonomski i socijalni izazovi koji oblikuju radnu i socijalnu situaciju u zemlji, ozbiljni problemi sa kojima se suočavaju radnici, sindikalisti i sindikalni pokret u Srbiji su neke od teme o kojima je diskutovano na Okruglom stolu sa predsednicima sindikalnih organizacija sa teritorije opštine Vrbas
Sastanak je otvorio predsednik sindikalnog Veća Jovan Koprivica, dok je sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine (SSSV), Tomislav Stajić, predstavio ciljeve skupa koji je SSSV organizovao u okviru Projekta „Zajedno smo jači“.
Goran Milić, predsednik SSSV, predstavio je aktivnosti koje je Savez sproveo povodom određivanja minimalne zarade za 2025. godinu i promene u Statutu Saveza samostalnih sindikata Srbije. Na sastanku je iskazano veliko interesovanje za stanje u sektoru obrazovanja, kao i za pritiske i proteste sindikalnih kolega iz prosvete. U vezi s tim Milić je izneo detalje incidenta koji se dogodio tokom nedavne sednice Socijalno-ekonomskog saveta, kada su u znak protesta zbog prisustva samo ministra rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, predstavnici Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ i Saveza samostalnih sindikata Srbije napustili su sednicu, čime je ona onemogućena. Obzirom da se na sednici trebala razmatrati situacija u prosveti i najavljeni štrajku, izostanka ministarke prosvete, ministra finansija i predsednika Vlade Republike Srbije, obesmislilo je diskusiju o ovoj i drugim važnim temama. Ovakvu odluku dve sindikalne centrale podržali su i predstavnici Unije poslodavaca Srbije.
Učesnici okruglog stola su istakli potrebu za unapređenjem informisanja i koordinacije na svim nivoima, kako unutar Saveza sindikata, tako i sa granskim sindikatima. Nedostatak pravovremenih i tačnih informacija dovodi do neuspeha sindikalnih akcija, zbunjenosti i nepovjerenja članstva. Takođe su naglasili važnost jedinstva i solidarnosti sindikata kako bi se postigle pozitivne promene u zakonodavstvu koje trenutno ograničava pravo na štrajk i podršku protestima.
Tokom sastanka, jasno su naglašeni problemi vezani za kvalitet radnih mesta i adekvatne zarade. Iako se često govori o ekonomskom napretku, povećanju prosečnih zarada i smanjenju nezaposlenosti, radnici u Srbiji su suočeni sa nedostatkom kvalitetnih radnih uslova i zarada koje omogućavaju pristojan život.
Okrugli sto je otvorio pitanja koja će oblikovati buduće aktivnosti u borbi za unapređenje prava radnika i reformu sindikalnog rada.
Član Konferencije Sekcije mladih SSSS izabran za predsednika Komiteta mladih Pan-evropskog regionalnog veća (PERK)
7 Novembra, 2024
U Briselu se 06 – 07. novembra 2024. godine uz finansijsku podršku Fondacije Fridrih Ebert održava osma po redu Konferencija mladih PERK, na temu „Zapošljavanje mladih u eri digitalizacije – izazovi i mogućnosti za pravdenu digitalizaciju“.
Drugog dana rada Konfrencije organizovani su i izbori za novo rukovodstvo i sastav Komiteta mladih PERK za sledeći dvogodišnji mandatni period.
Nakon sprovedenog glasanja prisutnih delegata za predsednika je većinom glasova izabran Nikola Bobić, član Konferencije Sekcije mladih SSSS, a za potpredsednike izabrani su Vedran Jurišić iz Konfederacije sindikata Bosne i Hercegovine i Aleksandra Zdanovska iz holandskog sindikata FNV.
Kolega Bobić je u prethodnom mandatnom periodu biran za člana Komiteta i vršio je funkciju zamenika predsednika Komiteta mladih. Svoje sindikalno iskustvo gradio je aktivnostima u komunalnoj delatnosti, počev od nivoa sindikalne organizacije pa do nivoa Sekcije mladih SSSS.