Prosečna neto zarada u Republici Srbiji (bez poreza i doprinosa) koja je isplaćena u aprilu 2024. godine iznosi 96.614,00 dinara, odnosno 133.356 dinara u bruto iznosu.U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za april 2024. godine, nominalno su veće za 15,3%, a realno za 9,8%. Medijalna neto zarada za april 2024. godine iznosila je 73.928 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa. Zarade zaposlenih u pravnim licima iznosile su 103.125 dinara. Zaposleni u javnom sektoru zarađivali su 101.031 dinara dok su zarade preduzetnika i zaposlenih kod njih bile duplo manje i iznosile su 49.859 dinara. Zaposleni u radnom odnosu imali su zarade od 97.049 dinara, dok su zaposleni van radnog odnosa zarađivali 58.580 dinara.Na teritoriji AP Vojvodine prosečna neto zarada po zaposlenom bila je nešto niža od republičkog proseka i iznosila je 91.029 dinara. Najviša prosečna zarada u Vojvodini zabeležena je u Južnobačkoj oblasti (100.866 dinara) gde prednjači grad Novi Sad sa prosečnom zaradom od 112.012 din.
Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije razgovarali su juče s predstavnicima Kancelarije za Kosovo i Metohiju o problemima zaposlenih u tom delu Srbije. Sastanku su prisustvovali sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović, predsednik Sindikata Uprave Srbije Sladjan Bobić, predsednik Veća SSSS za KiM Zoran Jevtić i predsednik Sindikata Uprave Kosovske Mitrovice Nenad Radović. Na sastanku je konstatovano da je položaj zaposlenih u tom delu Srbije težak, da su zarade na niskom nivou i da treba učiniti dodatne napore da se taj položaj poboljša. Dogovoreno je da se u što kraćem roku organizuje sastanak sa resornim ministarstvima kako bi se iznašlo rešenje za ove probleme.
*Međunarodna organizacija rada* Ženeva, 24. jun 2024.godine Međunarodna organizacija rada (MOR) udružila je snage sa Nemačkim društvom za međunarodnu saradnju (GIZ) kako bi obezbedila bolji pristup žalbenim mehanizmima na nivou preduzeća za radnike u preduzećima u Srbiji, koja su deo lanaca snabdevanja nemačkih kompanija. Nemačka je ključni trgovinski partner Srbije sa preko 15 odsto ukupne vrednosti izvoza. Danas oko 3.000 kompanija koje posluju u Srbiji izvozi na nemačko tržište. Dana 1. januara 2023. godine, stupio je na snagu nemački Zakon o korporativnim obavezama dužne provere u lancima snabdevanja, (SCA) sa ciljem da kompanije budu odgovorne za svoje prakse u lancu snabdevanja, obezbeđujući da poštuju ljudska prava, uključujući radna prava. Od 2024. godine, Zakon obavezuje kompanije sa preko 1.000 zaposlenih u Nemačkoj da obezbede dužnu pažnju u pogledu ljudskih prava duž čitavih lanaca snabdevanja. Ove kompanije moraju da identifikuju, procene i daju prioritet rizicima za ljudska prava u svom lancu snabdevanja, da preduzmu mere za sprečavanje ili minimiziranje kršenja ljudskih prava u svom lancu snabdevanja i uspostave kanal za žalbe radnika u njihovom lancu snabdevanja i nekih trećih strana. Kompanije u Srbiji koje pripadaju lancima snabdevanja nemačkih kompanija sada su u obavezi da obezbede da svoje poslovanje poštuju održive prakse, uključujući poštovanje 11 međunarodno priznatih konvencija o ljudskim pravima, od kojih je 9 osnovnih instrumenata o ljudskim pravima MOR. Prema SCA, kada je kompanija u