О Нацрту Закона о штрајку

Објављено 11 мај 2018, АКТУЕЛНО:

Синдикат образовања Србије против предложених решења у Нацрту Закона о штрајку

На јавној раправи поводом Нацрта Закона о штрајку одржаној 10. маја у Београду, представник Синдиката образовања Србије је изразио неслагање са предложеним (старим) решењима којима се образовању практично ускраћује право на штрајк.

Образовање (у тексту Нацрта Закона: просвета) је остало међу делатностима којима се ограничава право на штрајк и сврстано у делатност од општег интереса „у којој прекид рада или обим прекида рада може да угрози живот, личну безбедност и здравље ставновништва или дела становништва“, заједно са електропривредом, водопривредном, саобраћајем, информисањем, ПТТ услугама, комуналним делатностима, производњом основних прехрамбених производа, здравственом и ветеринарском заштитом, друштвеном бригом о деци и социјалном заштитом“.

За све ове делатности, па и образовање, предвиђен је минимум процеса рада, који се по овом предлогу утврђује колективним уговором. Штрајк запослених у образовању регулисан је у Закону о основном образовању и Закону о средњем образовању, а као минимум процеса рада утврђено је трајање школског часа од 30 уместо редовних 45 минута, (за наставнике практичне нааставе 40 минута) и 20 сати рада недељно за васпитаче и стручне сараднике.

На јавној расправи смо указали на мишљење из Међународне организације рада које смо истим поводом тражили и 2011. године: „Комитет сматра да се минимум процеса рада може утврдити у образовном сектору у случају дугог трајања штрајка, а ни тадашње а ни садашње решење не садржи било какве референце за дужину трајања штрајка и стога проширује ситуације у којима минимум процеса рада може бити примењен у образовном сектору. Главни аспект је да то мора бити истински и искључиво минимум услуга , тј. оне које су ограничене на операције које су стриктно неопходне за задовољавање основних потреба ставновништва или минимум захтева за услуге, при задржавању ефективности притиска који је уведен.

Дефинисање минимума процеса рада у основном и средњем образовању је прекомерно у односу на минимум услуга како то промовишу МОР-ови принципи слободе удруживања, то јест чини могућом значајну рестрикцију штрајкачке акције и отуда успоставља режим који може да противуречи  самом праву на штрајк.

Друго, пошто тај систем ограничава једно од кључних средстава притиска које је на располагању радницима у одбрани њихових економских и социјалних интереса, њихова организација треба да буде у могућности, да учествује у дефинисању такве услуге, заједно са послодавцима и државним представницима.

Синдикати образовања нису били консултовани о утврђивању минимума процеса рада током припреме нових закона о образовању, те су и у најновијим законима остала ранија решења.

Пошто ће се усвојити нови Закон о штрајку, требало би изменити те одредбе и ускладити их са новим законом или питање штрајка и минимума процеса рада регулисати колективним уговорима, на шта Министарство просвете свакако неће пристати, пошто им регулисање штрајка у закону о основној и средњој школи даје могућност да у старту обесмисле штрајк као облик синдикалне борбе за права запослених.

Све ставове поводом Нацрта Закона о штрајку Синдикат образовања Србије је упутио члановима комисије из редова Савеза самосталних синдиката Србије, који су као чланови СЕС-а учествовали у његовој припреми. Пошто нисмо добили повратне информације, на јавној расправи смо изнели своје неслагање са усвојеним Нацртом закона.

Учеснике Округлог стола смо такође обавестили о информацији из Међународне организације рада да ће се почетком јуна раправљати о  питањима која се тичу колективног преговарања и органиченог социјалног дијалога у Србији и захтеву да се доставе информације о стању примене конвенција МОР-а у области образовања.

INFO SOS-a, 04.05.2018.
СА САСТАНКА У МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ
АКТУЕЛНО:
На иницијативу Синдиката образовања Србије, а након дужег времена, данаc je одржан састанак са министром просвете науке и технолошког развоја Младеном Шарчевићем поводом бројних проблема у образовању. Састанку су присуствовали председница Синдиката образовања Србије мр Валентина Илић, подпредседник др Дејан Мицковић, председник Одбора делатности ученичког и студентског стандарда Данијел Ђорђевић и правна саветница Николина Маљковић.
Министру су предочени следећи проблеми са којим се суочавају запослени у образовању, а то су:
– просечне зараде испод републиког просека;
– проблеми запослених са другим, трећим и четвртим степеном који примају минималну зараду;
– проблеми око закључења Посебног колективног уговора за запослене у високом образовању;
– умрежавање школа и инсистирање да се приликом доношења плана умрежавања школа укључе и репрезентативни синдикати;
– платни разреди и инсистирање да се приликом израде платних група и разреда укључе репрезентативни синдикати у образовању, који би дали свој допринос у изради платних група и разреда, јер врло добро знају положај и радна места запослених у образовању;
Према најави премијерке о повећању плата у јавном сектору, Синдикат образовања Србије тражи да запослени у образовању добију највеће повећање како би основа за платне разреде била што боља, са чиме се и Министар сагласио.
Министар је упознат са наведеним проблемима и обећао да ће инсистирати да се приликом доношења платних група и разреда укључе и репрезентативни синдикати, као и код доношења плана умрежавања школа.
Што се тиче Посебног колективног уговора за високо образовање, потребно је „поново“ одржати састанак са помоћником министра за високо образовање др Бојаном Тубићем, како би га упознали са проблемима око закључивања ПКУ, а затим и са представницима Министарства финансија, који су својим примедбама и допринели да овај ПКУ још увек није потписан.
Поред наведеног на састанку се расправљало и о Уредби о забрани запошљавања која је још увек на снази као и проблемима запослених у образовању који су засновали радни однос на одређено време и немогућности заснивања радног односа на неодређено време због наведене Уредбе, која онемогућава расписивање конкурса. Министар је на састанку рекао да се он већ дуже време залаже да се Уредба о забрани запошљавања укине, како би запослени који раде на одређено време, коначно осигурали свој радно-правни статус у установама образовања.

 
Foto