Srbiji deo lanca snabdevanja nemačke kompanije, radnici u srpskoj kompaniji imaju pravo da podnesu žalbu nemačkoj kompaniji ili relevantnom nemačkom organu kada smatraju da njihova prava nisu poštovana. Ovaj žalbeni mehanizam je ključni element u postupcima dubinske analize ljudskih prava uspostavljenih Zakonom. Međutim, generalno se smatra efikasnijim kada radnici imaju mogućnost da interno izraze zabrinutost unutar kompanije umesto da se obraćaju trećim stranama za obeštećenje. U tom pogledu, žalbeni mehanizmi na nivou preduzeća mogu poslužiti kao vitalni prvi korak kroz koji radnici mogu tražiti da se razmotre potencijalna kršenja njihovih prava. Uvođenjem i održavanjem efikasnih žalbenih postupaka, poslodavac može, s jedne strane, da pokaže privrženost etičkim i poštenim praksama i na taj način zadrži svoju konkurentnost na tržištu. S druge strane, iskustvo takođe pokazuje da dobro funkcionišući žalbeni mehanizmi na nivou preduzeća mogu sprečiti skupu i dugotrajnu eskalaciju radnih sporova. MOR je zajedno sa GIZ u februaru 2023.godine radnicima u preduzećima u Srbiji koja pripadaju lancima snabdevanja nemačkih kompanija omogućila bolji pristup žalbenim mehanizmima kroz projekat „Obezbeđivanje adekvatnog pristupa žalbenim mehanizmima za radnike u automobilskoj, elektro i tekstilnoj industriji u Srbiji”. Pristup MOR počiva na tri stuba: 1. Stvaranje dokaza: sveobuhvatna dijagnostika o formalnim i neformalnim žalbenim mehanizmima otkrila je da ni Zakon o radu ni posebni propisi u Srbiji ne regulišu žalbene mehanizme. U praksi, neki pojedinačni poslodavci su regulisali ove mehanizme svojim internim propisima, iako mnogi nisu. 2. Razvijanje alata: Priručnik o žalbenim mehanizmima zajedno sa Kodeksom o ravnopravnosti izrađen je u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti koji pruža praktičnu pomoć u uvođenju internih mehanizama za žalbe i radnicima i poslodavcima i promoviše mere protiv diskriminacije. Priručnik se trenutno ažurira kako bi odražavao najnovija dešavanja u zakonodavstvu i praksi dužne pažnje. 3. Izgradnja kapaciteta zainteresovanih strana: zaduženi za saglasnost u srpskim kompanijama i mnogi radnici koji su deo lanaca snabdevanja nemačkih kompanija obučeni su da unaprede svest o uticaju novih zahteva koji proističu iz usvajanja Zakona o lancu snabdevanja. Kroz radionice sa sindikatima i privatnim sektorom u Srbiji, projekat je doprineo uvođenju efikasnih internih mehanizama za žalbe i podizanju svesti među radnicima i poslodavcima o ljudskim pravima u odnosu na proces dužne pažnje. Kada žalbeni mehanizmi ne dovedu do rešenja postavljenog pitanja, trebalo bi da budu dostupni drugi načini rešavanja sporova. U Srbiji Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova daje mogućnost strankama u radnom sporu da zatraže posredovanje. Projekat je opremio Agenciju alatima i znanjem za unapređenje njenih usluga, što je rezultiralo povećanjem od 59 procenata slučajeva. U svojoj drugoj fazi, koja će trajati do marta 2025. godine, projekat će proširiti svoje intervencije na nekoliko drugih grana srpske privrede u kojima su prisutni lanci snabdevanja kompanija iz EU, kako bi se obezbedio bolji pristup efikasnim žalbenim mehanizmima za više radnika u Srbiji, što će doprineti opštem poboljšanju uslova rada.
U Novom Sadu 20. juna 2024. godine, održana je 18. sednica Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine kojom je predsedavao predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić. Sednici je prisustvovao sekretar Samostalnog sindikata PPDIV Srbije Milisav Đorđević. Članovi Veća su imali priliku da se uključe u izuzetno konstruktivnu raspravu koja je, uvažavanjem zahteva Samostalnog sindikata PPDIV Srbije, rezultirala usvajanjem Odluke o izmenama i dopunama Odluke o broju i strukturi članova Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine za mandatni period 2020.- 2025. godine. U radnoj atmosferi govorilo se o promenama u organizaciji Sportske olimpijade radnika Vojvodine i Olimpijskom komitetu za organizaciju 14. Sportske olimpijade radnika Vojvodine. Fokus je bio na ranije upućenom zahtevu u pogledu zastupljenosti Saveza samostalnih sindikata Vojvodine u organizaciji i organima Sportske olimpijade radnika Vojvodine i izostavljanja činjenice da je ovu značajnu manifestaciju, pokrenuo Savez samostalnih sindikata Vojvodine, sa ciljem promovisanja rekreativne aktivnosti radnika u funkciji kvaliteta rada i života. Predsednik Milić, obavestio je članove o donetoj Odluci o sprovođenju i dinamici izbornih aktivnosti u Savezu samostalnih sindikata Srbije, kojom su bliže uređene najznačajnije aktivnosti i rokovi za održavanje izbora u organizacijama i organima samostalnih sindikata i Saveza samostalnih sindikata Srbije. Odlukom je utvrđeno da izborne aktivnosti počinju 1. oktobra 2024. godine pripremama i sprovođenjem izbora u sindikalnim organizacijama samostalnih sindikata, a završavaju se održavanjem Sedamnaestog kongresa Saveza samostalnih sindikata Srbije. U svečanom delu sednice upriličen je ispraćaj u zasluženu penziju uvaženog i dragog kolege Milana Banjeglava, predsednika Saveza samostalnih sindikata opštine Bačka Topola i Mali Iđoš. Ovo zasedanje je usledilo nakon prethodno održane 15. sednice Predsedništva Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, a na kojoj su usvojeni akti internih politika u Savezu samostalnih sindikata Vojvodine o – sprečavanju diskriminacije, seksualnog zlostavljanja i uznemiravanju; – suzbijanju korupcije i – kodeksu ponašanja. Na sednici Predsedništva Saveza samostalnih sindikata Vojvodine verifikovan je i mandat novoizabranom članu Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Daliboru Milićeviću, predsedniku Saveza samostalnih sindikata opštine Bačka Topola i Mali Iđoš.
Na današnjem sastanku Regionalnog sindikalnog saveta Solidarnost, koji okuplja reprezentativne sindikate bivše Jugoslavije, na kome je predsedavao Savez slobodnih sindikata Slovenije, razmotrene su brojne teme od izuzetnog značaja za nastavak funkcionisanja i aktivnosti mreže na unutrašnjem planu, prioritetne politike u periodu do kraja 2025. godine i intenziviranja saradnje sa Evropskom konfederacijom sindikata kroz projektne i druge aktivnosti. Sastanku prisustvuju predstavnici svih sindikalnih centrala regiona, kao i predstavnici Evropske konfederacije sindikata. U kontekstu evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana naglašena je potreba jačanja pozicije, uloge i kapaciteta sindikata u procesu pridruženja EU. Postignuta je puna saglasnost u očuvanju i osnaživanju solidarnosti kao osnovnog načela mreže, kao i u odnosu na pitanja koja su podjednako važna za sve sindikate regiona, a tiču se migracija, položaja mladih i njihovog zadržavanja u matičnim zemljama i učlanjenja u sindikate, novih oblika zapošljavanja, socijalnog dijaloga i jačanja kapaciteta sindikata. Posebno je naglašena potreba jačanja postojećih kanala vidljivosti sindikata, prisustva na društvenim mrežama, digitalna promocija i komunikacija sa javnošću.
Изјаву председнице Синдиката образовања Србије Мр Валентине Илић дату новинарима TV N1 након састанка са премијером Милошем Вучевићем погледајте испод:
Srpski radnik koji privremeno radi u Nemačkoj i Sloveniji ima ista prava kao domaći radnik zahvaljujući sporazumima koje Srbija ima sa tim zemljama.
To podrazumeva da upućeni radnici odlaze u te zemlje preko Zavoda za zapošljavanje, a ne preko posredničkih agencija, koje obećavaju mnogo, a često to ne ispune.
Predstavnici te dve evropske zemlje su, na konferenciji „Transnacionalna saradnja u cilju veće podrške mobilnim – upućenim radnicima, na relaciji Srbija-Slovenija-Nemačka“, naglasili da oni „ne kradu“ naše radnike, već samo angažuju nezaposlene koji su na evidenciji našeg zavoda.
Oni su ocenili da je to, uprkos činjenici da je sve veći odliv srpskih mozgova preko granice, na dobrobit svih, s obzirom na to da Slovenija i Nemačka dobijaju nedostajući kadar, a naši radnici veću platu i bolje uslove rada.
Interes tih zemalja je, kako su istakli, da svi radnici imaju ista prava, a ne da budu prevareni i eksploatisani.
U Savezu samostalnih sindikata Srbije, koji je bio domaćin skupa, svesni su, prema rečima potpredsednika Duška Vukovića, da je Srbija u vrhu zemalja iz koje ljudi najviše emigriraju i da se time smanjuje sindikalno članstvo, ali da je Savez spreman da pomogne i informiše naše radnike kako ne bi bili prevareni i kako bi se, nakon privremenog rada u inostranstvu, vratili u Srbiju.
Vuković je precizirao da su upravo Nemačka i Slovenija u vrhu zemalja gde privremeno odlaze naši radnici, pod uslovima Zakona o upućivanju, koji je Srbija donela 2015. godine, a da sa te dve zemlje imamo potpisane ugovore o socijalnom osiguranju.
Jelena Nađ, iz Ministarstva za rad Srbije, naglasila je da se, u vreme intenzivnih migracija, mora urediti odlazak na rad u druge zemlje, kao i da se, eventualno, obezbede i novi sporazumi o socijalnom osiguranju, uprkos tome što su postojeći sveobuhvatni i uključuju brojna prava koja ostvaruju naši radnici dok rade u tim zemljama.
Prema njenim rečima, velike su prednosti koje ovi sporazumi obezbeđuju upućenim radnicima, poput pravne i socijalne sigurnosti, kao i lakše administrativne procedure.
Direktorka Zavoda za zapošljavanje Slovenije, Greta Metka Barbo Škerbinc, navela je da u toj zemlji radi oko 14.000 srpskih radnika, da su im prava ista kao domaćim radnicima, te da se, zahvaljujući Sporazumu o socijalnom osiguranju između dve zemlje, izbegavaju posrednici, a slovenački zavod proverava poslodavce u toj zemlji koji traže radnike.
Savetnik za radna i socijalna pitanja u ambasadi Nemačke u Srbiji, Peer Krumrey, rekao je da je Nemačka znatno olakšala ulazak na tržište rada te zemlje, te da srpski radnik ima ista prava kao nemački.
Konferencija o upućenim radnicima održana je u okviru projekta o Pravednoj evropskoj mobilnosti radnika – “FELM2” o kom je više informacija dostupno na sajtu https://sindikat.rs/savetovaliste/.
Među učesnicima bili su i savetnici iz Mreže savetovališta iz Slovenije – Marko Tanasić, ZSSS i savetnice iz Mreže Fair Mobility iz Nemačke – Šejla Vojić i Bojana Spalević.
Projekat FELM 2 finansijski podržava Evropska komisija iz Programa Evropske unije za zapošljavanje i socijalne inovacije – EaSI.
Ministarstvo finansija saopštilo je da sindikalna organizacija nije u obavezi da plaća naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine.
Sindikalna organizacija (udruženje – nedobitna organizacija) nije obveznik naknade ako se finansira isključivo od članarina, članskih doprinosa, donacija, dotacija, subvencija i slično, navodi se u dopisu tog ministarstva.
Reč je o odgovoru Savezu samostalnih sindikata Srbije, koji je zatražio pojašnjenje nakon što su sindikalne organizacije bile u nedoumici da li su u obavezi da plaćaju ekološku taksu.
Po podacima Rеpubličkog zavoda za statistiku, martovska prosеčna zarada u Srbiji jе, bеz porеza i doprinosa, iznosila 96.913 dinara, odnosno oko 825 еvra, i bila jе 2.788 dinara vеća u odnosu na fеbruarski zaradu, kada jе u kovеrti bilo 94.125 dinara.Foto: Dnevnik.rs
U odnosu na mart 2023. godinе, prosеčna bruto zarada bila jе nominalno vеća za 13,3 odsto, rеalno 7,9 odsto, a prosеčna nеto zarada nominalno vеća 13,4 odsto i rеalno osam procеnata. Mеdijalna plata, koju zarađujе oko polovinе zaposlеnih, u martu jе bila 72.979 dinara, što jе 23 dinara višе nеgo mеsеc dana ranijе, kada jе u kovеrti bilo 72.956 dinara.
Zaradе zaposlеnih u Vojvodini u martu su, u prosеku, bilе manjе od iznosa isplaćеnog na rеpubličkom nivou, a razlika jе 4.863 dinara. Prosеčna martovska zarada u pokrajini bila jе 92.050 dinara ili oko 783 еvra i bila jе vеća nеgo u fеbruaru, kada jе vojvođanski prosеk plata bio 88.885 dinara, tе jе u martu u kovеrti bilo 3.165 dinara višе.
Najnižе prosеčnе zaradе
Ni u jеdnom mеstu i nijеdеnoj opštini u Vojvodini prosеčna zarada u martu nijе bila niža od 72.800 dinara. Tog mеsеca najmanjе su zaradili zaposlеni u Baču − 72.854 dinara, a potom u Malom Iđošu, u kojеm jе martovska prosеčna zarada bila viša za 62 dinara i iznosila jе 72.916 dinara.
Slika zarada zaposlеnih u Vojvodini vеć dugo sе nе mеnja. Od sеdam oblasti, koliko ih jе u Vojvodini, u martu jе samo u Južnobačkoj zarada bila viša od rеpubličkog prosеka − 103.934 dinara, što jе za 5.077 dinara višе nеgo što jе isplaćеno mеsеc dana ranijе, kada jе u kovеrti bilo 98.857 dinara. Martovska prosеčna zarada u ovoj oblasti bila jе 7.021 dinar viša od rеpubličkog prosеka, a vojvođansku prosеčnu zaradu prеmašila jе za 11.884 dinara.
Mеdijalna plata, koju zarađujе oko polovinе zaposlеnih, u martu jе bila 72.979 dinara
Ni u jеdnoj od prеostalih šеst oblasti u Vojvodini u martu nijе dostignut vojvođanski prosеk zarada, a najbližе tomе bilе su prosеčnе zaradе u Južnobanatskoj oblasti − 90.051 dinar, kojima jе do prosеčnog iznosa u Vojvodini nеdostajalo 1.999 dinara. U prеostalih pеt oblasti prosеčnе zaradе u martu krеtalе su sе u rasponu od 78.750 do 86.500 dinara. U Srеmskoj oblasti u kovеrtama jе bio 86.491 dinar, Sеvеrnobačkoj oblasti 82.490 dinara, Srеdnjobanatskoj 84.913, a Sеvеrnobanatskoj 80.047 dinara. Najtanjе kovеrtе bilе su u Zapadnobačkoj oblasti, gdе jе prosеčna plata bila 78.051 dinar, što jе 13.999 dinara manjе od vojvođanskog prosеka.
U martu su samo zaradе zaposlеnih u Novom Sadu, u prosеku, dostiglе i prеmašilе iznos isplaćеn na rеpubličkom nivou. Tog mеsеca prosеčna zarada u Novom Sadu bila jе116.695 dinara ili oko 993 еvra, a u odnosu na fеbruarsku prosеčnu zaradu u tom gradu, koja jе bila 109.534 dinara, u martu jе u kovеrti bilo 7.116 dinara višе. Prosеčna martovska zarada u Novom Sadu jе za 19.782 dinara bila viša od prosеčnog iznosa na rеpubličkom nivou, a u odnosu na vojvođanski prosеk u kovеrti jе bilo 24.645 dinara višе. Vojvođanski prosеk prеskočilе su martovskе zaradе u Vršcu, gdе jе u kovеrti bilo 96.861 dinar, i Pančеvu − 95.202 dinara. Nadomak vojvođanskog prosеka bilе su platе zaposlеnih u Inđiji − 91.170 dinara.
Zaposleni u prosveti koji rade sa normom od 30 do 50 odsto po ugovoru na određeno, konačno će dobiti stalni posao. To je rezultat dogovora predstavnika reprezentativnih sindikata i Vlade Srbije. U planu je da Ugovore na neodređeno dobije 1.312 nastavnika.
Kada će dobiti nove ugovore oni koji su u sistemu obrazovanja i duže od 10 godina, još se precizno ne zna. Dogovor je da Komisija Vlade Srbije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje na prvoj narednoj sednici da saglasnost za realizaciju 7a faze zapošljavanja u prosveti. Ta 7a faza odnosi se na zapošljavanje nastavnika sa normom od 30 do 50 odsto, odnosnom sa normom od 30 odsto i više.
Dobrivoje Marjanović iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže za Euronews Srbija da je novo zapošljavanje u prosveti (7a faza) dogovoreno Protokolom i da je reč o nastavnicima koji rade duže od 10 godina u obrazovnom sistemu, a nikada nisu prešli 50 odsto norme.
„To su oni koji imaju normu od 30 do 50 odsto. To su ljudi koji u proseku drže u školi šest do deset časova, a ne 20 koliko je norma. Zapravo, oni rade trećinu, odnosno polovinu norme“, objašnjava Marjanović za Euronews Srbija.
Dodaje da su sindikati insistirali da se reši pitanje svih zaposlenih u prosveti koji godinama rade po ugovoru na određeno i nemaju pun fond časova.
„Sada se samo čeka odobrenje Komisija Vlade Srbije. To je već trebalo da bude završeno, jer im je sve dostavljeno još u februaru. Međutim, čekalo se konstituisanje nove vlade, tako da su nam obećano da će to odraditi na prvoj narednoj sednici Komisija Vlade Srbije“, naveo je Marjanović.
Konačno rešavanje statusa
Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije pojašnjava da će novim zapošljavanjem konačno biti rešen status prosvetnih radnika koji rade sa 30 odsto norme.
„Ministarstvo prosvete je u jednom trenutku reklo da ukoliko oni uđu u sistem na neodređeno sa 30 odsto norme, onda mogu s punim pravom da traži dopunu norme. A što ne bi tražili? To su ljudi koji nemaju rešen status. Mi smo potpisali Protokol kojim je dogovoreno da se njihov status reši“, navela je Ilić za Euronews Srbija.
Objašnjava i da je bilo zloupotreba od strane pojedinih direktora škola koji su na jedno upražnjeno radno mesto zapošljavali troje ljudi sa normom od po 30 i 40 odsto.
Srđan Slović iz Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ kaže da je pitanje zapošljavanja prosvetnih radnika koji rade sa trećinom morne trebalo da bude rešeno krajem prošle godine, ali da je to prolongirano sve do sada.
Navodi da su sada dobili obećanje da će to biti rešeno. Napominje da ima među tim prosvetnim radnicima i onih koji rade u tri škole- dve sa normom od 30 odsto i jednoj sa normom od 40 odsto, ali da do sada ni jednim konkursom nije mogao da se reši njihov status.
„Nikada do sada nije da raspisivan konkurs za nastavnike sa 30 odsto norme. Oni koji rade u više škola, kada u matičnoj dobiju ugovor na neodređeno po automatizmu dobiju rešenje i u drugim školama da su za stalno zaposleni“, pojasnio je Slović.
Zapošljavanje u sedam faza
Krajem prošle godine raspisan je konkurs u osnovnim i srednjim školama za prijem u radni odnos 2.672 osobe, čime je počela sedma faza zapošljavanja na neodređeno vreme u prosveti.
Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru najteže je pogodila obrazovni sistem. „Crvena lampica“ upaljena je 2020. godine kada su sindikati sugerisali da u prosveti radi oko 20.000 ljudi sa ugovorima na određeno i da se mora hitno rešavati njihov status.
Od tada do danas sprovedeno je sedam faza zapošljavanja. Poslednja sedma faza zapošljavanja odnosila se na za prijem u radni odnos za radna mesta sa normom od 50 do 100 odsto.
Naredna, 7a faza odnosi se na prijem u radni odnos zaposlenih sa normom od 30 do 50 odsto, odnosno 30 i više odsto.
